Smucalica

Da li ste znali da su (na početku) svi Jupiterovi meseci nazvani po njegovim ljubavnicama? NASA je poslala letelicu da obiđe Jupiter. Znate kako se zove ta letelica?

JUNO

Ko je Juno?

Jupiterova žena

NASA je poslala Jupiterovu ženu da obiđe njega i njegove ljubavnice!

Riders of Justice (Nemam pojma... vozači pravde) 2020
Danski film... moram da priznam da počinje da mi se dopada njihova kinematografija. Ima taj neki holivudski šmek, ali sa dozom normalnosti koja nedostaje prekookeanskim filmadžijama. Film je o suočavanju sa bolom posle gubitka voljene osobe, kako se pomiriti sa gubitkom, kako napraviti red u haosu. Pomalo je Tarantinovski, haotičan.

rar bg 2019 . org - spojeno sve, razdvojio sam jer nije pametno imati ceo link ka ...khm... takvim sajtovima.  

Samo se izvrne i čeka da ga mazim... 

Šefe, ti sve neke nove filmove gledaš, gde to pronalaziš? 
Ili bolje da ne saznam, vreme mi je da počnem da učim
Nego... večeras sam ponovo naletela na film - Čovek zvani Uve
I opet red smeha, red suza... jedan od najdirljivijih i najdražih filmova rađenih po mojoj omiljenoj knjizi

Samo se izvrne i čeka da ga mazim... 

Šefe, ti sve neke nove filmove gledaš, gde to pronalaziš? 
Ili bolje da ne saznam, vreme mi je da počnem da učim
Nego... večeras sam ponovo naletela na film - Čovek zvani Uve
I opet red smeha, red suza... jedan od najdirljivijih i najdražih filmova rađenih po mojoj omiljenoj knjizi

Peršun sam pila u trudnoći, čak sam onaj lišćar imala na terasi i sama ga brala i pravila. Od mene i peršuna, dosta
Na račun tvog Oftopc, jedan od mene - Mg direkt pijem redovno, pred spavanje. Piše meni koleginica kako je u jednoj apoteci na akciji, pa da znam. Pitam je li bez šećera? Kaže ona, da naravno da je bez, znaš da ne smemo sa šećerom. Ok, odgovorim, dovoljno šećera unosim svakodnevno sladoledom, ne moram i sa magnezijumom
Eto, tako se ja čuvam
 
 
 
 

Baš tako
Desila sam se sama sebi..  pobedila slabosti.. prigrila ih.. skinula 10 kg.. koji mi nisu smetali, ali sam navikla bez obzira na godine, budem fit. 
Mnogo borbe sa sobom, emocijama... 
I znaš.. ako iko razume.. oseća sve ono, o čemu si pisala pre par dana.. ta sam.. jer kada mi se tata ne javi na telefon, jedan deo mene se pokida.. svesna da smo svi mi smrtni.. da nam je stigao avgust, mesec u kom mi je imuno sistem najslabiji, jer sam u tom mesecu imala tragediju, kao mala.. i nedostaje mi moj bata.. lep.. crnook, nasmejan.. onaj, kog sam volela više nego mamu i tatu.. da ne nabrajam... 
Divim  se tvojoj snazi, za lepu  i lekovitu reč.. i dela...
 

Čaj od peršuna je dobar za izbacivanje viška tečnosti iz organizma. Nisam probala, ne verujem da ima neki sjajan ukus, ali kaže žena da pomaže. Uostalom, kada je nešto, što je lekovito, imalo lep ukus? 

Oftopc - osim Mg Direkta, koji nije čaj  

Pitao sam ga čiji bog stanuje u njegovoj crkvi, a on je odgovorio: ''Pravoslavni, sine.'' Od dede Adolfa sam već ranije čuo da u našoj sinagogi stanuje jevrejski bog, koga zovu Jahve, samo što se to ime ne sme glasno izgovoriti. Pitao sam ga zašto, a deda je odbrusio: ''Đavo će ga znati.'' Najviše sam voleo da idem sa baka Laurom u evangelističku crkvu, ''u šreh vizavi'' pozorišnog zdanja (tako je govorio deda Adolf). Prirodno, i nju sam upitao čiji bog stanuje u toj crkvici. Ona je rekla: ''Ne pita se čiji bog, jer je samo jedan Bog.'' Rekoh: ''Ja sam dosad izbrojao tri: katolički, jevrejski i pravoslavni.''
Baka se nasmejala: ''O, ne, mein Schatz, to je isti Bog, samo ga svaka vera sebi vuče. Svako ga svojata, ali on je jedini.'' 
To mi se veoma dopalo. I evangelistička crkva mi se dopadala. Iznad njenog portala bile su ispisane zagonetne reči: SEMPER IDEM. ''Šta znače reči ispisane iznad portala?'', upitah baku. ''Znače UVEK ISTO.'' ''Šta je uvek isto?'', pitam dalje.''Zlo je uvek isto'', kaže baka, prekrstivši se. ''Zašto je zlo uvek isto?'' Baka se ponovo preksti, pa tek onda odgovori: ''Zato što ljudi više ne veruju ni u Boga ni u božju pravdu. Više ne veruju da se dobro uzvraća dobrim, a zlo- teškom kaznom.''
Jednom me je odvela pred pastora, koga je oslovljavala sa ''prečasni oče'', da mu predstavi svog unuka. Pastor me pomilovao, rekavši uzvišenim glasom:''Govori uvek istinu, sine, ne čini zla dela, budi razuman, strpljivo podnosi teret.''
 
Đorđe Lebović

Otkrila sam suv, opor ukus koji ostaje za čajem od ruzmarina...  
ne znam odakle mi ideja, ali kada sam videla da ga ima u Pančićevoj apoteci, morala sam ga probati  
Uglavnom, prija na ovu omorinu....

Šefe... dokle god hercika poskoči zarad lepe stvari, sve je ok...  
samo... mene više brinu ove druge emocije  
imam osećaj da uporno idem korak napred, a onda me vrati neki fleš bek dva- tri koraka unazad
i nikako da se sastavim... 
i onda samo poludim, sednem u auto i odvezem se do Apatina, i stanem, gledam u onu fotografiju i plačem...
i ne mogu se sastaviti danima posle toga. 
I jutros, ustanem sasvim ok, naspavana i mirna, a onda je poštar pokucao na vrata,
doneo rešenje o ostavinskoj da potpišem... i opet ode dan u propast...
Nemam reči kojima bi opisala ovo stanje, ove emocije koje me sustignu...
definitivno, ovo nije moja godina  

Moj General svakodnevno bitku bije sa muvama, totalno ga izluđuju i ne znam kako da ga smirim.
Sve je u redu kad preko dana trči i skače za njima, ali kad usred noći neka buba proleti, pa ga uznemiri,
skače i ruši sve pred sobom.
Sinoć je spavao na terasi, jer je bio nemoguć  
Inače, izgubio je onu zimsku dlaku, pa je sad mršav i zgodan

Šefe... dokle god hercika poskoči zarad lepe stvari, sve je ok...  
samo... mene više brinu ove druge emocije  
imam osećaj da uporno idem korak napred, a onda me vrati neki fleš bek dva- tri koraka unazad
i nikako da se sastavim... 
i onda samo poludim, sednem u auto i odvezem se do Apatina, i stanem, gledam u onu fotografiju i plačem...
i ne mogu se sastaviti danima posle toga. 
I jutros, ustanem sasvim ok, naspavana i mirna, a onda je poštar pokucao na vrata,
doneo rešenje o ostavinskoj da potpišem... i opet ode dan u propast...
Nemam reči kojima bi opisala ovo stanje, ove emocije koje me sustignu...
definitivno, ovo nije moja godina  

Mislila sam da me neki naš književnik skoro neće zakucati za fotelju, da ne marim za ručak, čišćenje i ostale sporedne stvari  
A onda sam uzela u ruke jedno remek delo, koje me je totalno izulo iz cipela....

Ova knjiga je potpuno otkriće za mene i ne znam kako je do sad nisam uzela da čitam...
Komšija moj @Adrijan bi me potpuno razumeo, kad bi je pročitao...
uspomene iz Sombora, kroz njegovo pisanje prolazim kroz predratni Sombor, 
mogu tačno da zamislim kuću, na kraj Apatinskog puta, ili onu na Staparskom putu, 
kada priča o Šikari i kanalu... maaaa... sve je tu...
a tek likovi, koja je to lepeza raznih likova, sa toliko ljubavi i emocija opisani...
prosto da poželim da se stvorim u tem Somboru...
Zaključak sledi: Ili je ova knjiga zaista remek delo ili mene zaista šibaju emocije, toliko, da nisam svoja  
 
* I da ne zaboravim, da dodam, pozorište u Somboru daje predstavu po ovom romanu (režija Gorčin Stojanović) i prvom prilikom moraću da je odgledam
da upotpunim doživljaj... 

Pitao sam ga čiji bog stanuje u njegovoj crkvi, a on je odgovorio: ''Pravoslavni, sine.'' Od dede Adolfa sam već ranije čuo da u našoj sinagogi stanuje jevrejski bog, koga zovu Jahve, samo što se to ime ne sme glasno izgovoriti. Pitao sam ga zašto, a deda je odbrusio: ''Đavo će ga znati.'' Najviše sam voleo da idem sa baka Laurom u evangelističku crkvu, ''u šreh vizavi'' pozorišnog zdanja (tako je govorio deda Adolf). Prirodno, i nju sam upitao čiji bog stanuje u toj crkvici. Ona je rekla: ''Ne pita se čiji bog, jer je samo jedan Bog.'' Rekoh: ''Ja sam dosad izbrojao tri: katolički, jevrejski i pravoslavni.''
Baka se nasmejala: ''O, ne, mein Schatz, to je isti Bog, samo ga svaka vera sebi vuče. Svako ga svojata, ali on je jedini.'' 
To mi se veoma dopalo. I evangelistička crkva mi se dopadala. Iznad njenog portala bile su ispisane zagonetne reči: SEMPER IDEM. ''Šta znače reči ispisane iznad portala?'', upitah baku. ''Znače UVEK ISTO.'' ''Šta je uvek isto?'', pitam dalje.''Zlo je uvek isto'', kaže baka, prekrstivši se. ''Zašto je zlo uvek isto?'' Baka se ponovo preksti, pa tek onda odgovori: ''Zato što ljudi više ne veruju ni u Boga ni u božju pravdu. Više ne veruju da se dobro uzvraća dobrim, a zlo- teškom kaznom.''
Jednom me je odvela pred pastora, koga je oslovljavala sa ''prečasni oče'', da mu predstavi svog unuka. Pastor me pomilovao, rekavši uzvišenim glasom:''Govori uvek istinu, sine, ne čini zla dela, budi razuman, strpljivo podnosi teret.''
 
Đorđe Lebović

Leli je ovih letnjih dana prozor otvoren i postavljena mrežica za komarce... i tu joj je sad omiljeno mesto, na prozoru. Postala je mezimica celom naselju. Kako koje dete prođe tako nastupi "vidi, maca!" momenat, na šta se i ona nekako javi tim svojim "krrrrrrr!" i stane da šeta pored mrežice. Smanjili smo kontakte na minimum, vruće meni i vruće njoj.  Ali sad uživa da mi napravi salto pored noge, prevrne se na leđa i čeka češkanje po stomaku... 

Sveže ti je sve još uvek... proći će, ostaće lepe uspomene  

Moj General svakodnevno bitku bije sa muvama, totalno ga izluđuju i ne znam kako da ga smirim.
Sve je u redu kad preko dana trči i skače za njima, ali kad usred noći neka buba proleti, pa ga uznemiri,
skače i ruši sve pred sobom.
Sinoć je spavao na terasi, jer je bio nemoguć  
Inače, izgubio je onu zimsku dlaku, pa je sad mršav i zgodan

Šefe... dokle god hercika poskoči zarad lepe stvari, sve je ok...  
samo... mene više brinu ove druge emocije  
imam osećaj da uporno idem korak napred, a onda me vrati neki fleš bek dva- tri koraka unazad
i nikako da se sastavim... 
i onda samo poludim, sednem u auto i odvezem se do Apatina, i stanem, gledam u onu fotografiju i plačem...
i ne mogu se sastaviti danima posle toga. 
I jutros, ustanem sasvim ok, naspavana i mirna, a onda je poštar pokucao na vrata,
doneo rešenje o ostavinskoj da potpišem... i opet ode dan u propast...
Nemam reči kojima bi opisala ovo stanje, ove emocije koje me sustignu...
definitivno, ovo nije moja godina  

Upravo odgledala. 
ŽeMske pogledajte ga obavezno, naravno ako volite ovakvu vrstu filmova  
 
Film je zasnovan na istinitoj priči o Mariji Altmann, Židovki koja je preživjela Holokaust, a sada živi u Los Angelesu. Uz pomoć mladog odvjetnika, na sudu se bori protiv austrijske vlade radi povrata poznate slike slavnog Gustava Klimta, koji je naslikao njenu tetku. Sliku su njenoj obitelji uzeli nacisti uoči Drugog svjetskog rata, a od tada je bila izložena u muzeju u Beču.

Silom prilika morala danas, u subAtu da dođem u usijani NS iz moje lepe 'ladovine, zvane šuma. Kako sutra idem na koncert Nine (onaj od pre godinu i po...) odlučih da ostanem u NS...i eto sad se setih da bi možga mogla da virnem malo na portal..  
Inače kuma mi je dodelila epitet da sam postala prava seljanka  i zaista ko bi rekao da ću posle celogodišnjeg života u gradu  otići da živim u "šumu"..iako je granica sela pomerena i sad i moj "sokak" pripada selu 

Vratila se sa koncerta Nine Badrić....pa malo listam "novine"....
U kolima na povratku pita jedna (nova)  iz ženskog tima sa koncerta-jesi ti i "zvanično" baba?
-Jesam nego šta...i sad baš razmišljam kakva sam ja to baba kada se vraćam kasno noćoM sa koncerta?  
Sve u svemu, posle godinu i po dana strpljivog čekanja, vredelo je! Konačno nastavaljamo sa predstavama i koncertima.... 

Neobično sam emotivan ...za sebe.   Bliži se Njen rođendan, godišnjica mamine smrti, pronašao sam fotografiju groba svog oca... postajem sentimentalan u nekim trenucima.