Statut Vojvodine pred ustavnim sudom

[Turkmenbashi 937]

USS će u sredu raspravljati o predlogu za ocenu ustavnosti pokrajinskog statuta, izgleda da se primakao trenutak istine i da će se dobiti odgovori na polemiku koja se dugo vodila o usklađenosti statuta pokrajine sa vrhovnim pravnim aktom. Zanimljivo je i reagovanje LSV na ovo:

НОВИ САД - Лига социјалдемократа Војводине (ЛСВ) саопштила је данас, поводом најаве да ће Уставни суд Србије у среду расправљати о предлогу за оцену уставности Статута Војводине, да је "Војводина очито већа брига у Србији од хулигана, фашиста и терориста".

У Србији је по свој прилици много већи грех и споменути име Војводине него ширити страх и терор по улицама, наведено је у саопштењу Бироа за информисање ЛСВ.

Поводом најава да ће УСС да оцењује уставност Закона о утврђивању надлежности а ускоро и Статута АП Војводине, ЛСВ наводи да је то "исти онај суд који се прогласио ненадлежним за забрану навијачких подгрупа и који је обуставио поступак за забрану организације која сеје мржњу и насиље по улицама, зато што је променила име".

Тај суд ће сада разматрати уставност закона који је усвојила Народна скупштина Републике Србије на предлог највишег представничког тела грађанки и грађана Војводине, а потом га потписао председник државе, истиче та странка оценивши да је забрана организације "Национални строј“ вероватно била тек случајност.

На сајту Уставног суда објављено је да ће сутра бити одржана јавна расправа о Предлогу за оцену уставности Закона о утврђивању надлежности Аутономне покрајине Војводине.

На јавну расправу су, како је наведено, позвани представници подносилаца предлога, доносиоца оспореног Закона, као и представници стручне јавности.

У Уставном суду у току је и поступак за оцену уставности и законитости Статута Војводине, а како је раније објашњено, "одлука у овом предмету условљена је претходном одлуком Уставног суда о уставности Закона о утврђивању надлежности АП Војводине".

http://www.rtv.rs/sr_ci/politika/lsv:-vojvodina-veca-briga-uss-od-huligana-i-fasista_285309.html

Čemu nervoza? :roll:

[Turkmenbashi 937]

И после јучерашње јавне расправе на којој су изнети опречни ставови о појединим одредбама Закона о утврђивању надлежности АП Војводине судијама Уставног суда Србије вероватно неће бити много лакше да донесу коначну одлуку о оспореним члановима овог закона. Председник суда Драгиша Слијепчевић је на крају расправе наговестио могућност организовања још једног јавног скупа на коме би људи из струке изнели своје мишљење о спорним питањима. Јуче су то, осим представника предлагача и законодавца, учинили само Коста Чавошки, Зоран Лончар и Тамаш Корхец, док позвани Ратко Марковић, Маријана Пајванчић, Миленко Крећа, Владан Кутлешић, Слободан Вучетић, Милан Петровић и Драган Милков нису присуствовали расправи.

Судија известилац Сабахудин Тахировић је у свом реферату, после навода подносиоца предлога за оцену уставности овог закона (30 посланика ДСС-а и НС-а) и одговора Народне скупштине, односно Законодавног одбора, издвојио више спорних уставноправних питања од којих ће зависити крајња оцена Уставног суда.

Народни посланици ДСС-а и НС-а су у децембру 2009. године, убрзо по усвајању Закона о утврђивању надлежности Војводине и проглашењу Статута покрајине, поднели предлоге за оцену уставности закона и статута, као и предлог оцене њихове међусобне усклађености. На јучерашњој јавној расправи која се тицала само предлога у вези са законом (у коме су, поред осталог, оспорени чланови који се тичу заштите достигнутог нивоа права грађана на покрајинску аутономију, међурегионалне сарадње, територије и главног административног центра покрајине, међусобног односа републичких и покрајинских органа...), представник предлагача Бранислав Ристивојевић је рекао да је суштина проблема заправо Статут Војводине.

Предлог статута који представља „упад у уставни поредак Србије” написан је годину дана пре закона као акта више правне снаге и писац закона је заправо морао њиме да „оправда” одредбе Статута. Закон је послужио као „смоквин лист” за Статут, истакао је Ристивојевић додајући да је и овим поретком јавне расправе (прво о закону, а касније ће бити о Статуту) указано на „наопаку логику” којом су ови акти доношени.

Бранећи закон и истакавши да ниједна његова норма није у колизији са Уставом Србије, председник Законодавног одбора Народне скупштине Влатко Ратковић указао је на „методолошку грешку” предлагача који „изоловано посматрају норму Устава и пореде је са нормом закона”. Како је навео, уколико би се прихватио приступ предлагача, од уставних норми које се односе на аутономију остала би само „празна љуштура”, а од аутономије „само фасада”.

Ратковић је рекао да закон представља примену и конкретизацију уставних норми о аутономној покрајини. То се односи, пре свега, на питање људских права и начела да је државна власт ограничена правом грађана на покрајинску аутономију и локалну самоуправу (члан 12. Устава Србије). И то је, како је рекао, „мантра” коју народни посланици увек морају имати на уму.

На сличан начин размишљао је и Тамаш Корхец, професор Факултета за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић”, који сматра да је примарни циљ норми које је уставотворац донео – да ограниче централну државну власт, а да је за предлагача основни циљ Устава да заштити државу од Народне скупштине. „Народна скупштина је носилац народног суверенитета и не мора за сваки закон да има посебно овлашћење у Уставу”, рекао је Корхец. Он је указао да је потребно утврдити и неке границе законодавцу и видети да ли је неком одредбом „ушао” у прерогативе државности.

Универзитетски професор и дописни члан САНУ Коста Чавошки рекао је да би уместо свих уставноправно спорних питања судије известиоца требало одговорити на кључно питање – да ли је намера уставотворца била да се од покрајине направи држава у држави, а онда и на одатле изведено питање да ли се од Војводине прави држава у држави. Он је оценио да се поједине спорне одредбе тичу битних прерогатива државности и навео да их све треба прогласити противуставним.

Указавши да треба водити рачуна шта дословно пише у највишем правном акту, доцент на новосадском Правном факултету Зоран Лончар је истакао да изворне надлежности чине суштину аутономије и право грађана из члана 12. Устава Србије тиче се само тих надлежности. Али од 152 надлежности које су на Војводину пренете овим законом, највећи део се тиче поверених надлежности, односно државних послова привремено пренетих на покрајину. Овим законом те две врсте надлежности су измешане и изједначене.

Б. Баковић

објављено: 24.11.2011.

http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Ustavni-sud-oprecno-o-nadleznostima-AP-Vojvodine.sr.html

[Turkmenbashi 937]

Аутономија Војводине – између нормалности и опасности

Закон о утврђивању надлежности АП Војводине у складу са Уставом, сматрају Тибор Варади, Стеван Лилић и Светозар Чиплић

Правници који су јуче учествовали у наставку јавне расправе о Закону о утврђивању надлежности АП Војводине пред Уставним судом Србије у већини су оценили да је тај акт у складу са Уставом. Академик Тибор Варади и универзитетски професори Стеван Лилић и Светозар Чиплић нису имали сумњи у то да су одредбе закона које су оспориле посланичке групе ДСС-а и Нове Србије, у оквиру највишег правног акта, док је проф. др Богољуб Милосављевић изразио одређене резерве.

Разматрајући супротстављене аргументе, Варади је закључио, како је јуче навео, да постоје два поимања Војводине – као опасности, односно замке, и као нормалности. Према Варадијевом мишљењу, Устав посматра Војводину као део Србије и нормалности и не ограничава права покрајине, локалне самоуправе и људска права.

„Сасвим је јасно да међудржавне споразуме може да закључи само држава, а држава је Србија, а не Војводина. Али споразуме који иду преко граница може да закључи Војводина, може да закључи Београд, и други градови, цивилна друштва. То да неко може да закључи споразум који иде преко граница, то није оспоравање суверенитета Србије”, истакао је Варади, који не види ништа спорно ни у навођењу географских области које чине Војводину (Срем, Банат и Бачка).

Професор Правног факултета у Београду Стеван Лилић је указао да је закон донет на основу Устава и Статута АП Војводине и истакао да не види никакав дефект у процедуралном смислу, а не мисли ни да је тачна тврдња да се овим законом показује тенденција стварања државе у држави. Устав Србије не жели да иде у правцу ограничавања аутономије Војводине, а да ли то неко политички прижељкује, то је друго питање, казао је Лилић.

Излагање професора Правног факултета Универзитета Унион Богољуба Милосављевића имало је нешто другачији тон. Он је навео да се „дубоко слаже” са академиком Варадијем да аутономија Војводине припада категорији нормалности, а никако опасности (али „нормалности у оквиру Устава и државног јединства, никако ван тога”) и да се аутономија мора развијати, али је указао и на неке недоумице у вези са појединим оспореним члановима закона.

Говорећи о односу чланова 177. и 183. Устава Србије, на које су се позивали заговорници закона, он је закључио да је чланом 183, став 2, Устав одредио све области у којима АП Војводина може да има изворне надлежности, а оставио (према члану 177) закону да одреди која су то питања у тим областима која су од нарочитог интереса за покрајину. Он је подсетио да је у Уставу из 1990. писало да покрајине могу да обављају „и друга питања” наведена у закону, али да таква одредба не постоји у важећем Уставу из 2006. године.

Он је указао и да реч регија није нешто што је непознато у нашем правном систему, или нешто што је дубоко опречно Уставу, али да треба бити опрезан када се наша територијална аутономија пореди са неким другим, као што су кантони у Швајцарској, региони у Шпанији или негде другде, јер није реч о истим него о правно разнородним категоријама. Наравно, како је истакао, све то не значи да Србија не треба да води одговарајућу политику у овој области и да прати европске трендове регионалне политике.

Доцент Правног факултета у Новом Саду Светозар Чиплић је указао да је ово Устав компромиса, али не и консензуса, па отуда и много системских празнина које онемогућавају да се цела Србија једнако устроји поводом питања аутономије. Да ли је то људско, а по природи демократско право, у овом часу је мање важно, сматра Чиплић, који је указао да је кључно да је законодавац дужан да свим грађанима обезбеди право на аутономију и да је сврха тог права ограничење државне власти, што је битан домет Устава из 2006. године.

Б. Баковић

објављено: 02.02.2012.

http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Autonomija-Vojvodine-izmedju-normalnosti-i-opasnosti.sr.html

[Adrijan 3662]

Neustavne nadležnosti Vojvodine

10. jul 2012. 21:48

Ustavni sud Srbije utvrdio je da delovi 20 članova Zakona o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine su neustavni.

Ilustracija: Guliver/Getty Images

Zakonska odredba prema kojoj Vojvodina, u okviru svojih nadležnosti može osnivati predstavništva u regionima Evrope, odnosno u Briselu, nije u skladu sa Ustavom, utvrdio je danas Ustavni sud Srbije.

USS je utvrdio da pojedine odredbe, odnosno delovi odredbi ukupno 20 članova Zakona o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine nisu u saglasnosti s Ustavom.

Istovremeno je odbio predlog za utvrđivanje neustavnosti pojedinih odredbi i delova odredbi ukupno 13 članova tog zakona.

Sud je, između ostalog, utvrdio i da deo odredbe člana 4. prema kojoj teritoriju AP Vojvodine čine teritorije jedinica lokalnih samouprava, nije u skladu s Ustavom u delu u kome se kaže "u njenim geografskim oblastima (Bačka, Banat i Srem)".

Prema odluci koja je objavljena na sajtu Ustavnog suda, Novi Sad ne može biti glavni grad, već administrativni centar i sedište Vojvodine.

Ustavni sud je utvrdio i da je u celini neustavan član 27. zakona, po kome AP Vojvodina, preko svojih organa, osniva javno preduzeće za upravljanje Nacionalnim parkom Fruška Gora, koje potom preuzima prava, obaveze, zaposlene i sredstva javnog preduzeća "Nacionalni park Fruška Gora" sa sedištem u Sremskoj Kamenici.

Sud je ustanovio da je neustavna i odredba (član 5. stav 3 stav) prema kojoj "radi zakonitog, uspešnog i nesmetanog obavljanja poslova iz nadležnosti AP Vojvodine", njena vlada, na inicijativu njenog izvršnog organa, "može osnovati Stalnu mešovitu Komisiju, sastavljenu od predstavnika Vlade i izvršnog organa AP Vojvodine".

Prema odluci Suda, neustavna je i odredba člana 9. zakona koja kaže da AP Vojvodina može svojim aktom, u okviru zakonskog ovlašćenja za donošenje zakonskog propisa, privremeno urediti izvršavanje zakona na svojoj teritoriji, ukoliko nadležni organ Republike Srbije ne donese propis za izvršavanje zakona u roku utvrđenim tim zakonom.

Predlog kojim se osporava ukupno 25 odredbi Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, kao i ustavnost i zakonitost većine odredbi Statuta, podnelo je 30 poslanika Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije decembra 2009. godine.

Šef poslaničke grupe narodnjaka, Miloš Aligrudić objasnio je tada da su osporavani akti "neustavni i nezakoniti jer doprinose neravnopravnosti građana Srbije i otvaraju mogućnost seperatizma".

Zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine proglašen je važećim ukazom tadašnjeg predsednika države Borisa Tadića i primenjuje se od 1. januara 2010. godine, dok je Skupština Vojvodine Statut AP Vojvodine proglasila 14. decembra 2009.

Prema odredbama Zakona trebalo je da Vojvodina do kraja 2011. godine preuzme 153 nadležnosti, ali je zbog ekonomske krize ovaj proces usporen, pa je dosad osnovala Razvojnu banku, preuzela gazdovanje Nacionalnim parkom Fruška Gora, kao i nadležnosti u oblasti životne sredine.

(MONDO/Tanjug)

[Morpheus 5112]

I sad će biti problema oko prenosa nadležnosti natrag... fantastično.

[neobarocco 1125]

jogurt revolucija II

[Turkmenbashi 937]

Ne ložite se bre. Ja sam pretpostavio da statut neće proći pred USS i otprilike sam očekivao ovo čak sam očekivao da i zastava i grb budu neustavni no dobro. Vojvodina će najverovatnije zadržati skoro sve te nadležnosti samo će se to ostvarivati na neki drugi način. Kancelarija pri Briselu će ostati sigurno, glavnog grada verovatno neće biti (možeš misliti kako je to važno), VANU će verovatno ostati tako neustavna da radi, itd. Suština autonomije će se ostvariti na neki drugi način, neke nadležnosti verovatno neće ostati ali cenim da će jedno 90% poverenih nadležnosti ostati na neki način. Ukratko, usrali su kod samog pisanja statuta pa je ovo otprilike očekivani epilog. :roll:

[bigrancer 640]

Pre bih rekao da su uradili to donosenjem onog Ustava koji je donesen tako kako je donesen.

I u kojem pise to i to.

Ova odluka Ustavnog suda donesena po direktivi bas na dan kada se formirala vlada Vojvodine bez SPSa,

sto je sasvim slucajno, samo ce povecati animozitet prema Bg u ( politickoj eliti ) gradjana Vojvodine.

Centralizacija na delu.

Centralizacija jednako destabilizacija.