Vitamini

[Mia 6075]

Vitamini (na latinskom vita=život)

su kompleksne organske materije.

Esencijalni su u malim dozama za niz metabolitičkih procesa.

U organizmu čoveka svi vitamini, izuzev vitamina C, deluju kao koenzimi i to u preko dvesta enzimskih sistema.

Način života stanovništva često pod stresom, metode primarne proizvodnje i tehnološke prerade hrane uz globalnu zagađenost životne sredine iz različitih izvora sve više uslovljavaju neophodnost unosa u organizam dodatnih količina vitamina, ali uz obavezne laboratorijske pretrage krvi i urina, odnosno uz konsultacije sa lakarima. Ova konstatacija se odnosi i na zdrave i organizme pogoršanog zdravstvenog stanja kao i u slučaju pravilne, raznovrsne svakodnevne ishrane, a posebno kod primene reducirane ishrane zbog sprovođenja raznih dijeta.

U mnogim situacijama je moguće terapijski efikasno delovati samo unosom određenih vitamina. Njihova primena najčešće nije kontraidikovana sa uzimanjem drugih hemioterapeutika, naprotiv neželjena dejstva lekova na taj način se svode na minimum, a pozitivni efekti se pojačavaju.

Vrlo je važno da se zna da se ni jedna vitaminska terapija ne sme naglo obustaviti, jer to dovodi do određenih »potresa« u organizmu.

Vitamini su organska jedinjenja, koja se prirodno nalaze u biljnom i životinjskom svetu. Esencijalni su i neophodni u malim koncentracijama za pravilno odvijanje biohemijskih procesa u organizmu čoveka i drugih živih bića.

U prirodi se nalaze ili kao vitamini ili kao provitamini, koji se u organizmu trasformišu u vitamine (vitamin A i D). Neki vitamini se nalaze u sastavu enzimskih sistema kao koenzimi (vitamini B1 i B2).

Najveći značaj vitamina je u održavanju dobrog zdravlja u doba rasta, ali i kasnije u zrelom i starijem dobu. Ova jedinjenja imaju i preventivnu ulogu zaštite i funkciju oporavka obolelog organizma.

Većinu vitamina organizam čoveka ne može da sintetizuje pa ih treba unositi putem hrane i dodataka, po mogućnosti, iz prirodnih izvora.

Do delimičnog ili potpunog nedostatka nekog vitamina u organizmu može da dođe usled:

• nedovoljnog unosa hranom;
  
• poremećaja resorpcije;
  
• velikog gubitka;
  
• kombinacije dva ili sva tri prethodna slučaja.
  

U novije vreme utvrđena je tačna hemijska struktura većine vitamina. Mnogi su izolovani iz prirodnih izvora u čistom obliku, dok se neki proizvode sintezom (vitamini B – kompleksa i vitamin C).

Potpuni nedostatk nekog vitamina u organizmu čoveka poznat je pod nazivom avitaminoza.

Hipovitaminoza je skup simptoma, koji se javljaju usled pomanjkanja nekog vitamina. Hipovitaminoze su češće, a avitaminoze ređe posledice nedostatka vitamina, mada se i za hipovitaminoze može konstatovati da su retko izolovane, obično se radi o udruženim hipovitaminozama.

Hipervitaminoze su stanja prouzrokovana preteranim dozama pojedinih vitamina i često su uzrok nepoželjnih poremećaja zdravlja.

Potrebe organizma za pojedinim vitaminima zavise od više faktora kao od: starosnog doba čoveka, zdravstvenog stanja, načina ishrane, fizičkih i intelektualnih aktivnosti i dr.

U literaturi su navedene razne podele vitamina. Jedna od njih, najčešće primenjivanih, bazira se na njihovoj rastvorljivosti pa se dele na liposolubilne (rastvorljive u mastima i rastvaračima masti) i hidrosolubilne (rastvorljive u vodi).

Vitamini se obeležavaju velikim slovima abecede i svojim hemijskim imenima.

[Mia 6075]

Vitamin A-akseroftal se često naziva i vitamin rasta i antiinfektivni vitamin.

Osobine

Vitamin A je ciklični jednovalentni alkohol. Javlja se u dva oblika - funkcionalni vitamin A poznat kao retinol, nalazi se isključivo u namirnicama animalnog porekla, i provitamin A poznat kao karotin, nalazi se u hrani animalnog i biljnog porekla. Betakarotin ili provitamin A se transformiše u vitamin A u jetri i crevnom zidu. Najvećim delom nastaje konverzijom betakarotina iz hrane.

Vitamin A je u formi bledožutog ulja, a dobijen je i u obliku kristala (pločice), koje se tope na 5 do 6 C.

Ovaj vitamin je nerastvorljiv u vodi, a rastvorljiv je u organskim rastvaračima i mastima. Nije postojan na višim temperaturama i pod dejstvom ultraljubičastih zraka. Podložan je autooksidaciji, jer je nezasićeno jedinjenje.

Deponuje se u jetri, bubrezima i plućima. Izlučuje se u znatnoj količini preko žuči i mleka.

Dejstvo

- Učestvuje u stvaranju vidnog purpura oka;

- Sprečava pojavu noćnog slepila;

- Potpomaže rast, jača kosti, doprinosi zdravlju

kože, zuba, kose, desni;

- Potpomaže održavanje imunološkog sistema;

- Sprečava infekcije organa za disanje;

- Upotrebljen spolja ublažava bore, pomaže lečenje

akni, impetiga i dr;

- Štiti od gama zračenja;

- Ključni je činilac u antikancerogenoj odbrani, jer

jača aktivnost timusa;

- Neophodan je za pravilnu funkciju srednjeg uha;

- Nezamenljiv je u formiranju kolagena.

Deficit

Nedostatk vitamina A se može uočti, između ostalog, po bledilu kože, suvoći kose i suvim, lomljivim noktima. Drastičnije posledice se ispoljavaju u zastoju razvoja dece i u pojavi težih, hroničnih bolesti disajnih puteva, pluća, mokraćnog mehura, žuči i dr. Deficit u dugom periodu može da dovede do displazije pluća, što je stepenica do pojave karcinoma.

Suficit

Hipervitaminoza vitamina A ima za posledicu niz nepoželjnih promena u organizmu: gruba koža, svrab, opadanje kose, povećanje jetre i slezene, anemija, smanjenje leukocita, promene na kostima uočljive na rengenu, razdražljivost i dr.

Izvori

Ovaj vitamin se nalazi u namirnicama animalnog i biljnog porekla i to u: ribljem ulju, životinjiskim mastima, ribljoj i jetri uopšte, žumancetu, mleku, maslu, siru, grašku, spanaću, zelenoj salati, peršunu, kelju, šargarepi, marelici, suvoj šljivi, višnji, breskvi itd.

Dnevne potrebe

Dnevne potrebe ovoga vitamina su: za odojčad i dete do godine dana 1500 I.J., za odrasle 3500-5000 I.J., za trudnice i dojilje 6000-8000 I.J. Jedna I.J. ekvivalentna je 0,6 mikrograma vitamina A.

Toksičnost

Ako se više meseci uzima svakodnevno više od 18500 I.J. kod dece, odnosno više od 50000 I.J. kod odraslih, može da dođe do toksičnih efekata.

Upozorenje

Da bi se pravilno apsorbovao vitamin A u probavnom traktu, neophodno je prisustvo masti i minerala. Najbolje deluje sa mineralima kalcijumom, fosforom i cinkom, ali i u kombinaciji sa B-kompleksom, vitaminom D i E.

[Mia 6075]

VITAMIN B1

Vitamin B1-aneurin ili tiamin poznat je kao vitamin morala zbog njegovog pozitivnog uticaja na nervni sistem i duhovno stanje čoveka. Naziva se i antineuritički i antiberiberi.

Osobine

Ovaj vitamin je bela kristalna materija, rastvorljiva u vodi i alkoholu. Topi se na 221 C. U namirnicama se nalazi u formi estra pirofosforne kiseline. U neutralnom i alkalnom rastvoru kuvanjem se brzo razgrađuje dok u kiseloj sredini ostaje stabilan i na 120 C. Veoma je osetljiv na oksidaciju i redukciju; kod fizioloških uslova oksidacije nastaje disulfid, a blagom redukcijom formiraju se dihidro-jedinjenja.

Ima karakterističan miris na kvasac.

U tankom crevu ga sintetišu bakterije i obavlja se njegova brza i potpuna resorpcija. Ne deponuje se u organizmu. Ako se unesu veće doze vitamina B1, izlučivaće se preko urina, stolice, znoja i kod dojilja preko mleka.

Dejstvo

• Učestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata;
  
• Sprečava nagomilavanje pirogrožđane i mlečne kiseline;
  
• Značajan je u prenosu nervnih impulsa;
  
• Pozitivno utiče na održavanje tonusa želudačno-crevne muskulature;
  
• Povoljno utiče na rast;
  
• Povećava otpornost na infekcije;
  
• Pozitivno deluje na apetit, varenje i asimilaciju;
  
• Povoljno utiče na srčani mišić;
  
• Pomaže u lečenju herpes zostera.
  

Deficit

Potpuni nedostatk ovoga vitamina dovodi do avitaminoze poznate pod nazivom beri-beri. Javljaju se drastični metabolitički poremećaji: paraliza, želudačno-crevni poremećaji i promene na srcu. Zavisno od toga da li je nastupio suvi ili vlažni oblik bolesti, javlja se jako mršavljenje, otoci, proširenje srca, popuštanje funkcije srca. Zbog uticaja na nervni sistem deficit vitamina B1 dovodi do jake uznemirenosti, a potom i do paralize. Krajnji ishod je smrt.

Suficit

Dugotrajno i predozirano unošenje ovoga vitamina dovodi do pomanjkanja vitamina B6, ali i ostalih iz grupe B.

Prevelike doze negativno utiču na tiroidnu žlezdu i lučenje insulina. Dolazi do pojave drhtavice, otoka, herpesa, ubrzanog rada srca, alergija, nervoze i dr.

Izvori

Tiamin je najzastupljeniji u namirnicama biljnog porekla. Kvasac je najbogatiji izvor ovoga vitamina, a potom žitarice (pirinač, pšenica, kukuruz, raž). Nalazi se i u orasima, kikirikiju, grašku, soji, spanaću, pasulju, a od životinjskih namirnica u žumancetu, jetri, mesu, bubrezima, mleku.

Dnevne potrebe

Dnevne potrebe su u uskoj vezi sa unosom ugljenih hidrata; ukoliko se konzumira veća količina ugljenih hidrata, potrebna je veća doza aneurina.

Odraslim osobama je potrebno 1-2 , u trudnoći do 2, a u toku dojenja i do 2,5 mg ovoga vitamina dnevno.

Toksičnost

Nije poznato bilo kakvo toksično dejstvo vitamina B1.

Upozorenje

Pošto se ne deponuje u organizmu, mora se svakodnevno unositi ishranom ili suplementima. Da bi dejstvo ovoga vitamina bilo efikasno, najbolje je koristiti ga u količinski uravnoteženoj dozi sa vitaminima B2 i B6, jer su sinergisti.

[Mia 6075]

Vitamin B2

riboflavin ili laktoflavin je jedini vitamin, koji je prvo izolovan veštački, a potom je opisana bolest usled avitaminoze nazvana ariboflavinoza. Poznat je i kao vitamin G.

Osobine

Pripada grupi flavina. Kristališe se u formi iglica žuto-narandžaste boje. Odlikuje se relativno visokom tačkom topljenja oko 280 C. Mada pripada grupi vitamina rastvorljivih u vodi, proces rastvaranja teče sporo, a rastvorljivost je slaba. Rastvor je gorkog ukusa.

Nepostojan je u alkalnoj sredini. Veoma je postojan u kiseloj sredini. Ostaje stabilan i kod povišene temperature, prisustva kiseonika i oksidacionih sredstava. Nestabilan je u prisustvu ultraljubičastih zraka, koje ga razaraju.

Ulazi u sastav enzima oksido-reukcije.

Riboflavin se resorbuje u crevima vezujući se sa fosfornom kiselinom.

Jedan deo unešenog vitamina B2 deponuje se u jetri, bubrezima i srcu, a jedan deo se izlučuje preko urina, stolice, mleka, a manje znoja.

Dejstvo

- Učestvuje u procesu ćelijskog disanja, jer je sastavni deo žutog disajnog fermenta;

- Učestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata, masti i proteina kao deo enzimskog sastava;

- Potpomaže plodnost i rast;

- Doprinosi zdravlju kože, kose i noktiju;

- Ublažava zamor očiju i poboljšava vid;

- Ubrzava zarastanje ranica u usnoj duplji i na usnama.

Deficit

Nedostatk riboflavina uzrokuje pojavu bolesti ariboflavinoze; javljaju se ranice na usnama, jeziku i genitalijama, crvenilo očiju, suvoća kože sa pukotinama. U težim slučajevima dolazi i do jako otežanog gutanja. Manjak ovoga vitamina može da dovede do pojave vrtoglavice, nepravilnog varenja i poremećaja lučenja žuči.

Suficit

Prekomerne doze vitamina B2 mogu da izazovu preosetljivost na sunčeve zrake ako se unosi u organizam bez antioksidanasa.

Izvori

Riboflavin je zastupljen u znatnim koncentracijama u velikom broju namirnica animalnog i biljnog porekla i to u: ikri nekih riba, mleku, siru, kvascu, jajima, mesu, bubrezima, jetri, pšeničnim klicama, mekinjama, bademu, pasulju, karfiolu, šljivama i dr.

Dnevne potrebe

Doze riboflavina zavise od brojnih faktora. Za zdrave odrasle osobe dnevne potrebe su 2-3 miligrama. Veća doza je neophodna trudnicama i dojiljama, kao i ljudima u stresnim situacijama i tokom obavljanja teških fizičkih poslova.

Toksičnost

Nije utvrđeno toksično delovanje ovoga vitamina.

Upozorenje

Ako je ishrana siromašna ili apsolutno deficitarna u crvenom mesu i mlečnim proizvodima, potrebno je povećati unos riboflavina.

Sva stresna stanja zahtevaju povećane doze ovoga, ali i ostalih vitamina B-grupe.

Ovaj vitamin je najefikasniji u sadejstvu sa vitaminima B6, C i nijacinom.

[Mia 6075]

Vitamin B3

nijacin naziva se i nijacinamid, nikotinska kiselina, nikotinamid i antipelagra vitamin, odnosno faktor PP.

Osobine

Vitamin B3 je sastavni deo dva fermenta kao koferment I i koferment II. Ova dva koenzima učestvuju u procesu dehidrogenacije i prenošenja vodonika. Nalaze se u onim ćelijama u kojima je metabolizam najintenzivniji.

Nikotinska kiselina kristališe u iglicama iz vode i alkohola. Kristali su bezbojni ili beli tačke topljenja oko 228 C.

Nikotinska kiselina je najstabilniji vitamin. Vrlo je otporan prema visokim temperaturama, čak i pri sterilizaciji, tako da ostaje sačuvan i u toplotom konzerviranoj hrani. Stabilan je i na vazduhu (kiseonik), ali i u prisustvu mnogih oksidacionih sredstava.

Kako pripada vitaminima B-grupe, rastvorljiv je u hladnoj, a znatno bolje u toploj vodi.

U organizmu se sintetizuje iz triptofana u prisustvu vitamina B6.

Dejstvo

• Daje koži zdraviji izgled;
  
• Pomaže u održavanju normalne funkcije probavnog sistema i ublažava kod obolelih crevno - želudačne poremećaje;
  
• Pomaže u prevenciji migrenoznih glavobolja;
  
• Poboljšava cirkulaciju krvi;
  
• Potpomaže smanjenje krvnog pritiska;
  
• Utiče na eliminisanje vrtoglavice kod Menijerovog sindroma;
  
• Ima važnu ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata, a posebno onih u mozgu, čime se sprečavaju nervni i duševni poremećaji;
  
• Ima značajnu funkciju u proširenju krvnih sudova;
  
• Povećava moć zgrušavanja krvi;
  
• Nezamenljiv je u sintezi hormona (estrogen,progesteron, testosteron), kao i kortizona, insulina, tiroksina;
  
• Pomaže pokretljivost zglobova i u velikim dozama potpuno eliminiše bolove u njima (tri do četiri puta po 100 miligrama dnevno);
  
• Utiče na poboljšanje stanja bolesnih od hepatitisa angine pektoris, glaukoma, depresije, šoka, kolapsa, kome
  
  Deficit
  
  Pomanjkanje ovoga vitamina može da izazove bolest pelagru, ali je ustanovljeno da to može da bude i usled nedostatka belančevina animalnog porekla, odnosno, usled manjka aminokiseline triptofana.Posledice deficita dovode, u okviru pelagre, do dijareje, poremećaja pamčenja, zapalenja kože.
  

Suficit

Nisu poznate negativne posledice predoziranja kod zdravih ljudi.

Megadoze nijacina mogu da ometaju kontrolisanje mokraćne kiseline i da dovedu do gihta kod osoba sklonih ovom poremećaju. Visoke koncentracije nijacina mogu da prouzrokuju i nesposobnost organizma da se oslobađa viška šećera, a i da doprinesu pojavi anomalija u funkcionisanju jetre.

Izvori

Vitamin B3 je jako rasprostranjen u prirodi. Najzastupljeniji je u: jetri, posnom mesu, belom pilećem i uopšte živinskom mesu, integralnim žitaricama, pivskom kvascu, ribi, jajima, kikirikiju, mahunastom povrću, suvoj šljivi.

Dnevne potrebe

Preporučena dnevna doza za odrasle je 12-19 miligrama.

Toksičnost

Ovaj vitamin nije toksičan, izuzev što megadoze preko 100 miligrama izazivaju crvenilo i svrab.

Upozorenje

Bolesnici, koji boluju od dijabetesa, glaukoma, čira na želucu, gihta i slabih funkcija jetre, treba da konsultuju lekara i vrlo pažljivo koriste nijacin.

[Mia 6075]

Vitamin B5

pantotenska kiselina spada u vitamine B-kompleksa. Poznat je i kao faktor filtriranja, dekspantenol, patnenol i kao antistresni vitamin.

Osobine

Ovaj se vitamin odlikuje kiselim i bazičnim karakterom. Osetljiv je na kiseline, baze i toplotu.

Pantotenska kiselina je viskozno, bledo-žuto ulje. Rastvorljiva je u vodi.

Može da se sintetizuje u organizmu uz pomoć crevnih bakterija.

Dejstvo

• Od vitalne je važnosti za pravilnu funkciju žlezda, koje luče adrenalin;
  
• Pretvara šećere i masti u energiju;
  
• Učestvuje u izgradnji ćelija;
  
• Potpomaže razvoj centralnog nervnog sistema;
  
• Neophodan je za iskorištavanje vitamina PABA i holina;
  
• Učestvuje u sintezi antitela, čime sprečava infekcije;
  
• Potpomaže zacelivanje rana;
  
• Sprečava umor;
  
• Leči posoperativni šok;
  
• Snižava koncentraciju ¨lošeg¨ holesterola i triglicerida.
  

Deficit

Nedostatak pantotenske kiseline u organizmu čoveka može da uzrokuje hipoglikemiju, čir na dvanaestopalačnom crevu, oboljenja kože i krvi.

Suficit

Nisu poznati negativni efekti predoziranja.

Izvori

Ovaj vitamin je široko rasprostranjen u prirodi. Nalazi se u namirnicama animalnog i biljnog porekla i to najviše u: mesu, jetri, bubrezima, piletini, integralnim žitaricama, pšeničnim klicama, mekinjama, zelenom povrću, pivskom kvascu, koštunjavim plodovima i u sirovoj melasi.

Dnevne potrebe

Zvanična dnevna doza pantotenske kiseline je 10 miligrama.

Toksičnost

Nema podataka o toksičnom dejstvu pantotenske kiseline.

Upozorenje

Visoke doze pantotenske kiseline, uz konsultovanje lekara, preporučuju se osobama, koje moraju da smanje nivo holesterola ili se leče od alergije. U tim slučajevima unos ovoga vitamina može da bude i 1000 miligrama dnevno u određenom periodu.

Kontraindikovana je primena vitamina B3 kod bolesnika, koji imaju hemofiliju.

[Mia 6075]

Vitamin B6

piridoksin je poznat i kao adermin.

Osobine

Vitamin B6 je, zapravo, grupa supstanci, koje su blisko povezane i zajednički deluju. Čine ga piridoksin, piridoksal, piridoksamin i adermin.

Vitamin B6 je slobodna baza u formi bezbojnog praha, gorkog ukusa. Lako je rastvorljiv u vodi, acetonu i alkoholu. Tačka topljenja mu je na 160 C.

Neki autori navode da se može sintetizovati pomoću crevnih bakterija uz dijetu sa mnogo povrća bogatog celulozom.

Dejstvo

• Jača imunološki sistem;
  
• Utiče na prevenciju pojave kamena u bubrezima;
  
• U sadejstvu sa folnom kiselinom potpomaže razgradnju aminokiseline homocisteina, čime se znatno umanjuje rizik od srčanih oboljenja;
  
• Ublažava osećaj mučnine;
  
• Dobro asimiluje masti i proteine;
  
• Potpomaže stvaranje crvenih krvnih zrnaca i antitela;
  
• Učestvuje u transformaciji aminokiseline triptofana u nijacin;
  
• Pomaže u prevenciji mnogih kožnih i nervnih oboljenja;
  
• Učestvuje u pravilnoj sintezi nukleinskih kiselina, čime se usporava starenje organizma;
  
• Važan je za pravilno odvijanje metabolizma nezasićenih masnih kiselina (linolenske i arahidonske);
  
• Povoljno deluje u zaštiti od jonizujućeg zračenja;
  
• Deluje kao prirodni diuretik;
  
• Ublažava suvoću usta, noćno grčenje mišića, grčeve u nogama, ukočenost ruku.
  

Deficit

Nedostatk piridoksina dovodi do seboreičnih promena na koži, promena na jeziku, usnama i očima. Javljaju se i psihički poremećaji, mučnina, povraćanje, vrtoglavica, slabost, grčevi, nervna razdražljivost i mikrocitna anemija.

Suficit

Uzimanje većih doza piridoksina, naročito u kontinuitetu, može da ima negativne posledice: neurološke poremećaje, noćnu uznemirenost i preterano jasno sećanje događaja iz snova. Može se javiti i grčenje stopala i utrnulost.

Doze preko 500 miligrama se ne preporučuju.

Izvori

Vitamin B6 je veoma rasprostranjen u prirodi. Nalazi se u namirnicama animalnog i biljnog porekla. Najviše je zastupljen u: kvascu, goveđoj jetri, goveđem mesu, bubrezima, jajima, pšenici, kukuruzu, krompiru, pasulju, grašku, bananama, kikirikiju i dr.

Dnevne potrebe

Preporučuje se da odrasle osobe uzimaju ovaj vitamin u dozama od 1,6-2,0, a trudnice i dojilje i 2,2 miligrama dnevno.

Toksičnost

Nisu poznati toksični efekti ovoga vitamina, osim što predoziranje, posebno u dužem periodu, može da prouzrokuje neželjene promene u organizmu.

Upozorenje

Osobe, koje boluju od Parkinsove bolesti i artritisa, moraju da se konsultuju sa lekarom kako dodatak ili manjak ovoga vitamina ne bi proizveo nepoželjne posledice.

[Mia 6075]

Vitamin B11

folna kiselina naziva se još i citrovorum činilac, leukovorin, folacin i folat, vitamin L i M.

Osobine

Radi se, zapravo, o materijama, koje imaju slično biološko dejstvo, a izgleda da je jedini pravi vitamin citrovorum činilac.

Vitamin M pripada vitaminima B-kompleksa. Slabo je rastvorljiv u hladnoj, a vrlo dobro u vrućoj vodi. Kristali su mu žuto-narandžaste boje. Bez mirisa je, a kiselog ukusa.

Dejstvo

• Ima suštinsku važnost u formiranju crvenih krvnih zrnaca;
  
• Potpomaže metabolizam proteina;
  
• Izuzetno je bitan u proizvodnji nukleinskih kiselina (RNK i DNK);
  
• Učesnik je u deobi telesnih ćelija;
  
• Potpomaže iskorištavanje šećera i aminokiselina;
  
• Smanjuje rizik od srčanih oboljenja;
  
• Pomaže u prevenciji anemije i nepoželjnih promena na sluzokoži i koži;
  
• Štiti od trovanja hranom;
  
• Ublažava bolove;
  
• Čini kožu zdravom i lepom;
  
• Odlaže pojavu sede kose u sadejstvu sa pantotenskom i paraaminobenzojevom kiselinom.
  

Deficit

Nedostatak ovoga vitamina uzrokuje pojavu makrocitne anemije.

Suficit

Može da bude veoma opasan stoga što unos većih količina folne kiseline u dužem periodu može da prikrije simptome makrocitne anemije.

Izvori

Bogati izvori ovoga vitamina su: lisnato povrće, šargarepa, bundeva, dinja, kajsija, pasulj, raž, kvasac, jetra.

Dnevne potrebe

Zvanično preporučene doze vitamina M su za odrasle osobe 18o-200 mikrograma, a dvostruko više za trudnice i dojilje.

Toksičnost

Toksično dejstvo ovoga vitamina nije poznato, izuzev pojave osipa na koži kod malog broja ljudi.

Upozorenje

Velike doze folne kiseline mogu da ometaju dejstvo lekova protiv kancera. Osim toga, megadoze mogu da dovedu do konvulzije kod epileptičara, koji se leče fenitoinom (supstanca srodna barbituratima).

[Mia 6075]

Vitamin B12

kobalamin, naziva se i cianokobalamin, cianokobemin i kobemin. Poznat je i kao ¨crveni vitamin¨.

Osobine

U prirodi se ovaj vitamin nalazi u više različitih oblika, ali svi imaju identično biološko dejstvo.

U sastav vitamina B12 ulazi i atom kobalta. Kristališe se u formi ružičastih iglica. Boja potiče od kobalta.

Ovaj je vitamin rastvorljiv u vodi i alkoholu, a nerastvorljiv u etru, acetonu i hloroformu. Nestabilan je i gubi aktivnost u jako kiseloj i alkalnoj sredini, a stabilan je u fiziološki sterilnom rastvoru i do godinu dana. Osetljiv je i pod uticajem sunčeve svetlosti. Higroskopan je.

Sintetizuju ga samo mikroorganizmi i to niže gljive.

Ne asimiluje se dobro kroz želudac. Asimilacija se normalizuje jedino u prisustvu kalcijuma. Zdrava tiroidna žlezda potpomaže asimilaciju ovoga vitamina.

Jedinstven je među vitaminima, jer jedini sadrži esencijalni mineralni element, a među liposolubilnim po tome što može da se deponuje u organizmu i da njegove zalihe traju i do tri godine.

Dejstvo

• Štiti od anemije pošto učestvuje u formiranju i regeneraciji crvenih krvnih zrnaca;
  
• Povećava energiju organizma;
  
• Obezbeđuje pravilan metabolizam belančevina, a posebno aminokiselina metionina, tirozina i triptofana;
  
• Učestvuje u sintezi nukleinske kiseline;
  
• Neophodan je za ispravno funkcionisanje ćelija centralnog nervnog sistema;
  
• Potpomaže rast i razvoj;
  
• Poboljšava koncentraciju, pamćenje i ravnotežu;
  
• Predstavlja dobru zaštitu od kancera indukovanog pušenjem.
  

Deficit

Nedostatak ovoga vitamina prouzrokuje lupanje srca, nervozu, probleme sa kosom, neprijatan miris tela, pernicioznu anemiju.

Suficit

Nisu poznate neželjene posledice delovanja ovoga vitamina čak ni u režimu megadoza.

Izvori

Vitamin B12 se nalazi u svim životinjskim tkivima, dok ga u biljkama nema ili ima u neznatnim koncentracijama. Bogati izvori kobalamina su: jetra, goveđe meso, svinjsko meso, jaja, mleko, sir, riba.

Dnevne potrebe

Delotvoran je u veoma malim koncentracijama. To su količine najmanje od svih dosada poznatih kod ostalih vitamina.

Preporučene doze ovoga vitamina su: za odrasle osobe 2, za trudnice 2,2 i za dojilje 2,6 mikrograma dnevno.

Toksičnost

Dosada nije registrovan ni jedan slučaj toksičnog delovanja vitamina B12.

Upozorenje

Osobama, koje su se opredelile isključivo za vegeterijansku ishranu, neophodan je dodatak ovoga vitamina. Isto tako, neophodno je da se poveća unos kovalamina osobama, koje konzumiraju veće količine teških proteina.

Pošto se teško asimiluje, naročito kod starijih osoba, poželjno ga je unositi putem injekcija.

[Mia 6075]

Vitamin B13

orotinska kiselina

Osobine

Vitamin B13 se proizvodi u formi kalcijumorotata. Veoma je nestabilan pod uticajem svetlosti, a potpuno se razara kuvanjem.

Dejstvo

• Učestvuje u metabolizmu folne kiseline;
  
• Učesnik je i u metabolizmu vitamina B12;
  
• Potpomaže lečenje multipleksskleroze;
  
• Učestvuje u terapije poremećaja funkcije jetre;
  
• Koristi se u prevenciji preranog starenja.
  

Deficit

Nisu ustanovljene posledice pomanjkanja ovoga vitamina.

Suficit

Nisu istraženi ni efekti predoziranja ovoga vitamina.

Izvori

Bogati izvori ovoga vitamina su: korenasto povrće, surutka, tečna faza ukišeljenog mleka.

Dnevne potrebe

Nema zvaničnih preporuka u pogledu dnevnih doza ovoga vitamina.

Toksičnost

Nisu do danas registrovani toksični efekti vitamina B13.

Upozorenje

Terapija u kojoj ima učešća vitamin B13 treba da se sprovodi uz preporuku i kontrolu lekara.

[Mia 6075]

Vitamin B15

pangaminska kiselina je derivat glukonske kiseline.

Osobine

Ovaj vitamin spada i u vrlo efikasne antioksidanse. Normalizuje metabolizam lipida i donator je metil-grupa u biosintezi kreatina. Delotvorniji je u kombinaciji sa vitaminom A i E.

Razaraju ga svetlost i kuvanje.

Dejstvo

• Učestvuje u deponovanju glikogena u mišićima i jetri;
  
• Povećava količinu kreatininfosfata u organizmu;
  
• Potpomaže sintezu proteina;
  
• Ima važnu ulogu u imunološkim reakcijama;
  
• Umanjuje toksičnost etilalkohola ubrzavanjem oksidacije, što je od posebne važnosti, obzirom na štetnost ovoga jedinjenja po zdravlje čoveka;
  
• Povoljno utiče na produžetak života ćelija;
  
• Pomaže u prevenciji i lečenju arteroskleroze;
  
• Veoma je delotvoran kod ublažavanja angine pektoris;
  
• Pomaže u lečenju astme;
  
• Zaštitnik je jetre od nastanka ciroze;
  
• Zaštitni je vitamin u slučajevima zagađenja;
  
• Izuzetno je efikasan u slučajevima okcipitalnih neuralgija.
  

Deficit

Pomanjkanje vitamina B15 može da prouzrokuje poremećaje funkcije žlezda kao i nervnog sistema. Može da dođe i do pojave srčanih oboljenja.

Suficit

Nema podataka o štetnim efektima megadoza, ali je poznato da treba biti izuzetno oprezan kod upotrebe ovoga vitamina kod pacijenata, koji boluju od dijabetesa.

Izvori

Bogati izvori vitamina B15 su: pivski kvasac, nepolirani pirinač, integralne žitarice, semenke susama i bundeve.

Dnevne potrebe

Preporučene doze ovoga vitamina su 50-150 miligrama na dan.

Toksičnost

Nema podataka o toksičnim posledicama unosa ovoga vitamina u organizam čoveka.

Upozorenje

Kontraindikovan je kod osoba, koje boluju od glaukoma.

[Mia 6075]

Vitamin B17

leatril, naziva se i nitrilosid i amigdalin.

Osobine

Glavni sastojak vitamina B17 je amigdalinglukozid, koga čine dva molekula glukoze, jedan molekul benzaldehida i jedan molekul cijanovodonika.

Dejstvo

• Preporučuje se za prevenciju i lečenje malignih tumora, ali se mora naglasiti da je ova njegova uloga još uvek diskutabilna; u fazi je daljih naučnih ispitivanja.
  

Deficit

Obzirom da efekti ovoga vitamina predstavljaju još uvek predmet naučnih istraživanja, nisu do danas poznate posledice njegovog pomanjkanja u organizmu čoveka.

Suficit

I ovde je važeća ista konstatacija kao pod deficitom.

Toksičnost

Do danas nisu utvrđene toksične doze ovoga vitamina.

Upozorenje

Obzirom na nepoznanice u vezi deficita, suficita i toksičnosti, nema ni određenih upozorenja vezanih za vitamin B17 i njegovu upotrebu, osim da ga ne treba unositi u organizam bez preporuke stručnjaka.

[Mia 6075]

Vitamin C

askorbinska kiselina naziva se još i cevitaminska kiselina i antiskorbutni vitamin.

Osobine

Askorbinska kiselina je beo, kristalni prah, kiselog ukusa. Većina životinja sintetiše vitamin C, ali ljudski organizam nema tu sposobnost tako da se ovaj vitamin mora unositi sa hranom ili, po potrebi, putem dodataka.

Ovaj vitamin spada u grupu rastvorljivih u vodi.

Vitamin C je jednobazna kiselina, jako osetljiva u vodenim rastvorima na svetlost, ultraljubičaste zrake, toplotu i kiseonik. Svetlost i ultraljubičasti zraci potpuno razaraju vitamin C. Askorbinska kiselina se degradira u prisustvu vazduha na 60 C, a na 100 C i bez prisustva vazduha. Oksidacijom u vodenom rastoru brzo se oksidiše gubeći dva atoma vodonika pri čemu se transformiše u dehidroaskorbinsku kiselinu, koja ima identične karakteristike kao askorbinska kiselina. Ako se oksidacija nastavi, vitamin C u potpunosti gubi svoju aktivnost.

Rastvor askorbinske kiseline je stabilan u prisustvu nekih voćnih kiselina (vinska i limunska). U neutralnom i alkalnom rastvoru postojanost askorbinske kiseline je vrlo mala.

Askorbinska kiselina se može reverzibilno oksidisati i redukovati, a da pri tim reakcijama ne izgubi svoja svojstva, odnosno aktivnost.

Resorpcija vitamina C se dešava, uglavnom, u gornjem delu tankog creva. Nalazi se u svim tkivima i tečnostima organizma, a u najvećoj koncentraciji u onima u kojima se odvijaju intenzivni metabolitički procesi.

U izvesnoj meri se deponuje u organizmu, ali najveća količina se izlučuje putem urina, stolice, znoja, a kod dojilja i preko mleka.

Dejstvo

• Pomaže u lečenju infekcija urinarnog trakta;
  
• Omogućava zaceljivanje rana, opekotina i sprečava krvarenje desni;
  
• Ima glavnu ulogu u stvaranju kolagena, koji je značajan za rast, regeneraciju telesnih tkiva, krvnih sudova, kostiju, zuba, desni, hrskavica i dr;
  
• Sprečava oksidaciju ¨lošeg¨ holesterola;
  
• Utiče na smanjenje nivoa holesterola u krvi;
  
• Potpomaže apsorpciju gvožđa u organizmu;
  
• Pruža zaštitu od agenasa, koji dovode do nastanka i razvoja malignih ćelija;
  
• Jača imunološki sistem, jer je izvanredan u prevenciji raznih virusnih i bakterijskih infekcija;
  
• Delotvoran je u prevenciji nastajanja tromba;
  
• Pomaže u suzbijanju nastanka supstanci, koje izazivaju kancer (nitrosamina);
  
• Sprečava pojavu bolesti skorbuta;
  
• Pomaže u sprečavanju degenerativnih bolesti kardiovaskularnog sistema;
  
• Ima važnu funkciju u stvaranju hormona nadbubrežne žlezde;
  
• Važan je učesnik u formiranju steroidnih hormona (kortiko -, proge- i dezoksikortikosterona);
  

• Pomaže detoksikaciju organizma otrovanog zlatom i olovom;
  
• Aktivno učestvuje u smanjenju pigmentacije kože.
  

Deficit

Usled nedostatka askorbinske kiseline dolazi do avitaminoze poznate pod nazivom skorbut. Karakteristični simptomi ove bolesti su: krvarenje desni, rane na koži i na unutrašnjim organima, otoci zglobova, slabost mošića, a sve praćeno bolovima.

Suficit

Prevelike doze askorbinske kiseline mogu kod trudnica izazvati prevremeni porođaj. Megadoze mogu da prouzrokuju i sledeće negativne posledice: oštećenje želuca, povećanje krvnog pritiska, narušavanje funkcije bubrega, mučninu, dijareju, uznemirenost, nesanicu i glavobolju. Osim toga, predoziranjem može doći do vezivanja vitamina C sa kalcijumom iz kostiju i njgovog izličivanja putem urina.

Izvori

Askorbinska kiselina je veoma rasprostranjena u biljnom svetu. Najbogatiji izvori ovoga vitamina su: limun, pomorandža, paradajz, peršun, zeleno lisnato povrće, kopriva, ren, paprika, karfiol, šipurak, gloginje, crne i crvene ribizle, kupine, jagode i dr.

Dnevne potrebe

Odraslim osobama treba dnevno 50-60, a trudnicama i dojiljama i 70-90 miligrama askorbinske kiseline.

Toksičnost

Ne postoje megadoze, koje bi mogle prouzrokovati fatalne posledice i smrt.

Upozorenje

Nagli prekid uzimanja vitamina C može da bude opasan zbog rebound effect-a, koji traje dve nedelje.

Vitamin C poništava svojstva i efekte peroralno uzetih antikoagulanata.

Visoke doze ovoga vitamina se ne preporučuju osobama, koje boluju od genetskih poremećaja usled kojih dolazi do taloženja gvožđa. Efekti nekih lekova, koji se koriste u lečenju šećerne bolesti, značajno se umanjuju kod bolesnika, koji unose prevelike doze vitamina C.

[Mia 6075]

Vitamin D

kalciferol je poznat i pod nazivom antirahitični.

Osobine

To je vitamin koga nema u dovoljnoj količini ni u jednoj namirnici naše svakodnevne ishrane. Nalazi se u koži u vidu provitamina, koji se pod dejstvom ultraljubičastih zraka transformiše u vitamin D. Deponuje se u jetri odakle ga organizam koristi po potrebi.

Poznato je nekoliko provitamina, a najpoznatiji su ergosterol i 7-dehidroholesterol. Po svom hemijskom sastavu vitamin D je sterol, koji spada u grupu visokomolekularnih alkohola. Može da se proizvede sintezom.

Razlikuje se vitamin D1 animalnog porekla i D2 biljnog porekla.

Kristali vitamina D su bezbojne prizme ili iglice, bez mirisa. Tope se na oko 115 C. Lako je rastvorljiv u mastima, uljima i organskim rastvaračima. Kiseline ga lako razgrađuju, a otporan je na povišenim tepmperaturama, u prisustvu alkalija i oksidacionih sredstava.

Dejstvo

• Učestvuje u metabolizmu kalcijuma i fosfora, a time i u formiranju kostiju;
  
• Potpomaže lečenje konjuktivitisa;
  
• Poboljšava resorpciju ovih elemenata iz creva i fiksiranje u kostima.
  

Deficit

Nedostatak vitamina D dovodi do pojave rahitisa; kosti omekšavaju i krive se, a zubi se nepravilno razvijaju. Osim toga, posledica pomanjkanja ovoga vitamina je i pojava tetanije-grčeva celog tela.

Suficit

Javlja se, uglavnom, kod preterane upotrebe preparata bogatih vitaminom D u medicinske svrhe. Hipervitaminoza ima za posledice gubitak apetita, mučninu, zatvor, jaku žeđ noću, taloženje kalcijuma u bubrezima i u drugim organima i tkivima, preterano izlučivanje mokraće i dr.Hipervitaminoza ovoga vitamina se može sprečiti konzumiranjem namirnica bogatih vitaminom A ili korištenjem preparata oba vitamina u pravilnom odnosu.

Izvori

Vitamin D se nalazi u ljudskoj koži kao provitamin i u namirnicama animalnog porekla; morske ribe, (tuna, sardina, bakalar, haringa), žumance, maslac, margarin, svinjska jetra i dr.

Dnevne potrebe

Kod nedonoščadi neophodno je 1400, kod male dece 700, kod odraslih 300-600 i kod trudnica i dojilja 600-2000 I.J. vitamina D.

Jedan mg vitamina D ima 40000 I.J.

Toksičnost

Toksičnost nastupa kod doza, koje prelaze 18000 kod dece i 20000 I.J. kod odraslih ako se koristi u dužem periodu.

Upozorenje

Stanovnici visokozagađenih gradova treba da unose hranu bogatu vitaminom D.

Ovaj vitamin najbolje deluje u sadejstvu sa kalcijumom i fosforom i vitaminima A, C i holinom.

[Mia 6075]

Vitamin E

tokoferol naziva se i antisterilitetni.

Osobine

Postoji više supstanci, koje poseduju aktivnost vitamina E. To su: alfa-tokoferol, beta-tokoferol, zeta-tokoferol i dr. Najbolje efekte ispoljava alfa-tokoferol, jer je biološki najaktivniji.

Biljke mogu da sintetizuju tokoferole, dok životinje ne mogu, kao ni ljudski organizam.

Tokoferoli su osetljivi na oksidaciju, a otporni su do 100 C na hlorovodoničnu i sumpornu kiselinu. Otporni su pri zagrevanju do 200 C u odsustvu vazduha (kiseonika). Postojani su i u prisustvu alkalija.

Vitamin E je nerastvorljiv u vodi, a rastvorljiv je u rastvaračima masti i u mastima.

Taloži se u jetri, masnim tkivima, srcu, mišićima, krvi, materici, nadbubrežnoj žlezdi i hipofozi.

Resorpcija vitamina E odvija se u sistemu za varenje, a potpomažu je prisutne masti (nikako užegle) i pravilno lučenje žuči.

Iz organizma se izlučuje preko mleka i stolice.

Dejstvo

• Održava mladalački izgled, jer je jak antioksidant;
  
• Sprečava oksidaciju ¨lošeg ¨ holesterola;
  
• Učestvuje u pravilnom razvoju ploda;
  
• Potpomaže lučenje mleka;
  
• Primenjuje se u prevenciji spontanih pobačaja;
  
• Učestvuje u snabdevanju organizma kiseonikom;
  
• Čini organizam zdravijim i izdržljivijim za svakodnevne napore;
  
• Ispoljava zaštitnu moć pri trovanju teškim metalima, naročito olovom;
  
• U sadejstvu sa vitaminom A štiti disajne puteve, posebno pluća od produkata zagađenog vazduha;
  
• Sprečava nastajanje krvnih ugrušaka;
  
• Pomaže u prevenciji raznih oblika kancera;
  
• Potpomaže suzbijanje nastanka grubih, debelih unutrašnjih i spoljašnjih ožiljaka;
  
• Sprečava grčeve u mišićima kao i ukočenost;
  
• Smanjuje rizik od visokog pritiska, ishemičnih srčanih oboljenja i moždanih udara kao i od Alchajmerove bolesti;
  
• Neophodan je i za pravilnu funkciju nervnog sistema učešćem u metabolizmu nukleinske kiseline i u stvaranju jedra ćelija.
  

Deficit

Nedostata vitamina E može da uzrokuje degenerativne procese u mišićima, razaranje crvenih krvnih zrnaca, neke vrste anemija, poremećaje plodnosti i funkcije nervnog sistema kao i povećanje osećaja umora.

Suficit

Hipervitaminoza vitamina E dovodi do pojačanog delovanja antikoagulanata tako da dolazi do otežanog apsorbovanja vitamina K, koji ubrzava zgrušavanje krvi, do dijabetesa, povećanja krvnog pritiska, pogoršanja reumatske srčane groznice.

Izvori

Vitamin E se nalazi u relativno velikim količinama u biljnim uljima (sojino, laneno, ulje kikirikija, pšeničnih klica i dr). Dosta je zastupljen u pšeničnim i kukuruznim klicama, pirinču, ječmu, kikirikiju, glavičastoj zelenoj salati. Manje koncentracije ovoga vitamina nalaze se u namirnicama animalnog porekla kao u: svinjskoj masti, goveđem mesu, mleku, maslacu, žumancetu i dr.

Dnevne potrebe

Osobe mlađe od 40 godina treba da unose u organizam od 400-1200, preko 40 godina 800, a žene u menopauzi i do 1200 I.J. vitamina E . Kod vitamina E jedna I.J. odgovara 1 mg.

Toksičnost

Potpuno je netoksičan.

Upozorenje

Ovaj vitamin treba oprezno da se koristi kod osoba, koje imaju hiperaktivnu tiroidnu žlezdu, dijabetes, hipertenziju ili reumatsko oboljenje srca. U ovim slučajevima treba da se počne sa uzimanjem malih doza od 100 pa ih povećavati do 400 I.J.

Povećavanje kao i smanjivanje doze vitamina E treba da bude postupno kako ne bi došlo do neželjenih poremećaja u organizmu.

[Mia 6075]

Vitamin F

esencijalne masne kiseline i to: linolna, linoleinska i arahidonska.

Osobine

Esencijalne masne kiseline linolna, linoleinska i arahidonska su polunezasićene masne kiseline.

U ljudskom organizmu se ne mogu sintetizovati. Vitamin F je rastvorljiv u mastima i rastvaračima masti.

Dejstvo

• Ovaj vitamin je promotor rasta;
  
• Pomaže transport kiseonika i kalcijuma u ćelije;
  
• Podržava normalnu funkciju žlezda;
  
• Veoma je značajan za održavanje elasticiteta vezivnog tkiva;
  
• Od suštinske je važnosti za stvaranje zglobne tečnosti;
  
• Od izuzetnog je značaja za normalno funkcionisanje sluzokože gastrointestinalnog sistema;
  
• Povoljno utiče na smanjenje ¨lošeg¨ holesterola;
  
• Važan je za smanjenje agregacije trombocita, a time učestvuje u prevenciji tromboze;
  
• Smanjuje i ublažava kod dijabetičara tegobe na očima i kardiovaskularnom sistemu;
  
• Preventivno deluje na virusne i bakterijske infekcije;
  
• Dobar je preventivni činilac u sprečavanju pojave karcinoma;
  
• Održava zdravlje kože i kose;
  
• Pomaže pravilno funkcionisanje jetre;
  
• Primenjuje se u lečenju steriliteta oba pola;
  
• Potpomaže lečenje ekcema;
  
• Sagoreva zasićene masti pa utiče na smanjenje telesne mase.
  

Deficit

Nedostatak vitamina F destabilizuje odbrambeni sistem organizma. Hipovitaminoza dovodi do pojave akni, peruti, slabih noktiju, suve kose, dijareje, kamena u žuči, virusnih i bakterijskih infekcija. Koža može izgledati i dvadeset godina starije. Dugotrajan deficit uzrokuje poremećaje funkcije jetre (masna jetra), infarkt miokarda, arteriosklerozu, neotpornost na x-zračenje.

Suficit

Megadoze mogu rezultirati neželjenim efektima-povećanjem telesne mase.

Izvori

Bogati izvori ovoga vitamina su: biljna ulja (pšeničnih klica, lanenog semena, suncokretovog semena, šafranike, soje i kikirikija), orasi, bademi, soja, kukuruz.

Napomena: biljna ulja moraju biti ceđenja hladnim postupkom kako bi se očuvala vitaminska aktivnost vitamina F.

Dnevne potrebe

Preporučuju se doze od 10-20 g na dan, što odgovara količini od dve supene kašike hladno ceđenog ulja od suncokretovih semenki.

Toksičnost

Nema podataka o toksičnom dejstvu vitamina F.

Upozorenje

Dodatak vitamina F uvek treba da bude u kombinaciji sa vitaminom E, jer se na taj način najefikasnije asimilira.

Preterano konzumiranje ugljenih hidrata treba da se kompenzuje unosom odgovarajuće količine vitamina F.

[Mia 6075]

Vitamin H

paraaminobenzoeva kiselina, PABA je noviji član vitamina B-kompleksa.

Osobine

Ovaj vitamin nije u potpunosti proučen. Zna se da ga ljudski organizam sintetizuje u crevima uz pomoć izvesnih bakterija. Neki autori navode da je, verovatno, količina ovoga vitamina, koji se sintetizuje, dovoljna te da ga ne treba dodatno unositi u organizam.

Dejstvo

• Učestvuje u stvaranju folne kiseline;
  
• Od posebnog je značaja za pravilno iskorištavanje proteina;
  
• Potpomaže asimilaciju i delotvornost pantotenske kiseline;
  
• Ublažava bolove od opekotina;
  
• Doprinosi zdravlju kože i lepšem izgledu (glatka koža);
  
• Sudeluje u prevenciji bora;
  
• Pomaže u obnavljanju prirodne boje kose.
  

Deficit

Nedostatk paraaminobenzojeve kiseline može prouzrokovati ekceme, probleme sa kosom (bez sjaja, gubitak pigmenta, lomljivost), anemiju, opstipaciju, digestivne poremećaje, duševni zamor.

Suficit

Prekomerne doze vitamina PABA mogu kod nekih osoba da dovedu do negativnih reakcija jetre, bubrega i srca.

Izvori

Najbolji izvori paraaminobenzojeve kiseline su: jetra, pivski kvasac, bubrezi, integralni pirinač i žitarice, mekinje, pšenične klice i melasa.

Dnevne potrebe

Nisu ustanovljene zvanične dnevne potrebe vitamina PABA.

Toksičnost

Zvanično nisu utvrđene toksicne posledice unosa vitamina PABA pa se, stoga, ne preporučuju tretmani sa visokim dozama. Simptomi, koji mogu da ukažu na predoziranje ovoga vitamina su mučnina i povraćanje.

Upozorenje

Primena paraaminobenzojeve kiseline je kontraindikovana sa nekim lekovima protiv kancera.

[Mia 6075]

Vitamin I

inozitol je još jedan član vitamina B-kompleksa. Poznat je i kao bios I.

Osobine

Ubraja se u lipotropne činioce kao holin i metionin. Ovaj vitamin je ciklični šestovalentni alkohol. Rastvorljiv je u vodi. Slatkog je ukusa.

Sintetizuje se u organizmu uz pomoć crevnih bakterija.

Dejstvo

• Lipotropna funkcija ogleda se u metabolizmu masti i holesterola;
  
• Održava zdravlje kose i sprečava njeno opadanje;
  
• Formira lecitin u sadejstvu sa holinom;
  
• Učestvuje u prevenciji ekcema;
  
• Neki autori navode da ovaj vitamin upravlja gastro-intestinalnom pokretljivošću;
  
• Deluje umirujuće.
  

Deficit

Deficit ovoga vitamina uzrokuje pojavu ekcema.

Suficit

Nisu poznati neželjeni efekti predoziranja.

Izvori

Inozitol se nalazi u skoro svim biljnim i životinjskim tkivima kao normalan ćelijski sastojak. Nejveće količine su utvrdjene u lišću biljaka. Bogati izvori su: citrusno voće, srce, bubrezi, pluća, mozak, jetra, krv, jaja i mleko.

Dnevne potrebe

Prema nekim autorima dnevna doza inozitola je 250-500, dok drugi navode i količinu od 1000 miligrama obzirom da organizam može da iskoristi svega 50% ovoga vitamina.

Toksičnost

Bios I nema poznatih toksičnih efekata.

Upozorenje

Osobe, koje piju mnogo kafe, trebaju da unose veće doze ovoga vitamina. Treba ga uzimati u kombinaciji sa holinom i ostalim vitaminima B-kompleksa.

[Mia 6075]

Vitamin J

holin je član B - kompleksa. Naziva se i lipotropik.

Osobine

Vitamin J se ubraja u grupu lipotropnih faktora, jer smanjuje nagomilavanje masti u ćelijama jetre.Holin je u hemijskom pogledu alkohol. Veoma je rasprostranjen u životinjskom svetu, ali i u ljudskom organizmu.Nalazi se kao sastavni deo lipida, u obliku estra sirćetne kiseline, ali i u slobodnoj formi. Sintetiše se u organizmu čoveka.

Dejstvo

• Sa inozitolom ovaj vitamin deluje sinergistički na iskorištavanje masti i holesterola;
  
• U stanju je da probije krvno-moždanu barijeru, koja štiti mozak od dnevnih varijacija u ishrani i odlazi direktno u moždane ćelije, čime potpomaže pamćenje;
  
• Najverovatnije pretvara holesterol u emulziju i sprečava da se ovaj taloži na zidovima arterija i žuči;
  
• Potpomaže mobilizaciju i prenošenje masti iz jetre u masne depoe organizma, čime deluje preventivno na pojavu ciroze ovoga organa;
  
• Pomaže odašiljanju nervnih impulsa, naročito onih, koji se koriste u mozgu za formiranje pamćenje;
  
• Deluje umirujuće na nervni sistem;
  
• Pomaže odstranjivanje toksina i lekova iz organizma.
  

Deficit

Deficit holina uzrokuje nagomilavanje masti u ćelijama jetre, što dovodi do ciroze jetre. Usled pomanjkanja ovoga vitamina dolazi do zastoja u rastu, a često i do hemoralgične nekroze u bubrezima, zatim do zakrečavanja arterija i Alchajmerove bolesti.

Suficit

Dugotrajno uzimanje preteranih doza holina dovodi do pomanjkanja vitamina B6. Holin se ne sme unositi u iorganizam ako se osoba nalazi u depresivnim fazama (manično depresivno stanje), jer ovaj vitamin može dodatno da oteža i produbi ovaj teški poremećaj.

Izvori

Ovaj je vitamin najviše zastupljen u namirnicama bogatim fosfolipidima. Nalazi se u namirnicama animalnog i biljnog porekla i to u: jajima, jetri, moždanom tkivu, bubrezima, mesu, kvascu i soji.

Dnevne potrebe

Dnevne doze holina su 500-1000 miligrama. Toliko se ovoga vitamina svakodnevno unosi hranom, koja sadrži i dovoljne količine i drugih lipotropnih supstanci.

Toksičnost

Nije poznato da je holin u bilo kom slučaju ispoljio toksično dejstvo.

Upozorenje

Veće ili stalno konzumiranje alkohola traži da se u organizam unosi povećana doza holina.

Kod intenzivnog intelektualnog rada (naprezanja) i u situaciji kada je potrebno poboljšati pamćenje preporučljivo je da se hranom unosi veća količina ovoga vitamina.

[Mia 6075]

Vitamin K

filoholin se naziva i menadion, faktor dugovečnosti i antihemoragični.

Osobine

U prirodi su pronađena dva vitamina K i to: K1 i K2, a sintetički je proizveden vitamin K3.

Rasprostranjen je u prirodi u biljnom i životinjskom svetu, a stvaraju ga u crevima coli bakterije.

Vitamini K su rastvorljivi u mastima i organskim rastvaračima.

Stabilni su na povišenoj temperaturi, a neotporni u alkalnoj sredini, u prisustvu svetlosti i x-zraka.

Vitamin K1 je ulje žute boje koje fluerescira, a vitamin K2 je u obliku kristala, koji se tope na 53,6 - 54,5 C.

Resorbuje se u crevima sisara, pa prema tome, i čoveka. Resorpcija iz creva može da se odvija samo u prisustvu žuči.

Manje količine ovoga vitamina izlučuju se preko majčinog mleka, a velike količine preko stolice.

Dejstvo

• Neophodan je za normalno zgrušavanje krvi stvarajući protrombin i održavajući njegovu optimalnu koncentraciju u krvi;
  
• Pomaže u prevenciji unutrašnjeg krvarenja i krvoliptanja.
  

Deficit

Deficit može da bude uzrokovan bolestima jetre i žuči i poremećajem resorpcije masti.

Pomanjkanje ovoga vitamina može da dovede do bolesti celijakije, što je jedna vrsta digestivnog poremećaja, kolitisa, dijareje i dr.

Suficit

Preteran unos vitamina K može da dovede do razaranja crvenih krvnih zrnaca, talasa preznojavanja i pojave intenzivnog crvenila.

Izvori

Vitamin K je u velikim koncentracijama zastupljen u lisnatom povrću kao što su: kelj, zelje, karfiol, kupus, zelena salata, kopriva, zeleni paradajz. Značajna količina ovoga vitamina nalazi se i u animalnim proizvodima: svinjskoj jetri, ribljem ulju, jajima, mleku, jogurtu, siru. Alge su, takođe, bogat izvor filoholina.

Dnevne potrebe

Do danas nisu utvrđene pouzdane potrebne doze vitamina K. Neki autori navode da je dnevna potreba novorođenčadi 1-2, trudnica do 20, dok drugi preporučuju dnevnu dozu od 65-80 mikrograma.

Toksičnost

Nije utvrđena toksičnost vitamina K, izuzev što se ne preporučuje uzimanje više od 500 mikrograma sintetičkog vitamina.

Upozorenje

Ovaj vitamin potire delovanje antikoagulanata.

Ako je organizam u dužem periodu podvrgnut delovanju antibiotika širokog spektra, potrebno je ishranu obogatiti većim unosom namirnica bogatih vitaminom K.

[Mia 6075]

Vitamin P

citrin naziva se i C-kompleks, citrusni bioflavonoid, ruten, hesperidin i faktor propustljivosti.

Osobine

Vitamin P je sastavljen od citrina, rutena, hesperidina, flavona i flavonala.

Ovaj vitamin je rastvorljiv u vodi. Nestabilan je na povišenim temperaturama.

Dejstvo

• Neophodan je za pravilno funkcionisanje i apsorpciju vitamina C;
  
• Jača kapilare;
  
• Potpomaže efikasnost vitamina C u održavanju zdravlja vezivnog tkiva;
  
• Sprečava degradaciju i potpunu razgradnju vitamina C u prisustvu vazduha (kiseonika);
  
• Doprinosi jačanju zidova kapilara, čime sprečava pojavu modrica;
  
• Jača otpornost organizma prema infekcijama;
  
• Učestvuje u preveciji i lečenju krvarenja desni;
  
• Pomaže u lečenju edema;
  
• Izuzetno je važan za lečenje vrtoglavica, koje se javljaju kao posledica oboljenja srednjeg uha.
  

Deficit

Pomanjkanje ovoga vitamina dovodi do povećanja propustljivosti kapilara i pojave sitnih, tačkastih krvarenja po koži i sluzokoži.

Suficit

Nisu poznate posledice predoziranja vitaminom P te treba izbegavati unos prekomernih količina.

Izvori

Bogati izvori vitamina P su: bela kora citrusa, kajsije, kupine, trešnje, šipurak, heljda.

Dnevne potrebe

Zvanično nisu ustanovljene dnevne potrebe ljudskog organizma, ali se mnogi stručnjaci za dijetetiku i nutricionizam slažu da je preporučljivo uzimati 100 miligrama vitamina P na svakih 500 miligrama vitamina C.

Toksičnost

Nije utvrđen ni jedan toksični efekat ovoga vitamina.

Upozorenje

Pojava krvarenja iz nosa i desni upozorava na nedostatak ovoga vitamina.

[Mia 6075]

Vitamin T

termitin

Osobine

O ovome vitaminu se zna vrlo malo; to je materija sa osobinama vitamina. Prvi put je izolovan iz termita, a potom i iz kvasaca i gljiva.

Dejstvo

• Smatra se da utiče na ubrzavanje rasta;
  
• Povoljno utiče na koagulaciju krvi i stvaranje trombocita;
  
• Primenjuje se u suzbijanju nekih oblika anemije i hemofilije;
  
• Potpomaže lečenje distrofije i atrofije mišića dojenčadi.
  

Deficit

Nema podatak o posledicama nedostatka vitamina T.

Suficit

I za predoziranje nisu utvrđene posledice.

Izvori

Sadrže ga: semenke susama, žumance, termiti, neki kvasci i gljive.

Dnevne potrebe

Nisu objavljene zvanične dnevne potrebe ovoga vitamina.

Toksčinost

Nije poznato nikakvo toksično dejstvo vitamina T.

Upozorenje

Nema podataka o kontaindikaciji sa nekim lekovima, niti saznanja o sinergizmu sa ostalim vitaminima ili drugim sastojcima, koji se unose u organizam čoveka.

[Mia 6075]

Vitamin U

metilmetioninsulfonij

Osobine

O ovome vitaminu se zna vrlo malo; naučna istraživanja su u toku.

Dejstvo

• Ubrzava izlečenje od čira na želucu, ali se mora napomenuti da mišljenja stručnjaka nisu usaglašena;
  
• Neki autori navode da se može primeniti u lečenju gastritisa i duodenuma.
  

Deficit

Pošto je u fazi naučnog proučavanja, kako njegovih osobina, tako i dejstva, jasno je da nema podataka o posledicama deficita.

Suficit

Ista konstatacija kao za deficit važi i za suficit.

Izvori

Do danas je pronađen u svežem kupusu.

Toksičnost

Dosadašnja ispitivanja vitamina U ukazuju na njegovu potpunu netoksičnost.

Upozorenje

Smatra se da unos ovoga vitamina hranom (sirovi kupus) ne može da proizvede negativne efekte u kombinaciji sa lekovima i sastojcima hrane pošto njegov izvor nije deo svakodnevne ishrane.

[Mia 6075]

Liponska kiselina

tiooktanska kiselina naziva se i protogen i faktor prenosa acetata.

Osobine

Ovaj vitamin je u hemijskom pogledu 6,8-ditiooktanska kiselina. Spada u grupu masnih kiselina i veoma je značajan za odvijanje pravilnog metabolizma. Ispoljava veliku aktivnost u vrlo malim količinama.

Učestvuje u oksidativnoj dekarboksilaciji piruvata u acetat iz tiamina.

Liponska kiselina ima neprijatan miris i ukus.

Dejstvo

• Intenzivira sintezu ATP-a;
  
• Učestvuje u asimilaciji mlečne kiseline;
  
• Aktivira enzime ciklusa trikarbonske kiseline;
  
• Stimuliše rast bakterija mlečno-kiselinskog vrenja zamenom acetata (faktor prenosa acetata);
  
• Stimulativno deluje na sintezu COA (utilizacija masnih kiselina);
  
• Sprečava oštećenje jetre raznim toksinima;
  
• Normalizuje aldolaze i transferaze;
  
• Koristi se u terapiji metaboličke acidoze;
  
• Vrlo je značajan u terapiji toksičnog i infektivnog hepatitisa.
  

Deficit

Nisu dovoljno proučene posledice nedostatka ovoga vitamina u organizmu čoveka.

Suficit

Nisu dovoljno proučene posledice suficita ovoga vitamina u organizmu čoveka.

Izvori

Nisu utvrđeni prirodni izvori ovoga vitamina.

Dnevne potrebe

Ne navode se zvanične dnevne doze ovoga vitamina.

Toksičnost

Nisu poznati toksični efekti liponske kiseline.

Upozorenje

Primena liponske kiseline u terapijama preporučuje se samo uz konsultacije sa lekarom.

izvor:

klik na link