Lillith 346 Napisano April 27, 2011 Prijavi Share Napisano April 27, 2011 Prebolna Pisaću tu pesmu u kojoj redovno umirem sve dok ne izgubi moć pokapanja. Tražiću tugu po kojoj se gubim sve dok ona ne izgubi želju za orijentacijom. Slušaću tu stvar od koje sagorevam sve dok ne prekine vatrena dejstva i ne položi ohlađeno oružje. Neka me bol boli sve dok ne izgubi svaku mogućnost ucene: pa da vidimo ko je tvrdoglaviji! Neće se u meni od nesvarenih uspomena praviti hrana za nov jad. Neće se od nepreboljenih kamenica zidati kula za mit. Prošlost je prošlost je prošlost. Moram da vidim kako prolazi da bih joj oslobodila put. Moram da vidim gde prestaje da bih joj podigla spomenik. Mogu položiti cvet na grob. Ne mogu na mrak. Ovdašnja Ovo ovde odbija da se upozna sa sadašnjim trenutkom licem u lice, istorijski gledano Ovo ovde je potkožna grana geografije koja verifikuje krvno srodstvo ljudi sa reljefom Ovo ovde je biološka ljuljaška za kolena preko kojih se prenosi raspevana genetika Ovo ovde je psihološki klinč koji se samo klinčom nove frustracije bezdušno izbija Ovo ovde je strelište na kom se unakrsno vežbaju neuke mete i zlouki filozofi Ovo ovde je bezalternativna scena nauke koja odbija da odraste Morpheus 1 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Sunflower 705 Napisano April 27, 2011 Prijavi Share Napisano April 27, 2011 Let u gnezdu Ako odem sve velike stvari smanjiće se i pričati o neophodnosti tvoga čuđenja Sve važne stvari devalviraće bez tvojih ajaoa Jer se samo kroz prizmu tvojih očiju moja znamenja ozlaćuju u ordenja Jer samo tvoja ljubav ume da me neletivu okrilati Ako odeš sve zanimljive reči istrošiće se u zabitima jalovih nesluha Sve vrele istine ohladiće se u tuđim pretpostavkama Jer se u virevima moje logike tvoje poente endemski mreste Jer iz mog dna tvojih vrhovi nezaustavljivo rastu Nemojmo: gnezdo je za uzlet uznosište i za dolet svijalište :srce: Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
ako_odem 666 Napisano April 27, 2011 Prijavi Share Napisano April 27, 2011 Gordana Roščić je žešći smoR sa mnoštvom blatruć pesama. Ono, ima jednu prilično ok, a i to samo zato što ima neke veze sa mnom, jelte. Evo te jed(i)ne: To je nešto Kad se on lati reči to je nešto! Kao da joj dreši mider dok je smišlja pa ondak kupa golu u koritu svojih misli u sapunu od ideja mirišljavih pa je briše do suvoće uglancane i do samog sjaj lepotinog. A haljine što joj bira to je nešto! Pa je onda stegne tol'ko da reč mora svaki višak da upusti i ko peščani sat se prizgodni i označi pa tek onda reši da je kaže. E kad ta reč do mene stigne to je nešto! Sve se brinem da tek nije i od same mene lepša... pa je onda dugo merkam ne bih li joj manu našla: da ga kao nasekiram da se kao sporečkamo da se on ako besan u Mesec ubulji i izlane nove reči ko kučiće tek izlegle nemuštirane ondak ne znam da l' pre njega il' te štence u srce da stavim... A takvog ga i druge snajke ponajvećma volu pa zeksiru one svoje da im ko on štogođ lanu i pogledom bušu rupe Mesecove jer, to je baš baška nešto... Ja bih samo dodao muzičku podlogu: :pljuc: Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Lillith 346 Napisano April 29, 2011 Autor Prijavi Share Napisano April 29, 2011 Nepopravljive mane savršenosti Neka u toj knjizi bude sve Baš sve I, molim te: Neka joj suština bude u redovima A ne između njih Zbuni analitičare Prevari konstruktore smisla Zavari im istinu u oči Do spoznaje koliko im njihove tragalačke slepote Zamućuju lepote tvoje britke dorečenosti Od svih prenesenih značenja Prenesi jedino moj pozdrav svima Koji te traže tamo gde te jedino ima Izmetaforisanog, izaugmentativisanog Hiperboličnog do hiper-bola, pa opet tačno takvog Kakav jesi: u meni I reci im: ova mala je prešla kilometre Mojih tišina tražeći me Ova mala je od mojih uzdaha zamišljala planine Sa kojih je bezrezervno padala u bezdane Da bi tamo stigla prva i dočekala me Ovoj maloj sam bio zajebana bajka, i verovala je Reci da si rastao da bih te mogla naći na svim krajevima Da si umeo da se stačkaš da bih predahnula Da si disao kroz mene kao kroz frulu Kojom se bude zmije poslušnice Da si me jeo hraneći me pričama o sebi U kojima sam dovoljno velika da bi ti bio moj I još im kaži da sam znala kada zaista plačeš Ali sam ipak brisala i nehaj-suze iz dosade I šalaj-suze iz navike da te neko posvećeno teši Dok napamet proživljavaš svoje osione i prave neshvaćenosti I da smo se, baš takvi, nedostatni ali snažni, mahniti ali nezasiti razrasli do tačke beskraja i dotakli je Napiši knjigu, a oni nek ne veruju I sama prolazim kroz to Ko da mi veruje da sam savršena jer si me ti dovukao do tog? Ko da ti veruje da si savršen jer si se trudio da mi se dopadneš? Ko da shvati kako se recipročna poboljšavanja susreću Tamo odakle se sve sa visine vidi i jasno oseća? I znaj, ako napišeš i to da smo ovako preveliki Prevršili merila običnih ljubavi i ovako prevreli Prekipeli iz njih Samo ja ću razumeti I zaista plakati Napiši tu knjigu Savršenosti Mane samo ja znam Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Starsica 757 Napisano April 29, 2011 Prijavi Share Napisano April 29, 2011 Jednom prilikom, obecala mi je potpisan primerak knjige.. Samo treba da je nahvatam.. Isterivanje tjaha Sve češće ti se reč upliće U klupko nemuštosti A samo oko zna pravu nit da Povuče Kad ne uspe: stiže psovka Ko sečivo Prazan mail Neoproštaji i razne druge Aveti za uveseljavanje sujete I snage Kojom se umišljenost pumpa Do podizanja 100kg opravdanja Zašto si sama I kao nedajbože usamljena A jesi Iako stojiš okružena pogledima Skidačima Navijačima Zabavljačima Kojima nemaš pokazati ništa Što bi i tebe uzbudilo Probudilo Nagnalo na pomeranje ili Žešći iskorak iz magljive Vrleti svakodnevice po kojoj se Nevoljno ali odomaćeno Vučeš u i don’t care pižami I fuck all guests papučama A nestaješ Pomalo, ali sigurno nestaješ U svakoj nadrkanoj ćutnji Koju nisi uspela dodrkati U reč U zalog koji bi te obavezao Na čuvanje onog dela tebe Koji govori zato da bi bio potpun Od ljubavi Da bi bio jači od hrabrosti Priznavanja straha I sve te je manje u ljudima A sve te je više u sopstvenom Odustajanju Cvrčku jedan u mravljem špajzu Kukavice koja plešeš tek u praznoj Diskoteci Evo prestajem da te smaram savetima Jer ti se oči od uzmicanja ulubljuju Do praznih krugova nemoći iz Obesti Ma, goni se u kuraž I rasti Rasti Rasti Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Boginja 1529 Napisano May 1, 2011 Prijavi Share Napisano May 1, 2011 Muska posla: Tražio si lahor-ženu na pupoljke mirisavu dok si žarnim okom ulice svijao u duge: proleće ko obećanje raskopčalo dugme na košulji pa drhturi od miline tako muški poželjeno Tražio si uzdah-ženu zanesenu, čekajuću da joj snove kao perle svojim dahom obiseriš da je ljubiš sav raskošan bogat željom rasplamušom lep od sebe do blaženstva za nedra u uzdrhtaju Tražio si ženu-trsku zavodljivu ko Siringa obražena u flautu pred naglošću mrskog Pana da oživiš u njoj nimfu da je lomiš nelomivu da ti posle iz svirale speva odu o muškosti Tražio si ženu-reku bezizvornu za pitanja a žubornu za uzveslaje da pojuri, da poteče da ti žedne želje taži ne tražeći objašnjenja: da ti bude virna za uvire da ti bude delta za uplive Nestrpljiv za učtivosti tražio si odmah-ženu Našao si ženu-ženu i sad strah te od lahora othujaće nezahvalna i sad strah te njenih snova koga sve u njima skriva šta bi rekla iz svirale da l’ je bolje od svih ljubiš kom bi kraju otplovila kad bi stvarno reka bila :srce: Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Morpheus 5112 Napisano July 5, 2011 Prijavi Share Napisano July 5, 2011 Raz... dva, tri... očarana Lete: Očekivanja latice Lepe katice Krilatice Spasohvatice Za ispliv iz mutne matice I neshvatice za Napregnute podlaktice Ka tebi Za diskurs tvog meniskusa Ka meni Za sve potpise na menicama I sve čvorove u pletenicama I sve žuljeve u dokolenicama od Sedam milja Od požele naručenih Navučenih Pa nenaučenih Na sva stradanja: Padanja Bez vatanja Hvatanja I shvatanja Šta se očekivalo... Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Lillith 346 Napisano July 21, 2011 Autor Prijavi Share Napisano July 21, 2011 Razglednice sa Balkana 1. Granice ranjavaju prirodu: Rastrganu maketu raja Iz vremena koje ne priznajemo 2. Junaštva su uklesana u odrone istorije: Puteve raščišćavaju nepoznate duše Istinskih heroja 3. Jezik je mnogoglava aždaja koja Usklađeno govori samo uz ljubav i mržnju Inače se ne razumemo 4. Pojedinci dohvataju zvezde: Ostatak zvezdanom prašinom pirlita Minornost svog identiteta 5. Lepota je bistrina pogleda koji Predano zaviruje u ljudskost I pri tom se ogleda 6. Tuga je mladost posložena Po policama društvene Nenadležnosti 7. Sreća je umešnost osmeha Da se razvigori i nad razjapljenim Grotlom beznađa 8. Život je sposobnost nadrastanja trenutka I ignorisanje rana iz kojih viri nezdrava prošlost Umesto drenova 9. Smrt je perjani jastuk u koji krišom uranjamo suze Kojih nemamo dok zavaravamo strah Podmićujući svece na oltarima 10. Mudrost je izrasla iz bremena vremena I urasla u korov poslovica: U zamke za nemaštovitost 11. Sila oštri kandže na praznoverju I zube na poletu Vernika 12. Ljubav se rađa u navojcima nevinosti I gine zašrafljena predrasudama: Retki iz tog zanata izvole umetnost 13. Porodica je suština oslonca i oslonac suštini: Ćelija koja se vrlo često razmnožava Vrlo prostom deobom vlasništva 14. Nada je budućnost pripitomljena u vicu: U mogućnosti da se na nekom kraju Mi poslednji nasmejemo 15. Uspeh je sve ono što drugi nemaju Makar to bile žrtve na koje smo jako Ponosni 16. Neuspeh je sve ono što drugi imaju Makar to bile žrtve na koje bismo Mi bili ponosniji 17. Mostovi spajaju nedodirivosti I mire mrtve uglove ponosa Sve dok ne postanu kote 18. Svitanje sunca je data reč zaboravu Da ćemo ga se nekog drugog jutra Obavezno setiti 19. Svetinje su svedočanstva krvi i ratova Koja se brane krvlju U ratovima ... Za zemlju u saksijama niko nije poginuo I sve što se iz njih rascveta Ukrašava vasionu Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Preporučene poruke
Join the conversation
You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.