Stomatologija

[Aiko 1794]

A sad jedna lepa tema iz moje struke..

Posle pozamašnog staža u ovoj grani medicine, mogu slobodno da kažem da su ljudi dosta neupućeni u u ovu granu medicine..znanja iz ove oblasti su im površna, a mnoge stvari se potpuno pogrešno protumače i razumeju..otud i toliki strahovi od stomatologa, otpor i nepoverenje, što rezultuje ogroman broj bezubih pacijenata još u najranijoj mladosti..

Problemi dečje stomatologije su posebna priča..roditelji ne vode računa o svojim zubima, te to prenesu na decu..rezultati sistematskih pregleda dece su više nego očajni, sve je više dece koja već u prvom, drugom razredu osnovne škole vade stalne zube što je poražavajuće u današnje vreme..a još više poražava činjenica da roditelji ne znaju da deca u šestoj godini dobijaju prve stalne molare (kutnjake) i prosto budu iznenađeni kada im se na sistematskom pregledu u prvom razredu osnovne škole, kaže da je stalni zub njihovog deteta za vađenje..

Ono od čega je najbolje krenuti je preventiva, tj sprečiti pojavu karijesa..a vrlo je jednostavno..

Ključ je u pravilnoj higijeni usta i zuba i zdravoj ishrani..

Četkica na tržištu ima milion vrsta..nije bitno da bude neka firmirana, bitno da ne bude previše meka, ni previše oštra da ošteti desni..Pasti za zube takođe ima čitav spektar..treba ih menjati, a pušačima preporučujem da dva, tri puta nedeljno koriste specijalne paste za pušače..Zubi se peru najmanje 3 - 4 minuta (obratiti pažnju, 3-4 minuta, a ne 30 sekundi)..dovoljno je ujutru i uveče, s tim da je ono večernje pranje najvažnije jer su zubi posle celu noć čisti, nema naslaga ni bakterija na njima..i jako je važno da se posle večernjeg pranja ništa ne jede, niti pije, sem vode..

Neredovno pranje zuba dovodi do taloženja prvo mekih naslaga na zubima koje vremenom očvrsnu, tj stvori se zubni kamenac koji je najveći krivac za parodontopatiju (klaćenje i ispadanje zuba).

Pored četkice i paste, važno je kao naviku u život uvesti i konac za zube, koji čisti predeo između zuba koji četkica ne može da očisti..

Uz redovnu i pravilnu higijenu i redovne kontrole kod stomatologa na šest meseci, zdravlje zuba je zagarantovano..

A samim tim i lep osmeh..

[Aiko 1794]

Da li iz straha ili je čista neodgovornost, ali jako puno ljudi ne vodi računa o svojim zubima. Razumem strah od stomatologa, ali biti toliko neodgovoran i ne prati zube, e to nikada nisam mogla da razumem, a sa tim problemom se srećem svakodnevno..Usta i zubi usled zapuštenosti postaju leglo bakterija koje se šire po celom organizmu i utiču na opšte zdravlje. Nikako pacijenti da shvate da kvaran zub nije samo kvaran zub, on šteti i drugim organima srcu, bubrezima, disajnim organima, zglobovima, mišićima....

Mogu se pacijenti pravdati strahom od odlaska zubaru i besparici, ali četkicu i pastu za zube, može svako sebi da priušti..One ne moraju biti od onih najskupljih jer njihova delotvornost nije u ceni, već u pravilnom i redovnom korišćenju..A čisti zubi su zdravi zubi i onda nema potrebe za odlazak kod stomatologa.

Evo jednog izuzetno zanimljivog teksta o tome šta jedan pokvaren zub može da učini čitavom organizmu:

Zdravi zubi, zdravo telo

Oralno zdravlje čini sastavni deo opšteg zdravlja. Naš organizam funkcioniše kao celina i zubi su sastavni deo tog savršenog mehanizma. Sve što se dešava na zubima može se odraziti na bilo koji organ našeg organizma.

Najjednostavniji primer koliko zdravi zubi imaju uticaj na naše celokupno zdravstveno stanje vidi se kod osoba koje nemaju veći broj zuba ili su bezube. Zbog toga se kod njih javlja problem sa uzimanjem hrane, što može dovesti do razvoja oboljenja organa za varenje. Mnogo veći problem jesu oboljenja drugih organa našeg organizma koja su uzrokovana širenjem bakterija poreklom od obolelog i zapuštenog zuba. Kao posledica nelečenog karijesa zuba, nastaje zapaljenje zubne srži (pulpitis). Ako se i ovo oboljenje zuba ne leči na vreme, bakterije se preko kanala korena zuba šire u viličnu kost. Tada se iznad vrha korena obolelog zuba formira „proces”. On se, u zavisnosti od jačine odbrambenog mehanizma organizma, snage i koncentracije bakterija iz zuba, može razviti u akutni ili hronični. Iz oralnog žarišta bakterije se putem krvnih sudova glave i vrata mogu rasejati po čitavom organizmu. Ono predstavlja tempiranu bombu u našem telu jer nikad ne može da se predvidi kada će se, u kojoj koncentraciji i gde rasejati bakterije. Nažalost, one uvek nađu put do najslabijeg organa. Prodor bakterija iz žarišta nema kontinuitet, već se dešava u talasima, a ta aktivacija se najčešće dešava usled slabljenja imuniteta. Kao žarište mogu delovati i zaostali korenovi, impaktirani zubi, parodontalni džepovi.

Oboljenja udaljenih organa i sistema organa, uzrokovana širenjem bakterija iz oralnih žarišta, nazivaju se konsekutivna oboljenja. To znači da bolestan i zapušten zub dovodi do nastanka oboljenja: srca i krvnih sudova (u vidu endokarditisa, miokarditisa, aritmija), oboljenja bubrega (nefritisi, cistitisi), oboljenja disajnih organa, različitih kožnih oboljenja, oboljenja oka, kao i oboljenja kostiju, zglobova, mišića i ligamenata. Ova oboljenja mogu biti toliko teška da mogu ugroziti život pacijenta.

Otkrivanje oralnih žarišta vrši se na osnovu razgovora sa pacijentom, pregleda laboratorijskih analiza, stomatološkog pregleda i snimanja zuba i vilica. Lečenje konsekutivnih oboljenja sprovodi se takođe u saradnji doktora medicine i stomatologa. Da bi rasejavanje bakterija prestalo potrebno je ukloniti oralna žarišta. Ona se najčešće odstranjuju vađenjem zuba, odsecanjem vrha korena zuba ili lečenjem i samog kanala korena zuba.

Za sprečavanje ovih opasnih oboljenja veoma je važno pravilno održavanje oralne higijene i redovni kontrolni pregledi kod stomatologa. Briga o zubima je istovremeno briga o celokupnom zdravlju.

Blic

[Aiko 1794]

Nicanje prvog zuba kod bebe je velika radost u porodici, kupuju se pokoni, zubići se pokazuju, ali ono što retko ko čini, je vođenje računa o tim prvim mlečnim zubima..maloj bebi je jako teško prati zube, ali se može uzeti gazica, umočiti u blagu kamilicu i prebrisati..beba će vremenom navići na to, a i prijaće joj to masiranje i češkanje desni..tako se stiču navike o pranju zuba..

Velika greška roditelja koja kasnije izazivaju karijes su zaslađeni napici koje deca uzimaju na flašicu, često i noću..to uzrokuje cirkularni karijes kod male dece..to je ono kada su svi zubići crni i kod mnoge dece čak sravnjeni sa desnima..to dovodi do ranog vađenja mlečnih zuba, a to opet dovodi do pomeranja zuba i kasniji ortodontski problem ( stalni zubi krivo rastu, nemaju mesto, nepravilan zagrižaj i td.)

Već sam napomenula da prvi stalni kutnjaci niču oko šeste godine, to su šestice..mnogi roditelji to ne primete..ako se ne vodi računa o higijeni, ovi zubi se jako brzo pokvare..

Nešto više o cirkularnom karijesu, izvor stomatologija info :

Cirkularni karijes ili karijes ranog detinjstva

Specifican oblik karijesa mlecnih zuba koji se javlja u prvim godinama zivota. Zahvata sve zube i dovodi do njihovog razaranja jos u najranijoj dobi. Neposredno po nicanju gornjih prednjih zuba u vratnom delu se nalaze naslage razlicito prebojene ispod kojh se uocava kredasta boja gledji. Vrlo brzo dolazi do stvaranja manjih kaviteta koji se spajaju u siroke kavitete, kruzno oko zuba, tako dovodeci do otvaranja cavuma pulpe i odlamanja krunica zuba. Karijes se siri kruzno,nzahvatajuci celim obimom krunicu zbog cega je i dobio naziv”cirkularni karijes”.

Kako nastaje?

Glavni uzrok nastanka su rafinisani ugljeni hidrati koji su sastavni deo velikog broja svakodnevnih zivotnih namirnica. ali i sastavni deo svih slatkih grickalica.

Cesti dnevni i nocni obroci,posebno losa navika da se dete uspavljuje i hrani u snu bocicom sa zasladjenom vodom, cajem, sokom i mlekom.

Kako ga izbeci?

S toga je neophodno da se detetu prilikom uspavljivanja ne sme duze ostavljati bocica sa tecnostima u kojima postoje seceri vec mu dati vodu ili nezasladjen caj.

Takodje da uzimanje slatkisa bude vezano za glavne obroke, kako bi se puferski sistemi pljuvacke izborili sa zonama jace kiselosti...jer kad dete tokom celog dana”nesto gricka”puferski sistemi pljuvacke se iscrpljuju i njihov antikariogeni efekat slabi.

Terapija cirkularnog karijesa je slozena i komplikovana.Najtezi deo je ubediti roditelje da koriguju lose navike i rezim ishrane.Redovno i pravilno odrzavanje oralne higijene, redovna primena fluoride, konzervativno zbrinjavanje karijesnih lezija, vadjenje mlecnih zuba koji se ne mogu sanirati i na kraju protetsko zbrinjavanje.

[Aiko 1794]

U eri savremenog života estetska stomatologija sve više zauzima primat nad funkcionalnom stomatologijom, a zahtevi za svetlijim i sjajnijim zubima su sve veći. Američke dentalne laboratorije su najdalje otišle u usavršavanju sredstava za beljenje zuba stvarajući "holivudski osmeh".

Da li beljenje zuba predstavlja novi modni hit?

Oduvek su beli zubi predstavljali simbol lepote, tako da se izbeljivanje zuba ne vezuje za 21 vek. Koreni ovog postupka datiraju još iz 19. veka. U te svrhe koristili su se hlorni kreč, aluminijum hlorid, oksalna kiselina, pirozin itd. Mrlje od gvožđa su se otklanjale oksalnom kiselinom, mrlje od srebra i bakra hlorinom, a jodne mrlje amonijakom.

Najtežim za izbeljivanjem su se smatrale metalne mrlje od tada aktuelnih velikih metalnih krunica, koje je uspešno otklanjao cijanid-kalijum, ali se retko preporučivao jer je aktivan otrov.

Interesantno je beljenje zuba koje je bilo aktuelno 60-ih godina prošlog veka. U vidu malog *poslužavnika* sa karbamid-peroksidom koji se stavljao u usta, predstavlja preteču današnjeg kućnog beljenja zuba.

Pravi bum u svetu, međutim desio se marta 1989. god. objavljivanjem prvog naučnog rada o izbeljivanju zuba u časopisu *QUINTESSENCE INTERNATIONAL*.Po prvi put je ova tehnika nudila mogućnost beljenja vitalnih zuba sa minimalno neželjenim efektima.

Zbog čega nastaje prebojenost zuba?

Diskoloracije(prebojenosti) zuba mogu biti egzogene i endogene prirode. Egzogene diskoloracije nastaju kao posledica spoljašnjih faktora:traume, neadekvatne endodontske terapije, nepravovremene restauracije zuba, usled prodora pigmeneta iz endodontskih medikamenata, prebojene hrane, čajeva, crnog vina, katrana iz duvana...Endogene prebojenosti nastaju usled različitih sistemskih, meteboličkih bolesti kongenitalnih anomalija, primene lekova, na prvom mestu tetraciklina. Veoma bitan faktor u pojavi prebojenosti je fluor (veće koncentracije), odnosno FLUOROZA (pojava braonkastih i mlečno belih mrlja na zubu).

U kojim situacijama se beljenje pre svega vitalnih zuba može smatrati opravdanim?

U slučajevima kada je potrebno rešiti estetski nedostatak prebojenih zuba beljenje zuba predstavlja metod izbora u odnosu na uklanjanje znatnih količina zdravog zubnog tkiva kako bi se postavile kompozitne fasete ili protetske fiksne nadoknade.

Izbeljivanje zuba je konzervativni način da se tretiraju tamni zubi(vitalni i avitalni)

Autor: ass dr Julija Radojičić

[Aiko 1794]

Koliko tehnika beljenja zuba postoji?

Postoje 4 tehnike beljenja zuba u zavisnosti od toga da li se izvodi u ordinaciji ili ima kućnu komponentu.

ORDINACIJSKO BELJENJE ZUBA (vitalnih i avitalnih)

KUĆNO BELJENJE ZUBA (noćno vitalno beljenje)

ŠETAJUĆA TEHNIKA BELJENJA (walking blech technique)

BELJENJE SLOBODNO-PRODAJNIM PREPARATIMA

Čime se vrši beljenje zuba?

Beljenje zuba u ambulanti se vrši pod stručnim nadzorom lekara jer se tada kao sredstvo beljenja zuba koristi vodonik-peroksid u visokim koncentracijama od 30-35% (u novije vreme i 37 i 38%). Primena zaštitnih barijera je obavezna. Beljenje vitalnih zuba u kućnoj varijanti se vrši 10% karbamid-peroksidom.

Razlaganjem i jednog i drugog preparata pod dejstvom enzima pljuvačke nastaje vodonik-peroksid koji je ustvari aktivna supstanca. Zbog svoje male molekulske težine slobodno prolazi kroz gleđ i dentin i razlaže se na H20 i O2 koji vrši oksidaciju pigmenata u zubu. Tamni pigment prvo prelazi u svetli pigment, a na kraju u bezbojni.

Da li postoji sredstvo za beljenje zuba koje je zvanično odobreno za upotrebu?

Američko udruženje stomatologa ADA 1994., je izdalo vrlo stroge kriterijume po kojima će se ispitivati efikasnost i bezbednost sredstava za beljenje zuba. Nakon detaljnih analiza , odobrilo je upotrebu onih sistema koji kao aktivan sastojak koriste 10% karbamid-peroksid. Njegova neškodljivost je potvrđena u mnogim laboratorijskim, kliničkim i eksperimentalnim ispitivanjima na životinjama. Treba naglasiti da je tada ispitivan veliki broj sredstava na:površinsku strukturu gleđi, čvrstinu gleđi i dentina, pulpu, plak indeks, karijes i kao i toksičnost, citotoksičnost i kariogeno dejstvo.

Da li je opasno beljenje zuba preparatima koji se mogu naći u slobodnoj prodaji?

S obzirom da se radi o niskim koncentracijama karbamid-peroksida, nema bojazni od agresivnog dejstva preparata. Međutim, ovaj način nije kontrolisan od strane stomatologa te nije ni efikasan, ni precizan. Na tržištu se mogu naći i preparati koji nisu odobreni od strane Svetske zdravstvene organizacije.

Autor: ass dr Julija Radojičić

[Aiko 1794]

Primeri uspesnog beljenja zuba..

Tetrciklinski zubi nakon zavešene terapije

Važno je znati i to:

Nakon završenog beljenja zuba, tokom vremena, pigmenti iz hrane, pića ili duvana mogu ponovo prebojiti zube.

[Aiko 1794]

Posle karijesa parodentopatija je najrasprostranjenije oboljenje na svetu. Od nje pati većina odraslih i čak trećina dece, a ukoliko se na vreme ne otkrije i ne leči, vodi ka potpunom gubitku zuba.

Dr Ljudmila Ćorić iz beogradske stomatološke ordinacije „Hipokrat“ objašnjava da parodentopatija predstavlja hronično oboljenje parodencijuma, tkiva koja okružuju zube dajući im potporu i omogućavajući im da vrše svoju funkciju.

PREVENCIJA JE SVE

– Potporni aparat zuba čine gingiva, to jest desni, periodoncijum ili tkivo koje vezuje koren zuba za kost vilice, cement korena zuba i sama vilična kost. Ukoliko proces zahvati samo desni, govorimo o gingivitisu, a ako se proširi na ceo potporni aparat, nastaje parodontopatija – kaže dr Ćorić i navodi da je loša higijena zuba glavni uzročnik nastanka ove podmukle bolesti.

Loša higijena zuba, pojašnjava ona, dovodi do stvaranja dentalnih naslaga, a to su zubni plak, zubni kamenac i konkrementi.

– Bolest nastaje tako što se u neodstranjenom plaku, koji je najvećim delom sastavljen od mikroorganizama, talože i minerali pljuvačke stvarajući kamenac. Ovi procesi razaraju potporni zid zuba, zubi vremenom gube vezu s viličnom kosti, počinju da se klate i na kraju ispadaju – kaže dr Ljudmila Ćorić.

Osim loše higijene, na nastanak i ubrzavanje bolesti mogu da utiču i sledeći faktori rizika:

• nasleđe, starenje, pušenje

• meka hrana, žvakanje samo jednom stranom vilice, karijes

• endokrine bolesti (dijabetes)

• pad imuniteta

• škripanje zubima u snu

• stiskanje zuba u besu

Opasnost od nastanka parodontoze povećava se i nošenjem neadekvatnih protetskih nadoknada (mostovi, proteze, veštačke vilice, plombe, krunice i slično).

SREDNJE TVRDA ČETKICA

Kako bi se izbegla opasnost od nastanka ali i daljeg napredovanja bolesti, najvažnije je redovno pranje zuba četkicom s veštačkim vlaknima srednje tvrdoće, korišćenje zubnog konca za odstranjivanje zaostalih naslaga hrane između zuba i ispiranje usta vodicom. Redovni odlasci kod stomatologa i uklanjanje kamenca se podrazumevaju.

Dr Ćorić ukazuje da se paradentopatija uglavnom kasno otkriva jer nema jasnih, tipičnih simptoma ili se oni javljaju kasno.

OPASNO KRVARENJE DESNI

– Bola uglavnom nema, pa pacijenti često zanemaruju povremeno krvarenje desni i lekaru se obraćaju tek kada primete da su im se zubi rasklimali. Kad se bolest iskomplikuje, to jest kada se stvore paradentalni apscesi, počinju i bolovi, ali tada može da bude kasno. U ovom stadijumu u velikom broju slučajeva zubi moraju da se vade.

Kada je reč o lečenju, doktorka navodi da terapija zavisi pre svega od stadijuma bolesti. Lečenje bolesti u početnoj fazi podrazumeva uklanjanje dentalnog plaka i zubnog kamenca, čime se eliminiše uzrok infekcije. Na taj način se, uz uslov da pacijent održava oralnu higijenu, napredovanje bolesti može zaustaviti. Takođe, po potrebi se uključuje i terapija lekovima s antibiotskim delovanjem.

Međutim, ukoliko se bolest otkrije u poodmakloj fazi, onda se obično rade hirurški zahvati kojima se uklanjaju oboleli delovi kosti i desni i dodaju nove veštačke kosti i membrane čime se produžava vek trajanja zuba.

Tri tipa bolesti

• Parodontoza odraslih – javlja se kod starijih od 25 godina

• Predpubertetska parodontoza – od nje oboljevaju deca mlađa od 11 godina

• Juvenilna – pogađa mlade od 15 do 20 godina

(Blic)

[Jeca 454]

Aiko-ja škripim zubima dok spavam... Kako se to sprečava?(a da nije neka brnjica i sl.?)

[Aiko 1794]

Skrgutanje zubima ili bruksizam je vrlo neprijatan i jako lose utice na zube..

Lecenje zavisi od uzroka, a uzrok je obicno stres, problemi sa zubima, neuro-muskularna oboljenja, a i neki lekovi, kao sto su antidepresivi, mogu da budu uzrocnik bruksizma..

Ako se zaista otkrije pravi uzrok ove pojave, lakse je doci do izlecenja..

Ne mora brnjica, postoje zastitne folije koje se nose samo nocu i sprecavaju skrgutanje zubima..izradjuju se od silikona, a za teze slucajeve treba uraditi stabilizacione splintove od tvrdog akrilata..

[Jeca 454]

Nemam ništ' od gore pobrojanih uzroka...Odmalena škrgućem zubima dok spavam (ponekad i pričam-i to razgovetno..) I nemam,falaBogu (za sada) problem sa rasklimanim zubima..Ja mislila ima nešto jednostavnije...:blink:

[Aiko 1794]

Ako je od malena i ako nemas problema, onda to sigurno nije jako izrazeno i nema potrebe za lecenjem..

U praksi sam sretala uzasne primere bruksizma, kada su ljudi bukvalno pojeli zube, a o bolovima u vilicnim zglobovima i ludackim glavoboljama da ne pricam..

[Aiko 1794]

Zadah iz usta - medicinski ili socijalni problem

Autor ass dr Radmila Obradović

Neprijatan zadah iz usta (halitosis, oral malodor, fetor ex ore) predstavlja veliki problem savremenog čoveka. Danas, halitosis i halitofobia (strah od neprijatnog zadaha) su po učestalosti na trećem mestu razloga poseta zubaru (odmah nakon karijesa zuba i parodontopatije). Prodavnice su preplavljene raznim vrstama mentol bonbona, vodicama za ispiranje usta, žvakaćim gumama i drugim proizvodima koji mogu ukloniti neprijatan zadah, ali na žalost samo privremeno. Nauča istraživanja su pokazala da su samostalno upotrebljivana ova sredstva čak manje efikasna od ispiranja usta vodom nakon pranja zuba četkicom i pastom za zube.

Zadah iz usta može biti prolazan (najčešće nestaje nakon jela, pranja zuba, upotrebe zubnog konca ili vodica za ispiranje) ili trajan (najčešće izazvan metaboličkim poremećajima i određenom vrstom bakterija) kada predstavlja značajan problem koji se javlja kod 20% stanovništva u različitom stepenu izraženosti. U ovom slučaju, on negativno utiče na psihološko stanje osobe, socijalne i poslovne međuljudske odnose, a vodi povlačenju osobe u sebe i pojavi stresa.

Uzroci

Uzroci zadaha iz usta mogu biti mnogobrojni:

Fiziološki (normalno se pojavljuje diskretan, blag, sladunjav miris pri izdisaju (ekspiraciji)). Intenzitet je varijabilan i na njega utiču:

doba dana (ujutro je najintenzivniji)

starost (povećava se sa godinama)

glad (kod nekih osoba)

Oralni uzroci

Loša oralna higijena, kariozno destruirani zubi, loše lečena ili nelečena parodontopatija, ulceronekrozna obolenja u usnoj duplji.

Neodržavanjem adekvatne oralne higijene (svakodnevno pranje zuba i upotreba zubnog konca) ostaci hrane zaostaju u ustima i predstavljaju dobru hranu za bakterije, koje ih razgrađujući oslobađaju materije neprijatnog mirisa kao što je vodonik-sulfid, dimetilsulfid, indol, skatol... Na ovaj način formira se bakterijski plak - bezbojni "film" na površinama zuba, desnima i protetskim nadoknadama. Ako se on neodstrani, dovodi do pojave kvara zuba, upale desni (gingivitis) i pojave parodontopatije koji još više produbljuju problem oralnog zadaha. Novija istraživanja potvrđuju da su mikroorganizmi koji žive u parodontalnim džepovima u velikoj meri odgovorni za neprijatan zadah osoba koje boluju od parodontopatije.

Oralne hirurške intervencije u toku zarastanja rana

Xerostomia

Pljuvačka vlaži i čisti usnu duplju. Kod xerostomiae – tzv."suvih ustiju" mrtve ćelije (Fiziološki u usnoj duplji stalno je prisutan proces odumiranja površnih ćelija sluzokože i njihovog obnavljanja novim) se akumuliraju najviše na dorzalnoj ("gornjoj") strani jezika, a zatim i na obrazima, desnima. Raspadanjem ovih ćelija stvara se neprijatan miris.

U toku sna fiziološki se luči manja količina pljuvačke, pa je ovo i razlog zbog čega se javlja "jutarnji zadah" iz usta, koji je još više potenciran ako osoba spava sa otvorenim ustima.

Takođe, pušenje i upotreba nekih lekova dovodi do smanjenog lučenja pljuvačke.

Ekstraoralni uzroci (Zadah iz usta ovog porekla se smatra "pravim" zadahom. Mnogo je ređi od oralnih uzroka i ne prolazi nakon sanacije istih.) Najčešće je posledica:

Obolenja gornjih i donjih disajnih puteva (infekcije sinusa, tonziliti – oko 3-5% slučajeva, bronhiti, hronična oboljenja pluća...)

Obolenja digestivnog trakta (gastroezofagealni reflux, hijatus hernija...)

Dehidratacije organizma

Opštih obolenja (dijabetična koma - sladunjav miris sličan voću; uremična koma - miris na urin; hepatična koma- miris "sličan ribi ")

Pošto su ova stanja retka i imaju dodatne simptome, a izraženi zadah nije uvek prisutan, osoba koja ima zadah iz usta ne bi trebalo odmah zaključiti da boluje od ovako teškog obolenja.

Unošenja određene hrane (tzv.odiriformne materije) i određenih lekova.

Određena hrana sadrži isparljiva ulja (i dr. odiriformne materije) koja mogu izazvati zadah. Najčešće su to: beli i crni luk, crna vina, neki sirevi, riba... Nakon što se ova hrana svari u probavnom traktu odiriformne materije se resorbuju u krvotok i preko pluća izbacuju napolje. Na ovaj način neprijatan zadah nije poreklom iz usne duplje već iz izdahnutog vazduha. (Ovo je i razlog zašto se i nakon pranja zuba oseća miris sve dok se materije ne odstrane iz tela). Alkoholna pića se ponašaju na isti način.

Pušenje duvana

Pušenje potencira oralnu suvoću i predstavlja faktor rizika za razvoj parodontopatije koja sama po sebi pogoršava problem zadaha iz usta.

Teške dijete

Osobe koje drže nekontrolisane teške dijete mogu razviti neprijatan zadah sličan voću koji se javlja kao posledica ketoacidoze.

Izmenjeno April 4, 2011 od strane člana Aiko

[Aiko 1794]

Kako može pacijent sam otkriti zadah?

Naučnici smatraju da osoba teško može samostalno proceniti postojanje sopstvenog lošeg zadaha zbog adaptacije čula mirisa. Ipak, i osobe sa lošim zadahom mogu lako utvrditi postojanje istog kod druge osobe. Takođe, mišljenje o tome kada je sopstveni zadah "loš" je različit od osobe do osobe. Iz ovog razloga najbolje je pitati za mišljenje bliskog člana porodice ili "poverljivog prijatelja".

Postoji nekoliko popularnih kućnih metoda koje se mogu iskoristiti (1. liznuti zglob ručja i sačekati da se pljuvačka osuši i pomirisati, 2. plastičnom kašičicom ukloniti naslage sa dorzalne površine jezika, sačekati da se osuše i pomirisati), ali ipak najčešće korišteno i najpouzdanije je mišljenje "poverljivog prijatelja".

Šta pacijent može sam da uradi?

Kako biste uklonili zadah iz usta potrebno je:

-Prati zube nakon obroka uz pomoć četkice i paste za zube;

-Koristiti konac za zube (najmanje jednom dnevno – na ovaj način se omogućava odstranjenje ostataka hrane koji zaostaju između zuba i nakon njihovog pranja);

-Četkati jezik. U toku pranja zuba dobro je četkicom preći (oko 10-15 pokreta mekom četkicom) i preko jezika kako bi se uklonili ostaci hrane, mrtve ćelije i bakterije;

-Menjati zubnu četkicu na svaka 3-4 meseca;

-Osobe koje nose zubne proteze moraju posebnu pažnju posvetiti održavanju higijene zubnih proteza;

-Osobe koje boluju od xerostomiae trebaju konzumirati dovoljne količine vode, koristiti nezaslađenu limunadu, žvakaće gume i bonbone koje stimulišu lučenje pljuvačke, a u slučaju težeg stepena obolenja upotrebljavati veštačku pljuvačku i lekove prema savetu svog stomatologa;

-Odlaziti na redovne kontrole kod stomatologa (najmanje 2 puta godišnje).

[Aiko 1794]

Svi organi stradaju od zuba

OD pokvarenih zuba stradaju srce, pluća, slezina, pankreas, praktično gotovo svi organi. Naučne studije poslednjih godina povezuju infekcije u usnoj duplji, posebno parodontopatiju, sa infektivnim endokarditisom, aterosklerozom, koronarnom bolešću i infarktom srca, ali i moždanim udarom.

Docent dr Ana Pucar, sa Stomatološkog fakulteta u Beogradu, kaže da su bakterije, koje izazivaju infekcije u ustima, jedan od uzroka nastanka dijabetesa, prevremenog rođenja dece, hroničnih oboljenja pluća, respiratornih infekcija, oboljenja materice i jajnika, a u poslednje vreme i bolesti pankreasa.

To su, prema rečima naše sagovornice, samo neke od bolesti na čiji nastanak i tok mogu da utiču anaerobni mikroorganizmi poreklom iz obolelog potpornog aparata zuba.

- Gingivitisi, ili zapaljenja desni koja krvare, nemaju bitnu ulogu u nastanku sistemskih oboljenja - kaže dr Pucar. - Ali hronična upala potpornog aparata zuba uzrokovana bakterijama predstavlja stalnu pretnju od infekcija drugih organa. Hronična upala je kao jedna otvorena rana nedostupna prilivu kiseonika, što omogućava razvoj agresivnih bakterija. Ona ne boli, samo ponekad krvari. Bakterije iz ove rane prodiru u cirkulaciju, zadržavaju se na različitim mestima u telu i utiču na početak, tok i razvoj sistemskih oboljenja.

Čak i jedan kvaran zub, ako na njemu postoji infekcija, može da potera patogene bakterije u krvotok, a on da ih prosledi dalje do mozga, trbuha, slezine...

Dr Arsen Ristić, kardiolog-internista iz Instituta za kardiovaskularne bolesti KCS, kaže da od bakterija koje dospeju u krvotok najteže strada srce.

- Infekcija iz usne duplje može da se proširi na srčane zaliske i da nastane veoma teško oboljenje tzv. inflamatorni endokarditis - objašnjava dr Ristić. - On se češće javlja kod osoba koje već imaju neki defekt na srcu, urođenu srčanu manu ili imaju veći mitralni zalistak.

Ove deformacije same po sebi nisu teške, ali su predispozicija za infekciju. Ako infekcija zahvati zalistak, u većini slučajeva on bude toliko uništen da mora da se zameni.

- Nedavno smo operisali pacijenta sa urođenom srčanom manom, ali niko pre operacije nije imao uvid u veoma loše stanje njegovih zuba. Nakon uspešne operacije, nekoliko dana kasnije javila se infekcija koja je trajala tri meseca i nanela čitav niz drugih zdravstvenih problema. Ispostavilo se da je njihov uzrok bila infekcija koja je postojala u ustima i pre operacije, navodi dr Ristić.

I veza oralnih bakterija i ateroskleroze dugo je ispitivana. Utvrđeno je da genom bakterije iz usne duplje može da se nađe u zidu krvnog suda, u aterosklerotičnom plaku, iako još nije precizno utvrđeno pod kojim okolnostima se on tu zadržava izazivajući zapaljenje.

Dr Ristić napominje da treba obratiti pažnju na sve infekcije koje se jave u telu, jer svaka od njih, kao i one koje se javljaju u ustima, predstavljaju rizik za nastanak ateroskleroze, naročito ako se ponavljaju.

- Infekcija je samo jedan od elemenata nastanka ateroskleroze, uz postojeće faktore kao što su pušenje, masti u krvi, visok pritisak, gojaznost - kaže dr Ristić.

I dr Pucar smatra da postoji veza između parodontopatije i ateroskleroze:

- Parodontopatija i ateroskleroza dele zajedničke faktore rizika, kao što su godine, pol, stepen obrazovanja i socijalni status, pušenje, stres i dijabetes melitus. Tkivo zahvaćeno parodontopatijom može da bude rezervoar citokina i prostaglandina koji ulaze u cirkulaciju i pokreću sistemsku reakciju.

OD ZGLOBOVA DO PLUĆA

PLUĆA I ORGANI ZA DISANJE. Bakterije koje postoje u džepovima oko zuba mogu da dospeju i u disajne organe i izazovu upalu pluća.

OSTEOPOROZA. Naučno je dokazano da postoji uzročno-posledična veza između parodontopatije i gubitka koštane mase. Naročito se ubrzava i pogoršava stanje kod žena koje imaju parodontopatiju u menopauzi.

TRUDNOĆA I POROĐAJ. Kao i one koje puše, trudnice koje imaju teži oblik parodontopatije sklone su prevremenim porođajima i rađanju dece sa manjom telesnom težinom zato što bakterije prolaze putem krvi kroz placentu i ugrožavaju plod.

DIJABETES (šećerna bolest). Parodontopatija pogoršava dijabetes, ali i dijabetes takođe pogoršava parodontopatiju.

SISTEMSKA OBOLJENJA. Bakterije iz parodontalnih džepova putem krvi mogu da deluju i na zglobove i prouzrokuju neka oboljenja kao što je reumatoidni artritis.

PRANJE POD UGLOM

REDOVNA i temeljna higijena usta i zuba je vrlo važna u prevenciji svih oboljenja zuba i desni.

* Osim paste i četkice, trebalo bi koristiti i konac za zube, međuzubne četkice, tečnosti za ispiranje usta i specijalne međuzubne čačkalice

* Pravilna tehnika pranja zuba je kada se četkica postavi pod uglom od 45 stepeni u odnosu na desni i blagim i kružnim pokretima se trlja po ivici desni

* Površine kojima se žvaće peru se čvrstim pokretima napred-nazad

* Konac i međuzubne četkice su najbolji za čišćenje onih površina zuba gde obična četkica ne može da dopre.

Vecernje novosti

[Aiko 1794]

Zubne proteze

Bezubost pored umanjivanja estetike lica predstavlja i poremećaj funkcija žvakanja i govora, što u velikoj meri doprinosi gubitku kvaliteta života. Imperativ u savremenoj stomatologiji je nadoknada, makar i jednog izgubljenog zuba, jer takav gubitak predstavlja narušavanje dinamike čitavog sistema usta, zuba i donje trećine lica i vodi daljim patološkim promenama.

Protetske nadoknade se grubo mogu podeliti na:

-nepokretne (fiksne)

-pokretne (mobilne) radove

Kada broj i stanje preostalih zuba nisu zadovoljavajući za izradu fiksnog rada, tj. nadoknade koja se ne skida i ne vadi iz usta (krunice i mostovi), pristupamo izradi mobilne nadoknade (proteze).

Dentalna proteza može biti: totalna ili parcijalna u zavisnosti od toga da li govorimo o potpunom ili delimičnom nedostatku zuba.

Parcijalna proteza

Klasične akrilatne proteze sa žičanim kukicama se danas smatraju privremenim rešenjem krezubosti, iako se još uvek često izrađuju i nisu zaboravljene kao protetsko pomagalo, pre svega zbog svoje ekonomičnosti.

Valplast ili “fleksibilne” proteze se izrađuju od posebne vrste akrilata. Najupadljivija karakteristika im je savitljivost i nedostatak žičanih elemenata. To im daje bolju estetiku od klasičnih akrilatnih proteza.

Nove tehnologije pojeftinile su izradu daleko kvalitetnijih i funkcionalnijih metalnih tj. skeletiranih proteza.

Skeletirane parcijalne proteze (“vizil”), imaju osnovu koja je jednim delom od metala, a ostatak od akrilata. Ovakve proteze su redukovane veličine, gracilnije i znatno čvršće od klasičnih akrilatnih proteza. Smanjenje veličine naročito je važno kada je u pitanju gornja vilica, jer se značajno smanjuje osećaj stranog tela i time veoma olakšava adaptaciju na nadoknadu. Zahvaljujući livenim kukicama umesto žičanih, prenos pritiska se obavlja preko preostalih zuba, tj. na prirodan, fiziološki način, a ne preko sluzokože koja za to nije predvidjena, što je slučaj kod parcijalne akrilatne i totalne proteze.

U okviru izrade skeletirane proteze moguće je umesto livenih kukica koristiti precizne vezne elemente, zglobne delove nalik drikerima ili pak dvostruke krune, koji protezu čine estetskom i veoma stabilnom nadoknadom. Ovakve proteze se sa pravom smatraju vrhunskim nadoknadama u domenu mobilne protetike.

Totalna proteza

Predstavlja protetsku nadoknadu koja ima za cilj da nadomesti gubitak svih izgubljenih zuba u ljudskim ustima, da ispuni prostor koštanih grebena ukoliko su oni resorpcijom umanjeni ili nestali i tako uspostavi izgubljenu funkciju u ustima.

Totalne zubne proteze nadoknađuju pacijentu anatomski i funkcionalni nedostatak više nego bilo koja druga proteza (oko, uho, nos, udovi). Pojednostavljeno rečeno, totalnim protezama pacijent dobija osećaj potpune nadoknađenosti izgubljenih tkiva i funkcija. Nažalost, navikavanje na nju ponekad nije lako i zahteva strpljenje da se prevaziđe osećaj stranog tela i savlada govor i žvakanje sa nadoknadom. Takođe, savremeno rešenje je da stabilizaciju totalne proteze, naročito donje, možemo poboljšati kombinacijom sa mini implantatima kada se proteza fiksira za vilicu posebnim sistemom drikera.

Autor: dr Aleksandra Škundrić

[Jeca 454]

Aiko-da li je normalno to što ima 2 kanala (a tamo bejahu i 2 upaljena korena,uhhh),u gornjoj petici?Da li sam ja stomatološki fenomen? p.s. Zub spašen-urađena "vitalna"..:kez:

[ako_odem 666]

Aiko, da li je normalno prislanjati zub na gruD zubarke, radi smanjenja otoka? Da znam, ukoliko, ne daj Bože, nekad dobijem upalu. :cucla:

[Aiko 1794]

Jeco, nije tako retka pojava da gornje petice imaju po dva kanala, tj dva korena, ne brini..u svojoj praksi sam videla i dvokorenu trojku..

Bitno da su oba pronadjena i adekvatno izlecena..

Ninjo ..:plaz::plaz: