bellissima
-
Broj poruka
108 -
Datum registracije
-
Poslednja poseta
Vrsta sadržaja
Profil
Forum
Kalendar
Sve što je napisao član bellissima
-
istina :(
-
Oooo ko je to nama tu U poslednje vreme primecujem tvoje promene raspolozenja,zasto je to tako?
-
Tu si mi ti i nekolicina njih, koje sam volela tamo da citam, citam ih i ovde. Niko mi ne fali,meni je sasvim ok. Osecam se prijatno. Istina ili izazov?
-
Istina :cica:
-
Negde sam procitala: - Na dve stvari ne moze se uticati, kad cemo umreti i u koga cemo se zaljubiti. Mozemo li mi da kontrolisemo svoja osecanja kad je ljubav u pitanju? Mozemo li da selektujemo u koga cemo se zaljubiti i koliko cemo voleti? Da li verujete u ljubav kao silu, nad kojom nema kontrole, nema pameti,obuzme te i onda vise nisi svoj? Da li vam se nekad desilo da se zaljubite u nekog, za koga, do tog trenutka niste ni pomisljali da vam moze uci u srce na taj nacin? Ko koga kontrolise mi ljubav ili ona nas?
-
Posle ljubavi ... Ostaju secanja,ostaju i osecanju, u nama,ali ostaju i slike. Sta radite sa slikama, gde ste nasmejani, srecni? Cuvate li ih sakrivene u nekoj prasnjavoj kutiji, gde ih niko nece naci i ponekad kad vas osecanja ponesu, bacite pogled na njih, da se prisetite perioda kad ste nekom pripadali i taj neko vama, kad ste mislili da je vas citav svet? Ili ih jednostavno bacate, jer ne zelite da vas secaju?
-
Ostati ili otici,uraditi ili ne uraditi, vecita dilema. Da li vam se ikada desilo da ste trebali da odaberete jedan put ,ali vi niste, vec ste odabrali drugi put? Kada ste krenuli tim drugim putem, prepreke su se pocele javljati jedna za drugom, dok niste poceli da razmisljate zasto se ovo desava. Pretumbavajuci misli, shvatite da ste mozda trebali odabrati ipak onaj drugi, tezi put. Jer na tom putu ste ustvari i trebali da budete. Da li je put bio pun tolikih prepreka da bi mi shvatili da je taj put ,cisto gubljenje vremena,mozda pogresan izbor i da smo i
-
Pesma za nas dvoje Znam, mora biti da je tako, nikad se nismo sreli nas dvoje, mada se trazimo podjednako zbog srece njene i srece moje. Pijana kisa siba i mlati, vrbama vetar cupa kosu. Kuda cu? U koji grad da svratim? Dan je niz mutna polja prosut. Vucaram svetom dva prazna oka zurim u lica prolaznika. Koga da pitam,gladan i mokar, zasto se nismo sreli nikad? Il je vec bilo? Trebao korak? Mozda je sasvim do mene dosla. Al' ja, u krcmu svratio gorak, a ona ne znajuci,prosla. Ne znam. Ceo svet smo obisli u zudnji ludoj podjednakoj, a za korak se mimoisl
-
I nisam bas neki kafanski coVek Ovo su moje pesme: 1.Kucerak u Sremu 2.Zdralovi, zdralovi (uvek mi je Sun u mislima, kad je cujem ) 3.Crna zeno sa ocima plavim 4.Slike u oku 5.Lazem sebe da mogu bez tebe 6.Hladno je,ugrej me 7.U meni jesen je
-
Uvek se setim Anticeve recenice: -Lako cu sa nemirima, ne mogu da umirim mir ... Dok ima nemira, osecam se zivom. Samo sam vremenom naucila da ih sortiram po prioritetu i vaznosti, pa lakse izlazim na kraj sa njima. Neki dodju brzo i isto tako i prodju,neke vucem za sobom i potiskujem ih, dokle mogu. Najjaci su, kad sam najranjivija. Tad ih pustim da zazive, da me slome i podsete, zasto postoje. Pa vremenom opet u krug.
-
Ona je neko moj. Koju znam u dusu, koja me zna u dusu. Rodjene smo u istoj godini,nekoliko meseci je bilo presudno da je ona uvek bila ta, starija, pametnija, radoznalija ... Od prvih koraka smo zajedno,spaja nas ista krv, isto korenje nas veze. Retko smo se razdvajale, skoro nikad. Jedan, jedini dan nije prosao, a da nisam cula njen glas,bar pet puta. A sad ne mogu ... A kriva je ta njena radoznalost, sto je odlucila da zivi zivot, u pravom smislu te reci. Osamnaesti dan je u komi ... Osamnaesti dan ja nemam mira. Hocu njen glas, hocu njen smeh,ma podnecu i njen bes, bilo sta ....
-
On je covek penzioner, ima vremena na pretek :kez:
-
Novi Sad je oduvek vazio za grad sa dusom. U njemu sam odrasla, zavolela ga na poseban nacin i ne mislim nikad otici iz njega, ali kako godine prolaze sve vise uvidjam da gubi na dusi, bas toj, velikoj, poznatoj vojvodjanskoj. Postao je pretrpan, uzurban,vozaci divljaju po ulicama, kad se nadjem na bulevaru potrebni su mi cepici za usi od silnih truba, pogotovo u podne. Turk je spomenuo Beogradsku ulicu,ja sam vec odavno prestala da gledam, koliko je grad zapustio staro jezgro Petrovaradina i dopustio da zub vremena unistava objekte, koji su odolevali godinama. Pre neku godinu se neko pame
-
O Neo Sta li se krcka u plavoj serpi sa tufnama?
-
Istina Aiko uletela :kez:
-
Zauvek u srcu - Vesna Dedic Uzevsi u obzir da je na Laguninoj top listi, ponela prvo mesto, mnogo sam vise ocekivala. Nisam odusevljena.
-
Šta Vam je vreme donelo, il' bolje, šta je odnelo?
Član bellissima odgovorio na Mia's tema u Druženje forumaša
Donelo mi je mudrost, koja kazu i ide sa godinama. Spoznaju same sebe, a sa tim i spokoj. Naucila sam da ne idem glavom kroz zid, da je borba sa vetrenjacama uvek u korist istih. Da kazem sve sto mislim, bez obzira na posledice. A samim tim odnelo je i nemire,ne sve doduse ... Odnelo mi je mnogo dragih ljudi. Odnelo mi je i ono veliko dete u meni, za koje sam mislila da nikad nece nestati, ali u borbi sa svakodnevnicom, morala sam izabrati put. Odnelo je i neki kvazi prijatelje, koji su bili sve sem prijatelja. Ostavilo je gorcinu i nevericu. -
mnogo sobnog cveca :kez:
-
Ne mogu da se setim kako sam uopste dospela na forum. I kako sam pocela da piskaram. Na jednom sam pustila korenje,sama sebi obecala da vise necu piskarati i da cu net koristiti, samo za neophodne stvari. Onda su me Aiko i Sun naterale da se vrnem I evo me ... ovde medju meni dragim ljudima :)
-
Obecala sam sebi da cu ceniti svaki trenutak,jer nikad ne znam sta sutra donosi. A to isto sutra donelo mi je ... da bas ti trenutci, svakodnevni, sitni, mozda u hodu ne bitni,sad mi daju snagu da prevazidjem sate , koje slede i sacekam da mi kazu da ce se probuditi iz kome i da cemo ponovo deliti te male, sitne, beznacajne trenutke. Jer citav jucerasnji i danasnji dan,snagu mi daju bas ti trenuci, obojenji njenom jacinom i smehom, daju mi snagu i veru da je jaca od zivota i da ce pobediti.
dok mozes :kez: