Pravo vreme za zasnivanje porodice?

[Morpheus 5112]

Šta mislite? Postoji li neko optimalno vreme za zasnivanje porodice? Treba li se opterećivati time?

Meni do sad nisu prigovarali što se ne ženim, ali sam primetio da se tema sve češće provlači u "krugovima bliskim porodici". Ali, činjenica je da mladim ljudima kad dođu u drugu polovinu dvadesetih uveliko prilaze raznorazni savetnici i počinju sa ojašnjenjima kako i zašto je baš tad "pravo vreme". Kakva su vaša razmišljanja?

[Sunflower 705]

Pa samo nazadne babetine mogu da mi govore o tome... "vrijeme ti je".."šta ti čekaš?"

Nit' mi je vrijeme, niti se utrkujem s njim.

Pomjerio se taj prag kad je bilo "normalno" udati se, oženiti...ja do 35. ne namjeravam da se uzrujavam po tom pitanju, a i tada ću se zapitati da li se da počnem uzrujavati.

Ne znači da ja neću muža, dijete (jedno i samo jedno ) i da smatram sve to glupošću, jednostavno ne želim to na silu, niti želim da budem s nekim jer je on ne daj bože "idealan muž" u očima moje mame, tetke, strine i komšiluka.

Zbog jedne stvari mi je neizmjerno drago da se desila, mama je dobila unuče, sestra sina, ja sestrića. Samim time su se strasti smirile...jer je mama bila u fazi "rodi ti meni unuče, briga me s kim, tvoje je" ...sad je uspostavljena ravnoteža u svemiru. :crkoh:

[gresan 1851]

Nikada nisam razmišljao o tome. Verovatno zato što se oženih sa 23 i nikad ne pokajah .

Jednostavno...bili smo tri prelepe godine zajedno, ljubav pregurala i moju vojsku, oboje završili škole, zaposlili se i jednostavno poželeli da naš "odnos" preraste u nešto "lepše i veće"... Pre konačne odluke ipak proživeli 6 meseci u "grehu" da vidimo "možemo li mi to" i onda stali pred matičara.

Zašto je dobro ranije?

Prvo ako se za'ebeš imaš dovoljno vremena za "popravni" , drugo zbog dece. Lepo je dobiti ih u tim nekim mladjim godinama (mi u našoj 26. i 28.) i onda kada porastu veliki još si u snazi i možeš da valjaš i njima, a bogami i sebi.

No, na silu ništa ne biva pa ni ovo toliko važno pitanje u životu. Garancija nema ni za "ranije ni za kasnije". Jedina garancija (bar za lep početak) je osoba sa kojom poželiš da deliš sve iako znaš sve njene mane (za vrline je lako ) i osoba sa kojom poželiš da praviš decu...i ne samo da praviš...nego i da ih gajiš na obostranu radost.

[Kumica 381]

Ne znam jel postoji,ali slazem se sa gresnim da je se bolje ostvariti kao roditelj kad si mladji i kad imas "zivce" da prolazis kroz nocno budjenje i pelene

To je ko onaj vic

Dok su me tetke i strine startovale na svadbama kad cu da se udajem,ja sam se samo smejala...A kad sam ih ja pocela na sahranama zapitkivati":Kad ce te Vi?"vise mi na svadbama ne prilaze

Ko kad oseti potrebu,mada moji drugovi danas niti odlaze kod maticara niti svadbe prave,kazu":Jos i na zenu porez da placam,vazi!"

Imam i mnogo drugarica koje su samohrane majke...valjda je vreme takvo i svaciji izbor postujem...:ok:

[Aiko 1794]

Nisam ni ja nikad razmisljala kada je pravo vreme..valjda se to spontano svakom javi kad bude spreman i kad upozna pravu osobu za to..a i javljaju se roditeljski instinkti, takodje spontano..

Jedino u sta sam sigurna je da nisu svi stvoreni za zasnivanje porodice i imanje dece..i jako mi je bezveze sto se i takvi ljudi odlucuju na roditeljstvo samo zato sto je to tako normalno i sto tako treba i sto to tako svi rade..

E sad za decu mogu da prenesem svoje iskustvo..prvo dete sam rodila sa 26, drugo sa 35,5 god..i mnogo mi je bilo lakse kad sam bila mladja..i lakse i lepse..:uredu:

[Smucalica 5972]

Nisam razmiljala o tome koje je pravo vreme i kad bi to moj muž i ja trebalo da osnujemo porodicu.

Zabavljali smo se 8 godina, od toga 5 živeli ''na divljaka'' ili ''na crno'' kako je govorio moj tata i nismo previše uzimali u obzir komentare oko nas, kad mislimo da se venčamo, zasnujemo porodicu i sl. Jednostavno, jednog leta nam je kliknulo i javili smo našima da bismo mi da se venčamo na jesen. A neee... neće moći tako... i jedni i drugi su želeli i očekivali svadbu, tako da smo na kraju popustili i prepustili njima svu organizaciju. Na decu su morali da sačekaju još dve godine, jer to što smo se venčali još uvek nije značilo da planiramo i decu...

Sad, iz ove perspektive, kad pogledam unazad, mislim da bi mi bilo nekako lakše da sam rodila decu makar 5 godina ranije. Mislim, ovo o čemu Aiko priča, trčanje za decom, obaveze i sve... nekako bi mi bilo lakše, lepše i opuštenije... No, da sam to ranije uradila, verovatno ne bih imala ova dva momka sad kraj sebe

Ali, u principu, pravo vreme je ono vreme kad postaneš svestan da zaista to želiš i ti i tvoja druga polovina

Na žalost, mnogi parovi ne mogu da imaju decu, a sigurno bi bili dobri roditelji, dok drugi koji sve olako shvataju i rode decu, jer im je eto vreme, ne pokušavaju se i ne trude mnogo oko roditeljstva...

[vesticara 6022]

Nema pravila. Kad ide, kad ne ide- ne ide nikako. Ni sa 25 ni sa 35 ali zato može da naiđe sa 45...

Završila sam višu školu i zaposlila se. Udala se sa 22 godine. Rodila prvo dete sa 23, drugo sa 26. Ništa mi nije bilo teško. Naučila da moram da budem strpljiva za neke ozbiljnije poduhvate u životu. U najlepšim-40 godinama, deca su mi dovoljno velika da imam vremena za sebe a opet imala sam već dovoljno iskustva da ih posavetujem. Relativno sam bila mlada da razumem "bubice" koje su ih napadele..imala sam dovoljno živaca za njihovo odrastanje.

Sada su deca velika. Jedno se već odvojilo i živi svoj život. Drugo samo što nije...a mi? Mi sada imamo vremena za nas. Još samo da malo manje "bockam u guzicu" ovog mog CG da se pokrene, i bilo bi savršeno.

Danas se nekako ta granica pomerila. Ljudi manje rizikuju, više čekaju neku sigurnost, teže je doći do posla, i sve to je pomerilo granicu stvaranja porodice na posle 30-te.

Dečiji pedijatar koji je lečio moju decu, dugo me ubeđivala da rodim i treće dete, da još imam vremena...da je gre'ota da ostanem na dvoje dece...ali sa 35 godina, nisam imala više želju da ustajem noću, da učim prohodavanju...da sedim opet u pesku i igram se...da trčim za biciklom....nekako mi je prijalo što su oni već dovoljno veliki, što ja imam još uvek relativno malo godina, a mogu da uživam punom parom.

Nikad se nisam pokajala što sam se, po današnjim merilila, relativno mlada udala.

Imaću dovoljno snage da uživam u unucima, i mislim da će to biti nešto najlepše-kao rezulat moje mladalačke udaje.

[Mia 6075]

Ne postoji univerzalni odgovor, kao ni na temi o Mudrostima vaspitanja.

Jednostavno se desi.

Smuci reče ''klik''... i slažem se sa njom.

Smatram da postoji vreme za sve.

Moja lUdaja se desila, za ovo podneblje... relativno kasno... uh.. pa imala sam 28.

Našla i pronašla sam se sa svojim ''g-dinom pravim'' baš u periodu kada sam najmanje razmišljala o udaji, deci... ljubavi...

Mogla bih da kažem da imamo lep bračni staž... ne mislim na kvantitet... već na sve one situacije, koje nam je servirao život. Desila nam se i prošla godina... ne ponovila se... kada su nas dve velike tuge jednostavno preobratile... okrenule jedno - drugom... i koje su nas naterale da shvatimo da ''mi'' postojimo i delamo... i da se još uvek volimo...

Što se Kikija tiče, rodila sam ga kada sam ga sa tridesetak.

Često sam hvatala sebe u razmišljanjima da mi misli idu u pravcu, šta bi bilo, kad bi bilo...

Da li bi bilo bolje... kako i za koga...

Prestala sam sa tim, jer sam shvatila da se rodio u periodu, kada sam bila zrela za najbitniju rolu u svom životu.

Evo nas troje, gibamo kroz život srećni što se imamo međusobno

Sve je igra i nema pravila, treba samo bii spreman, koliko je to moguće za mnoge padove u Vis... a bilo ih je i biće ih.

[Duga 12 1083]

Postoji li neko optimalno vreme za zasnivanje porodice?

Verovatno postoji...u nekom časopisu,udžbeniku itd...

Treba li se opterećivati time?

Ne.

Sve u svoje vreme ...a vreme je onda kad Ti budeš osetio da je vreme.

[Jeca 454]

Kad naiđe-dobro došlo to vreme..

Ne valja ništa na silu.

[shumica 474]

Genetski i telesnom gradjom, zena je stvorena da rodi sa oko 24 godine.

Kako vreme odmice, raste broj mogucih komplikacija, dok iznad 40 ta mogucnost drasticno raste.

Sto se tice karijere, drustvo od zene zahteva da sto kasnije rodi...

.

Mislim da je optimalno ono sto sam ja uradio, postao sam roditelj sa 29, ona sa 27. Jos sam relativno mlad a deca vec velika, jos malo pa samostalna!:uredu:

[gresan 1851]

Nesto se mislim...

Naravno da nije dobro zasnivati porodicu pod pritiskom okoline, roditelja, rodbine.

Ali ipak postoji nesto sto se zove pravo vreme.

U dvadesetim "juris kera" sa drustvom, zavrsis skolu, zaposlis se, postanes SVOJ i ekonomski nezavisan.

U tridesetim bi negde trebao zasnovati porodicu i dobiti decu.

U cetrdesetim si u najboljim godinama, deca vec malo poodrasla, a u pedesetim sve svoje iskustvo usmeris da se opet potpuno vratis sebi i partneru.

E sad...a sta kad se to "pravo vreme" ne poklopi sa stvarnoscu?

Verovatno nije lako.

Verovatno se pitas da li negde gresis.

Moj kum se zenio tri puta (prvi put sa 22 godine) i tek u trecem pokusaju sa 45 godina je nasao zenu koju je trazio ceo zivot i koju je stvarno vredelo cekati tolike godine i "promasiti" dva braka pre toga.

I vredi li ikakav zakljucak posle ovakvog primera?

Vredi li bilo kakvo teoretisanje o pravom momentu?

Ne vredi. Sudbina.

[Aiko 1794]

Moj kum se zenio tri puta (prvi put sa 22 godine) i tek u trecem pokusaju sa 45 godina je nasao zenu koju je trazio ceo zivot i koju je stvarno vredelo cekati tolike godine i "promasiti" dva braka pre toga.

I vredi li ikakav zakljucak posle ovakvog primera?

Vredi li bilo kakvo teoretisanje o pravom momentu?

Ne vredi. Sudbina.

Zenu/muskarca svog zivota mozes traziti/naci i sa sezdeset, sedamdeset, ali decu ipak treba radjati ranije..:roll:

[gresan 1851]

Zenu/muskarca svog zivota mozes traziti/naci i sa sezdeset, sedamdeset, ali decu ipak treba radjati ranije..

Naravno . Moj kum to jeste uradio odmah u prvom braku .

Po iskustvu drugih prijatelja koji su ih dobili oko 40-e pokazalo se koliko je tada tesko ispratiti obaveze i "ritam" malog deteta. Naravno ni to nije pravilo, ali je definitivno lakse menjati pelene, trcati za malim detetom i ne spavati nocu kada si mladji. :kez:

[Glisha 3487]

Zenu/muskarca svog zivota mozes traziti/naci i sa sezdeset, sedamdeset, ali decu ipak treba radjati ranije..

baš tako

"Pravo vreme" se tačno zna i ono je aMin.. nema tu zezanja.

Pravo vreme je Zakon.

NajBolja stvar je, što u tom zakonu - nema greške.

Jedina caka je u toM što je on "pisan" za svakoG ponaOsob... zaPravo, piše ga svak za sebe.

Ja ga napisa' oVako.

(verujem da sam svog najPrvog) Pravog čoveka eliminisala iz svog života, ("samo") zbog pogrešnog vremena.. i preuranjenog deteta.

(grešna sam, božemioprosti)

A ondaK (te iste godine) propratih zakonik pravog vremena ...i svoje zmijsko tjelo uDadoh za pogrešnog čoveka, (biće) samo zbog pravog deteta.

Dis iZ moj Nina ... od koga sam starija 19,5 godina.

Pravo dete (u pravo vreme, na pravom mestu) nas je oDržalo 13 (dugih) yearsa, a onda smo prsli.

Da me je neko pit'o (a pitali su me mnogi) rekla bi' im (i rekoh im svima) jasno i glasno - "Gotovo je i s'decom i s'brakovima!!!"

ŠiPak...iPak

sloboda mi je kratko bila mila.

Bila je to prava sloboda... u pogrešno vreme.

Posle (samo) tU yearsa pojavi se (niotkud) bezvremeni čovek razarač.. koji mi u trenutku syeba i smis'o i slobodu i u njoj uŽivanciju..

i komPletnu kon(tra)cepciju.

Ništa mi nije bilo jasno, osim.. da je to.

Prava stvar.

On i Ja ... par.

Bezvremena ja, bezvremen on, bezvremeno vreme.. i goMila pogrešne dece

u pogrešnim vremenima.

I izludovasmo tako deset yearsa.. i tek tada prepozna(do)H pravo vreme.

I prave pravcate nas.

I poželeh pravo dete.

I bi dete.

Dis iZ naš Kića ... od koga sam starija 41 godinu.

... preskočiću tužan kraj naše trojke.. (kako mi ga (tužnogA kraja) dežurni seratorikomentatori ne bi proGlasili paTetikom)

i reći ću samo (jednom)

Alo, vreme.. i pravo i nePravo

jebeNti mamitZu

;)