GlorijaTreca 602 Napisano June 30, 2013 Prijavi Share Napisano June 30, 2013 Neki su sigurno pročitali izvode iz knjige koje sam prekucala. Korisno je pročitati kako je to kada se neko zove roditeljem samo zato što je rodio. --------------------- Prenosim predgovor i autentične delove iz knjige "Pozdravi nekog", kooatura Vesne Ognjenović i Budimira Nešića (takođe autori knjige "Olovka piše srcem"), u izdanju IRO "Gradina". Četvrto izdanje je izašlo 1979. ____________________________________ PREDGOVOR Materijal za ovu knjigu sakupljen je tokom našeg redovnog rada na radnim mestima psihologa u Centru za socijalni rad - Zemun i Prihvatilišta za decu i mladež u Beogradu. Obe ustanove su socijalne i tretiraju probleme počev od socijalne ugroženosti do najtežih slučajeva maloletničkog prestupništva. Tokom rada na knjigi korišćeni su odgovori sa testova ličnosti, sa testova inteligencije i spontani dečiji iskazi dobijeni preko psihološog intervjua. Dogadjaje smo rekonstruisali iza obavljenih intervjua, pa samim tim nije moglo da se izbegne izvesno "glačanje" materijala. Ipak smo se trudili da, koliko je to moguće, sačuvamo autentičnost. Podaci ispod teksta su iz zvanične dokumentacije ustanova. Njih smo dodavali da bismo kompletirali sliku i da bismo pokazali da postoje psihološke doslednosti u ličnosti i ponašanju. Neke tekstove smo ostavili bez dopunskog dela jer smatramo da sasvim dovoljno sami govore. Tokom čitavog rada na knjizi, vodili smo računa o jednom važnom momentu: da ih ne povredimo ako se prepoznaju. Mart 1971. O.V. - N.B. ____________________________________ VENČANICA Ne znam ja zašto se ljudima koji stupaju u brak izdaje venčanica. Moja mama je otišla od nas a venčanica je ostala. Eno je u kuhinji na prozoru. ali šta će nam. Ne treba nam venčanica. Stvarno ne znam zašto im daju venčanicu. Dečak, 11 godina. Odgovor sa testa inteligencije na pitanje: Zašto se ljudima koji stupaju u brak izdaje venčanica. HOŠTAPLER Ja mislim da sam ja jedan od retkih. Smatram to zato što se svi tuže na mene. Ja sam, kako bi rekla moja baba, hoštapler, koji se druži sa lošim društvom koje ga tera da puši i krade, mada ja neću. Samo ponekad hoću. Dečak, 14 godina. Učestvovao u dve provalne kradje. KAD BI SE TO MOGLO Znate, ja bih hteo da budem toliko ozbiljan da se više nikad, ama baš nikad ne nasmejem. Narod bi posle pričao o meni, a tata bi se sigurno kajao. Dečak, 14 godina. "Rodjen samu Beogradu, 1.VI 1958. godine. Moji roditelji kažu da sam tada bio mnogo lepši." (Beleška psihologa) ČOVEK KOJI SE SMEJE Kada mi je najteže, ja se smejem. I to bezobrazno ADRESA NEPOZNATA Moji roditelji su se razveli kada sam pošao u prvi razred osnovne škole. Tata je jedno- stavno otišao a da mi ni ruku nije pružio. Išao sam kod njegove sestre, ali ona mi je rekla da zna da se javljao iz Švedske, ali da je adrsu negde zaturila. Pričala mi je da je tata prošlog avgusta dolazio u Beograd na odmor i da je tu bio mesec dana. Ljutio se što nisam došao da ga vidim. A ja sam ceo prošlogodišnji avgust bio u bolnici. Možete i da proverite ako hoćete. Moj tata nije ni pitao za mene. Posle sam išao i kod bake. Mama je išla sa mnom, ali je ostala ispred zgrade. Baba se isto ljutila što nisam posetio tatu kad je bio kod nje. Dala mi je samo dinar za sladoled, a adresu neda zato što se tata ponovo oženio i ima srećan brak. Kaže, ako ti dam adresu sigurno ćeš mu pisati, pa možeš brak da im pokvariš. Jedva sam sišao niz stepence. Uz put smo mama i ja zajedno plakali, ali to je bilo poslednji put da plačem za njim. Dečak, 12 godina. Prima socijalnu pomoć. Majka teško bolesna. U školi dobar i disciplinovan učenik. * * * Čuo sam da se čovek može kretati po mahovini, možda je to bolje, ali ja ne znam kako. Kada bih se izgubio u šumi, prvo bih se okrenuo oko sebe i potražio senku. Kad bih je našao, pošao bih za njom. Kuda ide senka išao bih i ja. Tako bih valjda negde stigao. Dečak, 15 godina, zvani "Banana". Smešten u Prihvatilište zbog skitnje i prošnje. "Juče smo vodili decu u pozorište. Svi su bili veoma disciplinovani. Uz put je "Banana" rekao: - Nastavnice, neko će možda da pomisli da smo mi djaci." (Beleška vaspitača) * * * draga nastavnice moja ja bih vas molila da mi čuvate zimske cipele ostale su mi dole na spratu i da mi pošaljete tatinu sliku ja sam je zaboravila a vi ste zaboravili da mi date vašu. nena Pismo iz Centralnog zatvora *** Da sam ponovo dete, volela bih da imam druge roditelje. * * * ja moram da odem čujete li moram u meni za mene nema života vi tugu ne poznajte a ako ikad zaželie da je upoznate zavirite mi u dušu Devojčica, 17 godina. Dva puta pokušala samoubistvo i kao hitan slučaj primljena na psihijatrijsku kliniku. _______________________ Nastaviće se Apolodor 1 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
GlorijaTreca 602 Napisano June 30, 2013 Autor Prijavi Share Napisano June 30, 2013 BRANKO MOJ OČUH Udario me ovako karatom u vrat i ja sam pao. Posle me je vodio pod česmu i sipao vodovod na mene, a ja sam plakao. Poslao me po zejtin a ja sam se zbunio pa uzeo belu flašu od kisele vode i kad sam se vratio bez zejtina, udario me belom flašom po glavi. Meni sve teče, a on kaže: - Otkud ti krv na glavi. Ja mu kažem: - Pa sad si me flašom udario a on ne veruje. Kaže: - Ne verujem ja, to si se ti negde usput uudario, ništa ne vodiš računa - kaže Branko, moj očuh, pička mu materina. Dečak, 7 godina. Privodjen nekoliko puta u Centar za socijalni rad zbog bekstva od kuće. ČISTA FIZIKA Moj otac nema nikakvo ponašanje. Kad se uveče vratim kući, on se sav pretvori u fizički izgled. Odmah znam šta me čeka. Dobijao sam od njega batine dok se obojica ne onesvestimo. Dečak, 16 godina. Stalno nastanjen u Beogradu. Zajedno sa maloletnim D.M. i B.B. osumnjičen: "...da su dana 19. maja 1970. godine u S. nasilno otvorili vrata u dečijem vrtiću „Kekec“, ul. Zagorska 2, potom ušli u prostorije vrtića i za sebe zadržali 40 dinara, tri ćebeta i jedan sapun, sve u vrijednosti od 260 dinara. Iste noći i u dogovoru, pritiskom na ventilaciono staklo kioska Dunav sačinili otvor, potom kroz nastali otvor ušli u kiosk, te iz ovog uzeli i za sebe zadržalai 25 paketa peperminta, 4 kutije sira „Zdenka“, 6 ribljih konzervi, 11 komada dvojnog C, 20 paketa slanih štapića, 4 čokolade po 15 grama „Životinjsko carstvo“.“ (Deo optužnice) ŽELJE 1. Kad bih imao para sazidao bih kuću za mamu, da je izvučem odande. 2. Ja bih želeo da moj otac nije šofer, nego da je neki službenik u Skupštini. 3. Ja bih želeo da svako dete bude srećno. I da ne luta. 4. Ja bih učio za kauboja. 5. Kad bismo otac i ja jednom zajedno otišli u bioskop. 6. Ja sam želeo da živim kao i sva druga deca, ali dobijao sam batine više nego i jedno drugo. 7. Želeo bih da moja mama prestane da živi noćnim životom. 8. Ja hoću lutku koja se smeje. Odgovori devojčica i dečaka na testu nedovršenih rečenica. ŽALBA Išao sam u opštinu kod jedne tetke da se žalim a ona mi kaže: - Kaži majci i očuhu da sam ja rekla da ne smeju više da te tuku. Posle me još više prebili. Dečak, 14 godina „Prošle nedelje dolazila majka da ga poseti. Pita me: - Kako je moj sin, koliko je star?“ (Iz razgovora sa vaspitačem) SANDUK Nisam kivan na miliciju, dobri su to ljudi, a sa barabama kao što smo mi, ne treba drukčije. Niko nije lud da bije poštenog gradjanina. A kad smo onda od ukradenih para kupili mrtvački sanduk za Krezinog ćaleta, i kad su nas povatali, nisu nas ni prstom takli. Samo su rekli: - Dobro, idite kući i da vas više ne vidimo. Što onda da budem kivan na njih. Dečak, 17 godina. DEČACI PAVLOVE ULICE PISMENA VEŽBA IZ SRPSKOG (prepričavanje) Ja mogu da kažem da ne znam ništa o ovoj pripoveci niti sam slušao kad ste čitali. Nastavniče ja vam se izvinjavam što nisam naučio i što me mrzlelo da slušam a isto vam se izvinjavam i za ono juče što sam napravio onu gužvu. I molim a ko hoćete da mi oprostite i da mi ne dajete keca. Ovu pismenu vežbu nisu radili učenici: - A.V. već drugi put na sličan način prepričava tzadatu temu. - Z. D. (A. B. mu bacio knjige u vatru) - R.D. (nema olovku) - T. R. (V. K. mu zaključao tašnu i bacio ključ u kanalizaciju) - Ž. M. (nije uopšte doneo torbu) - V. R. (neće da piše) - V. K. (ukrali mu torbu – nema baš ništa) - H. D. (prodao knjige, sveske i olovke) - S. L. (neće da troši olovku - P. J. (Ima nekoliko svezaka koje su neupotrebljive. Sipali mu neku mast u torbu) - G. O. (mrzi ga da piše) - T. J. (izgubio torbu sa knjigama) (Beleška profesora) DOBAR DAN KOMŠIJA Tata je odjednom počeo da pije. Stalno me tera da idem u komšiluk da zajmim, a meni je teško – jer znam da nema da vrati. Devojčica, 13 godina. RODJACI Pošli mi kod neke žene, a on mi usput kaže: - Kad odemo tamo, nemoj da kažeš da sam ti ja otac nego stric. I ja budala, pristao. Kad smo došli, on predstavio toj ženi da ima jednog sina, ali ne mene, nego onog sa maćehom. I ja budala, ćutao. Dečak, 15 godina. "Insistirao je da ga vodim u dom. Prvo smo otišli u Centar po stvari koje mu je poslao otac. Sve je stalo u jednu mrežu.“ (Beleška socijalnog radnika) _________________________________ Nastaviće se Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
GlorijaTreca 602 Napisano June 30, 2013 Autor Prijavi Share Napisano June 30, 2013 * * * Moji roditelji ne mogu da shvate da ja mrzim njihovu mržnju. TIŠINA Poša bih u svim pravcima Jer znam Da negde postoji jedna reka Puna tajanstvenih krugova Jedna lipa puna tajanstvenih mirisa Jedan čamac ostavljen u pesku Koji čeka Pošao bih u svim pravcima Dečak, 17 godina. Sudjeno mu zbog ubistva oca. Poginuo januara 1968. u saobraćajnoj nesreći prilikom vožnje ukradenim kolima. "Većinu vremena u prihvatilištu provodio je crtajući. Krio je da je ubio oca jer se plašio da će deca da beže od njega. U jednom trenutku rekao: "Brzo mi prodje detinjstvo". (Beleška psihologa) * * * Ja znam da je to besmisleno ali se plašim straha. * * * Ljudi se sreću razgovaraju a zatim odlaze svako na svoju stranu čemu onda ti susreti Slobodni sastav. Devojčica, 17 godina. Privodjena zato "što je nadjena u društvu nepoznatih muškaraca". * * * Da li ste zadovoljni što ubiste Sve ljudsko u meni Ako ste zadovoljni Ostavite me samu Ako niste Recite koliko će to još trajati Devojčica, 17 godina. Lečena od narkomanije. Za deset meseci boravka u prihvatilištu, majka je ni jednom nije posetila. "Nije trebalo da se rodim, ali majka zbog slabog zdravlja nije smela da me pobaci". (Iz razgovora sa psihologom) MOJ OTAC Ne valja mu što voli da se tuče i što pije mnogo. Ali kada se lepo obuče, kad veže mašinu i kad se obrije - da vidite vi kakav je to čovek. * * * Dragane, pozdravi ... pozdravi nekog! _____________________ Nastaviće se Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
GlorijaTreca 602 Napisano June 30, 2013 Autor Prijavi Share Napisano June 30, 2013 * * * Draga mama, Evo da ti se javim da sam dobro i da sam živ i zdrav. Ovde mi je lepo, dobra je hrana i spavanje. Tata je bio jednom da me poseti i doneo mi čokoladu od trista dinara. Bio sam i kod tetka Janje. Sada će još malo Nova godina. Ovde ću je proslaviti. Ja vam želim da lepo provedete Novu godinu. Puno pozdrava od tvog Duška. Ako imaš malo vremena, pošalji mi jednu čestitku. Duško Dečak, 10 godina. Majka i očuh ga smestili u prihvatilište. Dovodjen devet puta. "Odrasli ga ubedili da sa njim nešto nije u redu i da od njih nema pravo da traži bilo kakvu naknadu". (Beleška psihologa) * * * Ja to ne razumem: moja mama mi petnaest godina nije kupovala ništa i sad sve to hoće da nadoknati. A ja sad skoro ništa ne želim. * * * Najveća tuča izmedju tate i mame odigrana je 31. avgusta, ne znam tačno koje godine. Baš na moj rodjendan. Iz razgovora sa psihologom. Dečak, 11 godina. Priveden zbog bekstva od kuće. * * * Otac me je toliko tukao da se maćeha rasplakala. ________________________________ Nastaviće se Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
GlorijaTreca 602 Napisano June 30, 2013 Autor Prijavi Share Napisano June 30, 2013 * * * Čudno Ljudi na svakom koraku A ja sama ŽIVOT Kad sam bio mali moj život je bedan bio. A kada sam poraso i bednoća je porasla. Dečak, 16 godina. Višestruki recidibista. "O ocu ne želi da razgovara. Kaže: "ostavio me je kad sam imao 3 meseca jebem mu dušu njegovu" (Beleška psihologa) * * * Kradem samo novac. Sa veće gomile uzimam više, sa manje - manje. Kako mogu da ostavim ljude bez dinara. * * * Moje dobre strane su u tome što bih želeo da se vratim kod majke ili kod oca, što brinem za njima a oni me ne primaju. Loše strane su mi sve ostalo. Dečak, 11 godina Vanbračno dete, priznato očinstvo. Majka pre sedam godina otišla u Nemačku i ni jednom se nije javila. Otac neće ni u kuću da ga pusti. BEKSTVA Ja sam uvek od nekoga mora da bežim. Kad sam krao bežao sam od milicije, kad sam bio dobar - od drugova. Dečak, 16 godina Odgovara za više provalnih kradja. "Nije meni krivo na zatvor nego na ljude". (Iz razgovora sa psihologom) _______________________ Nastaviće se Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
GlorijaTreca 602 Napisano July 1, 2013 Autor Prijavi Share Napisano July 1, 2013 * * * Očuh ima svog sina. Mama ima ovog najmladjeg. A mene nema niko. SVADBA Otac je trebalo juče da se ženi, ali nije se oženio. Ta njegova glumica je strašno lepa, ali nisu se juče venčali. Ukrao sam mu milion dinara što je spremio za svadbu i otišao. Uzeo sam taksi do mora i platio četristo hiljada. Celu sam obalu obišao i proveo sam se kao grof. Kupio sam od jednog stranca cipele, one duboke na šnir iplatio sedamdeset hiljada. Strašne su, nema veze što nemam čarape, mrzi me da ih perem. Nisam naučio ništa da radim. Hoću ona da me pere. Kad već hoće da se uda za njega, neka bude meni majka. Da mi pere čarape, da kuva, kad dodjem kući da nešto cvrči na šporetu. On i ja smo uvek bili kao samci. Njega organski ne podnosim. Mog oca. Ima para ko blata, al mnogo je glup za žene, uvek ga iskorišćavaju. Ova ga je zaludela totalno. Ja je mrzim, zato što sam uvek strašno usamljen kad on ode sa njom. Onda mu se svetim. Probušim gume na kolim, ili isečem fotelje, ili nešto razbijem... Njoj se još nisam osvetio, ali mislim o tome. Kad je sretnem na ulici, baciću jogurt na nju, da joj curi niz onu njenu maksi haljnu. Dečak, 17 godina. "Po povratku sa mora se priijavio miliciji. Izjavio je da je od oca ukrao milion dinara ali nije hteo da kaže zašto". KO SAM JA Ja izgleda nikad neću postati ono što želim. Kad sam bila mala želela sam da postanem velika a sad kad sam velika želela bih biti mala. Želela sam da imam sve petice a sad ne idem u školu. da budem kod svoje kuće a sad sam u prihvatilištu. želela sam da postanem neko a izgleda da da ću postati niko Devojčica, 14 godina. "Nadjena noću izmedju 25. i 26. septembra o.g. kod želeničke stanice. Izjavila da su je roditelji (maćeha) isterali iz kuće. Došla je u Beograd kod strica Nikole, ali ne zna gde on stanuje. (Beleška socijalnog radnika) SAN Plašim se Ali idem kroz mrak Tamo ću napraviti svoj dom Odvojen od stvarnosti Devojčica, stara 14 godina. Neeprestano plače. Primljena je na Neuropsihijatrijsku kliniku gde je zadržana dva meseca. NOKTURNO Kod majke Ona švaler i ja na istom krevetu Nemajući kud otišao sam Kod oca Na jednom krevetu otac sa švalerkom Na drugom maćeha sa ćerkom A ja na podu na nekoj jagnjećoj koži Nemajući kud otišao sam U materinu Dečak, 17 godina. Sudjen zbog više provalnih kradja. bilo mu ponovo sudjeno. Mučno i bez kraja. Postoji tendencija da ga proglase psihopatom. Sam na sudjenju kaže: "Od mene čovek nikad neće biti, ja sam lopuža koju čeka Požarevac." (Iz dokumentacije psihologa) * * * Da li ste zadovoljni što ubiste Sve ljudsko u meni Ako ste zadovoljni Ostavite me samu Ako niste Recite koliko će to još trajati Devojčica, 17 godina. Lečena od narkomanije. Za deset meseci boravka u prihvatilištu, majka je ni jednom nije posetila. "Nije trebalo da se rodim, ali majka zbog slabog zdravlja nije smela da me pobaci" (Iz razgovora sa psihologom) POKLON Jednom sam ukrala u samoposluzi malu kucu da bih mami nešto poklonila za Osmi mart, kao druga deca. Ona se uopšte nije obradovala mom poklonu i samo je rekla: - Hvala sine. To me je mnogo bolelo i osećala sam se vrlo nesrećnom. Devojčica, 17 godina. "Oni meni stalno govore: fukso, kurvo i slično - kako bi vama bilo da vam tako kažu?" * * * Ja sam uvek želeo da budem dobar. Nikad ne bih izdao druga. A rekli su mi: - Tvoja najveća greška je što si se družio. Dečak, 17 godina. Odgovarao zbog više provalnih kradja. Drugu iz Doma napisao: - Kad odrasteš shvatićeš da te većina ne podnosi". * * * Blago vama poštenima: sva vrata su vam otvorena i svi vam veruju. Dečak, 17 godina. PRETNJA Majka je bila ovde da me poseti i kaže: - Ako ne budeš dobar, vodiću te kući. Dečak, 9 godina. "Majka me je poslala u Dom jer imamo puno pčela pa zato ne može mene da čuva jer nema vremena." (Iz dnevnika vaspitača) U CRTANKI PEVAC Moj otac je kovač. Na štakama sam išao u školu, pitajte učiteljicu. Tukao me je vrelim mašicama po tabanima zato što sam u crtanki prekopirao pevca i kokošku, a rekao da sam ja crtao. Posle sam ga pitao: - Dobro, što si me stvorio kad me mučiš?" Dečak, 14 godina. * * * Kada bi bar neko nagovorio mog tatu da ne pije i da bude dobar prema meni. _______________________________ Nastaviće se Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
GlorijaTreca 602 Napisano July 6, 2013 Autor Prijavi Share Napisano July 6, 2013 PRLJAVI FUDBAL Majka je često odlazila na sud da bi dobila od oca izdržavanje za nas troje. To je sporo išlo i troškovi su se povećali. Nismo mogli više ni da zajmimo. Neki dobri ljudi iz naše kuće zaposliše mamu. Tako smo vratili dugove. Tada sam ja napravio glupost. Naša kuća je visoka, ima mnogo dece i svi vole fudbal. Moja mama se vrati s posla ujutru, a oni fudbal pa u dvorište. Ja molio, molio, oni - ništa. I jednog dana ja napišem cedulju: NE GALAMI MOJA MAJKA JE RADILA U TREĆOJ SMENI. I to zakucam na ulazna vrata. Došla deca, pa se smeju, a jedan visoki što se najviše smejao, gleda me i cepa cedulju. Kaže: - Fudbal se isprljao, treba mi da ga obrišem. I tad sam ga udario. Prvo u glavu, pa onda ne znam gde. Dečak, 16. godina. * * * Pogledao bih u sunce i išao u tom pravcu PRIČA O JEDNOM MIKIJU Kod nas u Domu kruži priča o tome da je neki fini gospodin odavde iz Doma uzeo jednog Mikija, usvojio ga i iškolovao. Kažu, svake nedelje popodne može da se vidi kako Miki, u čistoj beloj košulji i crnoj leptir mašni, i taj gospodin - šetaju po Kalemegdanu. A kad je kiša, MIki otvori kišobran na patent, uhvati tog finog gospodina ispod ruke, šetaju i pričaju. Kažu da je to potpuno istinito. Ova priča se stvarno prepiričava medju decom u jednom Domu. PRAVI RAZLOG Ja pravu ljubav nikad nisam osetila. Ne znam, možda zbog toga što ne mogu da osećam pošto su me mnogo maltretirali. TAČNO TAKO JE BILO Ja radim na relaciji 33. Tu je najbolje zato što je uvek gužva. Radio je sa mnom i Džez Bond zvani Gorilo. Podjemo mi tako u džeparenje, a ono gužva, džep do džepa, kao na vašaru. Jedan gospodin digao ruku visoko i traži kartu. Ja dam znak ali Džez Bod zvani Gorilo neće normalno da radi, hoće usavršeno džeparenje. Ja obustavio rad i gledam ga. Izvuče on tom čoveku novčanik i odmah ga baci na pod, pa kaže tom istom gospodinu: - Gospodine, da li je vama ispao novčanik. Tačno tako je bilo. Gospodin mu dao dve hiljade i još ga hvali: - To je omladinac, to je vaspitanje - i još mnogo nešto pričao. A ovaj crko na osećaj: na moje oči je prizano pred svima da je on izvukao novčanik i bacio ga. I vrati dve hiljade gospodinu. Dečak, 17 godina. Džepari od devete godine. * * * Hiljadu puta postavljam pitanje šta je život svi ćute gledaju me i odlaze Devojčica, 17 godina. Pismeni odgovor na temu: "Moja biografija" ŠTA VREDI Grdje ne može biti. Nas osmoro smo u jednoj sobi. To je jedan hotel. Prvo smo bili podstanari pa smo dobili jednu sobu u kojoj se srušio plafon. Jednu noć smo spavali u parku. I novine su pisale samo sam igubio to isečeno. Posle nas opština smestila u taj hotel, u jednu malu sobicu, stali su samo kreveti. Nemamo ni jedan običan sto da pišemo zadatke. Mi smo dosad bili tri puta u Beograd, ovo nam je četvrti put. Ovde daju naredjenje da nam se da stan a kad se vratimo oni to u koš. Majci vele: - Kad si išla u Beograd da se žališ nek' ti oni daju stan. To onaj Pajo u opštni. Evo sad smo ponovo došli samo bez tate. On je u bolnici. Šest puta je operisan, više nama šta da se operiše. Odmah ispod zavoja mu je utroba. Ovde su nas lepo primili, ali šta vredi. Ne znam šta se desilo: mama je rekla da ide da kupi hleb i njie se vratila. Nikada nas dosad nije ostavljala. Ovo je nama prvi put da smo bez roditelja. Ako mama danas ne dodje, moraćemo sami da idemo da je tražimo. Ona je rekla da će da se ubije. Šta ćemo mi ako njoj nešto bude a tata je već u bolnici. Tamo ne možemo da se vratimo sami. Koliko god ima poganštine - tamo je. Grdje ne može biti. Ne možemo ni u hotel, hoće i iz njega da nas isteraju. Daju nam neku malu sobu, još manju od te u hotelu i majka nije pristala. Pre su nam davali neku ruševinu ali majka nije htela. Kako da ideš u ruševinu, ko da je rat. - E, pa kad nećeš u ruševinu, onda nežeš dobiti ništa - tako kažu. Sad nas je najviše strah za mamu, da se ne ubije. Kako ćemo posle sami. Dečak, 11 godina. Govori u svoje ime, u ime svoja dva mladja brata i sestre. "Svi su uredno obučeni, pokazuju pantalone koje im je tata šio, jer je tata nekada bio šnajder. Sve je rukom šiveno svaki šav..." (Beleška psihologa) OBIČAN DAN Prvi put sam ukrao od kuće dvadeset hiljada i sve sam potrošio na drugove... U stvari to i nisu bili moji drugovi, ja nemam drugove. To su dečaci iz ulice. Oni ne vole mene, vole samo moje pare. Što bi me i voleli kad me ni majka ni otac ne vole. Otišao sam u samoposlugu, nakupovao sam bombone i još svašta i častio ih. Kada su sve pojeli, otišli su, nisu me ni pitali zašto častim. A ni ja nisam imao neki poseban razlog. Nije mi bio ni rodjendan. Dečak, 14 godina. "Posle ručka su svi dobili po dve jabuke. Došao je kod mene i dao mi jednu. Drugu kaže, čuva za Bracu - to je najmladji dečak u Prihvatilištu. (Beleška socijalne radnice) ________________________ Nastaviće se Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
GlorijaTreca 602 Napisano July 8, 2013 Autor Prijavi Share Napisano July 8, 2013 * * * ... Vi verovatno niste čuli da roditelji ne vole svoju decu, ali ko zna, možda ja nisam njegovo dete. Čuo sam kako je jednom govorio ružne reči mami: - Ko zna čije je to kopile. Plašio sam se da će ona priznati i stavio sam jastuk na glavu... Dečak, 15 godina Počeo je kao tapkaroš, sada je poznati džeparoš * * * Voleo bih da se moj otoac ne uči na meni da bude otac. Iz razgovora sa psihologom. Dečak, 17 godina. Odgovara zbog više provalnih i džepnih krađa. Rekao još i ovo: "Kažu mi treba da voliš i poštuješ oca. Kao da sam ja neki utikač pa možeš čas da voliš, čas da ne voliš." CIRKUS Jedno vreme smo živeli otac i ja. Posle je on doveo ženu, koja je predstavljala moju maćehu. Rođenoj majci me odvodio otac u goste. Jednog dana kod maćehe je izbio jedan kraći skandal. Poslala me ona ujutru po hleb, a bila neka socijalistička slava, pa pošto je to bio praz- nik za sav narod, došao cirkus. Bilo je sva- šta da se vidi. Izvodili lavove za strah i glupe avguste za smejanje. Kad ja pogledam, a ono četiri sata. Nigde više *hleba, sve zatvo- reno. Nisam smeo kući ni da se vratim. Posle se ja osmelio pa se vratim... Tata me je tukao sve na odmaranje: prvo tuče, pa se odmori, pa posle opet tuče. Pobegao sam kod mame. I ona me ponekad tuče, ali su njene batine mnogo poštenije. Dečak, 10 godina. "Bili juče u porodici. Neće ga. Žele da ode što pre u dom". (Beleška socijalnog radnika) * * * Parkovi su najbolji na svetu zato što nemaju ćoškove kao sobe Devojjčica, 8 godina. PROZOR Otac me isterao iz kuće, pa sam mesecima živeo u staklenoj bašti. Hteo sam nekako da mu se osvetim, pa sam izvukao ventil za ulje sa njegovog motora. Otac i brat su me zbog toga jurili i ja sam pretio da ću ih jednom ubiti. Posle sam išao kod majke d tražim hranu i pitao sam je dokle ćšu da tražim hranu ovako ispod prozora, a ona kaže: - Kada si zaslužio onda celog života. Smetam i sebi i drugima, ne znam dokle ću ovako. Dečak, 16 godina. "Na suđenju je cela prodica zahte- vala da bude smešten u duševnu bol- nicu. Izjavu "On nije normalan, on je bol- estan" čuo je tri puta. Prvo od oca, zatim od majke i na kraju od brata". (Iz dnevnika psihologa) SUZE MOGA DEDE Mama me prevarila, rekla je da će i mene da vodi u Nemačku i do poslednjeg dana sam živeo u nadi. Jednog dana se mi spremili i ja spakovao sve. Onda me deda poslao po taksi kod Vukovog spomenika. Ja izaberem najlepšeg, jedva šofer pristao. Mama i sestra već bile pred kapijom kad smo ja i taksi došli. Moje stvari zaboravile i ja otrčim da ih uzmem. Kad sam se vratio, nema nikog, samo moj deda plače pred kućom. A ja sve mislio da on nema suza. Dečak, 9 godina. U noći između 20. i 21. septembra 1970. godine pronađen na pijaci Zeleni Venac kako spava ispod tezge. ČAJ Dobio ja temperaturu, majka sve plakala i cepala neku bluzu za obloge od rakije. Kaže: - Tako rade i u bolnici. Meni žao što plače, pa samo vičem: - Ne boj se mama neću umreti sigurno, a ona još jače. Kad odjednom uđe tata sav pijan, a mama od nezna- nja pogleda na sat. Tata poče da viče: - Šta gle- daš *na sat božiju ti majku, a ona kaže: - Ništa, Simo, gledam da l' je vreme detetu lek da dam, mnogo nam je bolestan. Ne znam tati šta bi, sede za sto i poče da pla- če. Posle kleče pored mog kreveta i još dugo je plakao. Onda sam se ja uspavao i tata kaže da mi je temperatura spala. Ujutru smo svi zajedno pili čaj od lipe. to je bio moj najsrećniji doživljaj. Dečak, 14 godina. "Prvo odbio da pismeno odgovori na temu: Moj najsrećniji doživljaj. Kasnije ispričao ovu epizodu". (Beleška psihologa) _______________ / Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Orion Lady 1054 Napisano July 8, 2013 Prijavi Share Napisano July 8, 2013 Ne mogu ni citat dalje. Ovo je strasno.. Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Preporučene poruke
Join the conversation
You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.