ЦЕСИД: Опада подршка ЕУ и НАТО

[Turkmenbashi 937]

Истраживање извео цесид, објавила Политика, преносим чланак у целости:

За чланство у Северноатлантски савез само 15,6 одсто испитаника, а 64,8 одсто сматра да је неутралност добра за националну безбедност

Чланство Србије у ЕУ подржава 59,3 одсто грађана, што је до сада најнижи забележени проценат од када се оваква истраживања спроводе. У односу на 2010. годину подршка за чланство Србије у НАТО је опала готово пет одсто и сада је против учлањења у тај војни савез 66,3 одсто грађана. А већина грађана Србије, око 60 одсто, ужива у личној безбедности, односно приближно три четвртине грађана се осећа потпуно или углавном безбедно, али не сматра да су државни органи допринели том осећају.

Ово су неки од резултата истраживања „Шта грађани мисле о својој и о безбедности Србије” Београдског центра за безбедносну политику. Истраживање је урадио Цесид у априлу и мају 2011. године, на репрезентативном узорку од 1.200 грађана Србије (без КиМ). Како је наведено јуче у Медија центру на представљању прелиминарних резултата истраживања, нико до сада није истраживао цео сектор безбедности и везу између личне, колективне и националне безбедности.

Опадање подршке чланству у ЕУ, како наводе аутори истраживања, може бити објашњено економским и социјалним разочарaњима грађана у Владу Србије чији је последњи успех на пољу европских интеграција била либерализација визног режима у децембру 2009. године. Евентуално добијање статуса кандидата и датума за отпочињање преговора о чланству пре наредних избора могло би овај пад да преокрене.

Када је реч о подршци за улазак у НАТО, претпоставља се да је она опала због актуелне НАТО операције у Либији која је грађанима освежила сећање на бомбардовање из 1999. године.

За чланство у НАТО је само 15,6 одсто испитаника. Припадници српског народа у огромној већини супротив (69,4 одсто), док су припадници националних мањина подељени (за 41,3 одсто, против 42,8 одсто). У складу са њиховом скептичношћу према чланству у НАТО, већина грађана (64,8 одсто) сматра да је неутралност добра за националну безбедност.

Када је реч о осећању личне безбедности, натпросечно безбедно се осећају пољопривредници, ученици и студенти. Међу онима који се осећају „у потпуности безбедно” највећи је број оних који су без школе или су завршили само основну школу. Образованији грађани су се углавном опредељивали за одговор „углавном безбедно”.

На питање која институција доприноси њиховом осећају небезбедности, већина је рекла да ниједан државни орган не види као претњу (80 одсто). Ипак, сваки десети грађанин је изабрао полицију као претњу, а као извор претње препознате су и друге две видљиве установе: правосуђе (5,1 одсто), војска (1,2 одсто).

Грађани показују највише задовољства радом своје верске групе (цркве) и војске, а најмање су задовољни онима који би требало да управљају и контролишу министарства силе: скупштином, владом и политичким партијама. Занимљиво је да грађани најмање знају или желе да се изјасне о раду безбедносних служби: у случају БИА (37 одсто), а у случају војних служби, ВБА и ВОА (41 одсто). Ово указује, оцењују аутори истраживања, на још увек недовољну јавност њиховог рада и наслеђену мистификацију могућих последица изјашњавања о њиховом раду.

Више је грађана задовољних радом полиције него незадовољних, што је напредак у односу на пре неколико година. Приближно исти проценат испитаника верује да полиција ради исто као и пре 2000. године (37 одсто) или боље (36 одсто). Две трећине грађана (76 одсто) није ничим посебно задовољна у раду полиције, мада им нешто више од половине грађана (53 одсто) ништа посебно ни не замера. Ово указује на недовољну информисаност о процесу реформе и разликовање различитих аспеката функционисања полиције.

Две петине грађана (42 одсто) верује да је Војска Србије спремна да брани земљу, док приближно једна трећина грађана (36 одсто) мисли да није. Већина грађана верује да је Војска Србије недовољно бројна и опремљена.

Б. Баковић

објављено: 10.06.2011.

Изгледа да евроскептицизам захвата полако и наш народ. Отприлике нисам изненађен резултатима истраживања и углавном се слажем са већином. Али ако се тренд настави, а пут ка ЕУ је на баш дугом штапу, врло лако се може десити да они који су тврдили да Србија неће никада бити чланица ЕУ буду у праву. Занимљиво је рецимо да је Чесима подршка ЕУ опала знатно након уласка а код нас се то дешава још и пре него што смо и добили статус кандидата, али обзиром на све нисам изненађен. Минорна подршка НАТО ме такође ни мало не изненађује што је уз оволику подршку војној неутралности, још једна велика главобоља за власт.

[Morpheus 5112]

Srbija će biti članica EU hteli to njeni građani ili ne. Stvar je neizbežna. Sumnjam da ćemo i NATO moći dugo izbegavati. Istraživanje pokazuje da su građanima glave i dalje u pesku, da nisu spremni prihvatiti realnost situacije i da su spremni ići glavom kroz zid zarad ostvarenja imaginarnih ciljeva iako to znači da će im glava biti razbijena. Raduje me jedino što su prepoznali zaduženost kao problem...

[Adrijan 3662]

Pa, ja ne bi nazvao narod nojevima, odnosno da su nam glave u pesku.

Pre bi rekao da su nekima glave u oblacima. Ili magli?!

U Nato mislim, a i nadam se, da nećemo. :jok:

[Morpheus 5112]

Građani imaju pravo da im se ne dopada članstvo u EU, i da se tako izjasne. Međutim, to ne menja činjenicu da će vladajuće strukture zemlje biti primorane da dobrovoljno nastave put priključenja EU. Građani se tu pitaju koliko se i ja pitam u vezi izvoza govedine iz Pakistana. Rast broja evroskeptika u Češkoj nije za posledicu imao istupanje Češke iz EU, ili se varam?

(Sve pod hipotetičkim uslovom da vladajuće strukture ne žele pristup EU, a žele, tako da gornja priča i nije naročito bitna)

[Adrijan 3662]

Slažem se ja sa tobom o pravu na nedopadanje i primoravanju glavonja.

Želju, manju ili veću, da se pridruži evropskim integracijama ne sporim.

Al' EU i Nato nije isto.

Tako da volja naroda mora da se oslušne.

Posebno naroda koji je već ratovao sa Natom.

A i primer Češke nije adekvatan, jer je to primer želje za izlaskom, a mi još nismo ni ušli.

[shumica 474]

Kada dodje potrebe za tim, pokrenut ce se reklamna kampanja da se povecaju potrebni procenti podrske.

Jedno su zelje, a drugo su interesi, za koje su tu politicari da artikulisu i sprovedu.

Bez NATO-a Srbija nema globalnu zastitu! (trenutno nema ni sredstava za bilo kakvu zastitu)

[bigrancer 640]

Ovo je stvarno zabrinjavajuce.

Ako necemo u EU i NATO ...a gde cemo ?

Svi hoce ...samo mi necemo.

Tako mali i siromasni na toj svetskoj vetrometini.

A sta hocemo ?

Nikada nismo znali a sada mozda znamo.

Da budemo neutralni ( to nam je tradicija )

ili

mozda da budemo istureno rusko odeljenje , trn u oku na toj barikadi ,

rupa u tepihu , malo ostrvo, ali ponosito, u okeanu NATOa .......?

Mi znamo svoj put.

Kao i uvek.

[Turkmenbashi 937]

Mislim da nigde nije bio ovakav talas evroskepticizma pre ulaska u EU. Okolnosti su razumljive i treba računati na ovo što shumica kaže, kampanjsko delovanje kako se bude odmicalo u tim procesima. Iako deklarativno političari ne vode Srbiju u NATO, ovde se već uveliko vodi kampanja, a da ne govorim na aktivnostima sa ciljem približavanju NATO. Iskreno bih voleo da Srbija ne bude članica NATO već da dobije međunarodno priznatu neutralnost, kao Austrija, ali teško da će da bude... EU je još mnogo daleko da bi se uopšte pričalo o tome.

[Turkmenbashi 937]

Trend se izgleda nastavlja:

Alarm: U poslednjih pet godina smanjen broj pristalica za evrointegracije sa 70 na 28 odsto.

Podrška građana za ulazak Srbije u EU trenutno je najmanja u poslednjih pet godina. Glavni razlozi za naglo okretanje leđa Briselu jesu dug proces pridruživanja EU, ekonomska kriza u Evropi, kao i bojazan da bi kandidatura značila i odustajanje od Kosova, ocenili su analitičari sa kojima je Press juče razgovarao.

Ključni razlozi pada poverenja u EU

- predug proces pridruživanja

- ekonomska kriza u Evropi

- strah od gubitka Kosova i Metohije

Prema rezultatima istraživanja o tome da li su građani za ulazak Srbije u EU, prema podacima kojima raspolaže Kancelarija Vlade za evropske integracije, od 2006. situacija se znatno promenila na štetu evrointegracija. Naime, od više od dve trećine građana koji su podržavali ulazak u EU pre pet godina, do juna 2011. ta podrška pala je na oko 50 odsto.

Odluka Brisela da ne dodeli status kandidata Srbiji srozala je podršku ulasku u EU na mizernih 28 odsto, pokazalo je istraživanje agencije „Partner konsalting".

Neven Cvetićanin: Krivac i evro

Sociolog Neven Cvetićanin kaže da je kod građana jednostavno došlo do zamora materijala kada je EU u pitanju.

- Dešavanja na Kosovu su jedna tačka tog zamora, a druga je opšta nesigurnost u samoj EU. Ona više nije obećana zemlja, već ljudi postaju svesni da i EU ima svojih problema. Već mesecima se postavlja pitanje i opstanka evra, zbog čega raste nesigurnost naših građana. Bitan faktor je i da je entuzijazam naše političke elite bio prevelik u proteklom periodu, tako da su građani imali očekivanja veća od realnih, koja naravno nisu bila ispunjena, pa su se razočarali - navodi Cvetićanin.

Nikola Jovanović: Muka od maratona

Programski direktor Centra za novu politiku Nikola Jovanović ističe da je osnovni razlog za nezadovoljstvo građana EU što je proces proširenja prilično spor.

- Građani su prezasićeni vestima i očekivanjima o ulasku u EU, a vide i da je taj proces dosta izgubio na značaju u samoj Uniji. Od nekih visokih očekivanja i nadanja da će to biti ključni politički proces shvataju da će to biti maraton. Osećaju se zamor i rezigniranost građana. EU je bila kod nas promovisana kroz ekonomske razloge, a sada usled velike ekonomske krize u Evropi građani počinju da sumnjaju u značaj tih motiva - ocenio je Jovanović.

Tanja Miščević: Opada i u regionu

Tanja Miščević, bivša direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije, ističe da pad interesovanja za ulazak u EU opada u čitavom regionu.

- Upravo zato EU mora da ima na umu da ne sme da prestane da vodi računa o zemljama zapadnog Balkana. Ona u svojoj unutrašnjoj krizi ne sme da zaboravi kroz kakvu krizu prolaze i zemlje u njenom okruženju, a kojima je potrebna pomoć Unije. Takođe, ono što naši građani moraju da shvate jeste da se reforme u državi moraju sprovoditi i bez Evrope. Samo je lakše imati cilj za te reforme, a to je ulazak u EU - kaže Miščević.

Jovan Živković: Strah zbog Kosova

Predsednik Centra za regionalnu politiku u Nišu Jovan Živković kaže da građani odustaju od EU misleći da ćemo tako ostati bez Kosova.

- Građani imaju zdravorazumski pogled i pristup otuđenju Kosova od Srbije, te je ovo njihova logična reakcija. Rešenje svakako nije inaćenje srpskim ponosom. Samo zatvaranje neće nas nikuda odvesti, pa moraju da se traže rešenja koja možda i nisu potpuno pravična - istakao je Živković, i dodao da je realnost takva da se mora naći kompromis kako se ne bismo odrekli ni 15 odsto naše teritorije, ali ni zalupili vrata EU.

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/194202/Zatvaramo+kapije+ka+Briselu.html

[Adrijan 3662]