Turkmenbashi
-
Broj poruka
3410 -
Datum registracije
-
Poslednja poseta
-
Days Won
19
Vrsta sadržaja
Profil
Forum
Kalendar
Član Poruke pisao u Turkmenbashi
-
-
-
Брихадесварар храм
Брихадесварар храм је хиндуистички храм из 11. века у Индији. Налази се у Танџавуру у индијској држави Тамил Наду. Налази се на УНЕСКО-овој листи светске културне баштине и представља сјајан пример дравидског стила градње храмова. Централни храм налази се унутар тврђаве, чији су зидови грађени у 16. веку. Главни торањ храма је висок 70 метара и највиши је на свету. Дизајниран је тако да у било које доба године не ствара сену у подне.
Градио га је краљ Раџараџа, који је владао Танџавуром. Саграђен је између 1003. и 1010. и представља највећи од Чола храмова. Типичан је за јужноиндијски или дравидски стил архитектуре. Посвећен је Брихадесварару, који је један од реинкарнација Шиве.
Круна храма је октогоналана изклесана купола, која је јако велика и тешка (81 тону) и исклесана је из два камена. Да би се круна подигла на храм граћен је нагнути пешчани насип дугачак 11 километара. Храм је градио велики владар Чола династије Раџараџа Чола I. Краљ је око 1010. поставио коначну декорацију, а то је била бакрена чинија тешка 107 кг са 13 кг злата.
Храм је био посвећен богу Шиви. Статуа Нандија (бика кога јаше Шива) је тешка 27 тона и друга је по величини у свету.
Храму се прилази са истока кроз два пролаза, које чувају две фигуре, које представљају различите легенде о Шиви.
wikipedia
-
Фрејзерово острво
Фрејзерово острво (енгл. Fraser Island, абориџински: K’gari, у преводу: Рај) је најдуже пешчано острво на свету. Простире се на 184 000 хектара. Смештено је на источној обали Аустралије, 200 km северно од Бризбена у Квинсленду.
Острво је 1992. године стављено на Унескову листу Светске културне и природне баштине. Под заштитом је владе Аустралије које га је прогласила националним парком – Велики пешчани национални парк (енгл. Great Sandy National Park).
Прво спомињање Фрејзеровог острва датира из 1770. године, када је британски истраживач, капетан Џејмс Кук пловио дуж источне обале Аустралије. Кук и његови сапутници сматрали су да се ради о полуострву, а не о острву. Неколико година касније истраживач Метју Флиндерс искрцао се на његову обалу. У његовом личном дневнику забележио је: „... нема веће пустаре од овог полуострва...“. Убрзо је напустио острво, не откривши његове природне чари које су се налазиле само пар километара од њега.
Данашњи назив, острво је добило након једне трагедије. Капетан Џејмс Фрејзер и његова супруга Елајза Фрејзер преживели су, 1836. године, бродолом једрењака Свирлинг Каслс, након чега су доспели на ово острво. Припадници једног урођеничког племена убили су капетана, али је Елза касније спашена. Због те трагедије, у знаку капетана Џејмса, дотадашњи назив Велико пешчано острво, промењено је у Фрејзерово острво.
Плажа на језеру Мекензи
Поред ова два имена, острво има још једно име. Домороци су своје острво називали к’гари – што у преводу значи рај. Овај назив је још увек активан код староседелаца.
Фрејзерово острво има суптропску климу са умереном температуром. Просечна температура на обали је између 22 и 28 °C у децембру, а у јулу она се креће између 14 и 21 подељка целзијусове скале. Температуре у унутрашњости копна могу бити екстремно високе. Годишња количина падавина износи око 1200 mm на обали, и око 1800 mm у унутрашњости. Кишовити период траје од јануара до марта, док суша преовладава у зимским и пролећним месецима. Летње буре су уобичајне, и обично се јављају повремено дуж пешчаних обала.
Фрејзерово острво дугачко је 120, а широко 25km, његова површина износи око 184 000 хектара. Масивна пешчана брда издижу се и до 250 метара изнад нивоа мора, што ово острво чини највишим те врсте у свету. Докази указују на то да безбројне тоне песка, од којих је острво настало, потиче са Великих разводних планина, планинског ланца који се простире дуж читаве обале Аустралије. Током времена, на тим планинама су обилне падавине проузроковале одроне стена, које су бујице потом односили до река и океана. Под дејством морских струја, стене су претворене у ситан песак који се постепено таложио на морском дну ка северу. Песак се нагомилавао на простору ограниченом ртовима и формацијама стена које су се издизале са морског дна. Тако је настало Фрејзерово острво.
Прилично изненађујућа чињеница је да се широм острва у удубљењима и пешчаним динама налази 40 слатководних језера. Нека од њих су смештена у великим депресијама на врху високих пешчаних дина. Воду у њима задржавају слојеви, на дну, сачињених од делимично иструлог лишћа, кора и грана.
На острву се налазе и језера која су настала у динама код којих је дно депресије испод горњег нивоа подземних вода. Слатка вода подире у удубљења у динама, стварајући базене са чистом кристалном водом коју филтрира песак. Вода у језерима се обнавља захваљујући падавинама чија количина износи око 1500 mm годишње. Вода која не заврши у језерима или у песку, формира реке које се крећу ка мору. Процењује се да се из једне такве реке, у Тихи океан улива више од 5.000.000 литара воде на сат.
Због обиља воде Фрејзерово острво је обрасло бујном вегетацијом. Пешчано тло је сиромашно хранљивим материјама и зато је обично непогодно за раст прашуме. Међутим, Фрејзерово острво је једно од неколико места на Земљи где прашуме бујају управо на пешчаном тлу. Штавише, оне су некада биле толико густе да су преко 100 година коришћене за производњу грађе. Међу шумарима су нарочито биле цењене две врсте еукалиптуса и једна врста бора. Дрвеће које овде расте високо је и преко 45m, и достиже ширину од 2 до 3 метара. Неке врсте дрвећа, која су иначе погодна за примену у столарству за производњу терпентина, коришћено је за израду зидова Суецког канала. Међутим, данас је на острву сеча шума обустављена због масовног уништавања дрвета које спада међу најквалитетније на свету.
Абориџини (другачије: доморовци, урођеници, староседеоци) населили су острво пре око 5000 година. Археолошка ископавања утврдили су да их је у почетку било свега око 200-300 чланова. Захваљујући природи острва и њеној разноврсности, убрзо су прерасли у популацију од око 2000 до 3000 чланова. Долазак Европљана донео им је пропаст и друштвени слом. Почетак истраживања Метју Флиндерса 1802. за њих је значило почетак њиховог краја. Иако Метју напушта острво неистражујући га, неслутећи шта се све крије у њему, доморовци га опажају. 1836. капетан Џејмс Фејзер и његова супруга Елајза доживњавају бродолом једрлице. Морске струје их одбацују до обале острва, где ће их урођеници ухватити и заробити. После вишенедељних мучења, Џејмс умире. Елајза успева да се избави из руку Абориџинаца и после шест недеља проведених на острву, напушта га. То је проузроковало борбе 1840. године, после којих је живот домороваца осуђен на пропаст. Абориџини нису могли нишда да ураде са својим копљима, луковима и стрелама. Једноставно, европски барут је био надмоћнији. Од 1904. Абориџини одлазе да живе у Крисланду, и другим деловима Аустралије. Данас, поред становања на копну, Абориџини живе и у K’Gari Camp на Фрејзеровом острву, и то у малом броју.
wikipedia
-
Келнска катедрала
Келнска катедрала (нем. Kölner Dom, Domkirche St. Peter und Maria, Катедрала Светог Петра и Марије) је римокатоличка црква у Келну, која је уједно катедрала Келнске надбискупије. Свеци заштитници ове катедрале су Симон Петар и Богородица.
Са 157,38 метара висине, Келнска катедрала је после Катедрале у Улму, друга по висини катедрала у Европи, и трећа на свету. По површини је трећа готичка катедрала Европе (после катедрала у Севиљи и Милану). Налази се на око 250 метара од Рајне.
Пример је изузетне хармоније постигнуте у средњовековно-готичкој архитектури. Пројектована је у облику латинског крста. Њена градња је почела 1248, а трајала је са прекидима до 1880. Дуга је 144,5 метара, широка 86,5, док су јој торњеви високи 157 метара.
У катедрали се чувају мошти Света три мудраца, које су у Келн стигле 1164. Оне се налазе у златном саркофагу из 13. века. Ту је и позлаћени крст надбискупа Гера из око 960, и Миланска Мадона, дрвена скулптура из око 1290. Олтарске слике је насликао Стефан Лохнер. Због тих реликвија добија је нова катедрала ранг цркве краљева, при чему се мислило на Христа, као врховног краља. Због тога је у средњем веку, надбискуп града Келна крунисао ту немачког краља из Ахена, а оба прва седишта у хору Келнског Дома била су резервисана са цареве и папе.
Грађевина чија је изградња започета 1248, напредовала је врло споро. Хор је био завршен 1320, а 1322.посвећен. До 1400. завршен је јужни звоник на два спрата. ОД XIV до XVI века сазидани су главни и бочни бродови до висине од 15 до 18 метара. На томе је остало све до IX века. За богослужење коришћен је само хор.
Келнска катедрала има дванаест звона, од којих су четири из Средњег века. Најстарије звоно је „Звоно три краља“ (Dreikönigenglocke), тешко 3,8 тона, изливено 1418, постављено 1437, и поново изливено 1880. Друга два стара звона су постављена 1448. (10,5 тона и 5,6 тона).
Дуго је изгледало да се не мисли на довршавање радова. «Постепено се губио сваки смисао и разумевање средњовековног начина грађења», каже се у спису из 1880.поводом завршетка Дома. «Да су сама црква, велелепни звоници и остали делови грађевине били потпуно изграђени, не би Европа имала да покаже ништа више што би се могло супротставити светским чудима старог света», писао је један посматрач још 1600. Није се радило само о новцу, већ и о промени схватања: «Када је готика пала као жртва новог духа времена, прихваћени су и у Келну као погоднији рококо и перика».
Одлучујућа иницијатива потекла је од С. Боасереа који је заинтересовао и Гетеа. У годинама од 1843.до 1880. придодати су гигантској грађевини нови делови «у старом духу». Ти нови делови су нераздвојно везани са старим, само пластика није достигла зрелост и изражајну снагу оне из средњег века. Ускоро је Катедрала постала симбол немачког угледа. Али њено дубље значење лежи ипак на другом подручју. Дематеријализација камена и светла (кроз обојеност стакла на прозорима) даје грађевини својство једне небеске катердрале која и поред своје монументалности делује као да нема тежину.
О уметничком благу Дома написане су многе књиге. Треба поменути да је Распеће, које је настало око 970. године, најстарија сачувана пластична представа разапетог Христа. Међународну славу достигао је ковчег Три краља, највеће дело златарске вештине на свету, које је започео Николаус фон Фердун 1181, а завршили су га мајстори из Келна око 1220. Најзначајнијим вајарским делима Немачке раног XIV века, сматрају се Апостоли на преградама хора. Не мање вредни су и средњовековни прозори и блистава дела ризнице. Највеће дело келнске сликарске школе XV века је Триптих Дома од Стефана Лохнера.
Келн је сравњен у савезничком бомбардовању у Другом светском рату, али се катедрала одржала, иако оштећена. Срушени су сводови главног брода и северни делови бочних бродова. Једанаест година седамдесет људи је радило на отклањању штете. Оштећења су поправљена после рата, али она и данас захтева сталне поправке и одржавање. Године 2007. у њој је постављено 113 m² витража. Од 1996. Келнска катедрала је на УНЕСКО листи Светске баштине. То је најпосећенија туристичка атракција Немачке коју је 2004. посетило 6 милиона туриста.
wikipedia
-
Лувр
Лувр (фр. Musée du Louvre) је један од највећих и најпознатијих музеја на свету. Налази се на десној обали Сене у Паризу, у првом арондисману. У музеју је изложено скоро 35.000 предмета из периода од праисторије до 19. века. Стална поставка је изложена на површини од 60.600 m².[4] Укупан број предмета који припадају музеју је 380.000. Лувр је најпосећенији музеј у свету, кога радним данима посети у просеку 15.000 туриста на дан, од чега су 65 % страни туристи.
Музеј Лувр се налази у Палати Лувр (Palais du Louvre) која је зачета изградњом тврђаве у касном 12. веку у време владавине Филипа II. Остаци тврђаве су видљиви у подруму музеја. Ова грађевина је више пута проширивана и тако се формирала Палата Лувр која је служила као француски двор. Палата Лувр има 3 крила: Ришеље, Виши и Денон.
Године 1682. Луј XIV је одабрао дворац у Версају као своју резиденцију, док је Лувр остао место где је била изложена краљевска колекција уметничких предмета. Од 1692. ту је смештена збирка античких скулптура. Исте године у Лувру је почела да ради Краљевска академија сликарства и скулптуре (Académie Royale de Peinture et de Sculpture). На доградњи Лувра је радило више значајних архитеката (Леско, Ди Серсо, Лемерсје, Ле Во, Перо, Висконти, Гужон и др). За време Француске револуције Национална скупштина Француске је 1791. одредила да Палата Лувр треба да служи као музеј у коме ће се излагати национална ремек дела.
Музеј је отворен 10. августа 1793. када је изложено 537 слика, од којих је већина припадала конфискованој краљевској и црквеној имовини. Због структурних проблема грађевине Лувра музеј је био затворен од 1796. до 1801. Под Наполеоном колекције су знатно увећане и сам музеј је добио његово име (Musée Napoléon). После Наполеоновог пораза код Ватерлоа многа опљачкана дела су враћена претходним власницима. Колекција је обогаћена у време владавине Луја XVIII и Шарла X, док је током Другог француског царства музеј добио око 20.000 нових експоната. Након тога збирке су се стално обогаћивале донацијама и поклонима. Од 2008. колекције су подељене у 8 кустоских одељења: египатске старине, блискоисточне старине, грчке, етрурске и римске старине, исламска уметност, скулптура, декоративне уметности, сликарство, графике и цртежи.
wikipedia
-
Flickr je uradio ozbiljan redizajn. Od onih početnih, skrnavih verzija ova trenutna dosta obećava. I dalje mislim da je good old flickr koga je vreme zgazilo bio najbolja platforma, ovo je već ok. Ako se izuzme ovaj kolaž od fotki na kojem toliko insistiraju, a meni se toliko pa ne dopada ali dobro. Ubaciju neke novine i počinje da bude koliko toliko pregledno i intuitivno.
edit:
Moja lista dobrih šer sajtova bi sada bila flicr i 500px pa jedno 10 mesta praznih pa sve ostalo.
-
-
Sa Gorenjem nekako čitav život imamo iskustva. Njihovu belu tehniku su mi matorci koristili, danas je i mi koristimo. Nekada su pravili da traje 100 godina, danas je to u skladu sa potrebama potrošačkog društva - napravljeno da traje ne toliko dugo. Međutim moram da ih pohvalim jer u mom konkretnom slučaju je veš mašina toliko crkla da su ostali samo dugmići. Sve je pocrkalo, motor, programator, ležajevi,... sve živo. I pošto je garancija bila tu negde pred kraj, dakle nije istekla sve su mi uredno zamenili i doneli mi popravljenu mašinu skoro pa ko novu. Tako da tri bambija za Gorenje
uzeli smo i mašinu za sušenje od njih, mnogo dobra stvar. -
Al ga ubode...
-
-
Za vozače bajseva apsolutno podržavam. Dok mi ovo ostalo već postaje najobičnije palamuđenje.
-
Most na Adi
Most na Adi je drumski i šinski most u Beogradu koji povezuje opštine Novi Beograd i Čukarica. Most je predviđen kao deo beogradskog Unutrašnjeg magistralnog poluprstena (UMP) koji bi povezivao Novi Beograd i Zvezdaru. Godine 1923, arhitekta Đorđe Kovaljevski je uradio prvu urbanističku skicu Beograda sa mostom preko Ade Ciganlije.[3] U vreme kada je Beograd poprimao prva obeležja evropskih metropola futuristički orijentisani planeri saobraćaja predvideli su pojedine deonice saobraćajnice koju mi danas zovemo Unutrašnji magistralni poluprsten. Ova saobraćajnica ili njeni pojedini segmenti postojala je u ranijim planovima sa donekle izmenjenim položajem pod različitim imenima: magistralni prsten, transverzala, istočna tangenta. Ono što je bilo svima zajedničko je most preko Ade Ciganlije. Most je u ranijim planovima bio na mestu današnje severne prevlake, a projektom UMPeSO pomeren je do samog špica. Tokom dva dana avgusta 2011, kada je most bio otvoren za pešake, sprovođena je anketa o nazivu mosta. Od oko 13.000 anketiranih građana, njih oko 3.350 tada je predložilo „Most na Adi“, a među popularnim predlozima za naziv mosta bila je i „Harfa“, zatim „Most patrijarha Pavla“, „Most Zorana Đinđića“, „Žirafa“, „Lepeza“, „Andrićev most“ i druga imena.
Međutim, iako su lingvisti pri Komisiji za imenovanje ulica i trgova konstatovali da je naziv „Most na Adi“ gramatički nepravilan i da je pravilno: „Most preko Ade“, Komisija je odabrala prvobitni naziv. Most na Adi je most sa kosim zategama. Dugačak je 929 metara, ima šest kolovoznih traka, dve staze za pešake i dva koloseka namenjena budućem metrou. Širina mosta je 45,04 metara. Pilon mosta visok je 200 metara.
-
Most Slobode u Budimpešti
Most Slobode u Budimpešti je most na Dunavu koji povezuje Budim i Peštu, u momentu kada je izgrađen nosio je ime Franca Jozefa. Izgrađen je u 19. veku po planu arhitekte János Feketeházy. Most je preko 300m dugačak i oko 20m širok. Most je lančane konstrukcije, sa četiri stuba na kojima se nalazi po jedna Turul ptica iz mađarske mitologije. Most danas služi za tramvajski, pešački i automobilski saobraćaj.
-
+ Delfi u Grčkoj... to sam zaboravio
-
-
Bez da mećem fotke probaću da nabrojim neke bitnije destinacije i veće gradove po državama koje sam do sada obišao.
Francuska: Pariz i Versaj
Italija: Milano, Verona, Rim, Padova, Ravena, Tivoli, Rimini
Slovenija: Kranj, Ljubljana
Hrvatska: Dubrovnik, Biograd
Bosna i Hercegovina: Banja Luka, izvor Plive, Bihać
Crna Gora: Ostrog, obala od Prevlake pa do Bara (dalje od Bara nisam išao), Podgorica
Makedonija: Ohrid
Bugarska: Varna, Zlatni pjasci, Čajka
Rumunija: Arad, Temišvar
Grčka: Solun, Atina, Epidaurus, Mikena, Meteori, Paralija, Korint
Mađarksa: Pečuj, Budimpešta, Sentandreja, Segedin
Slovačka: Bratislava
Češka: Karlove vari, Prag
Austrija: Beč
San Marino: San Marino
Vatikan: Vatikan
Nemačka: Štutgart, Minhen, Karlsrue, Špajer, Hajdelberg, Drezden
otprilike to je to...
-
-
-
-
Ja sam nosio žuto maramče. Prilično sam siguran da sam je dobio za dž i da smo je kao prvaci nosili da bi bili uočljivi u saobraćaju.
Šta će bre osmacima marame?
-
-
Daj ne seri da su im naplatili za ono!? QQ leleee.
-
-
Ovo sa Šešeljom se pretvara u neverovatnu sprdnju. Pustili ga iz Haga i sada redom drkaju Srbiju zbog njegovih izjava
valjda treba ovde da ga u'apse pa da umre u domaćoj prdekani? Kakvi kreteni.... i ovi domaći sa "ograđivanjem" od njegovih izjava. Koga boli patka šta on izjavljuje i koju to težinu više ima?
Koliko je NS bezbedan grad?
u Novi Sad
Napisano
http://www.kurir.rs/crna-hronika/uzas-u-novom-sadu-izbacili-les-devojke-iz-vozila-u-pokretu-clanak-1626882
Katastrofa...