Srbi su najhrabriji narod na svetu

[Apolodor 709]

Međunarodno istraživanje o samopouzdanju, koje stavlja Srbiju na vrh sveta, izvršeno je na Bredli univerzitetu u Peoriji, država Ilinoj.Dakle, Srbija je prva, Japan poslednji, a SAD je na šestom mestu u globalnom istraživanju!

Želite da popravite svoje samopouzdanje?

Vaše globalne komšije mogle bi vam dati neki savet. To je bio generalni moto međunarodnog istraživanja o samopouzdanju nacija koje je proletos sprovedeno u Americi. Ovaj naučni projekat vodio je dr Dejvid Šmit, profesor i direktor Odeljenja za psihologiju na Bredli univerzitetu.

U ovim anonimnim istraživanjima učestvovalo je 17.000 ljudi u 53 države sveta. Broj učesnika u svakoj zemlji kretao se od, na primer, 59 na Kipru do više od 2.700 u Americi. Anketu su vodili profesori Bredli univerziteta i njihovi saradnici iz inostranstva.

Glavna pitanja u upitniku bila su:

- Da li verujete da imate samopouzdanja?

- Koja država, po vašem mišljenju, i zašto, ima najviši stepen samopouzdanja?

- Koji narod ima, po vašoj proceni, najviši stepen samopouzdanja?

- Da li se osećate sposobnim da radite stvari dobro kao i većina drugih ljudi?

- Imate li pozitivan stav prema sebi?

- Da li se osećate kao promašen čovek?

- Istraživanje je uključilo i lične i romantične podatke i izjave o drugim narodima, nacijama i ljudima.

Jedan od istraživača, Miranda Hiti, obelodanila je prošle nedelje u američkom stručnom časopisu i na njegovom sajtu „WebMD Medical News“ prve nezvanične informacije ovog istraživanja. Prema tim rezultatima, ovo američko međunarodno istraživanje o samopouzdanju nacija stavlja Srbiju i Srbe na vrh, Japan na dno, a SAD na šesto mesto.

-Srbi su najhrabriji i najsamopouzdaniji narod na svetu. Tako misle sami Srbi, ali tako misle i ostali građani sveta, koji su u ovoj anketi priznali da je Srbija poslednjih godina prošla kroz težak period, ali da njen narod nikada nije klonuo duhom, napisala je u svom objašnjenju dr Hiti. Lista prvih deset zemalja po veri u sebe:

1. Srbija

2. Čile

3. Izrael

4. Peru

5. Estonija

6. SAD

7. Turska

8. Meksiko

9. Hrvatska

10.Austrija

Deset najniže rangiranih su: Južna Koreja, Švajcarska, Maroko, Slovačka, Fidži, Tajvan, Češka, Bangladeš, Hongkong i Japan.

Ovo istraživanje Bredli univerziteta prevedeno je na 28 jezika. Zvanični rezultati biće objavljeni u narednom izdanju američkog časopisa „Žurnal of personaliti end soušl psajholodži“.

IZVOR: SRBIN.INFO

Ako je suditi po ovom novinskom članku, Srbi su, izgleda, ne samo najstariji u Evropi, već i najhrabriji narod na svetu. Ja, kako mi se čini, i nisam neki Srbin. Nešto se već (jako) dugo ne osećam hrabrim...

Interesantno je ovo istraživanje. Nisam previše iznenađen što Srbi sami za sebe misle da su hrabri i tako to (Znam ja nas, jebo ti nas!), ali me zaista iznenađuje što to i brojni drugi narodi misle o nama...

Ne znam da li smo najhrabriji i toliko stari koliko neki tvrde, ali sam poprilično uveren da smo među najbaksuznijim, da ne kažem, najiracionalnijim (ma šta to da značilo) narodima na svetu... :dry:

[Adrijan 3662]

- Gdje je ta Japanka da joj slomim nogu?!? :kul3:

[Starsica 757]

Žurnal of personaliti end soušl psajholodži

:ggg:

[shumica 474]

Ovde je biti hrabar, pitanje mentaliteta!

Pitanje je inace izuzetno slozeno, jer kako jedan Amerikanac da bude hrabar, kad mu ne daju ni prvu pomoc da pruzi, teraju ga sa lica mesta, ne daj boze izgubit ce osiguranje i sl. Primaju zene u vojsku pa kada padnu u sake krvolocnih Srba, oni zaplacu od silnih emotivnih filmova sto gledaju detinjstvu.

Sa druge strane u bezglavoj Srbiji, ni najobicniji zakon se ne postuje i drzava bas i ne tera ljude da to ucine. Zamislite, ovde je sramota staviti kacigu, kada koristite roler, kopate jarak, secete stablo ili bacate crep kolegi na krov, a i biciklasi ga nose samo iz mode.

Inace je pozeljno glumatanje hrabrosti, jer ko pobedi u toj glumi, pobija u toj bahatoj borbi sve razumne argumente protivnika i ima pravo da ostvari sto je namerio. Ovde mnogo lakse poleti i koji samar ili pesnica, dok kod manje hrabrih naroda je to izuzetno ne delo.

Znaci nije bas svejedno.

Biti hrabar nije pozitivna osobina, bar ne u miru. Jer sta se desava? Nasi najhrabriji brze ginu, cime gubimo populaciju,ljude na vaznim pozicijama i uopste to mnogo kosta drzavi.

Inace mislim da to glumatanje hrabrosti stvara ogroman pritisak na mnoge muskarce, koji zatim u kriznim situacijama lako puknu i dolazi do krvavih nasilnih obracuna, cesto prema nejaci.

Ono sto cu sada pisati, nije bas za svaciju dusu, te neka citaju samo hrabri, ostali neka preskoce...

Moje prvo ratno iskustvo je bila ogromna zelja za zivotnom, nagla trauma surove bezizlasnosti, saznanje da moram ubiti i na kraju cu i ja biti ubijen, uprkos svih mladalackih smova, mukotrpnog ucenja na studijama i zelji da nesto ostavim za sobom, pre nego sto nestanem sa ovog sveta.

Pred pripremu na zadnju borbu pala je odluka. Borimo se do zadnjeg, zadnji ce dici kasarnu i pola grada u vazduh! Niko nije tako mislio, a svi su cutali, mada su iznutra duboko u dusi svi drhtali od straha. Ni rec nismo progovorili protiv odluke. Cast, ponos!

Borbe za prevlast u oficirskom kadru su u zadnjem casu odlucile, ne ginemo, predajemo se... Neverica i smirenje... Onda nesto poce da kopka iznutra: Dao si zakletvu! Ne smes da zalis svoj zivot! To sto sada radis je izdaja! Za domovinu se gine!

Otislo je sve dodjavola... Ne znam za druge, ja sam prislonio pistolj na celo. Nisam imao snagu da potegnem ali to je bilo samo pitanje dana...

Opet zaostravanje, ne daju da odemo bez licnog naoruzanja, konflikt se zaostrava do usijanja. Dusa opet drhti od straha.

Na kraju moj drug Srbin (mada i nismo bili u toliko prisnom odnosu), upravo on ciji je otac marljivo pisao clanke u Politici za budjenje svesti naroda, rekao: Pa necu ja ovde da poginem! Krenuo je da svlaci uniformu, za njim i ostali vojnici svih naroda i narodnosti bivse Juge. U trenu smo stajali u civilu, mom jadnom vodniku je ostalo samo da prihvati zateceno stanje.

...

...

Jos pola godine ratnih dana... Covek u ratu ojaca, iskali, ili jednostavno mu postane svejedno. Ne plasi se vise smrti, ne saginje se od metaka, nista ga vise ne interesuje. Zivis, spavas ni sam ne znas gde, oko tebe je sve irealno, kao na nekom filmu. Umoran si... Jako umoran... Toliko si umoran od svega da ti dodje da se ubijes, ali nemas volje ni za to. Ako onaj nesrecnik pored tebe, u nekom bunilu krene sam protiv hiljadu vojnika na drugoj strani, krenut ces sa njim da ga cuvas! Nije to hrabrost, to je neka zivotinjska solidarnost genetski usadjena u nas iz plemenskog pracoveka.

Dolazak mira ne vraca svest na onu predratnu, jer nakupe se traume. Nisam kukavica. Imam decu, pa se cuvam. Ne plasim se smrti nimalo, samo ne izazivam. Molim boga da se ne desi neka nesreca u blizini mene sa povredjenim ljudima i decom, jer znam da cu poci da ih spasem, makar i u pozar. Postao sam idealni spasioc.

Malo sam odstupio od teme, ali ovu reakciju je izazvao u meni neuko novinarsko razmisljanje. Sta je ustvari hrabrost? Nemaju oni pojma! :fijuk:

Izmenjeno September 23, 2013 od strane člana shumica