Turkmenbashi
-
Broj poruka
3410 -
Datum registracije
-
Poslednja poseta
-
Days Won
19
Vrsta sadržaja
Profil
Forum
Kalendar
Član Poruke pisao u Turkmenbashi
-
-
Prešao preko novog Pupinovog mosta. Samo da završe severnu deonicu obilaznice i da taj put prikače na pančevački i taj most će biti stvarno do jaja stvar. Obiđem ceo BG i nastavljam do Pančeva... samo što će to pun smisao dobiti kada urade i tu deonicu od Kovilova. Jer ovako zrenjaninskim putem kroz Borču do Pančevca... smor, gužva, otpadanje, katastrofa loš put, itd.
-
Danas kada sam čuo da su pobijeni ljudi u redakciji časopisa koji je objavio karikaturu islamskog proroka Muhameda stvarno sam ostao zatečen. Nekoliko umobolnih kretena naoružanih do zuba su izrešetali ljude i pobegli uz povike kako su "osvetili proroka". Pa nabijem vas nenormalne! Karikature su uvredljive za muslimane, ali nekoga ubiti zbog ove zajebancije u sred Pariza...
Evo zbog čega je danas ubijeno dvanaest ljudi:
-
-
360 Cities - http://www.360cities.net/ za VR panorame.
-
-
Hobit (ovaj zadnji) i Egzodus, bogovi i kraljevi. Jbga previše očekivanja a ono... mlje
-
Dve godine robije za ubistvo - http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/524117/OGORCENI-OTAC-Ubici-moga-sina-manja-kazna-nego-za-ubistvo-psa
Ovde je ionako sve otišlo uqurac. Ovako nastaje krvna osveta.
-
Pošto je prošlo malo više od onih sto dana, možemo slobodno izneti ocene rada Vlade RS. I pored rekonstruisanja i isključivanja klovnova poput Mr Aflatoksina i onoga sa kineskim milijardama biliona para i kanalom do Soluna, mogu slobodno reći da je ova vlada radila izuzetno loše i da nema rezultate sa kojima se može pohvaliti.
Rezultati rada ove vlade su ukratko - kadrovske promene i sklanjanje onih koji su žešće kompromitovali vlast svojim glupostima, rast javnog duga države, rast budžetskog deficita i dalji pad dinara, smanjenje plata i penzija i pored inflacije i devalvacije dinara, štrajk prosvetnih radnika i advokata te blokada obrazovnog i pravnog sistema zemlje. Da ne zaboravimo dronić posle koga bi svaki normalan čovek na čelu neke policije ili obaveštajne službe dao ostavku i pobegao u mišiju rupu, a ovaj naš lovi dilere i sitne lopove po blokovima na NBG. Da ne zaboravim i da se lik umalo nije udavio kada su bile poplave u Obrenovcu na koje je država opet neviđeno usrano reagovala. Bože me sačuvaj neke veće pošasti ako je država onako spremna. Sa druge strane dok se kaiš steže penzionerima i zaposlenim građanima Srbije država baca pare na razne parade, ne smanjuje javnu potrošnju gde bi trebalo, ne otpušta viškove iz javnog sektora, najveći gubitaši u javnom sektoru i dalje imaju ogromne plate, itd.
Ukratko, jedna sprdnja od lopovske države sa sprdnjom od rukovodstva i nekada stvarno mislim da bolje nismo ni zaslužili. Marketing i demagogija, živećemo bolje 2159. pa ko preživi pričaće. Malo su me razočarali Tasovac i Ljajić, dok od ovih ostalih stvarno ništa nisam ni očekivao.
-
Из Википедије, слободне енциклопедије
Сикстинска капела (итал. Cappella Sistina) је најпознатија капела у Апостолској палати, званичној резиденцији папа у Ватикану. Чувена је по својој архитектури и фреско декорацији коју су радили највећи мајстори ренесансе: Микеланђело, Рафаел, Бернини и Ботичели. Под патронатом папе Јулија II, Микеланђело је од 1508. до 1512. осликао 1100 m² таванице Сикстинске капеле. Данас се она сматра Микеланђеловим најзначајнијим сликарским достигнућем.
Капела је добила име по папи Сиксту IV, који је рестаурирао стару Велику капелу између 1477. и 1480. Током ове рестаурације Пјетро Перуђино, Сандро Ботичели и Доменико Гирландајо су насликали низ фресака које описују Мојсијев и Христов живот.
-
U trećoj, najljepšoj sobi (Stanza della Segnatura), divimo se prvome Rafaelovom ostvarenju: Raspravi o presvetom sakramentu, dovršenome 1509. godine. Sadržaj te predivne freske je slavljenje euharistije. Na suprotnom zidu je vjerojatno najpoznatija freska: Atenska škola, alegorija antičke filozofije kao prethodnice kršćanske mudrosti. Slavljenje Razuma sučeljeno s veličanjem Vjere. Između stotina slavnih znanstvenika antike i renesanse umjetnik je stavio i svoj lik; jedini koji gleda izravno u promatrača. Iznad prozora možemo promatrati Parnas, grčku mitsku planinu bogova gdje Apolon svira violinu među muzama (prikazanim po prvi put nakon antike), ispred grupe pjesnika kao što su Alkej, Korina, Petrarka, Anakreon, Eneja i usamljena Sapho (jedina koja ne nosi znak laureata) kao i grupe među kojima su Dante, Homer, Vergilije te još pjesnika: Pindar, Sannazzaro, Horacije, Propetije, Tibulije, Kato, Ovidije s Ariostom u sredini. Ova veličanstvena freska veliča pjesništvo i ljepotu.
-
-
Heliodorova soba (Stanza di Eliodoro), druga po redu, oslikana je 1511.-1514., a dobila je ime po freski koja pokazuje Tjeranje Heliodora na kojoj je Rafael prikazao sebe kako stoji pored papinskog trona odjeven u dugi crni ogrtač. Sadržaji oslikani u ovoj sobi u potpunosti su prožeti veličanjem papinstva. Iznad prozora je prizor Čudo u Bolseni i opisuje kako je 1264. čudo uvjerilo nekog svećenika, koji je sumnjao da je Krist zbiljski nazočan u svetom sakramentu euharistije. Freska Oslobađanje sv. Petra iz zatvora položena je veoma umješno oko prozorskog otvora. Tri različita svjetla, mjesečevo, anđeoske aureole i stražarske baklje, izražena su osobito djelotvorno. Atilin susret je aluzija na sukobe s Francuskom.
-
Izvor: Wikipedia
Rafaelove sobe (talijanski: Stanze di Raffaello) su sobe u Vatikanskoj palači, iznad Borgijinih odaja, u kojoj se čekalo na audijenciju kod papa. Slike se zovu "Rafaelovim" jer su ukrašene veličanstvenim Rafaelovim freskama.
Neke od soba već su bile ukrašene freskama Perugina, Sodome i drugih. No, netom što je upoznao Rafaela, papa Julije II. je odlučio sastrugati zidove povjerivši mladom Rafaelu da ih ponovo oslika.
U prvoj sobi (tzv. Konstantinovoj, Stanza di Constantino) predstavljena je legenda o Konstantinovom životu. Rafaelo nije u njoj naslikao niti jedan lik, jer je do svoje smrti stigao pripremiti samo crteže. Prvu fresku, Ukazanje Križa, koja predstavlja Konstantinovu pobjedu nad Maksencijem kod Rima 312., naslikao je Giulio Romano, odmah nakon učiteljeve smrti.
-
Sa našim crkvama, mislim da ih ima jedno 6-7 a da su 4 ostale pod Eparhijom Budimskom. U Mađarskoj danas ima svega par hiljada Srba, ne više od četiri. Ali je nasleđe u Sentandreji neverovatno bogato. Ko nije bio, sve preporuke.
-
-
-
-
Ponte Sant'Angelo
Sant'Angelo je most na reci Tibar u Rimu, povezuje obalu na kojoj se nalazi istoimeni zamak sa drugom stranom Rima. Most je podignut u vreme Hadrijana i danas služi kao pešački most. Nekada je hodočasnicima služio za dolazak do Bazilike Svetog Petra u Vatikanu pa je bio poznat kao i Most Sv Petra. U sedmom veku za vreme Grgura I most dobija ime kao i dvorac Sant'Angelo, prema legendi po anđelu koji se ukazao na tvrđavi i čija je pojava dovela do nestanka kuge iz Rima. Zahvaljujući Berniniju most danas krasi nekoliko statua anđela.
-
Манастир Крушедол
Манастир Крушедол је манастир Српске православне цркве на јужној страни Фрушкој горе у Војводини. Сам манастир се налази у атару села Крушедол, на путу између сремског градића Ириг и села Марадик. Манастир је задужбина породице последњих српских деспота у Срему - Бранковића. Саграђен је између 1509 и 1514. године. Породица Ђорђа Бранковића, два патријарха Српске православне цркве и краљ Милан Обреновић су сахрањени у Крушедолу.
Манастирска црква је посвећена празнику Благовештења. Манастир је основао деспот Ђорђе Бранковић (у монаштву назван свети Максим) са својом мајком Ангелином[1], уз помоћ влашког војводе Јована Њагоја, између 1509. и 1516. Неки истраживачи сматрају да се на том месту налазило светилиште старе словенске вере.[2]
Приликом повлачења Турака из Срема 1716, манастирски конаци су оштећени, а црква спаљена. Обнављање манастира је почело 1721. и завршено крајем шесте деценије 18. века. Уз западно крило конака изграђен је високи барокни звоник 1726, а између 1742. и 1750. године обновљена је црква. Изградња четвоространих манастирских конака завршена је 1753. године.
У цркви постоје два слоја зидног сликарства. Старији слој су фреске, сликане између 1543. и 1546, а други слој су узане зидне слике које су настале између 1750. и 1756. године. На западној фасади цркве је фреска са представом страшног суда, настала крајем XVII века.
Иконостас је компонован од икона из четири периода. Најстарије су иконе апостола са Христом, Богородицом и св. Јованом Крститељем, рад из половине XVI века. У Другом светском рату, манастир није разорен, али је опљачкана богата и вредна манастирска ризница. Манастир је после рата обновљен.
У цркви, испред иконостаса, налазе се кивоти у којима су смештени остаци моштију светих Бранковића, тј. деспота Ђорђа Бранковића (монах Максим) и његових родитеља Ангелине и слепог Стефана Бранковића. У манастирској цркви леже и посмртни остаци многобројних значајних Срба. Између осталих ту су сахрањени патријарх Арсеније III Чарнојевић, митрополит Исаија Ђаковић, патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента, гроф Ђорђе Бранковић, војвода Стеван Шупљикац, књегиња Љубица Обреновић и краљ Милан Обреновић.
По историјско-културној улози, по богатству ризнице манастира, чувеном иконостасу и живопису, другим реликвијама, манастир Крушедол је један од најзначајнијих Фрушкогорских манастира. На дан 13. августа 2009. године Српска православна црква, Епархија сремска и манастир Крушедол прославили су велики јубилеј - пет векова, пола миленијума, постојања ове велике Српске Светиње. Том приликом Свети Архијерејски Синод Српске православне цркве одликовао је манастир Крушедол орденом Светог Саве првог степена, који је после Свете Литургије уручен високопреподобном архимандриту игуману Сави.
Манојло Грбић на 265.стр "Карловачког владичанства" (1.књига од 3) на више места наводи назив села и манастира Крушедо, а не Крушедол.
Манастиру је враћено, некада одузетих, 28 хектара шуме и 160 хектара обрадиве земље на којој сеју кукуруз и пшеницу.
wikipedia
-
Манастир Прохор Пчињски
Манастир Свети Прохор Пчињски се налази на шумовитим обронцима планине Козјак, на левој обали реке Пчиње, у близини села Кленике, 30 km јужно од Врања. Према предању, подигао га је у 11. веку византијски цар Роман Диоген у знак захвалности Светом Прохору Пчињском, који му је прорекао да ће постати цар. Манастир ради као културно-просветни центар овог краја и у њему ради богословска школа, преписивачко-илуминаторска радионица, а организовано се учи иконописачки занат.
Политички догађаји који су се одиграли крајем Х и почетком XI века, морали су оставити трага у градитељству ове области. Победом Василија II (976-1025) над Самуилом, Византија је вратила раније изгубљене територије Балканског полуострва, што је захтевало реорганизовање политичке и црквене управе и стављење становништва под његов утицај. Царском повељом из 1020. године, Василије II реорганизовао је Охридску патријаршију, сада архиепископију, у којој се спомиње епископија Морзовишка, у чијем саставу је поред осталих места и Козјак - данас име планине у чијем подножју се налази манастир св. Прохора Пчињског. Њега је изградио византијски цар Роман IV Диоген (1067-1071), на молбу потоњег свеца и патрона храма Прохора Пчињског. Систематска археолошка ископавања уз свестранију анализу досадашњих сазнања, потврдила би тврдњу да је првобитна скромна једнобродна црква саграђена у XI веку или почетком XII столећа.
Према речима Стефана Првовенчаног, Немања је у ратовима са Византијом између 1180-1190. године освојио област Врања. Припајањем новоосвојених територија Србији отворила се потреба за организацијом цркве коју је спровео Св. Сава 1220. године. Манастир је остао у саставу српске државе све до њеног дефинитивног пада, али је и тада неко мислио о њему.
Једна од најопсежнијих обнова заслуга је краља Милутина, који је ангажовао 1316. или 1317. године солунске сликаре Михаила и Евтихија да осликају нови храм. После косовске битке манастир су разорили Османлије, а 1489. године обновио га је Марин из Кратова. Тада је осликан фрескама које се убрајају у најзначајније уметничке творевине свог времена. У 16. веку у манастиру је постојала сликарска радионица, чији су мајстори сликали фреске великих ликовних вредности у капели на јужној страни цркве.
Краљ Милутин је, уз своје 40 манастир-задужбине, обновио и ову, и из карловачког родослова знајемо да САГРАДИ И МАНАСТИР ПШИНСКОМУ ПРОХОРУ, што потврђује и узидана опека на северној фасади старе цркве, са, у плитком рељефу изведеним именом САВА, откривајући његову непосредну бригу о обнови храма, архиепископ Сава III (1309-1316) Манастир се нашао поново у оквирима српске државе 1912. године.
Манастирска ограда од тесаног камена покривена је каменим плочама и ћерамидом. Са северне, западне и јужне стране су импозантне зграде конака. Главна, Врањска, капија са запада води право ка улазу у цркву, док је она на југу испод конака окренута Куманову, по чему је добила име. Источно, цркву од зграде Митрополије одвајају делимично откривени темељи, по својој прилице цркве св. Јована, дела средњовековне манастирске целине, којој припада средишњи део порте око гроба Св. Прохора Пчињског.
Древно светилиште саграђено је на старом култном месту, где је живео преподобни Прохор Пчињски. И поред недостатака поузданих материјалних доказа има разлога за тврдњу да је садашњи гроб Св. Прохора део првобитног храма. Од најстарије светиње до данас је очувана капела где почивају мошти Св. Прохора. У питању је мала, поклоничка ниска правоугаона просторија. У сферно обликованој источној страни смештене су мошти светитеља, где је, у десном горњем углу мали отвор из кога већ цео миленијум извире чудотворно миро. Св. Прохор је тренутно једини српски светитељ-мироточац у Србији.
Складно сложене опеке, камење и малтерне фуге из времена краља Милутина, чине изненађујуће колористичке ефекте који се мењају у зависности од угла под којим сунце осветљава фасадне површине. Судећи по сачуваној бордури на северном зиду, црква је некада имала зидани иконостас. Црква се значајно обновила крајем XVI века, када је дограђен параклис у славу Богородице, којом приликом је коришћен исти материјал за градњу, али на мање декоративан начин. У параклис се из наоса улази ходником уз гробницу Св. Прохора и кроз врата на јужној страни нове цркве. Нова црква започета је 1898. а довршена 1904. године. У цркву се улази са запада преко дванаест полукружних степеника.
У манастирском комплексу доминирају два конака, од којих „врањски конак“, монументалних размера, представља једну од најлепших грађевина овог типа у Србији. Грађен је између 1854. и 1862. године, заслугом Хаџи-Михаила Погачаревића, трговца из Врања.
Најстарије зидне слике налазе се на спољним површинама гробнице Св. Прохора Пчињског. Не видимо их, али са сигурношћу можемо тврдити да постоје. За разлику од осталих зидних површина, три слоја фреско малтера констатована су једино са спољне стране северног зида капеле, или јужног зида цркве, као најстаријег дела светилишта. Други пут црква је живописана после обнове из времена архиепископа Саве III (1309-1316). Један од најзначајнијих сликара византијског света ангажован на двору краља Милутина, Михаило Астрапа, живописао је цркву Св. Прохора 1316. или 1317. године. Свој рад он је обележио потписом на округлом штиту Св. Димитрија (Х МИ ХА НЛ), заштнитика града из кога је уметник дошао. Доста фресака је непрепознатљиво из тог доба, али разликују се Архијереји из поклоњења Христу Агнецу, Св. Данило Столпник и Св. Архиђакон Стефан, Св. Кирило Александријски и Св. Климент Охридски, св. Никола и Св. Силвестер... Због скоро потпуног уништења осталих фресака, 1488/9. године исликане су нове, на месту старих, руком младог, али искусног фрескописца, који је поштовао старе, те је направио прво скице старих и на њих доцртао нове фреске, које и дан данас тамо, уз све остале, и стоје. Много фрескописаца је доцртало нове фреске, које се веома лако дају препознати, а чине ову цркву једну од највећег уметничког подухвата из свих доба фрескосликарства.
Једна од можда најпрепознатљивијих и значајнијих је икона Св. Прохора Пчињског (118 cm х 85 cm) са сценама из његовог житија, настала 1871. године, коју је израдио самоуки иконописац Захарије Десперски Самоковац.
Првобитна црква, подигнута над гробом овог чувеног светитеља и мисионара, више пута је обнављана. Садашња монументална вишекуполна црква, саграђена 1898. године, обухватила је старија здања. У олтарском простору налази се гробница Св. Прохора Пчињског и монашка костурница.
Манастирски Краљев конак је изгорео 27. јануара 2014. године.[1][2]
-
-
Samo bih da pozdravim pandurske kontrole koje trenutno sprovode po gradu, s' time da ovo ne treba raditi samo kada nekoga zgaze na ulici već malo češće. I prijatno sam iznenađen da zaista jure alkose za volanom i drogirane umesto da drkaju pošten svet da li mu radi podizač za staklo.
-
EU: Južni tok ipak moguć. Rusija: Nema šanse!FoNet | 04. 12. 2014. - 18:25h | Komentara: 0
Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker i premijer Bugarske Bojko Borisov saopštili su posle današnjeg sastanka u Briselu da gasovod Južni tok može da se gradi ukoliko se ispune poznati uslovi.
Prema Junkerovim rečima, Rusija je u ovom trenutku, zbog ukrajinske krize, stateški problem za Evropu, ali će se i dalje raditi na tome da ponovo postane strateški partner.- Nećemo, međutim, nikome dozvoti da nas ucenjuje - kazao je Junker.
Borisov je posle sastanka istakao da je zajednička želja da se Južni tok izgradi, ali da to mora biti urađeno u skladu sa propisima Evropske unije.
Premijer Bugarske je saopštio da će se ministri energetike država koje učestvuju u projektu gasovoda Južni tok sastati u Briselu 9. decembra.
- Pripreme nisu obustavljene. Taj sastanak će biti održan kako je planirano i nadam se da će na njemu biti rešeni svi problemi, uključujući i onaj sa Trećim energetskim paketom - rekao je Borisov.
U međuvremenu, Tass je preneo da je ministar energetike Rusije Aleksandar Novak saopštio da je odluka o obustavljanju projekta Južni tok konačna.
- Umesto Južnog toka, gradiće se gasovod do Turske, u skladu sa dogovorom predsednika dve države - rekao je Novak.
Da Rusija više ne namerava da pregovara o Južnom toku potvrdio je i prvi čovek Gasproma Aleksej Miler, koji je rekao da je taj projekat definitivno zatvoren, prenosi Tass.
-
Rusija je primorana da se povuče iz projekta Južni tok zbog nespremnosti EU da podrži gasovod. Gas će biti preusmeren na druge kupce, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin.
To je potvrdio i šef "Gazproma".
"Neću biti povratka na Južni tok. Taj projekat je zatvoren", rekao je prvi čovek kompanije Aleksej Miler
izvor - Kurir
Ako su ovo Putin i Miler izjavili onda to je to. Tranzit gasa preko Ukrajine je i dalje nemoguć, ruski gas će se preusmeriti ka azijskom tržištu gde se uveliko radi na igradnji infrastrukture ka Kini, Japanu i drugim kupcima, a istok Evrope će da ga izduva za gas kako stoje stvari. Jednostavno ne vidim jeftinu alternativu ruskom gasu i ovo su vrlo loše vesti. Jer čisto sumnjam da će išta biti i od ovog gasovoda preko Turske. Dok su radovi na Južnom toku tapkali u mestu:
Gasovod za azijsko tržište, da vidim ko će ovde da stopira izgradnju.Već sledeće godine će prve deonice biti izgrađene i u Rusiji i u Kini. Za 4-5 godina, gotov gasovod.
Samo me zanima kada će se otvoriti pitanje JP Južni tok. Šta su oni radili sve ovo vreme i kako su zarađivali svoje male platice
Svet - razum na izdisaju
u Politika
Napisano
Napad na Ebdo: Kako se sve odigralo
IZVOR: B92
Pariz -- Pucnjava u redakciji lista "Šarli ebdo" u kojoj je ubijeno deset ljudi trajala je pet minuta, kaže karikaturista Korin Rej, koja je otvorila vrata napadačima.
"Uperili su pušku u mene i naterali me da otvorim vrata od zgrade. Ubili su Volinskog, pa Kabua, sve je trajalo pet minuta. Ja sam se sakrila ispod stola. Govorili su savršeno francuski jezik i rekli su da su iz Al Kaide", rekla je Korin Rej, prenosi "Frans .24"
Evo poznatih detalja terorističkog napada u Parizu:
napad je izveden u 11.30h u pariskom sedištu lista u 11. arondismanu
u toku je bio redakcijski sastanak, tako da je skoro celo uredništvo bilo u zgradi
ubijeno je 12 osoba u napadu, od toga dva policajca
u redakciji je ubijeno 10 zaposlenih u listu, a jedan policajac je ubijen na ulici
ranjeno je deset osoba, od čega su četiri u kritičnom stanju
40 osoba je preživelo napad
među ubijenima je i karikaturista i glavni urednik Stefan Šarbonije, poznatiji kao Šarb
ubijeni su i poznati crtači Žan Kabu, Žorž Volinski i Bernar Tinju Verlak
jedan od ubijenih policajaca je bio u zgradi kao Šarbonijeova lična pratnja
Šarbonije je bio pod stalnom policijskom zaštitom zbog ranijih pretnji
napad su izvela tri maskirana napadača, koji su bili obučeni u crno, potvrdila je policija
napadači su nosili automatske puške tipa "kalašnjikov" i jedan raketni bacač
nezvanično, napadači su po ulasku u zgradu po imenu tražili žrtve
napadači su tokom napada vikali "Alah je veliki" i "Osvetili smo proroka"
nakon napada, napadači su se sukobili sa policijom u okolnim ulicama i uspeli da im umaknu
tom prilikom je hladnokrvno ubijen jedan policajac, što se vidi na snimcima objavljenim na internetu
napadači su pobegli u crnom "sitroenu", koji su ostavili u 19. arondismanu, na severoistoku grada
nakon toga su ukrali drugi automobil i pobegli u nepoznatom pravcu
potraga za njima i dalje traje, a bezbednost u Parizu je podignuta na najviši nivo
predsednik Francuske je sazvao hitan krizni sastanak u Jelisejskoj palati
objavljeno je da je u prethodnim nedeljama u Francuskoj "osujećeno nekoliko terorističkih napada"
45 minuta pre napada na nalogu lista na Tviteru objavljena je karikatura vođe Islamske države
list "Šarli Ebdo" godinama je meta pretnji zbog satiričnih osvrta i karikatura vezanih za islam
zasad niko nije preuzeo odgovornost za napad
pripadnik Islamske države iz Sirije rekao je da su napad izvršili "njihovi lavovi".
francuski list "Liberasion" navodi da je napad predvodio komandos.