Morpheus
-
Broj poruka
10825 -
Datum registracije
-
Poslednja poseta
-
Days Won
508
Vrsta sadržaja
Profil
Forum
Kalendar
Član Poruke pisao u Morpheus
-
-
Tenet (2020)
Uh... nemojte. Ne zato što nije dobar film, jeste, ali će vas boleti glava na kraju. Jedan od retkih filmova za koje nisam siguran da sam uspeo da ih shvatim. Ljudi su u budućnosti izumeli napravu kojom mogu da obrnu naelektrisanje ljudi i objekata, čineći da se oni kreću unatrag kroz vreme. Ta promena im omogućava da dođu do devet fragmenata te iste naprave, koje je njena kreatorka zakopala u prošlosti kako ona ne bi mogla biti upotrebljena u budućnosti za uništenje čovečanstva u prošlosti. Jer ljudi u budućnosti veruju da smo mi u prošlosti odgovorni za uništenje njihovog sveta jer nismo dovoljno učinili da sačuvamo naš.
-
290
-
Jeste li znali da... najdužu kopnenu granicu Francuska deli sa Brazilom?
Iako se nalazi na drugom kontinentu, udaljenoj Južnoj Americi, Brazil deli granicu sa Francuskom Gvajanom koja je zvanično deo teritorije Republike Francuske. Na taj način od svih država sveta najdužu kopnenu granicu sa Francuskom ima Brazil.
-
Smuca i njeni praznični filmovi... možda sam okasnio ali sam pogledao jedan.
Holidate (2020)
Sloun i Džekson su u kasnim dvadesetim, sami su i dosadilo im je da im prijatelji i rodbina nabacuju partnere kako ne bi bili sami za praznike. Upoznaju se slučajno nakon propalih sastanaka za novu godinu i odlučuju da budu holidate jedno za drugo. Da se praznicima ponašaju kao da su par da bi skinuli dušebrižnike sa grbače. Ostatak možete da pretpostavite. Film je iznenađujuće zanimljiv za žanr kom pripada. Zaista zabavan, dva puta sam zaista plakao od smeha. Preporuka.
-
310
-
333
-
-
345
-
Илија Мише Гојковић био је један од ретких српских – како се то тада говорило – трупних официра који је стигао и до највишег ђенералског чина.
Илија Гојковић/Фото: Архивска фотографија
По свршетку другог разреда Крушевачке гимназије, мали Илија са 16 година, 1870, ступио је у стајаћу војску Кнежевине Србије.
Момак је био веома лако примљен јер је у то доба и даље било мало писмених људи.
Војну академију није уписао и почео је да ради као писар у разним јединицама од најнижег подофицирског (капларског) чина. Шест година доцније, стекао је прво официрско звање потпоручника пешадије.
Са све вишим чиновима трупног официра, његова звања бивала су све већа, јер се стално усавршавао помно пратећи развој војне технике и тактике ратовања у развијенијим ондашњим земљама. Међутим, и поред тога, није баш увек одговарао по политичкој линији ондашњем мишљењу младог краља Александра Обреновића, те крајем 1901. године бива превремено пензионисан.
Мајским превратом 1903, пуковник Гојковић је био враћен у активну службу и постаје командант Дунавске пешадијске бригаде.
Када је изабрана нова Пашићева влада 1909, пешадијски пуковник Илија Гојковић је накнадно постављен за министра војног 1910, али скоро годину дана доцније подноси неопозиву оставку, јер га већина посланика није подржала у набавци нових брдских топова, који су тада били стварно неопходни српској војсци.
Фото: Из персоналног досијеа генерала Илије Гојковића
Први балкански рат га затиче као команданта Моравске дивизије првог позива где је показао храброст, мудрост и вештину ондашњег начина ратовања у борбама за ослобођење Куманова и Прилепа. Због свега овога је унапређен у највиши официрски чин – чин ђенерала.
Када је избио Велики рат, 1914, он је и даље био у истој јединици којом је успешно командовао у Церској бици, где се одликовао као и непуне две године раније.
Скоро стално је био у првим бојним редовима, чак и онда кад не би имао никакву заштиту, стално соколећи војнике, који су свога команданта називали одмила „нашим Чичом”.
Он сам био је честа мета противничкој војсци, јер је био лако уочљив јашући свога белца Агу.
На Церу, после Рудне главе, аустроугарска војска се без неког реда повлачила. Угледавши веома добро знаног белца и то на само двестотинак метара од њих, непријатељски војници, без команде претпостављених, сложно припуцају и плотуном погоде белца.
Гојковић није стигао да сјаше тако да погођени пастув притисну целим телом ђенералову десну ногу, која је и даље остала у узенгији, тако да се није могао извући.
Поручник Димитрије Туцовић (тадашњи председник Социјалдемократске странке Србије), који се ту задесио и видео шта се догодило, одмах крене са још двојицом својих војника да из бришућег простора спасу Илију Гојковића, који се срећом само мало угрувао. Извукавши га из настале неприлике, Туцовић му рече:
– Господине ђенерале, сматрам да би било ипак најбоље да се ви, као ђенерал, склоните са прве линије фронта, где морају бити првенствено војници и нижи официри…
Фото: Штаб Моравске дивизије на Церу
Саговорник је изгледао замишљено и одсутно док му је Туцовић говорио, јер му је ипак било жао свога белца, пошто су се последњих година скоро сродили, а племенита животиња је у том часу још давала знаке живота. Тек када је Гојковић прекратио самртничке муке Аги, потпуно прибрано окрете се поручнику Туцовићу и одговори му:
– Господине поручниче, сада је, на мом џепном часовнику, тачно подне… Удаљићу се са прве линије тек онда када се до смираја дана ова неман – тако је ђенерал назвао противничку војску – повуче преко валовите Дрине!.. Тако је и било.
С почетка следеће, 1915, ђенерал Илија Гојковић преузима команду ужичке оперативне војске и с њоме успева да заустави на одређено време продор бугарских одморних трупа у Качаничкој клисури, да би се српска војска и избегли народ могла повући преко Косова Поља, Албаније, Црне Горе и све тако до Крфа.
Уз сагласност Врховне команде, Гојковић је због година, нарушена здравља и болести, отишао са Крфа у Француску на лечење које је трајало непуних годину дана. Опорављен и спреман да се врати у трупу, возом је отпутовао до Напуља.
Одатле, у смирај дана, креће, из напуљске луке, италијанском цивилном прекоокеанском крстарицом „Минас” коју је војска тада привремено користила за своје потребе.
Она је ишла до Солуна, где је Гојковић требало да прими нову команду. Крстарица је иначе, пребацивала савезничке трупе, опрему, разно оружје и муницију као потпору за отварање новог фронта у Солуну.
Уз то је ишла и једна непроверена вест да је та лађа поврх свега понела још и 25 сандука полуга државног злата – гласина која и данас многима распаљује бујну машту.
Фото: Илија Гојковић, архивска фотографија
Поред старог ђенерала, од наших виших официра ишли су и пешадијски пуковник Драгутин Дулић и војносудски пуковник Милан Ристић који су му правили друштво.
После вечере у официрској трпезарији, сви присутни официри оних јединица које су биле укрцане на брод (француски, италијански, енглески и нешто наших), желели су да чују што паметно од поштованог старине, који није био само по годинама најстарији од свих, него је и по чину био највиши.
Дуго се причало, а када су официри изашли на прву палубу, неколицина српских војника је пришла јер су и они желели да виде поново „свога Чичу”…
Рано изјутра, 2. фебруара 1917. по старом календару када су тек заобишли најјужнији грчки рт Матапан, немачки сумарен У-39, који је био под командом дуговечног морског вука Валтера Форстмана погодио је са два торпеда поменуту крстарицу.
„Минас” је необично брзо тонуо, тако да се утопило 870 људи. Док је нестајала са морске површине, капетан лађе Анђело Пароди, дајући ђенералу котур, рече му која је спасилачка барка предвиђена за официре и да пожури са укрцавањем. Гојковић га зачуђено погледа и племенито му одговори:
– Спасавајте прво војнике, а ми официри ћемо се последњи укрцати! – тако и буде. Сви преживели су успели да се укрцају у барке и официрска барка била је на челу мале колоне. Убрзо затим, „Минас” је заједно са створеним вртлогом нестао. Испред новонастале колоне, сумарен је одједаред изронио и Немци затраже да се остатак бродоломника преда. Чувши ову непријатељску безусловну наредбу, стари ђенерал Илија Мише Гојковић устаде у чамцу и узвикну:
– Српски се ђенерал никада не предаје! – а затим припуца својим пиштољем на противничку подморницу. Немци су га одмах, кратким рафалом, покосили…
После славне српске победе код Битоља: у средини је командант моравске дивизије првог позива генерал Илија Гојковић, њему с десне стране седи ађутант ..
Илија М. Гојковић је једини српски ђенерал у Великоме рату који је погинуо на бојном пољу. Иако никада није стекао и чин војводе, неки су га често, од тренутка јуначке погибије, па и нешто доцније по свршетку рата, с правом називали „поморским војводом”.
Коста Кнежевић, Политика
-
357
-
370
-
Upravo sam prijavio strica za vakcinaciju, tražio mi da to odradim preko portala eUprava... isključivo rusku i kinesku.
Da li ćete se vi vakcinisati? Da li vam je bitno koju vakcinu ćete primiti? Zašto?
Ja ću se vakcinisati isključivo ako budem morao zbog posla ili putovanja. Nisam se naročito interesovao za razlike među vakcinama, ako bude potrebe proučiću u skladu sa svojim ograničenim poznavanjem materije koja od ponuđenih vakcina ima najmanje šanse da me ubogalji. Neću zazirati od "zapadnih" varijanti, nisam iz te priče.
-
-
Razumem ja prirodu optužbi i emocije povezane s tim, sasvim mi je jasno. Ali neka pravila procesa moraju da budu ispoštovana. Ne zato što ja mislim da on nije kriv... ne mislim. Ali ako bacimo u vetar pravila procesa samo zato što smo svi ubeđeni da je kriv, otvaramo vrata opasnim presedanima u slučajevima gde optuženi zaista jeste nevin, ali ne može to da dokaže jer je medijski osuđen i pre suđenja. Pravila upravo zato postoje.
-
Evo sada razvlače ove devojke koje su prijavile profesora za silovanje na sve strane. Hajde što se izgubila moralna komponenta priče i što ih praktično siluju ispočetka, tp je odavno nestalo (sama ova tema je od pre 7 godina) nego su i principi nezavisnosti sudstva i pravičnosti suđenja potpuno pogaženi. Delo za koje je kakosevećzvaše tereti je jako ozbiljno, ali postoji nešto što se zove pretpostavka nevinosti i što je osnova pravosudnog sistema, što je njemu potpuno oduzeto. Mi nemamo medije.
-
Izgleda da se na kraju ipak priprema obavezno služenje vojnog roka.
I dalje stvarno ne vidim smisao u tome, sad kad je već cela organizacija oružanih snaga podređena dobrovoljnom služenju i stalnom sastavu, opet krpimo nešto što nije pocepano. Neki obavezan kurs, obuka, trening... ok, treba, rado bih se odazvao. Ali vojni rok... pa to će sad biti haos neopevani, imaće pobunu na svojim rukama - ko bi sad išao u vojsku? Samo onaj ko bi se već ionako dobrovoljno prijavio.
-
370
-
390
-
390
-
4oo
-
420
-
-
-
456
And we are still here. 
Plus / Minus
u Igraonica
Napisano
280