Smucalica

Čitam vaše pisanje, i (sramota me kaz'i) meni 2020 uopšte nije bila loša. Jesam jedina? Od kako sam napustila život u gradu, i otišla da živim u prirodu sve mi je nekako mirnije, opuštenije. Mala žabica je bila par meseci kod nas, nismo osetili izolaciju, ma divota...život je tamo drugačiji. Šetnja, tišina..ma nirvana. Sada kada dolazim u grad, samo se stuštim sa duge do posla , i juriš mojoj kućici. Kada moram da se vozika po gradu iz bilo kojih razloga odmah me uhvati nervoza... :)...baba....šta još reći. 

Ima još desetak dana, pa da ne ureknem pre vremena...
Preživesmo, ooooo, daaaa...
U ovoj godini su se iskristalisale mnoge stvari i otvorile mi oči: ko je tu bio i ostao, a ko je bio samo prolaznik kroz moj život.
I dobro je da je tako.
Neka prijateljstva su se produbila. Neka su skrajnuta, sa razlogom. Neka površna, postala su mnogo više od toga...
Dečaci dobri i zdravi... sad već mladići   
Prebolela i odbolela razne bolesti koje su me pratile u poslednjih pet godina... i napokon sam stavila tačku na sve.
A onda, kad sam već i od jedne velike stvari digla ruke, stigla je i ta vest! Dobila sam ključeve od stana...
Posle pet godina čekanja, nerviranja, zvanja, pretnji i sve kako to u zemlji Srbiji već ide, kad sam digla ruke od toga,
sami su me zvali i dali ključeve  
Sam taj događaj je pokrenuo gomilu pitanja i problema, biće burno i u narednoj godini (a što da ne?)
ali, na kraju, ne treba biti nezadovoljan i nezahvalan... jedna briga je prebrinuta... 
za sve treba vremena da se namesti kako treba a uz to i treba biti strpljiv... pa, naučiću i to  
Uglavnom, preživesmo... i u to ime: živeli!!!

Jedna iz šetnje uz Dunav... 

Izvinjavam se, ako ću zaraditi  ovim postom, ali...
Na strani sam žene. Uvek. I ne postavljam pitanje zašto je ćutala tolike godine
i zašto se tako javno o tome priča pre bilo kakvog procesa.
Kriv je sistem. Naš sistem. Za celu ovu halabuku i priču.
Što je sve obelodanjeno i dopušteno da se o tome piše i priča...
 
 
 
 
 
 

Jedna iz šetnje uz Dunav... 

Izvinjavam se, ako ću zaraditi  ovim postom, ali...
Na strani sam žene. Uvek. I ne postavljam pitanje zašto je ćutala tolike godine
i zašto se tako javno o tome priča pre bilo kakvog procesa.
Kriv je sistem. Naš sistem. Za celu ovu halabuku i priču.
Što je sve obelodanjeno i dopušteno da se o tome piše i priča...
 
 
 
 
 
 

Nisam se oglašavao na temu jer nisam imao iskustva s njom u vezi (sa temom) pa mi bilo malo glupo da komentarišem nešto "u prazno". Sad, igrom slučaja, mogu da se oglasim. I da kažem DA, apsolutno. Ako volim nju, volim i njenu decu. I zaista ih volim, čak mogu da kažem da i ona vole mene. Verovatno nikad neću biti u prilici da im to kažem i mislim i delujem po tom osećaju, jer okolnosti... ali ta deca su deo nje, i samim tim deo mene. I spreman sam.

450 

~ Blago onom, ko ima krov nad glavom i topli dom. I najmilije u njemu.
Samo toliko. I samo sve! ~

Nemam to. Moji dečaci kažu da je to za mlađe, tako da nemam ni gde da se raspitam. 
Ova naša oaza mi je sasvim dovoljna za drage ljude

440

Nemam to. Moji dečaci kažu da je to za mlađe, tako da nemam ni gde da se raspitam. 
Ova naša oaza mi je sasvim dovoljna za drage ljude

Od poslednjeg javljanja na ovoj temi, promenilo se sve na instagramu, pa i moja interesovanja. 
Pored fotografija sa "nekada mog" ostrva, pronašla sam nekoliko interesantnih book blogera, kako ih već nazivaju, sa sličnim izborom knjiga i par stranica sa gluten free ishranom, pa samo eksperimentišem u kuhinji... 
Naravno, ig mi služi za dopisivanje sa dragim osobama

Nemam to. Moji dečaci kažu da je to za mlađe, tako da nemam ni gde da se raspitam. 
Ova naša oaza mi je sasvim dovoljna za drage ljude

Od poslednjeg javljanja na ovoj temi, promenilo se sve na instagramu, pa i moja interesovanja. 
Pored fotografija sa "nekada mog" ostrva, pronašla sam nekoliko interesantnih book blogera, kako ih već nazivaju, sa sličnim izborom knjiga i par stranica sa gluten free ishranom, pa samo eksperimentišem u kuhinji... 
Naravno, ig mi služi za dopisivanje sa dragim osobama

Pre godinak dana mi je bilo super na instargramu, Policijski čas se pretvaro u lajvove mladih umetnika. Sve su to tetkina deca. 
Barem nema komentara.. onih.. negativnih. (pogotovo što je moj nalog zaključan) 
I danas me obraduje saradnja jednog poznanika, ubija kako peva.. a tetkino dete.. fantastičan saksofonista sa njim. U 30-ak sekundi sam imala utisak da instrument plače, koliko je jaka emocija. Nisam iz priče da nešto, ili nekog preterano pratim.. ili da me prate. Samo provereni kontakti. 

Leli je trenutno najveća zanimacija Lacoste aligator na mojoj majici. Razbija monotoniju sive majice, Lela ne može čudom da se načudi "otkud ovo tu". Pa dira šapom, pa pokušava da pojede, pa da pomiriše... a ništa to nešto ne uspeva kako je zamislila. Pa onda reši da se pomiri sa neobičnim drugarom, zaspe sa nosem u njegovoj blizini. Ako ih ne možeš pobediti, pridruži im se.

Danas sam završila Karl Ovea - U zimu
Definitivno mi lakše idu kratke priče u odnosu na romane. 
Imam još par priča od Džek Londona, 
a onda ću morati da pretražim po policama za dalje... 

Ovako izgleda zalazak sunca... 
Kod mene
 

I kad pomislim da ne može gore, 
ooooo.... daaaa.... još kako može da bude gore
Užas! 

Ovde, kod kuće, svašta sam pronašla. Moj treći rođendan. Prošli vek, davno beše... 

Ovde, kod kuće, svašta sam pronašla. Moj treći rođendan. Prošli vek, davno beše... 

I kad pomislim da ne može gore, 
ooooo.... daaaa.... još kako može da bude gore
Užas! 

I kad pomislim da ne može gore, 
ooooo.... daaaa.... još kako može da bude gore
Užas! 

Ovde, kod kuće, svašta sam pronašla. Moj treći rođendan. Prošli vek, davno beše...