Zoe

Krenula sam po Kikija nešto ranije...
Čekajući ga napolju, čula sam glasove mališana...
- čas muzičkog -
''Berem, berem grožđe... dok čiča ne dođe... ''

Nema lepše muzike... od horskog pevanja (a i dranja ) tih malenih, a velikih bića...

bari je bio snazan, dobrocudan pas, koji je sa jos nekoliko obucenih pasa godinama iz sneznih smetova spasavao zalutale i promrzle putnike.i sam je kao mlad pas prosao specijalnu obuku i tek posle njemu su povereni ozbiljni zadaci. jedne vecere vetar je besno fijukao i najavljivao nepogodu, koja u ovim brdima znaci sigurno propast putnika.pri sablasnoj mesecevoj svetlosti,koja se odbijala o ledom pokrivene planinske masive u daljini su se nazirali visoki vrhovi oko kojih je vetar besno kovitlao.u ovoj noci pune strave i uzasa,kao neka avet bari nije znao da mu je ovo poslednja prilika za traganjem ljudi u snegu. kroz veliki sneg i oluju bari se probijo i na kraju nasao coveka ,uspeo je da probudi coveka iz nesvestice. covek je pomislio da je nad njim ogromna zver izvadio je noz i zabo noz u ledja hrabrog barija .bari je izdrzo do kraja i odvukao coveka do najblize bolnice . kada se covek oporavio svatio je da je ubio milu zivotinju koja bi mu mogla biti prijatelj. kada je doslo leto covek je podigao spomenik dragom psu bariju .taj spomenik se nalazi negde u velikom gradu parizu na psecem groblju.u ogromnoj kamenoj masi izrezano je ime barni na cijim je ledjima devojcica koju je spasao iz lavine,ispod tog imena nalazi se recenica " spasao cetrdeset ljudi a cetrdeset-prvi ga je ubio.

oni koji me znaju, znaju da cu svoju dosadu ubiti krpom za prasinu, pajalicom, metlom .... :lol:

bari je bio snazan, dobrocudan pas, koji je sa jos nekoliko obucenih pasa godinama iz sneznih smetova spasavao zalutale i promrzle putnike.i sam je kao mlad pas prosao specijalnu obuku i tek posle njemu su povereni ozbiljni zadaci. jedne vecere vetar je besno fijukao i najavljivao nepogodu, koja u ovim brdima znaci sigurno propast putnika.pri sablasnoj mesecevoj svetlosti,koja se odbijala o ledom pokrivene planinske masive u daljini su se nazirali visoki vrhovi oko kojih je vetar besno kovitlao.u ovoj noci pune strave i uzasa,kao neka avet bari nije znao da mu je ovo poslednja prilika za traganjem ljudi u snegu. kroz veliki sneg i oluju bari se probijo i na kraju nasao coveka ,uspeo je da probudi coveka iz nesvestice. covek je pomislio da je nad njim ogromna zver izvadio je noz i zabo noz u ledja hrabrog barija .bari je izdrzo do kraja i odvukao coveka do najblize bolnice . kada se covek oporavio svatio je da je ubio milu zivotinju koja bi mu mogla biti prijatelj. kada je doslo leto covek je podigao spomenik dragom psu bariju .taj spomenik se nalazi negde u velikom gradu parizu na psecem groblju.u ogromnoj kamenoj masi izrezano je ime barni na cijim je ledjima devojcica koju je spasao iz lavine,ispod tog imena nalazi se recenica " spasao cetrdeset ljudi a cetrdeset-prvi ga je ubio.

Jako puno radim. Kada mi se ukaže prilika da mi bude dosadno, jednostavno uživam u toj dosadi. Tada sve odmaram, i telo i mozak. Par dana u vikendici, bez igde ikog mi je najlepši odmor. Tamo, bukvalno tih para dana ne radim ništa, uživam u dosadi. Verovatno sam jedina osoba kojoj dosada prija i koju dosada okrepljuje.

Nekad je tesko odrediti granicu izmedju preteranog i optimalnog, izmedju ukusa i neukusa - umetnosti i kica...erotskog i pornografskog...ali i razlicitih ponasanja u svakodnevnom zivotu - u izlivima osecanja, u hedonistickim potrebama, tj u zadovoljenju istih, u komunikaciji sa okolinom (od agresivne do snishodljive), etc ... bilo cega - gde se u jednom trenutku prelazi ta nevidljiva granica, i prelazi u preterano, degutantno, vulgarno, etc.... Nekad je ta granica vrlo tanka, i ostaje da je sami posmatraci definisu...po vlastitom poimanju 'prave mere', (a cesto vrlo subjektivni o sebi samima) ............... Sta je za vas prava mera? Imate li je? Da li je potrebna intuicija, socijalna inteligencija, 'unutrasnji kantar', da bi imali pravu meru? Da li vas je nekad neko opomenuo da 'nemate mere', da ste otisli u drugu krajnost - da ste preterali? :vez:

uvek .......... samo menjam imena endži, ejndŽl, anđelka, anđa, anđica, anđelija, anđelina, anđelče, anđelishko, anđelchič

Sta reci na ovo


Zoe...pa volem tu zenu sto ima srce kao ceo svet sto ima dusu kao stariji punoletnik i sto ima duh deteta :srce:

@ Boginja:
kako da napisem sve sto mislim o tebi, a da ne budem banovana:roll:
Ti si Maro jedna kokoska lajava (moze i lajavi krelac), veoma si smela, otvorena i jaaaaaaaaaako me nerviras sto si stalno raspolozena:plaz:
Sta jos.... da... ti si seksUALNA bomba ovog foruma
Aj sad, cik me banuj :blek:

sto sam starija, to sam vise popustljiva:)

1) Moj život traje 10-15 godina. Svaki rastanak od tebe, znači za mene patnju. Razmisli o tome pre nego što me uzmeš.
2) Daj mi vremena da shvatim šta ti od mene tražiš.
3) Imaj poverenja u mene, jer živim od toga.
4) Nemoj se nikad ljutiti na mene, i nemoj me za kaznu zatvarati. Ti imaš svoj posao, svoju razonodu, sve prijatelje, ja imam samo tebe.
5) Govori ponekad samnom. Iako tvoje reči ne razumem, ipak poznajem tvoj glas koji se obraća meni.
6) Znaj, bilo kako da se samnom postupa ja to nikad ne zaboravljam.
7) Razmisli, pre nego što me tučeš, da bi moje čeljusti s lakočom mogle zgnječiti koščice tvoje ruke, ali ja to nikad ne radim.
8) Pre nego što počneš da me grdiš, «tvrdoglavog» i «lenjog» dok me učiš nešto, razmisli, možda me muči neprikladna ishrana, mošda sam bio predugo izložen suncu, ili imam istrošeno srce.
9) Brini se za mene kad postanem star, i ti ćeš jednom postati star.
10) Prati me na mom poslednjem putu. Nemoj nikad reći: «Tako nešto ja ne mogu gledati», ili «Neka se dogodi u mojoj odsutnosti». S tobom je za mene sve lakše.
11) Ti si mene birao – ja tebe volim takvog kakav jesi.

----------------------------------------------------------------------------------
Da li danas idem kući?

"Doneli su me kući, ušuškanog u naručju.
Mazili su me, smešili mi se i govorili da sam sladak.
Igrali su se sa mnom, smejali su se sa mnom, i obasipali su me igračkama.
Volim svoju porodicu, posebno decu.
Deca su volela da me hrane, davala su mi slatkiše,
Čak su me puštala da sa njima spavam, umotan u čaršave.
Vodili su me u šetnju, nekoliko puta dnevno,
I ponosan sam da kažem, otimali su se ko će da me vodi.

To su stvari koje neću zaboraviti, dragocene uspomene.
Sada živim u azilu, daleko od moje porodice.
Smejali su se i mazili me kada sam se igrao sa starom cipelom,
Ali ja nisam umeo da razlikujem stare od novih.
Deca su se igrala sa mnom otimajući mi krpu iz usta,
I ja sam mislio da je u redu da žvaćem tepih.
Onda su rekli da sam prešao svaku meru, da moram da živim napolju.
I nisam mogao da razumem, iako sam pokušavao i pokušavao.
Šetnje su polako prestale-govorili su da nemaju vremena.
Voleo bih da sam to mogao da promenim, da sam mogao da uočim svoju grešku.

Moj je život postao usamljen, iza kuće na lancu.
Lajao sam i lajao po čitav dan, samo da ne bih poludeo.
Tako su me odveli u azil. Stideli su se da kažu zašto.
Rekli su da je neko alergičan,
I svako me je poljubio jednom na rastanku.
Da su me samo naučili dok sam bio štene,
Ne bi mi im bilo tako teško da brinu o meni kad sam odrastao.

"Imaš još jedan dan", čuo sam kako mi govori radnik.
Da li to znači da ći dobiti još jednu šansu?
Da li danas idem kući?"

1) Moj život traje 10-15 godina. Svaki rastanak od tebe, znači za mene patnju. Razmisli o tome pre nego što me uzmeš.
2) Daj mi vremena da shvatim šta ti od mene tražiš.
3) Imaj poverenja u mene, jer živim od toga.
4) Nemoj se nikad ljutiti na mene, i nemoj me za kaznu zatvarati. Ti imaš svoj posao, svoju razonodu, sve prijatelje, ja imam samo tebe.
5) Govori ponekad samnom. Iako tvoje reči ne razumem, ipak poznajem tvoj glas koji se obraća meni.
6) Znaj, bilo kako da se samnom postupa ja to nikad ne zaboravljam.
7) Razmisli, pre nego što me tučeš, da bi moje čeljusti s lakočom mogle zgnječiti koščice tvoje ruke, ali ja to nikad ne radim.
8) Pre nego što počneš da me grdiš, «tvrdoglavog» i «lenjog» dok me učiš nešto, razmisli, možda me muči neprikladna ishrana, mošda sam bio predugo izložen suncu, ili imam istrošeno srce.
9) Brini se za mene kad postanem star, i ti ćeš jednom postati star.
10) Prati me na mom poslednjem putu. Nemoj nikad reći: «Tako nešto ja ne mogu gledati», ili «Neka se dogodi u mojoj odsutnosti». S tobom je za mene sve lakše.
11) Ti si mene birao – ja tebe volim takvog kakav jesi.

----------------------------------------------------------------------------------
Da li danas idem kući?

"Doneli su me kući, ušuškanog u naručju.
Mazili su me, smešili mi se i govorili da sam sladak.
Igrali su se sa mnom, smejali su se sa mnom, i obasipali su me igračkama.
Volim svoju porodicu, posebno decu.
Deca su volela da me hrane, davala su mi slatkiše,
Čak su me puštala da sa njima spavam, umotan u čaršave.
Vodili su me u šetnju, nekoliko puta dnevno,
I ponosan sam da kažem, otimali su se ko će da me vodi.

To su stvari koje neću zaboraviti, dragocene uspomene.
Sada živim u azilu, daleko od moje porodice.
Smejali su se i mazili me kada sam se igrao sa starom cipelom,
Ali ja nisam umeo da razlikujem stare od novih.
Deca su se igrala sa mnom otimajući mi krpu iz usta,
I ja sam mislio da je u redu da žvaćem tepih.
Onda su rekli da sam prešao svaku meru, da moram da živim napolju.
I nisam mogao da razumem, iako sam pokušavao i pokušavao.
Šetnje su polako prestale-govorili su da nemaju vremena.
Voleo bih da sam to mogao da promenim, da sam mogao da uočim svoju grešku.

Moj je život postao usamljen, iza kuće na lancu.
Lajao sam i lajao po čitav dan, samo da ne bih poludeo.
Tako su me odveli u azil. Stideli su se da kažu zašto.
Rekli su da je neko alergičan,
I svako me je poljubio jednom na rastanku.
Da su me samo naučili dok sam bio štene,
Ne bi mi im bilo tako teško da brinu o meni kad sam odrastao.

"Imaš još jedan dan", čuo sam kako mi govori radnik.
Da li to znači da ći dobiti još jednu šansu?
Da li danas idem kući?"

glasno mjaukanje pod mojim pendzerima :blink:

da je danaske draga moja Glishava ptichurina nesto mLogo sajlent!

VriStale na 'Pusti, pusti modu' .......... Ja bih sekla vene za Madjaricu, a Zoe na 'Zima je bila...' 8) .......... Edit@ Rekla bih mu:'Uspori, vojo, kud brzeljas? Sto je brzo, to je kuso ...ae sad lepo natenane :cica:

SEDAM ČUDA SOCIJALIZMA:

1.Svako je bio zaposlen.

2.Iako je svako bio zaposlen niko ništa nije radio.

3.Iako niko ništa nije radio planove smo ispunjavali 100%.

4.Iako su planovi bili ispunjavani 100% trgovine su bile prazne.

5.Iako su trgovine bile prazne svi su imali sve.

6.Iako su svi imali sve, svi su krali.

7.Iako su svi krali, nikad ništa nije falilo.

Nemam ni jednu sliku sa bilo kojim forumasem, jer nisam ni imala priliku da se licno vidim sa vama
Ali ako me budete videli na ulicama N.Sada ili tamo negde u zitnim poljima.... da me ne biste izgubili iz vida....

Josip, Ja .. i Fidel

negativ(ci)



or

pozitiv(ci)

da je takmiCHarka Zoe pogodila smis'o, al' je ashi-mashila i promashila vitalnu reCh.
Prava reCh je - fucked up! :hahaha:

da je ova vestica iznad mene nagurala 2000 pst (i nesto malo vise) :ok:

da je danaske draga moja Glishava ptichurina nesto mLogo sajlent!

Kad umrO nisam :hahaha::hahaha:

bas sam neozbiljna..... :lol:

Postaću tetka još dva puta
Sestra nosi blizance
Sreća, sreća, radosT :jeee:

Imali smo plac na crnogorskom primorju, mali, skroman plac. Kada je postavljena ograda, deda je resio da oko celog placa posadi cemprese.
Bila sam dete, ali se i danas secam tih dana kada sam sva vazna sadila zajedno sa dedom mlade cemprese koji su godinama rasli i rasli i rasli!
Svi moji dragi ucestvovali su u ulepsavanju naseg malog placa - sadnji cempresa.
Svi moji dragi otisli su "svojim putem". Niko vise nije ostao da im se divi Samo ja! Daleko od naseg malog placa, od cempresa koji i dalje rastu.