vesticara

I dalje sam jedini član porodice koji nije tetoviran. Ustvari unuka i ja....mada moja ćera kaže-neće mala još dugo kevo, ne zanosi se. A ćera i sin? Ma k'o Politikin zabavnik!! Ne vredi više ni slike da stavljam....pitam je "Pa dokle više dete?" -"Kad mogu tata i Srđan, mogu i ja " Eto....ne vredi govoriti-ko voli-voli i gotovo.

Sjajno Sve po taman. Da je bolje ne bi valjalo

Kako vreme letiiii....gledam kako dugo nisam bila ovde...a kao da sam juče napisala koji post... Sram me bilo da me bude baš

Šunjala se danas malo na "onu" stranu grada.....vozila pored raznik ludaka.....pCovala sve oko sebe..... ( sreća pa sam bila sama u autu) i na kraju odlučim-e nećeš više istim putem kući-pa pravac skela!! Ojhaaaaaaaaaaaaa...kakva avantura. Sad sedim pored vatrice koja lepo pucketa, pijuckam kaficu i kuliram. Eeeeeeeee baš uživam!

Vratila se sa koncerta Nine Badrić....pa malo listam "novine".... U kolima na povratku pita jedna (nova) iz ženskog tima sa koncerta-jesi ti i "zvanično" baba? -Jesam nego šta...i sad baš razmišljam kakva sam ja to baba kada se vraćam kasno noćoM sa koncerta? Sve u svemu, posle godinu i po dana strpljivog čekanja, vredelo je! Konačno nastavaljamo sa predstavama i koncertima....

Još malo na godišnji pa je stiker prazan...biće da sam sve obaveze završila. Juuuuuuuuu sad tek vidim koliko je sati !

Ma stalno pevušim...trenutno uz Olivera Dušu sam potrosio zbog toga ne žalim sve sam svoje prošao bezbroj prečica do sna bezbroj slijepih ulica...

Zato što sam lenja, i sram da me bude baš!

Svi članovi porodice su tetovirani. Sin? Ma Politikin zabavnik je prazan za njegovo telo.. Ćera...prava reklama svog salona...Čak se i onaj matori zevzek od muškog tetovirao. Samo se još ja držim !!! Msm ne dam se -e baš se ne dam .

Čitam vaše pisanje, i (sramota me kaz'i) meni 2020 uopšte nije bila loša. Jesam jedina? Od kako sam napustila život u gradu, i otišla da živim u prirodu sve mi je nekako mirnije, opuštenije. Mala žabica je bila par meseci kod nas, nismo osetili izolaciju, ma divota...život je tamo drugačiji. Šetnja, tišina..ma nirvana. Sada kada dolazim u grad, samo se stuštim sa duge do posla , i juriš mojoj kućici. Kada moram da se vozika po gradu iz bilo kojih razloga odmah me uhvati nervoza... :)...baba....šta još reći.

Silom prilika morala danas, u subAtu da dođem u usijani NS iz moje lepe 'ladovine, zvane šuma. Kako sutra idem na koncert Nine (onaj od pre godinu i po...) odlučih da ostanem u NS...i eto sad se setih da bi možga mogla da virnem malo na portal.. Inače kuma mi je dodelila epitet da sam postala prava seljanka i zaista ko bi rekao da ću posle celogodišnjeg života u gradu otići da živim u "šumu"..iako je granica sela pomerena i sad i moj "sokak" pripada selu

Jaoooooooo što mi se svidŽa novi portal

Ja sam sva zbunjeTa od novina i promena Tako mi i treba kada me nema decenijama

Bio jednom jedan Žeželjev most....dobro zvanično ime mu beše Most bratstva i jedinstva (niko ga tako nije zvao ). Izgrađen 1961 godine. Srušiše ga 1999 a onda vredni majstori godinu dana, noću i danju radiše i 2000 godine skuckaše novi Montažno-demontažni drumsko željeznički most Boško Perošević (baš mu lepo ime beše! ). Od tada pa narednih 18 godina sledi dvadeset četiri sata tadrkanja..što vozova, što kamiona a u međuvremenu dok se čeka promena semafora sviranje kamiondžija "majstoru da promeni semafor". Dobro, 4 godine se preklopilo to lupanje, tandrkanje, sa pobijanjem šipova i gradnjo

​Pa ti si tamo najlepša i najzgodnija