gresan
-
Broj poruka
2625 -
Datum registracije
-
Poslednja poseta
-
Days Won
47
Vrsta sadržaja
Profil
Forum
Kalendar
Član Poruke pisao u gresan
-
-
-
Sticajem okolnosti, jedan od uspešnih takmičara, Mateja Vukašinović, je sin moje jako dobre prijateljice.
Od kako ga znam on je rodjen za scenu. Pametan i lepo vaspitan dečak. Njemu je sudjeno da bude poznat. Osim što sjajno peva, uči da svira gitaru, on i glumi i bavi se folklorom. Jedna čista i iskrena duša. Sam bira pesme koje će pevati, sam vežba. Nažalost mora već sad da se bori sa i sa svim ružnim stranama velike popularnosti i najveći je izazov roditeljima, kako ga sačuvati normalnog.
Sigurno je da ima dece koja su žrtve roditeljskih ambicija. Mateja sigurno nije. Jednostavno je takav. Rodjen da bude zvezda. Nadam se samo da će uspeti da se odupre svemu onom što bi moglo da ga "pokvari". I navijam iz sveg srca za njega!
-
Odvajam stvari...valja mis e pakovati i putovati sutra veče...u majčinu, dedovinu i pradedovinu!
Zmajčeki...prihajam!
-
Dobrodoščica i od mene!
Nadam se da ćemo ti prijati...
-
Paaaaaaaaaaaaaaaažljivo iščitah temu...od A do Š.
Ja na ovaj problem "gledam" ovako.
Ako dama ima dubok dekolte na javnom mestu onda ona ŽELI da budu primećene. Neću buljiti, ali me neće biti sramota ako uhvati pogled.
Znam da mnoge dame vole da im budu slobodne i bez grudnjaka i napolju i da vole da se to malo i primeti. I neka je tako. I TO je adut u podizanju samopouzdanja. Samosvesna žena zagledanje njenih grudi neće smatrati prostaklukom, nego komplimentom. Bar ja tako mislim, ako grešim, drage dame kažite.
A opet...lep grudnjak može i od prosečnih da napravi poželjne...
Sve u svemu...živele grudi i sa i bez grudnjaka!!!
-
U ove iznenadne sitne sate..
Plesačica - vrag mali !
Vojo - vrag veliki!
Starsica . vrag najveći!
Smuca
Smuca
Smuca
-
Ovaj gornji tekst kopirah u word-u ceo u moj računar.
Ovih dana ionako razmišljam intenzivno kako ću se novim prvacima, tj. njihovim roditeljima "krvi napiti u najavi" u septembru!
Veeeeeeelika je navala za "kod mene". E pa ako je tako draga gospodo, onda se spremite na bezuslovnu pokornost i poslušnost....ali ne vaše dece, nego vas samih! Životno i profesionalno iskustvo mi daje za pravo da "se zna ko kosi, a ko vodu nosi"!
-
Grešni, tako mi odavno radimo u vrtiću.
Znam Veco. I to je divno!
Za ono gore napisano ja se moram jako boriti i JAKO pokriti prokletim papirima. Jer te "guraju" u šablon, u "okvire", a čik da pred nekom inspekcijom kažem da ne koristim udžbenike?!?!?!
A to nije novotarija novog doba. Ko se seća Nušićeve "Autobiografije"...još su deca sama pre 150 godina znala da komplikovana imena vladara od pre 4000 godina učila kroz igre u dvorištu...A šta su tapšalice, brojalice i ostale igre našeg detinjstva bile nego sjajne motoričko.intelektualne igre? Ali to je već druga tema!
Ja Fincima držim palčeve u svakom slučaju. Jer sve ono što su do sada uradili u svom sistemu obrazovanja je sjajno. Počev od toga da je posao prosvetnog radnika poštovan i plaćen posao, pa samim tim za taj poziv se školuju najbolji. A u njegove odluke i rad sa detetom se u startu veruje! Kao što veruješ dobrom automehaničaru ili moleru!
-
Da vam možda malo pojednostavim stvari.
Možda to neće biti ovo o čemu ću pisati, ali ja se spremam i oštrim od septembra da pristupim planiranju i izvodjenju nastave sa prvacima (celu godinu) Tematskim planiranjem ili Interdisciplinarnim pristupom.
Najbanalnije to izgleda ovako:
Recimo da je tema celog oktobra "Voće i povrće". Svaki dan "nosi" jedan predstavnik navedenog. Recimo...danas je tema "Jabuka". Ukida se školsko zvono, ukida se raspored časova...(deca su u školi od 8 do 11.30)...ukidaju se udžbenici i radni listovi po predmetima (u njima će raditi zadati domaći zadatak), sav materijal im pripremam ja, kao i audio-vizuelne "dodatke". Sve se vrti oko jabuke tog dana...pesme, priče, matematički zadaci, pojmovi...Deca donose po nekoliko jabuka u školu. Jedna za užinu, jedna za "polovljenje" i shvatanje polovine i deljenje sa drugarom u klupi... U dvorištu se obilazi stablo jabuke...malo se i popentramo na njega...u toku dana se ode do kuhinje i umesimo zajedno pitu od jabuka (koju kuvarica uredno ispeče, a mi kasnije, isto tako uredno pojedemo!
) Moguće je raditi sabiranje, oduzimanje, skupove i svašta nešto što je u I razredu bitno. Prelepi tesktovi, pesme za govor i pevanje...E sad zamislite koliko još tu ideja može da padne na pamet i gde sve deca svojim idejama mogu da odvedu...Naravno...ciljevi koje sebi postavim moraju biti realizovani....nema haosa...Znam ŠTA mi je za taj dan cilj. Da još pojednostavim malo...predvidjene ciljeve tog dana samo prilagodim sadržaju koji se zove "Jabuka" i to je to. Uz to...roditelji napune učionicu enciklopedijama....na internetu se snabdem i video materijalima...
A teme uvek mogu biti bliske deci....životinje, bajke, priče o... pesme o...Pa i apstraktne stvari....brojevi, slova...geometrijski oblici. U ovakvom radu se UVEK ide na to da deca budu što aktivnija u učenju i fizičkom aktivnošću i da što više stvari dožive iskustveno. Mogao bih još mnogo o ovome...ali mislim da je dovoljno.
Ako je to to u Finskoj....onda je sjajno!
-
-
-
-
-
E pa i ja da se pohvalim mojim mladjim sinom!!!
Ima novu devojku! Neka bemtisunac dugonoga-iz vrata joj idu noge.
I danas su išli da uče zajedno u stan koji iznajmljujemo, ali trenutno nemamo stanare....
Samo.....ne znam kako to UČE kad je on mašinac, a ona na pravima?!?!?!
-
-
Ručak u boravku.
Večita moja borba da deca pojedu što više kuvane hrane.
Pa po tom pitanju važe neka stroga pravila:
- samo onaj ko "obeli" tanjir može da ide da kupi neku grickalicu, palačinku ili dr. slatkiš
- niko ne sme da odnese prazan tanjir i pribor dok mi ne pokaže koliko je pojeo i ja klimnem glavom da je ok.
Tokom ručka sedim blizu i deca mi prilaze da pokažu "minuli rad"
Prilazi Tamara (koja je inače jednom na moju šalu imala izjavu:"Dušane koji si ti car!"
), inače su svi uzrast prvi razred i pokazuje pola pojedenog jela.Kažem joj - Taco malo si jela, hoću da sve bude pojedeno!
A ona se podboči i kaže- Znaš...IMAŠ SREĆE što mi se jelo svidja!
-
Nisam imao mnogo koristi od toga što sam pamtio kakav sam bio u pubertetu. Jer tada sam ga proživljavao, a kao roditelj sam bio svedok spoljašnjih manifestacija.
Znam samo da sam u tom periodu bio ćutljiv i dubok kao svemir sa svojim emocijama. Moj pubertet nije neko merilo zbog specifičnosti uslova u kojima sam rastao.
Moji momci su pubertet prošli prilično, bar meni na izgled, bezbolno. Nismo imali neke velike lomove, osim što je postojala crta i jasna granica preko koje nisu smeli, kako u komunikaciji tako i u postavljanju zahteva.
Dobra osnova vaspitanja do 3. godine je dobra i kao osnova za pubertet. Da...bude pokušaja "pobune" koji su poželjni i zdravi i bude po koji "prasak i lom", takodje zdrav...ali se uvek znalo "ko kosi, a ko vodu nosi"...uz naravno poštovanje ličnosti deteta.
Moja filozofija je bila...ako neko treba da se nervira zbog nečeg to su deca, a ne ja. Te sam ih tim stavom 'ladio u startu!
Još jednom....najdublje iz srca i iskustva svima koje očekuju bure puberteta preporučujem knjigu Najdžel Lata, u izdanju "Psihopolisa"- "Tinejdžeri i kako im stati na put, a pritom sačuvati živce!"
Inteligentniju knjigu, duhovitiju i prepunu životnih i pravih saveta...ne sećam se da sam pročitao!
Svima kojima sam je preporučio kažu da im je čitanje iste pomoglo neverovatno!
-
Adrian baš zna da uživa!
Nego da podelim sa vama jedno vidjenje Kopenhagena...
Kopenhagen je grad biciklista, najpoznatiji u svetu!
Taj podatak pred putovanje mi je bio baš romantičan.
Ali ne lezi vraže!
Od te "romantike" samo što ne izgibosmo! Nenaviknut turista lako može da završi u urgentnom centru, a o količini psovki koji pokupi (sreća pa ne razumesmo danski jezik) da i ne govorim!
O čemu se radi zapravo. Moja asocijacija na "grad biciklista" je bila misao o puno finih ljudi koji se rekreativno vozikaju okolo bez obzira na vremenske uslove.
Ovo za vremenske uslove je tačno, ali ovo za "vozikanje"...ajme meni.
Da se gradjani Kopenhagena na uvrede, ali oni voze kao besni! Više smo bili ugroženi od njih nego od drugog saobraćaja!
Naime...uz svaki kolovoz nalazi se i biciklistička staza, a uz nju pešačka. A iste boje, a jedna uz drugu. Samo malo nepažnje i eto vas na putu gomile biciklista koji jure i očas posla može neki da naleti na vas. Morali smo decu paziti kao oči u glavi.
Priliko jednog parkiranja kombija u manevrisanju u rikverc, nesvesno zahvatih stazu. Dobih gomilu psovki (pretpostavljam da su mi to GOVORILI) od svih onih kojima sam presekao stazu i morali su da me obidju. A kada sam izlazio iz kombija zamalo ne pokupih trojicu odjednom!
-
-
E narode....odoh malo sutra veče...
Dodjem brzo...budite dobri i znate već... ne radite ništa što ne bih i ja!
-
Odavno...ali baš odavno uvek u glavi imam "spisak" stvari koje želim i o kojima mislim.
Taj spisak svakodnevno, manje ili više, obilazim u glavi.
I strpljiv sam...jako sam strpljiv.
Dokazalo mi se nebrojeno puta da snagom misli i želje privučem željeno sa spiska.
Ne i dem preko mrtvih...ne jurim...ne podmecem nogu nikome. Samo želim i listam spisak.
PS. Mnogo puta sam taj spisak do sada dopunio novim željama, jer uvek one prve budu ispunjene i sa kraja moram dodati nove.
-
Da se divim sam sebi do imbecilnosti!
Kako sam danas "odradio" ispit, težak i zeznut. Bi mi frka ovih dana, ali danas rekoh sam s(j)ebi...ili ćeš to da progutaš ili se ne vraćaj kući!!!
Stao, razvezao, šalio se, šarmirao sve prisutne slušaoce (i slušalice
) i za deset minuta svršio pos'o! :DEto...malo neskromno...ali ponosno!
-
-
"Vulgarnost" je ustvari prkošenje normama opšteprihvaćenog ponašanja.
Neko ima šarma, stila, Ličnost i originalnost "lika i dela" da ih "zaobidje i nadmudri", a neko nema. I to je to.
Koja vam je bila prva misao jutros, kada ste otvorili oci?
u Druženje forumaša
Napisano
Koji je dan danas?!?!
(Spavao u dubokoj nesvesti kao što davno nisam)