Biću i ja nekom askurđel

[gresan 1851]

Posle mnogo vremena nakanih se da konacno sredim podrum. Posebno jedan cosak gde sam jos pre 15-ak godina naslagao neke stvari koje sam doneo kuci iz Slovenije kada se prodavao majcin stan.

U jednoj kutiji, u nekoj fascikli nadjoh neka dokumenta (za mene neverovatno stara i zanimljiva) kao sto je prababina krstenica iz 1898. iz austrougarskog carstva sa upisanim imenima cukunbabe i cukundede ( i običan podatak da su se zvali Mateja i Elizabeta bi mi neverovatno drag) sa lepo vidljivim pecatom carstva. Tu je i babino svedocanstvo o zavrsenoj gimnaziji u Kraljevini Jugoslaviji, kao i pradedina licna karta izdata u Austrougarskom carstvu 1911 (dimenzija 7x4cm, sa jedne cele strane slika, na jacem kartonu, a sa druge podaci)

Bilo je tu jos mnogo zanimljivih sitnica, fotografija, beleski. Odmah sam pozvao momke i pokazao im.

Najvise me je ipak obradovao jedan stari rokovnik. U njemu je rukom, krasnopisom, pradedinom rukom, ispisana zbirka pesama, sa datumom oktobar, 1931. Na prvoj strani je jedan ispresovan cvet, koji i posle toliko godina izgleda prelepo, kao da je tu tek neku godinu i prva pesma posvecena njegovoj unuci, tj. mojoj majci.

Toliko mi se to dopalo (pogotovo što po majčinoj strani saznah i nešto o čukunbabi i čukundedi), a onda se setih da po očevoj liniji znam samo do pradede (za koga znam da je imao vinograd koji je maltene sam propio) i prababe i bi mi žao. Valjda to interesovanje malo ide i sa godinama

Koliko poznajete svoje pretke?

Imate li i vi neka stara dokumenta, slike (na kojima čak i niste sigurni ko je na njima)?

Koliko smatrate da je bitno da svojoj deci pričate od koga potiču?

A evo i zanimljivosti Kako se nazivaju naši preci, od kolena do kolena. Od nas do askurđela je oko 200 godina, a do belog orla oko 500.

muška linija:

1. Otac

2. Deda

3. Pradeda

4. Čukundeda

5. Navrdeda

6. Kurđel

7. Askurđel

8. Kurđun

9. Kurlebalo

10. Sukurdol

11. Sudepač

12. Parđupan

13. Ožmikura

14. Kurajber

15. Sajkatava

16. Beli orao

ženska linija:

1. Majka

2. Baba

3. Prababa

4. Čukunbaba

5. Navrbaba

6. Kurđela

7. Askurđela

8. Kurđupa

9. Kurlebala

10. Sukurdova

11. Surdepača

12. Parđupana

13. Ožmikura

14. Kurajbera

15. Sajkatava

16. Bela pčela

[ELA 1400]

Lepa tema Nazalost, vrlo malo znam o svojim korenima ...do pradeda. Dugo sam cuvala pisma (izgledala su mi kao dopisnice), koja je pradeda po ocevoj strani, slao prabaki iz austrougarskog zatvora....a behu ispisana upravo krasnopisom koji i ti spominjes. Na pozutelom kartonu, pisana slova ljubicastim mastilom ..... nestvarno lepo. ..................ps. Koliko ne poznajem svoje pretke, toliko sam upoznata sa porodicnim stablom muzevljeve porodice. Sin je vec dobio 'stablo', i zMu ga upoznaje sa pricama o precima (ponosni Crnogorac). Rodoslov prati 1O generacija (jbg, kako se bese zove? ), i prvi, od koga krece stablo, je Bogdan J. Knez koji je izbegao sa porodicom iz Ljesanske nahije. ... Drago mi je da ce djetic znati 'od kojih je'. :knjiga2:

[gresan 1851]

Sad se setih pa da dodam!

Nasao sam i dedine slike iz zarobljeništva u Nemačkoj tokom II svetskog rata. Oficiri Kraljevine Jugoslavije, sa sve uniformama, slikani u dobrrrrrrrrom stanju, da porodicama pošalju da vide kako se Nemačka vojska lepo ophodi sa njima.

A ima i toga što Ela pominje, nekih pisama (kao dopisnice) i SVE su ispisane krasnopisom!!!!

Izmenjeno September 23, 2011 od strane člana gresan

[Morpheus 5112]

Nažalost, znam jaako malo, gotovo ništa. S očeve strane, baba i deda su kao deca ostala siročad, porodica im je pobijena u drugom svetskom ratu. Od njih nisam mogao bog zna šta saznati o njihovim roditeljima jer im se ni lika nisu sećali. Ne znam im ni imena. Turkmen mi je pre nekog vremena poslao jednu neverovatnu priču o mom prezimenu, koje seže sve do 16. veka u Makedoniju, ali nisam imao prilike da se dublje pozabavim tom temom iako mi je jako zanimljiva. S majčine strane sam par puta obišao još uvek očuvan grob prabake Vasilije, za koju sam slušao da je u devedesetima imala oko sokolovo i bez problema uvlačila konac u iglu i par drugih interesantnih priča, ali o pradedi nikad ništa nisam čuo. Umro je mnogo pre nje...

Voleo bih znati više o njima, ali mesta i okolnosti u kojima su živeli su učinili da o njima gotovo da nema pisanog traga...

[vesticara 6022]

Moja baba, mi smo je zvali majka, u svojoj 89 godini života, na nagovor jedne od svojih ćeri, napisala je knjigu "Moja sećanja". U njoj je opisala svoj život, od rođenja, preko detinjstva, devojaštva i svih prosaca koji su dolazili u njihovu kuću, do udaje za mog dedu, udovca sa troje dece. Opisala je sva tri rata (namerno kažem tri rata, jer ih je ona tako i nazvala). Cela knjiga je pisana onim jednostavnim rečnikom. Odštampana je i uručena joj je kao poklon za 90-ti rođendan. U knjizi se nalazi porodično stablo, one predivne crno bele fotografije. Cela istorija jednog života je tu, sva njena deca, svi mi unuci, onako mali i smešni, ali njeni! Doživela je 96 godina, 16 unuka i 19 praunuka. Početak porodičnog stabla je u 1863 godini.

Od majkine 90 godine, svo do smrti, svake godine smo organizovali porodično okupljanje da joj ispunimo želju: "Još jednom da vas sve vidim, pa da umrem..." To su bili porodični sastanci koji su brojčano ličili na male svadbe. Uvek nas je bilo oko pedesetak. Svi su poštovali dolazak, pa čak i oni koji žive u inostranstvu, a ima ih popriličan broj. Nakon njene smrti nastavili smo okupljanje, sada u mnogo manjem broju i samo mi koji su tu u zemlji.

Sa očeve strane sećam se samo babe i dede i to vrlo slabo. Jednostavno smo se otuđili i nismo im bili dragi. Verovatno je to rezulatiralo ne postojanju potrebe da znam više o očevom poreklu.

Izmenjeno September 23, 2011 od strane člana vesticara