GlorijaTreca

Kad mi dođe tako neka zelenkata minuta ja samo pustim ovu dražesnu Arapku, odvrnem do daske i zaplešem (uglavnom sama, makar nema ko da me čepa)

Obratite pažnju na publiku i ritam pred kraj. Sjajna je ova magična cura.

Skuvala sam "kinesku piletinu s karijem" - bez karija!

Jestivo je :andjeo:

Udjoh u plan "Deretinih" izdanja za 2013. :uzbud:

:lazy:

Maestro Lakatoš, pa mi se čini da je baš kraj mene a ja se sva naježila.

Kad sam bila mala, zna se, salvete.
Kada sam malo porasla presovala sam cveće. Sećam se da mi je jedan veliki list isflekao stranicu udžbenika iz hemije tako da tu lekcijiu nikada nisam savladala.
Kasnije sam skupljala stare pegle sa bakinog i komšijskih tavana dok je moja baka očajavala plašeći se kako će komšiluk pomisliti da nemamo električnu peglu koju zamalo da mi kupi ne bi li me smirila. Sa Severa do mog grada jedva smo se dokotrljali zbog prebukiranog gepeka. Bilo je tu još kojekakve gvožđurije, potkovice za konje, stari ključevi i katanci, brave... Kako su mi roditelji blage naravi i razumeli su moju ambiciju da stvorim malu antikvarnicu u stanu, antikviteti su stajali sve dok nisam počela skupljati ploče.
U cvetu mladosti sam pisala ljubavna pisma koja nikada nisam poslala. I sada ih čuvam i divim se sebi kako sam mogla biti tako zaluđena za neke šalabajzere.
Zatim je nastupila pauza a onda sam se udala i rodila dve bebe.
Kada su bebe porasle bacila sam se na skupljanje sličica. Čini mi se da i sada znam imena svih vozača formule1, imena staza, fudbalera, stadiona...
Na posao sam redovno nosila duplikate i trampila se s kolegama. Za jednu retku dobijem tri komada.
Došla su krizna vremena kada sam kupila kasicu prasicu i tu smo skupljali sitniš.
Poslednjih godina sam počela kao prvih, opet salvete.
Kesica šećera sam imala oko 3 kg ali smo u nestašici istog hobi morali pojesti.
Sada skupljam nalepnice sa voća. Ova godina je bila jako uspešna jer sam dosta putovala. Čini mi se da bih mogla oblepiti ceo zid, toliko ih imam.
Oštrikala sam sebi 2,5 džempera (polovina još uvek čeka rukave), a deci najmanje po 10 prslučića dok su bili sasvim mali. :cucla:
Sada skupljam iluzije. :stid2:

:placko:

Лоза Немањића, у манастирској цркви Христа Пантократора у Високим Дечанима, налази се на источном зиду нартекса, десно од врата. Сматра се да је настала 1346/1347. године[1], али је, највероватније у XV веку, доживела значајну рестаурацију.
Фреска обухвата девет стојећих фигура (распоређених у три реда):
Урош, Душан и Стефан
Драгутин, Милутин и Урош
Сава, Немања и Стефан
и још тринаест малих попрсја, распоређених у лози око њих:
Душман, Симеон, Теодора и Јелена
Урошиц, Владислав (II), Царица, Радослав, Брњача и Владислав (I)
Стефан, Вукан и Сава II
Ликови фигура у доњем делу су оштећени, док је, генерално гледано, њихова аутентичност врло скромна[1], осим Душана и Дечанског који имају препознатљиве црте лица, а сматра се да су делови фигура били позлаћени[a].

Историчар уметности и академик Светозар Радојчић указао је на неколико трагова на основу којих је закључио да је дечанска лоза сигурно-и то веома радикално-реконструсана[1]. Он на првом месту помиње интензивно плаву позадину која је јако сумњива и тешко да је оригинална[1]. Поред тога он скреће пажњу и на разлике у писањима исте речи (име Стефан) на фресци:
Стѣфань (код кнеза Стефана и Драгутина)
Стефань (код Првовенчаног)

Сама лоза аканта на фресци се разликује од оне која је коришћена за дечанску фреску Лозе Јесејеве, која није доживела реконструкцију[1]. Разлика је приметна и на оделима приказаних Немањића. Уместо широког лороса, карактеристичног за XIV век, који се готово вертикално спушта поред фигуре, насликан је појас, чији је ужи крај пребачен преко леве руке и лебди у ваздуху. Сами крајеви одела су у XIV веку приказивани како се равно спуштају уз тело, док се на дечанској Лози Немањића, шире при дну, као код деспотске одеће, каква се може види у Манасији. Милутинов лик у склопу лозе нема своје карактеристичне црте[1], иако је на јужном зиду наоса очуван његов добар портрет, из пете деценије XIV века. Најбољи доказ касније прераде, по Радојчићу, су бели крстови које држе поједине фигуре у доњим редовима, а одлика су светаца. Он наводи пример Вукана, који, иако је представљен у оделу владара и без нимба, у рукама држи бели крст и додаје да на оригиналним фрескама XIV века не би сликар правио таке погрешке против церемонијалних прописа[1].
Крајем XIV века (1397), манастир Дечане је обнављала кнегиња Милица (Вуканова директна чукунунука) са синовима Стефаном и Вуком. Том приликом, манастирска црква је добила нови полијелеј на коме се налазе стилизовани двоглави орлови, као и стилизована појава оцила око крста, што се сматра најстаријом појавом тог симбола у средњовековној Србији.

Cepam drva po kucama.
Cijena sitnica.
Jedna cepanica ......jedan dinar.
Jbg...dodatan prihod.
Racuni ......racuni......
Uvek beze za jedan korak.

Da ne kazem ....za jednu cepanicu........:beyond:

Klot ga prodajes ili ide i nesto pride uz risiver.

Prodajem ocuvane (koliko - toliko ) stare singlice nasih poznatih izvodjaca narodne i zabavne muzike.

Prodajem crno - beli televizor iz proslog milenijuma ( vise za popunu prostora no za gledanje )

Prodajem polovni mobilni telefon marke "alcatel ' , sivomaslinaste boje (malo veci )

U kompletu.
Il' sve... ili nista. :)

Ja jos uvek trazim gramofonsku iglu za Tosca 15. naravno novu, ili nehabanu!

a da tražimo ono što bismo Teli posedovati?:blink:

http://www.youtube.com/watch?v=SrJ75JoFZXc

http://www.youtube.com/watch?v=Oe93OH48nSk


:treptrep:

Evo Rundek. Večiti hit dana.

... da se smrkne pa da poležemo. :smor:

Ne glupaj luposti. :lol:

Ne glupaj luposti. :lol:

Tom Kruz