Zoran Đinđić

[Morpheus 5112]

Izvor: B92

Beograd -- Pre osam godina, na današnji dan, ubijen je dr Zoran Đinđić, prvi demokratski premijer Srbije, u atentatu u dvorištu Vlade Srbije.

(Tanjug, arhiva)

Atentat su organizovali pripadnici Jedinice za specijalne operacije i zemunskog kriminalnog klana.

Đindić je tog dana u 12:25 časova pogođen metkom iz snajperske puške, da bi ubrzo preminuo, posle operacije u Urgentnom centru Srbije.

Vlada Srbije je, posle atentata, proglasila vanredno stanje i sprovela opsežnu policijsku akciju "Sablja".

Opšta je ocena da su "ubice želele da zaustave reforme koje je Đinđić beskompromisno sprovodio posle pada Miloševićevog režima".

U pomen ubijenom premijeru ministri aktuelne i Vlade kojom je on predsedavao u dvorištu Vlade položili su venac na spomen ploču posvećenu Đinđiću. Cveće su položili i članovi Vlade Zorana Živkovića, koji je na mestu premijera nasledio Đinđića.

Poštu Đinđiću odali su i Demokratska stranka i Liberalno-demokratska partija. Omladina Demokratske stranke organizovala je šetnju od Vukovog spomenika do Aleje zaslužnih građana na Novom groblju.

U šetnji u organizaciji LDP nakon odavanja pošte Đinđiću u dvorištu Vlade Srbije, građani su se uputili ka Novom groblju.

Zoran Đinđić je pre osam godina, u atentatu koji su organizovali pripadnici Jedinice za specijalne operacije i zemunskog klana, iz snajperske puške pogođen sa dva metka u stomak i leđa.

Ubrzo je, posle operacije, preminuo u Urgentnom centru. Na njega je pucao pripadnik Jedinice za specijalne operacije Zvezdan Jovanović, koji je, kao i Milorad Luković Legija, za ubistvo premijera pred Specijalnim sudom osuđen na 40 godina zatvora. Presudu je potvrdio i Vrhovni sud Srbije.

-----------------------

Jedini političar u kojeg sam imao potpuno poverenje. Govorio je ono što su malobrojni hteli čuti i priznati, radio ono što je dobro a ne politički korisno. U njegovim izjavama bilo je toliko toga za naučiti, ako ste imali volje da ih malo dublje analizirate... Uvek će mi ostati u sećanju njegov primer o žabama koje je potrebno progutati. Danima sam njegovim političkim protivnicima u mom okruženju bezuspešmo pokušavao objasniti ono što se krije iza njegove izjave. Njegovim ubistvom ova zemlja i narod izgubili su i više nego što su danas svesni.

Kako ste vi doživljavali Zorana? Da li se nešto promenilo u načinu na koji danas vidite njegov život i političku karijeru? Šta vam je ostalo u sećanju? Šta mu zamerate?

[maleni 7]

Ubili ga kriminalni dusmani potpomognuti bednim sektaskim politicarima.

Dan od kog je ponovo sve krenulo niz brdo u ovoj nesretnoj zemlji.

A on? Cisto sumnjam da cemo ga sresti tamo negde u buducnosti...suvise je daleko.

[Turkmenbashi 937]

Moram priznati da mi je bio malo antipatičan u vreme kada je bio na vlasti i dok je bio živ, ne bih rekao da sam osećao neki animozitet prema njemu već neko nepoverenje. Vremenom, kada malo više čitam njegove izjave i gledam neke intervjue sve više mi se čini da je imao kliker mnogo veći nego što se meni to činilo. U svakom slučaju mnogo više ga cenim sada mrtvog nego dok je bio živ, naročito kada vidim šta je ostalo da nas vodi kao narod i državu.

Šta mi je ostalo u sećanju, pa na žalost najupečatljivji su ostali atentati i sve ono što se dešavalo pre nego što će ga smaknuti. Posmatranje odnosa između naroda i država u regionu što danas često volim da ističem naročito kada se neko iz LDP-a pozove na njegovu politiku i priča o nekakvom kontinuitetu sa politikom koju je on vodio. Lično mislim da je imao jako, jako loše saradnike i da ga je to dobrim delom i koštalo glave. Ono što je on imao a ovi danas nemaju niti će neko skoro imati jeste bila njegova pozicija koju je uživao na zapadu, najpre kod Nemaca pa onda i kod ostalih kolovođa. E ti odnosi za mene u dobroj meri ostaju enigma gledajući neke njegove zadnje intervjue i ono što je govorio o tim odnosima, izgleda da su ga stranci samo dobro iskoristili za svoje ciljeve u Jugoslaviji.

Šta mu zameram, zameram mu što nije javno izneo prljav veš onih koji se danas kite njegovim perjem. Zbog čega je pred njegovo ubistvo Čedomir Jovanović bio izbačen iz DS-a i zašto je isto tako neposredno pred atentat Đinđić zabranio Čedomiru Jovanoviću i Bebi Popoviću ulaz u zgradu vlade?!

[Glisha 3487]

Ne pamtim da je ovaku i ovoliku popularnost njegov lik (i delo) imao za života.. kao što je ima sada.

Čak se sećam i povika i prozivki i raznih pritisaka i napada.. i optužbi, te da je Dojče spy.. te mafiozo.. te ovo teono

Nisam ga nešto naročito simpatisala, ali mi nije bio ni antipatičan.

Nisam ga simpatisala zbog (više od deset) pojedinaca koje je vukao uz skute..

a opet, sećam se da sam baš volela da ga oslušnem.. i čujem.

Za razliku od vrhovnog bivola i ostalih volova koji su u to vreme držali govore

njegovi govori i govorancije su bili čista "poezija".

Bio je nesumnjivo pametan čovek.

Šmeker.

Obrazovan

i namazan...

... ali ne dovoljno.

"Pozobaše" ga obične svrake... i "pojedoše" svinje.

I sad meni nikako nije jasno.. ko su nalogodavci ovim osuđenim beretkama....?

Otkri li to Sud?

SaZnade li?

Il jok.

Sve u svemu.. ispada da i meni nedostaje. Iz dva razloga.

1. Da je on i dalje tu.. živ.. neki mediokriteti nikada ne bi imali priliku ni da uzlete, a kamoli da lete

i to .. g o d i n a m a

2. Ne verujem da bi njegova čvrstina

- "dozvolila" upliv ovolikih mekoopnasto mlakoljigavih punoglavaca i ostalih mekušaca, sa svih strana... i svih meridijana

- niti "pristala" na mnoge danas aktuelne ortakluke i njihove uzajamne dilove

bar mi je utisak takav..

a možda i grešim.

I da.

Bilo mi je baš žao kada su ga ubili.

Izmenjeno March 12, 2011 od strane člana Glisha

[bigrancer 640]

Imao sam tu srecu da prisustvujem tribini

DSa u mom gradu pred prve visestranacke izbore .

Nas pedesetak je slusalo Zorana Djindjica , Micunovica i Kostunicu.

I nakon svih ovih godina osecam ponos sto nisam pripadao onoj ogromnoj vecini naroda ,

omamljenog i zaslepljenog , stihijom nacionalizma koji je doveo do ,

pokazalo se , tragicnih posledica.

I mozda je i najveci gubitak i tragedija ovog naroda sto oni koji hoce da reformisu zemlju , da je unaprede i uvedu u red naprednih i civilizovanih naroda tragicno zavrsavaju.

Jer uvek su jace snage koje vuku ka dnu.

U maglu i mulj.

Jer to je njihova prirodna sredina.

Tu se najbolje snalaze.

U njoj imaju najvecu mogucnost da ostvare sve benefite za sebe ,

da se enormno bogate , da uzivaju status koji ne zasluzuju.

Pa zasto bi to onda menjali.?

Zasto bi u zemlji vladao red i zakon .?

Ukoliko se pojavi neko ko bi ugrozio uspostavljena pravila igre

stvarana decenijama , resenje se zna.

Kao u slucaju Zorana Djindjica.

Bio je jedan od najvecih ljudi koji je iznedrio ovaj narod

i za kojeg je dao svoj zivot.

I mozda treba ponoviti onu poznatu recenicu ,

Onaj poznati odgovor na ono pitanje :

" zasto je toliki broj ljudi prisustvovao njegovom poslednjem ispracaju ? "

Osetili su ljudi da nije otisao samo Zoran Djindjic.

Otisla je i nada.

A njegov naslednik na mestu predsednika

je samo Zoranova bleda senkina senka.

[Turkmenbashi 937]

Данас се навршава девет година од убиства Зорана Ђинђића, председника Владе Србије и лидера Демократске странке, на којег је 12. марта 2003. године извршен атентат испред зграде Владе Србије.

Како је навео Танјуг, Ђинђић је, након што је крајем 2000. године изабран за првог демократског премијера Србије, покренуо процес коренитих економских и друштвених промена.

Србију је у време свог мандата довео у центар пажње европске, па и светске јавности, а према оцени западних дипломата, пресудно је допринео изградњи добрих односа са западним земљама после периода вишегодишње изолације Србије. Ђинђићева влада отпочела је сарадњу са Хашким трибуналом и током њеног мандата, у складу са међународним обавезама, ухапшено је неколико хашких оптуженика, међу којима је био и бивши председник Србије и СРЈ Слободан Милошевић.

Влада Зорана Ђинђића, у тада разореној земљи, оборила је годишњу инфлацију са 41 на 15 одсто, увођењем чврсте монетарне политике динар је поново стекао вредност, а крајем 2001. године забележен је привредни раст од 5,5 одсто.

Одмах после убиства премијера Влада је прогласила ванредно стање и покренула акцију „Сабља”, у оквиру које су ухапшени, а после троипогодишњег процеса, и осуђени, припадници „земунског клана” као организатори и извршиоци убиства.

Ђинђић, који је рођен 1. августа 1952, још током студија био је запажен као један од првих млађих дисидената тадашње Југославије.

Студије на Филозофском факултету у Београду окончао је 1974. године, а докторирао је 1979. на Универзитету у Констанци, у Немачкој, тезом „Проблеми утемељења критичке теорије друштва”. Ментор му је био Јирген Хабермас, један од најистакнутијих филозофа друге половине 20. века.

Са још 12 интелектуалаца 1989. године учествовао је у обнављању Демократске странке, чиме је и започео његов активни политички рад против тадашњег режима.

Јануара 1994. године изабран је за председника Демократске Странке, на чијем је челу остао до трагичне смрти марта 2003. године.

Предводио је више опозиционих савеза у борби против режима Слободана Милошевића, а као представник коалиције „Заједно” 21. јануара 1997. године изабран је за градоначелника Београда.

Ђинђић је био једна од кључних личности демократских промена 2000. године, као шеф централног изборног штаба и координатор промотивне кампање Демократске опозиције Србије (ДОС) за савезне изборе 24. септембра 2000, који су означили крај Милошевићеве владавине.

Амерички недељник „Тајм” у септембру 1999. године уврстио је Ђинђића међу 14 водећих европских политичара трећег миленијума. Добитник је угледне немачке награде „Бамби” за 2000. годину у области политике, а 2002. у Прагу је примио награду Фондације „Полак” за допринос развоју демократије у Србији. Аутор је низа научних радова из области филозофије и политичке теорије, и преводилац више филозофска дела. Активно се бавио и политичком публицистиком.

Обележавање годишњице атентата на Зорана Ђинђића почеће данас у 11 часова на Новом гробљу у Београду, где ће представници Демократске странке, чланови Председништва, министри и грађани положити цвеће на Ђинђићев гроб. Како је пренео Танјуг, у 12 часова чланови Владе премијера Мирка Цветковића положиће венац на спомен плочу код зграде владе посвећену Ђинђићу.

У Југословенском драмском позоришту у Београду с почетком у 13 сати биће одржано финале такмичења „Беседе у Зоранову част”, на коме ће учествовати осам беседника, односно победника у квалификацијама. Тема овогодишњег такмичења је „Реформе у Србији могу да успеју само ако осећање наде и воље победи над осећањем празног мудровања и цинизма”. После тога, омладина Демократске странке организоваће шетњу до Алеје заслужних грађана на Новом гробљу и одати пошту првом демократском премијеру Србије. Окупљање је планирано у 15.30 сати на платоу испред споменика Вуку Караџићу, а шетња ће почети у 16 часова.

објављено: 12.03.2012.

http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Devet-godina-od-ubistva-Zorana-Dindjica.sr.html

[Morpheus 5112]

Drago mi je da se nakon devet godina njegovo ime makar spominje, jer je on čovek kakav se u Srbiji samo čudom pojavljuje na premijerskom mestu - Nikola Pašić svog doba. Gledam pre neki dan emisiju povodom godišnjice smrti na B92 i stičem utisak da ga poneki građani ipak malo previše idealizuju. Pominje se da bismo danas bili članovi EU, da bismo bili među razvijenijim državama u Evropi i slične budalaštine. Zoran je bio samo čovek, ne čudotvorac. Da bi stvari bile znatno drugačije i bolje da je on ostao živ i bio u stanju da sprovede svoje zamisli - bile bi. Ali put od trnja do zvezda nije tako lagan kakvim se ponekad čini.

[Turkmenbashi 937]

Previše, ja to govorim već godinama. Čovek je imao suviše kratak mandat da bi uradio šta mnogo kako bi ga danas smatrali zaslužnim ovoliko koliko ga većina smatra. Jeste tačno za energiju, ideje, viziju, ali bojim se da osim rušenja Miloševića malo šta je stigao drugo da uradi ovde. Ok neko će reći da je započeo put, da nije imao punu vlast da uradi šta je imao da uradi i sve je to tačno ali mi ovo idolopoklonstvo do ove mere stvarno deluja malo infantilno. Što se obeležavanja tiče, DS će uvek obeležavati godišnjicu, a ako budu na vlasti i na državnom nivou.

[bigrancer 640]

Vrlo dobro ste poznavali Zorana Đinđića, i dok ste bili disidenti, i u opoziciji, i kasnije u DOS-u. Kada bi on sada pogledao ovo što se događa u Srbiji, i šefa svoje stranke, da li bi to prepoznao kao svoju DS?

VESNA PEŠIĆ: Apsolutno ne. Da on nije bio ubijen, uopšte ne bi bio ovakav tok događaja. Ako bi, pak, i bio, ako se on na sledećim izborima ne bi održao na vlasti – što je bilo vrlo moguće, ako bi, dakle, pobedile ove retrogradne snage restauracije, što je Koštunica od prvog dana zagovarao jer nije hteo da se tu išta suštinski, a pogotovu ideološki, promeni u pogledu tog srpskog nacionalnog interesa – mi bismo onda u Đinđiću imali predvodnika prave opozicije. I ranije kada je bilo ubistvo Gavrilovića i strašni pritisci, kadse dogodila pobuna Crvenih beretki, ja sam mu govorila - čoveče, pusti mu celu tu vlast, hajdemo u opoziciju da sledeći put da pobedimo na čisto, da znamo na čemu smo. Ne vredi više da se boriš. I na kraju je tako izgubio i život. Dakle, da je ostao živ, mi bismo nastavili svi zajedno i postali prava opozicija. Đinđić bi nastavio tu borbu. Verujem da bismo mi bili uspešni u toj borbi, da to ne bi išlo tokom kojim je išlo.

Umesto toga, nakon Đinđića, oni su probrali po toj DS, pronašli neke ljude koji nemaju kapacitet. Znate kako to ovde ide: što si pametniji, ugledniji i čvršći, to imaš manje šanse. Dakle, ako ne bi uspeo u tome, on ne bi živeo u Srbiji. On je imao mnogo ponuda. Bio je veoma dobar filozof. U mojoj knjizi sam obradila poslednji deo filozofije Zorana Đinđića, pre nego što je postao političar i opisala sam na čemu se njegova poslednja filozofska faza zasnivala. On je i onda imao velike ponude. Primera radi, pre početka pluralističkog sistema u Srbiji on je odbio ugovor na pet godina u Institutu za humanističke nauke u Beču, gde bi se bavio Huserlovom fenomenološkom filozofijom. On je to odbio kako bi došao i bavio se politikom u Srbiji. On ne bi ni živeo ovde, ako bi video da ne možemo da uradimo ništa. Dakle, svako ko bi pokušao da posle Koštunice krene u borbu, da uspostavi novu politiku i novu Srbiju, ne bi se zadovoljio ovim - da srušimo Miloševića i vrh, a onda podmetnemo još većeg nacionalistu, glasamo za njega, a sve ostalo ostane isto, pa posle 12 godina ustanovimo da smo uzgojili novog diktatora.

Đinđić nije bio moćnik. On nije to želeo. On je bio, ipak, filozof. On je razumeo da nikad društvo ne može da dobije rat, ako vlast reši da vodi rat protiv društva. Razumeo je da ti kao vlast moraš da želiš da bude drugačije i da ako kao vlast to ne želiš, drugačije neće ni biti.

Izvor .....E novine

[Shi 44]

1. Човек који је водио паравојну формацију Маузеровци током рата у Босни

2. Човек који је мењао политичке ставове као чарапе од националисте до европејца

3. Немачки човек, човек Стејт департмента

4. Човек који је био западни плаћеник у свргавању Милошевића

5. Човек који је примио 70 милиона долара у џаковима из Будимпеште за свргавање Милошевића

6. Човек који није изабран за противкандидата Милошевићу јер је био повезан са криминалним круговима

7. Човек који је имао везе са земунским и сурчинским криминалним клановима

8. Човек који је наручио убиство Момира Гавриловића

9. Човек у чијем су обезбеђењу били они који су га наводно убили

10. Човек који је директно финансиран из Будимпеште од стране Била Клинтона у рушењу Милошевића

11. Човек који је умешан у убиство Павла Булатовића и Жике Петровића

12. Човек који је започео повампирену приватизацију која је уништила целу привреду

13. Човек који је са кесом на глави изручио председника! Милошевића

14. Човек који је признао да је продао Милошевићеву главу за милијарду и триста милиона долара

15. Човек који је изручио Милошевића са кесом на глави на најсветији српски празник – Видовдан

16. Човек који је толико моралан и политички фер да је Карли дел Понте рекао да води Шешеља у Хаг и више га не враћа

17. Човек у чије време је сиромаштво ненормално порасло

18. Човек у чије време је незапосленост порасла

19. Човек који се на митинзима у Немачкој залагао за бомбардовање Србије док се не сруши Милошевић

20. Човек европских вредности који није хтео да се извини за српске злочине у ратовима

21. Човек који је послао свог министра Свилановића да од Југославије направи НОВУ чланицу УН-а и ако је Југославија оснивач те организације

22. Човек коме је Чеда Јовановић био веза са земунским кланом

23. Човек који је припадао терористичкој организацији РАФ Бадер – Мајнхоф

24. Из своје докторске дисертације касније избацио име Карла Маркса да се не би знало да је припадао марсистима

25. Човек који се залагао за одвајање Санџака и припајање Босни

26. Човек кога је Станко Суботић Цане финансирао од 1996. године

27. Човек који је признао да је 17. маја 2002. године летео приватним авионом Станка Суботића Цанета за Москву и да је то често радио не плаћајући му

28. Човек који својој удовици оставио милионе у наследство. Одакле ?

29. Човек који је пред крај живота схватио своје заблуде о западу и западној антисрпској политици

30. Човек који је хтео да буде Србин када је већ било касно и када је све уништио

31. Човек који је убијен од стране оних који су га на власт и довели

32. Човек од којег је направљен мит и легенда у које не сме да се дира.

[Turkmenbashi 937]

Ao bre Shi odakle ti sve ovo pola ovih stvari sam sada prvi put pročitao. Nikad nigde pročitao, nikad čuo još manje svojim očima video ovo što je navedeno.

Recimo pod 2. čovek može biti evropejac i nacionalista istovremeno. Đinđić je možda bio veći nacionalista nego neki koji su se busali u grudi da su nacionalisti.

To da je bio zapadni plaćenik, ok ceo DOS se onda može svrstati u kategoriju zapadnih plaćenika sa sve otporom. Novac jeste stizao sa zapada da bi se rušio režim S.M.

To da nije bio protivkandidat Miloševiću jer je bio povezan sa kriminalnim krugovima je totalno smešna tvrdnja. Pa koliko puta je Đinđić bio kandidat pre izbora 2000. godine? Kako je izbor pao na Vojislava Koštunicu nisam baš ni siguran ali se sećam da je Đinđić još kako bio aktivan u vođenju kampanje tada kada će pasti Milošević.

Privatizacija je bila neminovna. Kriviti Đinđića za ovakve privatizacije je besmisleno. Možemo govoriti o šećeranama i onim privatizacijama koje su rađene dok je bio živ ali nakon smrti Đinđića se dešava bezbroj spornih privatizacija. Ako nađeš neki tajmlajn, većina privatizacija koje su bile sporne (C market, luka BG, Šinvoz, Azotara PA, Novosti, ATP Vojvodina, itd) se dešavaju nakon 2003. Đinđić i Vlahović mogu biti odgovorni za one do 2003. godine.

Dalje, nisam siguran da se desio pad standarda i da je nezaposlenost porasla u vreme DOS-a. Taj period koliko ja znam je period kada se najviše stranih para slilo u Srbiju u zadnjih 15ak godina. Od 2000. do negde 2008. kada je krenula kriza. Čak je počelo stvaranje nekakvog srednjeg staleža koji do 2000. nije postojao ni u ludilu.

Da se u Nemačkoj zalagao za bombardovanje u životu nisam video nekakav dokaz za takvu tvrdnju. Ono stvarno, ima li šta da potkrepi sve ovo gore napisano...

Što se mene tiče, Đinđić je političar koji je bio samo tri godine premijer i ako ne gledamo poziciju gradonačelnika Beograda, suviše kratko je bio na vlasti da bi se njegov rad mogao vrednovati u meri u kojoj možemo vrednovati rad ovih što nas jašu zadnjih 13-14 godina. Ono za šta mu se može odati priznanje jeste za period do 2000. i za borbu za demokratske promene u Jugoslaviji. Lično i sam ne volim histerično idealizovanje njegovog lika i dela. Istina je da ima mnogo toga dobrog o čemu danas treba da se govori ali pravljenje kulta ličnosti je malo previše za moj ukus. Ok, o pokojniku sve najlepše, ali sve to počne da gubi smisao kada dođe do ovih godišnjica, pa otimanja o to ko je naslednik njegove politike, provlačenje njegovog lika i dela u vreme kampanja usled nedostatka ideja, itd. U redu je, čovek je sahranjen kao velikan, dobio je i ulicu, muzej itd. Sve počasti, još eto spomenik da mu se podigne u prestonici ali prestanite da od toga pravite sebi marketing. A i ovo blaćenje Đinđića bez argumenata mi je isto tako bljak.

:dry:

[Morpheus 5112]

E, Shi, da sam namerno 'teo da napišem najveće zablude o Đinđiću ne bih se setio ni pola tih stvari, svaka ti čas'. Imaš previše crno-belo shvatanje situacije za jednu zvezdašicu. Nisi ti u pitanju, taj tekst mnogo govori o nivou (ne)razumevanja geopolitičke situacije kod najmanje tri četvrtine stanovnika Srbije.

[Shi 44]

Текст је украден са нета, фб статуса тачније Тако да (не)заслуге за просветљивање одређеног дела популације, морам да припишем Филипу Мада можда гА је и он негде ћорнуо.