Kako ste "zaprošene"?

[vesticara 6022]

Čitam novine, i naletim na članak pod nazivom "Mrze način na koji su zaprošene".

To mi pokrene sećanja, da moj dragi, mene zapravo nikad nije zaprosio.

Ne mogu da kažem da mrzim način na koji je to moj dragi uradio, jednostavno, nedostaje mi ona nota romantike...

Šetali smo kejom, pričali o nekom budućem zajedničkom životu i nekako je to prošlo, u stilu -...ali ja hoću da se mi venčamo. Hajde da to uradimo...

Zapravo kada malo razmislim, nisam doživela ono pravo romantično "prošenje".

Kako su vas pitali, želite li da se udate?

Kako ste vi dragi muški, zaprosli ženu sa kojom ste stupili u brak?

Kako je to izgledalo?

Izmenjeno March 19, 2011 od strane člana vesticara

[ELA 1400]

Ni kod mene nije bilo klasicnog-romanticnog 'zaprosavanja'. Prva, takoreci 'prosnja' pala je jos prvo vece (posle 'onog' poljupca), kada me naglavacke, preko ramena prebacenu, uneo u restoran i 'nakacio' na sank recima:"Ona ce da bude moja zena" ....dakle, nisam se 'pitala' .............. Druga, 'svrsen cin' prosnja, dosla je posle 4 meseca kada je spakovao svoje koferce, i dosao u KI s recima:"Radi s menE sta oces...ja ti ovde ostaem". .............. I tako, sta cu.... 'udomim ga' za sva vremena :vez:

[Mia 6075]

Voljeni i ja smo se prepoznali na prvo ''oko'', hoću da kažem pogled.

Neke statistike kažu, ako im je verovati, da zaljubljenost traje, oko šest meseci.

Napravili smo dogovor, ni reči o braku, dok se sve malo ''ne slegne''.

Onda nam se desio neki, mogu da ga nazovem ''X'' faktorom,

te je moje voljeno biće u 30-oj godini dobilo ovčije boginje,

tako da je otišao kod svojih na kućnu negu.

U tom periodu sam bila u veelikom biznisu,

i nisam mogla da se posvetim svom bolesniku, onoliko, koliko je to bilo potrebno.

Ta razdvojenost nam je dala vremena da shvatimo, da ne želimo više ni dana da budemo jeno bez drugog.

I eto nas... bez romantike, iako smo oboje romantični, da je to katastrofa

Trajemo... Funkcionišemo kao tim... dream team...

Koji je kompletriao treći član, naše najveće blago :srce:

[Smucalica 5972]

Sinoć je bila epizoda ''Seks i grada'' kada je Šarlot zaprosila onog njenog Treja, pa je posle lupala glavu zašto i kako joj se desilo da je ona zaprosila samu sebe lol:

Kada se osvrnem unazad, nisam ni ja imala taj protokol prosidbe... :jokjok.

Bližio se moj rođendan, šetali smo po gradu, moj muž je stao ispred jedne zlatare i pozvao me da uđemo.

Tražio je da pogledamo prstenje za mene i onaj čika zlatar je raširio sve ispred nas i ja sam izabrala jedan koji mi se najviše sviđa, misleći da mi je to poklon za rođendan (mada do tada, nikada to nije radio... mislim, kupovao takve poklone)

Kada sam stavila prsten i pružila ruku da ga pogledam, dok je plaćao, on me je pogledao i rekao:

-Eto. To je verenički prsten za tvoj rođendan. Jel' može tako?

Moja reakcija pa pa pa

I dok se čika zlatar smešio, čestitao i sve po redu, ja nisam još uvek znala šta me je snašlo...

Što je najveća provala od svega, krili smo to od drugih jer smo čekali da se vidimo sa roditeljima, pa da im saopštimo, a onda je krenulo bombardovanje i smrti nekih dragih ljudi, tako da smo veridbu objavili i obeležili tek godinu dana kasnije....

[shumica 474]

ja se i ne secam... to se valjda i uvek znalo da cemo se uzeti... :cesces:

[Glisha 3487]

mrzim brak.. i s'njim u paketu sve zaprosioce, prosce, prosJake i (za)prosjačenja! :lol:

[GlorijaTreca 602]

Romantičnije sam se razvela nego što sam zaprošena i smatram to našim bračnim uspehom. :kez:

[lenjivica 704]

Prvi put smo bili na nekoj kucnoj zurci, on je izvadio prsten i zeleo je da ga zakaci na moj lanac koji meni licno jako znaci. Nisam tog istog momenta svhatila to kao prosidbu, sve dok me tog jutra njegova majka nije nazvala snajkom, a time i skoro ceo komsiluk. On me je tek onda pitao da li zelim da se udam za njega...uplaisla sam se i odbila. Drugi put, sa sasvim drugim covekom posle duze veze, odveo me je na moje omiljeno mesto u parku, po kraj jednog drveta, sa jakim korenom i tu smo seli. On je rekao da zeli da provede zivot sa mnom i da mu rodim malenu decu,izvadio je prelep prsten, a ja sam istovremno plakala i smejala se, nakon nedelju dana sam ga ostavila. Jedan me je preko sms poruke zaprosio, ali to je vec zajebancija. Sve u svemu mislim da to jos uvek ne zelim i da necu nesto tako ozbiljno jos u zivotu, jer trenutno jos uvek ne znam da brinem ni o sebi, kako bi to bilo dolicno, a kamol o nekom muskarcu, a o deci tek da ne govorim. Jos sam ja zelena budala....