Idi na sadržaj

Morpheus

Administrators
 Vidi profil  Vidi aktivnost člana

  • Broj poruka

    10825

  • Datum registracije

  • Poslednja poseta

  • Days Won

    508

 Vrsta sadržaja 

Član Poruke pisao u Morpheus

  1. Novi Sad - činjenice

    u Novi Sad

    Napisano

    Novi Sad je najveći grad Autonomne Pokrajine Vojvodine, severne pokrajine Republike Srbije, kao i sedište pokrajinskih organa vlasti i administrativni centar Južnobačkog okruga. Grad se nalazi na granici Bačke i Srema, na obalama Dunava i Malog bačkog kanala, u Panonskoj ravnici i na severnim obroncima Fruške gore.

    Novi Sad je, posle Beograda, drugi grad u Srbiji po broju stanovnika (bez podataka za područje Kosova i Metohije). Na poslednjem zvaničnom popisu iz 2002. godine, najuže gradsko područje Novog Sada (bez Petrovaradina i Sremske Kamenice) imalo je 191.405 stanovnika, dok je zajedno sa Petrovaradinom i Sremskom Kamenicom (koji čine statistički posebna naselja ali su i deo užeg gradskog područja Novog Sada) broj stanovnika iznosio 216.583. Na opštinskom području Novog Sada (uključujući i prigradska nasenja) broj stanovnika je 2002. godine iznosio 299.294.

    Osnovan 1694. godine, Novi Sad je dugo vremena bio centar srpske kulture, zbog čega je dobio ime „Srpska Atina“. Danas je Novi Sad veliki industrijski i finansijski centar srpske ekonomije, univerzitetski grad i školski centar, kulturni, naučni, zdravstveni, politički i administrativni centar Autonomne Pokrajine Vojvodine, grad domaćin mnogih međunarodnih i domaćih privrednih, kulturnih, naučnih i sportskih manifestacija, kao i grad muzeja, galerija, biblioteka i pozorišta.

    U Gradu Novom Sadu u službenoj upotrebi su, pored srpskog jezika, još i mađarski, slovački i rusinski jezik. Ime grada na ostalim službenim jezicima glasi -{Újvidék}- (mađarski), -{Nový Sad}- (slovački) i -{Novi Sad}- (rusinski). Na ostalim jezicima koji su (ili koji su bili) od istorijskog značaja na ovim prostorima ime Novog Sada glasi -{Neoplanta}- (latinski), -{Neusatz}- ili -{Neusatz an der Donau}- (nemački), -{Novi Sad}- (hrvatski), -{Novi Sad}- (rumunski) i -{Mlada Loza}- (bugarski).

    Prvobitna imena Novog Sada bila su Racka varoš (-{Ratzen Stadt, Ratzenstatt}-) i Petrovaradinski šanac (-{Peterwardeiner Schantz}-), dok ime Novi Sad (-{Neoplanta, Neusatz, Újvidék}-) datira iz 1748. godine.

    Položaj grada

    Novi Sad se nalazi na 45°20′0″N, 19°51′0″E, u središnjem delu autonomne pokrajine Vojvodine, na severu Srbije, na granici Bačke i Srema.

    Grad leži na obalama reke Dunav, između 1.252-og i 1.262-og kilometra rečnog toka. Na levoj obali Dunava se nalazi ravničarski deo grada (Bačka), dok je na desnoj obali, na obroncima Fruške gore, smešten brdoviti deo grada (Srem). Nadmorska visina sa bačke strane je od 72 do 80 -{m}-, dok sa sremske strane ide do oko 250-350 metara. Kod Novog Sada se u Dunav (sa leve strane reke) uliva Mali bački kanal, koji je deo sistema kanala Dunav-Tisa-Dunav. Bački deo grada je smešten sa obe strane ovog kanala.

    Sa 15 prigradskih naselja, opštinsko područje grada Novog Sada obuhvata površinu od 702,7 -{km²}-, dok uže područje Novog Sada sa Petrovaradinom i Sremskom Kamenicom zauzima površinu od 129,4 -{km²}-. Građevinski rejon grada obuhvata površinu od 106,2 -{km²}-.

    Opštinsko područje Grada Novog Sada okružuju opštine Bački Petrovac, Vrbas, Temerin, Žabalj, Titel, Inđija, Sremski Karlovci, Irig i Beočin, čiji stanovnici, zajedno sa stanovnicima još nekih opština južnobačkog okruga, gravitiraju Novom Sadu.

    Klima

    Klima u Novom Sadu prelazi iz umereno kontinentalne u kontinentalnu, tako da grad ima sva četiri godišnja doba. Preko jeseni i zime povremeno duva hladan vetar košava, koji obično traje od tri do sedam dana. Košava može tokom zime da stvori nanose i smetove snega tokom vejavica i mećava. Prosečna temperatura vazduha u gradu je 10,9-{°C}-, srednja temperatura u januaru je –1-{°C}-, dok je u julu 21,6-{°C}-. Godišnje padne prosečno 578 -{mm}- padavina, a broj dana sa padavinama je 122. Zbog promene klime na globalnom (svetskom) nivou, poslednjih godina se na području Novog Sada povećala količina padavina, što povremeno izaziva poplave u nekim delovima grada, budući da sadašnji gradski kanalizacioni sistem nije projektovan za izmenjene klimatske uslove.

  5. Srušili pogrešnu kuću!

    u Zanimljivosti

    Napisano

    Andre Hal iz Pitsburga kupio je kuću koju je prethodni vlasnik izgubio zbog hipoteke u novembru. Počeo je da je renovira, montirao je nove prozore… Uoči Nove godine otišao je na kratki odmor, a kada se vratio, šokirao se ugledavši prazan plac i mašineriju za rušenje umesto svog novog doma.

    Gradske vlasti priznale su da je firma zadužena za rušenje napravila grešku, pošto je trebalo da sruše komšijsku kuću pored Halove.

    Očajni vlasnik sada će morati da sa devojkom i njeno petoro dece u jednosobnom stanu sačeka da gradske vlasti isprave ovu grešku i nadoknade mu štetu.

    Ovakvi slučajevi nisu retkost u Americi. Nedavno je vlasniku srušena porodična kuća u Keroltonu u Džordžiji, jer je preduzetnik do njegove adrese stigao prateći pogrešna uputstva sa GPS navigacije. Ženi u Džeksonu (Misisipi) kuća je srušena nakon što su "šaljivdžije" ispred njene kuće postavile znak "Predviđeno za rušenje" ukraden sa komšijinog travnjaka.

    Izvor: mondo.rs

  6. Šta pijemo?

    u Druženje forumaša

    Napisano

    Najbolja pića na svetu i gde ih popiti

    Sake, Japan

    Piće koje se u Japanu naziva nihonshu zapravo je rižino vino s količinom alkohola od 15 do 17 %. Od 7. veka, kada se radio u kraljevskoj palati u Kyotu, sake se proširio kao omiljeno piće na svim japanskim ostrvima. Taj prozirni alkohol danas se proizvodi na više od 1.600 mesta širom Japana, a ukus mu varira od blago slatkastog do voćnog. Najbolji je kada se posluži blago rashlađen iako se često toči i zagrejan.

    Ginis (Guinness), Irska

    Potrebno je 119,5 sekundi da se natoči savršena krigla tog jedinstvenog piva. Točilački ritual izvodi se u dva pokreta, a piće mora biti posluženo na idealnih 6 stepeni Celzijusa. Tada dolaze do izražaja njegova najbolja svojstva – karamelasta crna tekstura s odsjajem boje rubina. Ginisova pivara je smeštena u Dablinu i jedna je od nezaobilaznih turističkih atrakcija tog grada.

    Samostansko pivo, Belgija

    U Belgiji se proizvodi više od 450 vrsta piva, a za svako je oblikovana posebna staklena čaša. Specijaliteti su tamna isposnička piva, uglavnom s većim procentima alkohola, koja s tradicijom od nekoliko vekovima proizvode redovnici isposnici u svojim samostanima. Najpoznatije takvo pivo je Čimaj (Chimay), koje se poslužuje u staklenoj čaši nalih peharu, dok je odličan primer svetlog pšeničnog piva Hegarden (Hoegaarden), bledozlatne boje s blagim okusom lekovitog bilja, među kojim je i korijander.

    Apsint (Absinth) i bečerovka (Becherovka), Češka

    Proslavljen kao boemski napitak, apsint se najčešće pije samo s dodatkom vode. Ali da bi se prikrio gorak ukus anisa, može se konzumirati i sa šećerom. Napravljen od pelina, komorača i anisa, apsint je zbog svog opijumskog efekta poznat i kao 'zelena vila' i inspiracija umetnicima poput Van Goga, Ernesta Hemingveja i Oskara Vajlda. Nakon što je zabranjen u mnogim evropskim zemljama, postao je zaštitni znak praških kafana, u kojima mu je konkurisala jedino bečerovka, biljni liker čiji tajni recept znaju tek dve osobe na svetu. Reč je o žestokom oplemenjenom aromatičnim biljem i začinima koja dozreva u hrastovim bačvama i savršena je za probavu.

    Burgundac, Francuska

    Vina iz Burgundije poseduju određene kvalitete koje se mogu pripisati bogatom tlu te regije u istočnom delu Francuske. Beli burgundac u suštini je šardone s dodatnom aromom krečnjaka na kojem je odgajan, dok je crveni uglavnom sorte crni pinot. Ali bez obzira na sortu grožđa od kojeg je napravljeno, vino mora zadovoljiti najviše kriterijume da bi se moglo označiti kao zaštićeno i s kontrolisanim poreklom ili AOC (Appellation d’Origine Contrôlée). Vinogradi u toj regiji prvobitno su bili u vlasništvu crkve, da bi se nakon revolucije podelili prema Napoleonovim zakonima.

    Kapiroska (Caipiroska), Brazil

    Ovaj jednostavni koktel sastoji se od votke, limete i šećera. U kratku čašu najpre treba pomešati svežu limetu s dve kašičice šećera, zatim staviti mrvljeni led i preko svega naliti kvalitetnu votku. To je inače jedna od verzija popularne kapirinje (caipirinhe), brazilskog nacionalnog pića u koje umjesto votke dolazi kačaka (cachaça), vodeće alkoholno piće u Brazilu koje se dobija presovanjem sveže šećerne trske, za razliku od ruma, koji se pravi od šećernog sirupa ili melase.

    Džordž Dikel Tenesi viski (George Dickel Tennessee Whisky), Sjedinjene Američke Države

    Davne 1870. stari Džordž Dikel shvatio je da je viski napravljen zimi blaži i uglađeniji pa je u procesu proizvodnje produžio postupak hlađenja. Takođe, napravio je posebnu mešavinu mlevenog kukuruza, ječma i raži kao bazu za svoje piće. Dvaput destilovana i ostavljena u bačvama od paljene hrastovine i do 12 godina, nastala je vrlo dobra kapljica čiji procenat alkohola varira od 40 do 45 %.

    Tekila, Meksiko

    Popularno meksičko žestoko piće napravljena je od srca plave agave koja se uzgaja u regiji po kojoj je i piće dobilo ime. Obično je bistra i transparentna, ali neke sorte imaju i boju dobijenu dozrievanjem u hrastovim bačvama. Najbolje je poslužiti je na sobnoj temperaturi i ispijati je polako. U Meksiku kažu da samo gringosi izvode ritual sa solju i limunom, ali i sami znaju da stave komad limuna u čašu tekile.

    Votka, Poljska

    Kao jedna od zemalja koje doživljavaju votku kao svoje nacionalno piće, Poljska proizvodi desetine različitih vrsta tog alkohola. Svaka je, međutim, napravljena od skroba, uglavnom raži ili krompira, i pažljivo filtrirana i rafinisana. Rezultat je kvalitetno piće koje najčešće ne izaziva mamurluk. Masovna proizvodnja votke u Poljskoj počela je još u 16. veku, a u 17. je bila jedan od vodećih izvoznih proizvoda. Najpoznatija poljska votka je žubrovka, čiji ukus oplemenjuje opojna bizonova trava.

    Izvor: Tportal

    Foto: Boaz Yiftach / FreeDigitalPhotos

    Da li ste probali neko od ovih pića? Da li zaslužuju mesto na ovoj listi? Šta vi volite da pijete i u kojim trenucima?

  7. Hodaj...

    u Zdravlje

    Napisano

    Ranije nisam imao običaj da, onako namenski, "idem u šetnju". U poslednje vreme se s vremena na vreme setim da bi to bila korisna vežba, pa metnem slušalice u funkciju i lagano se uputim kojekude. Moram priznati da mi prija. :uredu:

    U tim trenucima čak uspem da smanjim brzinu kretanja na nešto što nije jurnjava. Da, uvek brzo hodam kad sam sam. U društvu uspevam da se kontrolišem i prilagodim brzinu drugim učesnicima u saobraćaju. (:lol:)

  9. Omiljeni stihovi

    u Poezija

    Napisano

    Mislim da nema lepšeg načina da ovu temu otvorim od stihova jednog i jedinog:

    Svet ovaj,

    u stvari, i nije

    tako rđav i zao

    mada poneko plače

    i samuje

    i brine.

    Svuda je jednako suton

    na stare krovove pao

    al' nekom sutra svane

    a nekom neće da sine.

    Ja volim da svima valja

    i verujem beskrajno

    da će u zoru svako

    lakše moći da diše.

    I sklapam oči.

    I sanjam

    potajno

    to vrelo

    to sjajno

    jutro od vetra

    i vlati

    sto se nad krošnjama njiše.

    A sigurno je važno

    i od svega najpreče

    za svaki obraz na svet

    po jedan poljubac skrojiti.

    I kad se umoriš pseći

    i bude najcrnje veče

    umet svoj jastuk nadom

    zaliti i obojiti.

    I važno je i ovo,

    važnije od najprečeg

    kad se toliko lepote

    u sebi čuva

    i ima

    umeti da niko ne zna

    bar komadic tog nečeg

    spakovati u pismo i razaslati svima.

    Tako će vek tvoj biti

    manje plesniv i zao.

    sa manje briga

    samoće

    plača

    straha

    i tuge.

    I svaki put kad budeš

    komadić sebe dao

    ličiće svet na tebe

    više nego na druge.

    Miroslav Mika Antić

  11. [RUKOMET] Svetsko prvenstvo u rukometu 2011

    u Spomenar NS Portala

    Napisano

    14. januar 2011. | 22:15 | Izvor: B92

    SP: Loša Srbija startovala pobedom

    Rukometna reprezentacija Srbije zabeležila je pobedu na startu Svetskog prvenstva u Švedskoj.

    Srbija je u prvom kolu C grupe u Malmeu savladala Alžir sa 25:24 (13:9).

    Srpski rukometaši su protiv Alžira pokazali niz slabosti, pre svega na duboku odbranu Alžira, ali su zabeležili pobedu što je na ovakvim takmičenjima i najvažnije. Najefikasniji u našoj selekciji je bio Marko Vujin sa šest golova, dok su Stojković i Prodanović postigli po čeiri.

    Igrač meča je ipak golman Darko Stanić koji je sjajno branio tokom svih 60 minuta i koji je svojom odbranom na kraju i osigurao trijumf.

    U drugom kolu, u nedelju, protivnik selekcije Srbije biće Australija.

    Ekipa Veselina Vukovića veoma loše je otvorila meč. Alžirici su na startu igrali veoma gareivnu i visoku odbranu, pa su uz nekoliko ukradenih lopti i laganih kontri vrlo brzo poveli sa 4:0. Prvi gol za Srbiju u Švedskoj postigao je Rastko Stojković posle skoro šest minuta igre, i to je bio početak serije naše selekcije.

    Golman Darko Stanić je u narednih nekoliko minuta odlično branio, a naši rukometaši su se razigrali u napadu. Redom su pogađali Vujin, Ilić, Prodanović, pa ponovo Vujin i nakon deset minuta Srbija je preokrenula na 5:4. U sledećem napadu Alžir je prekinuo seriju Srbije (5:5), ali je to samo bio početak nove.

    Stanić je nastavio da brani sve pokušaje Alžiraca sa devet metara, naš napad je dobro funkcionisao, pa je u 16. minutu bilo 9:5 za Srbiju. Usledio je ponovo period od nekoliko minuta slabe igre naše selekcije, Alžir je prišao na 9:7, ali naš tim se brzo konsolidovao i pet minurta pre odlazak na odmor na semaforu je stajalo 12:7.

    Serija Srbije prekinuta je na neobičan način, pošto je četiri minuta pre kraja viđeno prvo isključenje na meču i to ne zbog prekršaja već zbog nepravilno izvršene izmene. Alžir je u dva minuta sa igračem više postigao samo jedan gol, a do kraja poluvremena oba tima postigla su po gol, pa je posle 30 minuta Srbija vodila 13:9.

    Drugo poluvreme počelo je još jednom tahničkom greškom naše selekcije koja je u 34. minutu zaradila i drugo isključenje bez prekršaja. Ovoga puta krivac je bio Šešum koji se nije pomerio na propisano odstojanje nakon faula.

    Alžirci su čoveka više iskoristili i prišli na minus tri (15:12), Srbija je odovorila sa dva brza gola, ali je Alžir postigao još tri i u 41. minutu Srbija je imala samo dva gola viška (17:15). To očigledno nije bilo dovoljno našim rukometašima da se trgnu, pa je Alžir u 46. minutu sa četiri vezana gola poptuno preokrenuo (19:18).

    Imali su Alžirci napad i za 20:18, naš tim se odbranio, a nekoliko minuta kasnije i vratio prednost posle gola Markovića (21:20). Povela je ekipa Veselina Vukovića i sa 22:20, ali nikako nije mogla da prelomi meč.

    Alžir je ponovo zaigrao veoma duboku odbranu, naši rukometaši se nisu snalazili, i u poslednjih pet minuta ušlo se sa golom prednosti za naše protivnike (23:22).

    Marković je sa krila uspeo da izjednači, Stanić je odlično odbranio an drugoj strani, a Stojković tri i po minuta pre kraja vratio prednost Srbiji (24:23). Alžir je, međutim, ponovo izjednačio, a posle dva faula u napadu pivotmena (po jedan na obe strane), gol prednosti Srbiji minut i po pre kraja donosi Prodanović sa desnog krila.

    Usledio je dugačak napad Alžira koji je završen odbranom golmana Stanića, a u preostalih 30-ak sekundi naši rukometaši su zadržali loptu i pobedu.

    Toliko sam planirao da ovo gledam i na kraju zaboravio... :hahaha:

  13. Windows 7

    u Softver

    Napisano

    Microsoft je zvanično potvrdio "zlatnu" verziju Windows 7 SP1 (service pack 1)

    Ruski Windows Virtualization tim je na svom blogu potvrdio da je konačna verzija Windows 7 SP1 build 7601.17514.win7sp1_rtm.101119-1850. Ruski sajt takođe tvrdi kako će SP1 biti dostupan u toku današnjeg dana. Očekuje se, ipak, da će Microsoft konačnu verziju najpre proslediti svojim OEM partnerima, a da će široj javnosti biti dostupan kroz nekoliko dana.

    Izvor: SevenForums

  15. Opterećeni Facebookom?

    u Društvene mreže

    Napisano

    14. januar 2011.

    Opterećeni Facebookom?

    Vrednost kompanije nedavno je skočila na 50 milijardi dolara, Facebook ima 500 miliona aktivnih korisnika, odnosno svaki trinaesti stanovnik ove planete ima nalog na pomenutoj društvenoj mreži.... Jesmo li opterećeni Facebookom?

    Photo: OnlineSchools.org

    OnlineSchools.org obavio je istraživanje na ovu temu koje je pokazalo da 48% korisnika uzrasta od 18 do 34 godine proveri svoj Facebook odmah nakon što ustane, a oko 28% to čini i pre ustajanja iz kreveta, putem svoj mobilnog telefona.

    Oko 70% korisnika Facebooka nalaze se izvan Sjedinjenih Američkih Država, a od celokupnog broja internet korisnika SAD-a, čak 71,2% njih ima svoj nalog na Facebooku. "Facebook.com" i "Facebook login" bili su i pojmovi koji su drugu godinu za redom bili najviše pretraživani na internetu.

    A šta svi oni na Facebooku rade?

    Pa, 48% mlađih korisnika Facebooka u Americi kaže da na ovoj mreži saznaju najnovije vesti, a 57% ljudi reklo je da kontaktira sa ljudima putem Facebooka, čak više nego što to čine u realnom svetu.

    Nezabilazan deo su i fotografije, a mnogi ne mogu da zamisle provod ukoliko svedočenja o tome ne osvanu i na Facebooku. Samo u toku vikenda nakon dočeka Nove godine postavljeno je 750 miliona fotografija.

    Ja lično na Facebooku provodim jako malo vremena. I ono vremena što provedem na toj društvenoj mreži uglavnom je u offline modu, podelim po koji video klip ili prokomentarišem najnovije događaje ili fotografije koje su prijatelji odlučili da podele sa svetom. Tu i tamo i sam okačim neku fotografiju. Ništa posebno, ukupno par minuta dnevno, i nisu mi jasni ljudi koji stvarni život zamene Facebookom.

    Koliko vi vremena provodite na Facebooku? Imate li uopšte nalog tamo?

  19. Kućni ljubimci

    u Životinjsko carstvo

    Napisano

    Da li imate kućne ljubimce? Ili samo jednog? Oni su velika obaveza, ali često i nepresušni izvor radosti za svoje vlasnike, ponekad i velika inspiracija. Opišite nam svoje male drugare. Obradujte i nas nekom zanimljivom anegdotom, fotografijom...

    Možda ne volite kućne ljubimce? Zašto ne?

    Moji kućni ljubimci su uvek bile mačke. Imao sam ih nekoliko, i ne mogu zamisliti bilo kakvu drugu životinju u svom domu, oduvek su mi bile zanimljive. I danas, iako nemam nijednu, volim te dlakave loptice čudne naravi.

  20. Besplatne akcije - prodali ili ne?

    u Ekonomija

    Napisano

    Za NIS-ove akcije sam dao nalog za prodaju pred novu godinu, jer mislim da neće imati mnogo veću vrednost u vremenu koje dolazi. Telekom-ove akcije planiram zadržati iz suprotnog razloga, akcije telekomunikacionih kompanija bi trebale dobiti na vrednosti. Što se tiče ostalih koje slede, verovatno će i one na doboš.

    Kakvi su vaši planovi? Da li ih imate? :)

  21. Hardver koji koristimo

    u Hardver

    Napisano

    Dakle, šta imate u računaru? Kakvim hardverom raspolažete? :)

    Evo najvažnijih delova mog sistema:

    Matična ploča: Asus M3N78 SE

    Procesor: AMD Phenom X4 9550

    Grafička kartica: ATI Radeon HD 4670

    Hard disk: WD 320GB x2

    TV kartica: Leadtek Winfast TV1200

  23. Pravda

    u Filozofija

    Napisano

    U pravu si da su pravda relativizovana, a za moral i sam mislim da je izmišljena kategorija, ali ja sam lično morao da se osvrnem na Rolsovu tezu koju sam pročitao, iznenađujuće, u jednoj knjizi iz ekonomije. Morao sam da se osvrnem, jer je "koprena neznanja" način na koji ja funkcionišem svakodnevno. Uvek gledam obe strane događaja, i moji stavovi su uvek rezultat želje da niko (ili što manji broj ljudi) bude oštećen. Shvatam da to nije uobičajeno i ne žalim se zbog toga, ali u mojim romantičnim snovima o ljudima i svetu u kom živimo, ovakva ideja predstavlja savršenstvo.

  24. Superliga 2010/2011 - komentari, tebele, rezultati

    u Spomenar NS Portala

    Napisano

    11. januar 2011. | 15:49 | Izvor: B92

    IFFHS: Srpska liga na 39.mestu

    Fudbalska Super liga Srbije po snazi je 39. nacionalni šampionat na svetu. Na 1.mestu španska Primera, objavio Institut za istoriju i statistiku fudbala.

    Lista se pravi na osnovu rezultata koje pet najboljih klubova iz svake države ostvaruju u svim domaćim i medjunarodnim takmičenjima. Od bivših jugoslovenskih republika najbolje se kotira prvenstvo Hrvatske, koje je na 37. mestu. Slovenija je 51, Makedonija 75, Bosna i Hercegovina 97, a Crna Gora 104.

    Primera je u 2010. godini sa čelne pozicije potisnula englesku Premijer ligu. Italijanske Serija A se sa petog probila na treće mesto i zamenila se sa nemačkom Bundes ligom, dok je šampionat Brazila ostao na četvrtoj poziciji.

    Najveći napredak od oko sto poena ostvarile su lige Portugalije, Ekvadora, Rusije, Perua, Danske i Kolumbije, a po sto bova su izgubili nacionalni šampionati Rumunije i Nigerije. Liga Rumunije je sa 11. pala na 28. mesto i drži negativni rekord.

    Prvih 20 liga sveta:

    1. Španija 1.092 boda

    2. Engleska 1.039

    3. Italija 1.021

    4. Brazil 982

    5. Nemačka 932

    6. Francuska 884

    7. Argentina 861

    8. Portugalija 789,5

    9. Holandija 787,5

    10. Ukrajina 709

    11. Belgija 703

    12. Meksiko 690

    13. Ekvador 662,5

    14. Rusija 660

    15. Grčka 636,5

    16. Perú 624,5

    17. Danska 613,5

    18. Paragvaj 611

    19. Turska 596

    20. Čile 585,5

  25. Brak i ljubav

    u Ljubav

    Napisano

    Mogu da govorim kao filozof i neutralni posmatrač. :lol: I delom na osnovu primera mojih roditelja. Da, ljudi sami ruše ljubav i brak. Mislim da nema tih problema i tih okolnosti koje mogu da sruše ljubav, pa time i brak, uspostavljene na realnim osnovama.

    Zašto to kažem? Moji roditelji nisu imali stabilnost gotovo ni u jednom aspektu života. Pripadnici "radničke klase" koji su se seljakali iz jednog podstanarstva u drugo, s malim detetom, i brdom neraščišćenih porodičnih odnosa iz prošlosti, a bez nekog naročitog obrazovanja... Ali, ni u jednom trenutku niko nije doveo u sumnju njihovu ljubav i privrženost jedno drugom. Od samog početka su uspostavili odnos pun poštovanja i razumevanja, sve tekuće probleme su rešavali dogovorom, uzimajući u obzir realnost situacije u kojoj žive. Voleli su se, ali su bili svesni da ljubav nije sve što je potrebno da bi imali dobar brak. Radili su na toj ljubavi. Brak uništ ljubav ljudima koji nisu spremni da na njoj rade, da se za nju bore.

    Ne možemo generalizovati, ali ovo smatram nekom uobičajenom situacijom.

×
×
  • Create New...