Nestašna deca rastu u inteligentne ljude

[Smucalica 5972]

Naišla sam na zanimljiv tekst koji želim da podelim sa vama.

U ovoj priči sam od skoro samog početka

i toplo vam preporučujem da pročitate

Nestašna deca rastu u inteligentne ljude

Poslednjih godina u Srbiji je sve više dece s poremećajima u učenju. Predsednik Komiteta svetske Mense za darovitu decu dr Ranko Rajović savetuje roditeljima da svojim mališanima ne zabranjuju da skaču po krevetima, barama, da se prevrću, jer je dokazano da upravo te instinkivne igre utiču na razvoj mozga deteta i inteligencije.

Najnoviji podaci iz svetske Mense govore da dete sa malo fizičke aktivnosti ima smanjene duboke strukture mozga koje učestvuju u kognitivnim (saznajnim) procesima, rekao je Rajović i savetovao da deca, posebno u predškolskom uzrastu do pete godine, što više skaču, trče, borave u parku, prirodi.

U Srbiji je sve više mališana sa poremećajima u učenju (disleksija, disgrafija) poremećajima govora, 90 odsto dece nepravilno drži telo i niko ne shvata da će sve to kasnije da utiče na njihove kognitivne sposobnosti, upozorio je Rajović u izjavi Tanjugu.

Dokazano da se 50 odsto sinapsi (funkcionalna veza između nervnih ćelija) razvija do pete godine, upravo kroz aktivnosti i igru, koja često smeta roditeljima, upozorio je on.

Na primer, dete od dve godine često skače po krevetima, a to roditelji ne dozvoljavaju, da ne upropasti madrac od 300, 400 evra. Ili recimo deca hodaju po niskim ogradama, bankinama, skaču po blatu, vrte se oko sebe, penju se gde god stignu, naveo je on.

"Pošto im ne damo to da rade, pravimo novu grešku, jer deci dozvoljavamo da nekoliko sati provedu uz kompjuter", upozorava Rajović, jedan od autora Mensinog "NTC sistema učenja", koji je u upotrebi u nekim našim, ali i stranim školama i vrtićima.

U Srbiji, 70 do 90 odsto dece u svojoj sobi ima TV, kompjuter, video igrice, a zna se da preterano gledanje televizije, igranje video igrica, može da ošteti razvoj ukupnih sposobnosti deteta, rekao je on.

Ako pogledamo samo video igrice ili sedenje pored računara, to može da bude veoma štetno, jer, prema najnovijim podacima, deca u Srbiji dnevno igraju po tri, četiri sata video igrice ili su za kompjuterom, što automatski znači da se smanjuju pojedine struktre mozga i to ne samo sinapse u kori velikog mozga, već i duboke strukture mozga, istakao je on.

Ukoliko dete koje dnevno provede nekoliko sati gledajući TV, uz kompjuter i video igrice nema druge kompenzatorne aktivnosti (trčanje, skakanje, provlačenje, boravak u prirodi...), onda gotovo sigurno ulazi u rizik za pojavu nekog od razvojnih poremećaja.

"U suštini, sve više je očigledan uticaj spoljašnje sredine i pogrešne stimulacije, pa je obaveza svih nas koji se bavimo ovim problemima - da edukujemo, pre svega, roditelje, a onda i vaspitače i učitelje", smatra Rajović.

U okviru "NTC sistema učenja" postoje seminari za vaspitače, učitelje, a uključeni su i roditelji. Program se primenjuje tri godine u Srbiji, a pre mesec dana započeta je i saradnja sa UNICEF-om.

U Evropi, u 14 država primenjuju NTC program učenja, koji je u Srbiji akreditovan u Zavodu za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, a radi uz pomoć Saveza učitelja Srbije i Društva vaspitača Vojvodine.

(Tanjug)

[gresan 1851]

Ovo je toliko logično i prirodno i normalno da to "nije normalno".

Na sve to bih dodao...

Zašto je čitanje knjiga nezamenljivo u razvoju mašte i misaone aktivnosti?

Pa zato što ono što dete čita pretvara misaonom aktivnošću u slike, što će reći da je tokom čitanja potpuno aktivno.

[Morpheus 5112]

Deluje logično i odavno sam negde gledao video klip sa neke konferencije gde je neki profesor univerziteta objašnjavao tu ulogu "nemirnosti" u razvoju sinapsi.

Ali me zaključak iz naslova malo brine, jer u detinjstvu nisam bio oduševljen čitanjem (pa, osim enciklopedija koje sam proždirao i par dečjih romana), a nikako nisam mogao biti smatran ni nemirnim detetom. :lol:

[Smucalica 5972]

Ako mogu i ako uspem malo da objasnim...

Deca bi trebalo da se puno kreću, borave u prirodi i da se taj boravak učini aktivnim - u smislu da se podstiče i motiviše njihovo zapitkivanje, da im se tada serviraju informacije uz igru i pokret jer će to mnogo lakše zapamtiti ako 'dožive' i 'prožive' sva ta saznanja...

Takođe, nestašna deca su ona koja vole pokrete, koja razvijaju percepciju, menjaju ugao sagledavanja novih činjenica i u svemu su vrlo aktivni. Vežbice koje su preporučene da se rade na tom predškolskom uzrastu su igre loptom, preskakanje, provlačenje (akomodacija oka) i igre 'vrtenja u krug' - znaš ono kada se vrtiš oko svoje ose dok ti se ne zavrti u glavi :)

[gresan 1851]

[quote=Morpheus;70731

Ali me zaključak iz naslova malo brine, jer u detinjstvu nisam bio oduševljen čitanjem (pa, osim enciklopedija koje sam proždirao i par dečjih romana), a nikako nisam mogao biti smatran ni nemirnim detetom.

[shumica 474]

Tu je problem sa roditeljima!

Ta deca nisu nestasna, nego to je normalno decije ponasanje. Istrazivati, uciti iz toga i podsvesno ugraditi u svakodnevnu rutinu ponasanja i umesnosti.

Problem su neki roditelji koji misle da dete uvek mora biti cisto, da ce se povrediti ako se igra, da ce neznamsta da se dogodi ako dete rasturu deciju ili nedaj boze dnevnu sobu.

Time deci uskracuju itekako potrebne podrazaje i radost ucenja i iskustva.

Dete treba da je do grla u pesku, kad tad da uskoci i u blato, i u baru, treba da mu je milion igracaka rasuto po svemiru i treba da bude dete! Ne mamin, tatin, bakin, dedin ukras. Samo da bude dete!

Slava mojoj baki i dedi sto su dozvolili da svaki put (maltene cele zime) se igramo sa dzakom kukuruza u dnevnoj sobi! Ta zrna kukuruza su nam bila ugalj, ribe, jabuke, cigle, novac, sljunak, bilo sta, zavisi sta smo se igrali. Kada smo se vracali kuci roditeljima, deda i baka su uredno sakupljali zrnca iz svakog kutka sobe i cistili za nama. Nisu cak ni usisivac imali!

Eto, ja izrastao u kreativnu shumu... Moja deca su imali cosak u sobi za skrabanje po zidu... Poskrabali su celu sobu... Ali nocu kada smo ugasili svetla, na plafonu se prikazale fluorescentne zvezde...

Obezbedite deci radosno detinjstvo! (kupite im nepromocive cizmice) :uzbud::uzbud:

[vesticara 6022]

Postoji ogromna razlika između zdravo nestašne dece i pogane dece.

Zdravo nestašno dete ne pravi svoje nestašluke smišljeno, to je jednostavno ona dečija naivnost i sastavni je deo odrastanja. Takva deca razumeju kada im se objasni da je taj postupak pogrešan i retko ga opet ponavljaju. Nikada ciljano nisu nikog povredili. Ta deca zaista imaju predispoziciju da izrastu u inteligentne ljude. Takva deca shvataju greške i uče na sopstvenim greškama.

Moje radno iskustvo mi je to nebrojeno puta potvrdilo. Mnogi mali đavolci su danas dobri i pametni ljudi.

Oni mali mućkovi, male zloće, što se nevino smeškaju, što smišljaju kako da nekome nanesu zlo su pravi tutumraci i takvi i ostaju celog svog života.

Moram da dodam još ovo.

U prošloj generaciji sam imala upravo jednog nestaška, kojeg sam obožavala. Četiri godine sam mamu ubeđivala da je njeno dete samo pravo dete i da prestane da ga naziva nevaljalim.

Danas ide u prvi razred i znam, za sigurno znam (!!!) da će preskočiti bar jedan razred. Po inteligenciji je za treći odmah i sad!!

Pre neki dan dolaze on i mama u posetu. Dete me ljubi... ja ga jaaaaaako grlim i govorim mu da mi jako nedostaje!! Mama suznih očiju kaže- "A tek Vi nama!! Ni sama ne znam koliko puta sam Vas spomenula i izgovorila-eeeeeeeee gde je sada da me smiri i objasni kako da reagujem!!"

Izmenjeno May 14, 2013 od strane člana vesticara