Turkmenbashi
-
Broj poruka
3410 -
Datum registracije
-
Poslednja poseta
-
Days Won
19
Vrsta sadržaja
Profil
Forum
Kalendar
Član Poruke pisao u Turkmenbashi
-
-
-
Пантеон (Рим)
Из Википедије, слободне енциклопедије
Пантеон или Храм свих богова је римски храм саграђен око 126. године наше ере, током владавине цара Хадријана.
На храму се налази натпис са претходног храма, а који је саградио Марко Випсаније Агрипа 27.-25. пре наше ере.
Други натпис на храму, испод првог, бележи рестаурацијски рад обављен на Пантеону по наредби цара Септимија Севера и његовог сина Каракале 202. г.
Храм је изузетно добро очуван и представља једно од најбоље очуваних грађевина те старости.
Данас се храм користи као хришћанска црква.
Пантеон (грч. Πάνθειον), са префиксом „такозвани“ је назив који нам је пренео историчар Касије Дион.
Он је објаснио да тај назив дословно значи посвећен „свим боговима“ или како је он такође наслућивао, потиче од сличности саграђеног свода с небеским сводом.
Ранији храм је био правоугаони, гледао је на југ и био је саграђен од травертина.
Први га је рестаурирао га је Домицијан након пожара 80. г.
Хадријанова реконструкција 125. године радикално је трансформирала ранију зграду: улаз у храм је окренут за 180°, тј. према северу, а ротонда је саграђена у празном простору који је лежао испред првог храма.
Садашња верзија – препознатљива по свом уграђеном колонадном трему који гледа на трг и високом, изолованом и видљивом ваљку изнад којег се диже купола - потпуно је другачија од Пантеона из Хадријановог доба.
Округло тело је некада било окружено другим зградама, а испред импозантног улаза налазио се дуги трг с тремовима на три стране. Славна ротонда није била видљива споља будући да је била сакривена аркадама.
Зграда је била једноделна, велика и кружна просторија пречника 143 стопе.
Да би се растеретила тежина, зид ротонде (висок 21,7 m, дебео 6,2 m) саграђен је помоћу посебних архитектонских техника и од све лакших материјала како се диже у висину, све док не дође до малог, вулканског камења око окулуса.
Распоред масивних лукова подупире структуру, појачану радијалним потопрним стубовима.
Они распоређују тежину на осам масивних, али делимично шупљих лукова који унутра изгледају као осам великих ниша (екседре и улаз) у зидној конструкцији.
Полукружне или правоугаоне екседре, измењују се са осам киоска на стубовима, од којих сваки садржи три нише и стоји иза два избраздана, монолитна плава или стара коринтска ступа.
-
Fontana di Trevi
Fontana di Trevi je smještena u okrugu Trevi u Rimu, Italija. Visine 26.3 m i širine 49.15 m to je najveća barokna fontana u gradu i jedna od najpoznatijih u svijetu.
Fontana je sagrađena u 18. stoljeću, po narudžbi pape Klementa XII., iako je u jednostavnijem obliku na tom mjestu postojala već u 15. stoljeću.
Fontana označava kraj akvadukta "Aqua Virgine" sagrađenog u doba Marka Agripe pred kraj stare ere, koji vodu doprema iz dvadesetak kilometara udaljenog izvora. Isti se akvadukt koristi i za punjenje brojnih drugih fontana u centru Rima.
Na prvoj razini fontane se nalazi reljef jedne djevojke, popularne djevice po kojoj je akvadukt nazvan. Nazvan je po djevojčici koja je Agripi i pokazala izvor vode.
Usred fontane je postavljena dominantna skulptura Neptuna, vladara mora - koje simbolizira voda ispred skulptura, koji upravlja kočijom u koju su upregnuta dva morska konja, dok s bočnih strana se nalazeTritoni. Navodno to su Neptunovi sinovi, morski borci. Jedan od njih se bori, pokušava obuzdati konja, dok drugi mirno vodi tu životinju. Salvi je htio time predstaviti moć Neptuna ali i ćudljivost mora.
Sa lijeve strane Neptuna se nalazi skulptura koja predstavlja obilje, a zdesna zdravlje.
Bacanje novčića
Prema legendi bacite li kovanicu u predivno barokno djelo arhitekta Nicole Salvija u Rim ćete se sigurno vratiti. Obično se bacaju dvije kovanice preko ramena - prva, za vašu želju, a druga za ponovni povratak u Rim. To bi mogao biti razlog zašto komunalne službe svakog jutra pokupe "utržak" od 3.000 eura u prosjeku. Novac se upotrebljava u svrhu čišćenja ovog megapolisa. Mnogi turisti misle da fontana na ovom mjestu postoji oduvijek, no nije tako.
Fontana je bila scena brojnih filmova snimljenih u Rimu, npr. Praznik u Rimu, La dolce vita, Scarlet and the black.
-
Koloseum
Koloseum, izvorno nazvan „Flavijev amfiteatar“, je amfiteatar u Rimu. U Koloseumu su održavane gladijatorske borbe, koje je moglo pratiti 50.000 gledalaca. Održavale su se i borbe sa životinjama. U slučaju požara Koloseum bi se ispraznio za 10 minuta.
Gradnja je započeta 72. za vreme cara Vespazijana, a dovršena desetak godina kasnije za vreme vladavine njegovog sina Tita (79-81)
Dana 7. jula 2007. proglašen je kao jedno od novih sedam svetskih čuda.
Koloseum ima trospratnu fasadu. Prizemlje je urađeno u dorskom stilu. Prvi sprat u jonskom. Drugi u korintskom. Tačno je poštovan red nastajanja ovih stilova u Grčkoj. I poslednji, treći sprat, ukrašen je pilastrima (dekorativnim elementima).
-
Španske stepenice
Španske stepenice povezuju možda najljepši rimski trg Piazza di Spagna i divnu francusku Crkvu Trinita dei Monti. Španske stepenice su izgrađene na zahtev Pape Inoćentija XII da bi spojile špansku ambasadu sa Crkvom. Od svoje izgradnje stepenice su obnavljane nekoliko puta, poslednji put 1995. godine, kada je i zabranjeno jesti na stepenicama.
Pored toga što su turistička atrakcija, Španske stepenice su popularna destinacija rimskog stanovništva pa zna da bude poprilična gužva dok razgledate istorijske spomenika na ovom lokalitetu. Španske stepenice, sa svojih 138 stepenika, najlepše izgledaju u proleće, kada su prekrivene bujnim cvećem. -
Kada radnik bude mogao bez problema mogao da nađe posao na tržištu onda država može da olakša poslodavcima da otpušta radnike. Ovako, te "peripetije" su ono što još koliko toliko štiti radnika. A zakoni se svakako pišu po meri poslodavaca, naravno zahvaljujući vlasnicima krupnog kapitala u Srbiji kojima ova jadna vlast jede iz šake.
Da se razumemo, ja sam prvi alergičan na nerad i ne podnosim neradnike. Ali svi smo jako dobro upoznati sa kojim sve problemima se radnici danas suočavaju i koliko su obespravljeni i kakvih poslodavaca sve ima.
Koliko ima poslodavaca koji zaposlenima ne isplaćuju prekovremene sate i dnevnice, ne daju im da koriste odmor i bolovanje (naravno neiskorišćeni odmor im ne plaćaju), ne prijavljuju radnike, prijavljuju ih na minimalac pa im ostalo isplaćuju na ruke, duguju radnicima plate, ne isplaćuju putne troškove, itd. Sad još samo da im olakšamo da ljude otpuštaju bez pravnih posledica. Yeah right...
-
-
-
-
-
-
Da častimO
-
-
Daj ne zajebavaj da si rodjen isti dan kada i ja
- Mia, vesticara i neobarocco
-
3
-
Nije sramota ali nije ni patriotski potez! Zasto bi kupili robu na crno i time ostetili drzavu?
Pijaca je za paradajz, kupus i krompir. Second hand je za garderobu! Ma kakva svercovana roba???
Kada država igra pederski ti si prosto prinuđen da prihvatiš igru. Ljudima uglavnom novčanik diktira, a pošto nas trgovinski lanci doslovno deru za hranu, garderobu i sve ostalo... nek se biip i oni i država. I pravo pitanje je ko je koliko oštetio državu, pijačari su malo koji zgrnuli neki veliki kapital od švercovane robe. Ja bih prvo postavio pitanje ekstraprofitera i njihovog patriotizma, čitaj duga državi.
-
Mislim da ovi Čajnezi preko puta Merkatora daju račun, ako me sećanje dobro služi. Ali zato gomila malih kineskih lokala koji ne izdaju fiskalne račune. Pa izvin'te žuta braćo ako ja moram da u svojoj državi platim porez za koji kur da vi budete svete krave? Kome se ne sviđa bon vojaž. Drugo, naša kupovna moć na žalost diktira njihov plasman robe. Kina proizvodi sve i robe svakakvog kvaliteta, a to što smo mi sirotinja pa nam donose uglavnom ona sranja što smrde na naftalin jbga. I tu zaista krivim državu što ne kontroliše šta sve stiže u tim kontejnerima jer pola toga nikada ne bi ni videlo evropskog tržišta jer jednostavno ne ispunjava minimum standarda da bi ga plasirali. Tu naročito mislim na robu koja može da šteti zdravlju potrošača.
-
-
-
Ne verujem da su dobili oružje. To bi bila već ozbiljna izmena ovlašćenja za koju bi trebalo napisati skroz drugačiji zakon o komunalnoj policiji. Komunalna policija je bila jedna priča kada su je uvodili, sada ide u skroz drugom pravcu. Lokalne policije postoje na zapadu, ali tu ne rade stranački šabani koje su skupili s qrca i konopca ko ove kod nas. Da ta bagra stvarno radi svoj posao kako bi trebalo niko ne bi dizao frku. Da su stvarno svrsishodni i profesionalni. Ali ne. Ovako će svako selo u Srbiji (prvo su bili samo gradovi, sada će i opštine) da imaju komunalnu policiju koja će da svira qrcu. Ko će bre sve to da plati? Nema se novaca za finansiranje redovne policije a mi u svakoj opštini osnivamo komunalnu policiju koja će da zajebava sirotinju. Sve bih ja to poslao da obezbeđuju utakmice, da održavaju red kada su protesti i demonstracije. Rame uz rame sa pandurima i žardinjerijom. Pa da vidimo fajtere.
-
-
-
-
test test test test test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test testtest test test
Uuuuu radi do yaya
-
nismo se družili dosta dugo
Mostovi
u Kulturno-istorijska baština
Napisano · Izmenjeno od strane člana Turkmenbashi
Most Umberto I.
St. Peter’s Basilica and Ponte Sant'Angelo from Ponte Umberto I by jiuguangw, on Flickr
Most Umberto I. (tal. Ponte Umberto I) je stari kameni most s kraja 19. stoljeća koji preko rijeke Tiber premošćuje rimske trgove Piazza di Ponte Umberto I. i Piazza dei Tribunali u rajonima Ponte odnosno Prati. Time jePiazza Navona povezana s Palačom Pravde (popularno znanom kao Palazzaccio).
Most je dizajnirao talijanski arhitekt Angelo Vescovali a njegova gradnja je započela 1885. te je trajala sljedećih deset godina. Nazvan je u čast talijanskom kralju Umbertu I. koji ga je svečano otvorio 22. rujna 1895.zajedno sa suprugom, Margaritom Savojskom.
http://hr.wikipedia.org/wiki/Most_Umberto_I.