Medijske manipulacije

[neni75 0]

Na ovoj temi mozemo diskutovati o primerima medijske manipulacije, kao i rasvetljavati sramnu ulogu propagandne masinerije (narocito tokom ratova devedesetih).

Pa da pocnemo.

- - - Updated - - -

Zlocin iz ugla ocevica

Zlocin iz ugla zlikovca

Zlocin iz ugla zrtava

[Morpheus 5112]

Kao i sve ostalo, i mediji su u današnjem svetu pod uticajem (ili veoma često pod direktnom kontrolom) onoga što često nazivamo centrima moći. Ja bih te centre moći nazvao finansijskom oligarhijom, odnosno grupom (poprilično velikom, ali ne znam drugi naziv) ljudi koji imaju zajedničke interese i ne prezaju od korišćenja brutalne sile da bi te interese ostvarili. Tu grupu čine ljudi iz svih sfera života, iz ekonomije, medicine, obrazovanja, nauke, kulture... pa i medija. Svima je zajednička jedna stvar - neodoljiva žeđ za novcem.

Pošto želiš da se fokusiraš na devedesete, objasnio bih zašto mi danas na propagandnu mašineriju gledamo kao na smrtnog neprijatelja, umesto kao na potencijalnog saveznika. Drugi narodi (na Balkanu, ali i daleko van njega) su shvatili nešto što je nama promaklo. A to je da istina i pravda u današnjem svetu ne igraju nikakvu ulogu, i da se novcem, jedinstvom i popriličnom dozom poltronstva mnogo toga može ostvariti. Ne kažem da je to lepo ni da tako treba, samo da je tako. Ti narodi su se svom silom potrudili da poljube dupe onima kojima treba da bi dobili ono što žele i to i dobili. Između ostalog i medijsku pažnju i medijske laži.

Mi smo odabrali drugi put, Naši vladari su silu medijske mašinerije umesto napolje usmerili unutra, a novac umesto u lobiranje u kiparske banke. U koferima. Drugu Slobi i njegovim dvorskim ludama je bilo daleko važnije da učvrste svoju vlast u Srbiji i zapadnim satelitima, nego da iz rata izađu kao pobednici. Mi smo hteli pošteno da se borimo u nepoštenom svetu. Tu je rezultat unapred poznat.

[neni75 0]

Libija

Svedok medijske prevare

Sarajevo

Dosije - Ko je sve ubijao Sarajlije

Razgovor Alije i Hakije (posebnu paznju obratiti na minut 1.12):

[Morpheus 5112]

Neni, neni, ja mislio ti 'oćeš da popričamo o tome, a ti odma' na dokaze. Sve mi to, bar nas trojica koji ovde redovno pišemo, znamo, i nisu nam potrebni novi dokazi. A onaj ko do sad nije shvatio, nikakvi dokazi mu neće otvoriti oči. No, hajde da vidimo šta to imaš u dokaznom materijalu. :)

[neni75 0]

Moc manipulativne medijske masinerije je tematika diskutabilna na vise nivoa. Medjutim, misljenja sam da je na ovakvim temama ipak najefektnije staviti podatke i izvore informacija i ostaviti ih da govore sami za sebe. Neka oni koje to zanima izvlace zakljucke. Nasi ispisani postovi nece imati bas velikog uticaja, ali mozemo ipak uciniti minimum napora u cilju razbijanja predrasuda nametnutih medijskom propagadnom.

Paradoksalno, ali izgleda da vazi zakonitost da sto manje pratis medije, to im vise verujes. Ako trazis dublje analize i informacije sa vise strana, imas priliku da objektivnije sagledas neku situaciju. U danasnjem svetu gde klasicne ratove prate i medijski ratovi, imamo situaciju da najvise ljudi veruje onima koji su grlatiji u kukanju o sopstvenim zrtvama, te spretniji u satanizaciji protivnika i perfidnom poturanju lazi.

Ratovi devedesetih su pravi trijumf propagande na svetskom nivou jer ono sto je servirano javnosti je najcesce selektivna istina ili potpuna laz.

Evo da analiziram primer Sarajeva jer su patnje stanovnika tog grada bile najpoznatiji adut u propagandnom ratu. Grad je bio podeljen na dva dela, a oba su bila izlozena granatiranju i snajperisanju. Patnje stanovnika dela grada pod srpskom kontrolom su potpuno ignorisane u stranim medijima. Kreatori muslimanske propagandne masinerije su to vrlo dobro znali, pa su snajperisanjem i granatiranjem tog dela grada pokusavali isprovocirati Srbe, a ako bi srpske reakcije bilo, onda bi krenula medijska kampanja sa zalopojkama o ''opsednutom'' Sarajevu. Ipak, na propagandnom planu su najveci efekat postigli krvavi masakri u centru grada koji su izrezirani postavljanjem minsko eksplozivnih sredstava ili izbacivanjem projektila iz neposredne blizine iz pokretnih minobacaca, posto je ''uspeh'' u ubilackom poslu morao biti osiguran. Snajpersko terorisanje civila koje je zapravo i izum Izetbegovicevih bandi (snajpere ima svaka vojska, ali za ubijanje neprijateljskih vojnika) je takodje bio jedan mocan propagandni adut. Trebalo je uloziti jos malo napora u mrcvarenje grada, recimo povremeno granatirati civilne ciljeve u gradu i pri tom nevidjenom propagadnom kampanjom uveriti svet da se na okolnom brdima nalaze samo Srbi, iako je svakome ko poznaje geografiju Sarajeva bilo jasno da je podosta tih brda sa kojih se vidi citav grad kontrolisala Armija BiH (Mojmilo, Igman, Hum..). Svaku pricu o zlocinima nad sarajevskim Srbima gusiti pricom o multinacionalnoj idili u Sarajevu.

Sta je od sarajevske ratne price dominiralo u stranim medijima? Da Srbi sa okolnih brda gadjaju mirni i tolerantni grad Sarajevo.

Ove propagandne ispljuvke je prenosio i deo medija u Srbiji izigravajuci ''objektivne'' izvore informacija i toboze razbijajuci predrasude koje su poturali milosevicevski mediji. Otuda imamo i u Srbiji jedan deo raspamecene i propagandom zaludjene javnosti koja, gle ironije, misli da zapravo zna pravu istinu. Onaj drugi deo javnosti zapravo najcesce i ne zna kojom argumentacijom da oponira hohstaplerima. Zato i mislim da su ove edukativne teme po forumima jako korisne mada je njihov efekat ogranicen.

[neni75 0]

Memoarska knjiga komadanta Unprofora u Bosni od 1994-1995 Majkla Rouza "Misija u Bosni" objavljena je prvi put u Londonu 1998, a kod nas je prevedena pre nekoliko godina. Pojedini citati iz knjige se mogu naci na vise sajtova i na engleskom i na srpskom jeziku.

Rouz tvrdi da ce istorija suditi muslimanskim vodjama zbog primene nehumane taktike u Sarajevu. Njihova taktika se svodila na granatiranje dela grada koji su kotrolisali kako bi dobili propagandne poene, kao i na zloupotrebu civilnih ciljeva u vojne svrhe cime su civili namerno dovodjeni u opasnost. Napadi na srpske delove grada imali su istu svrhu - izazivanje srpske reakcije.

Iz Rouzovih memoara proizilazi da su delove grada pod kontrolom tkz. Armije BIH granatirale i muslimanske i srpske snage, s tim sto je u prvom slucaju granatiranje imalo za cilj izazivanje sto vecih civilnih zrtava zarad medijskog efekta, a u drugom slucaju je bio odgovor na vatru iz vojnih ciljeva koji su bili svuda po gradu, odnosno civili su stradali usled uzajamne vatre obe strane.

Rouozova knjiga opisuje situaciju u Bosni, kontakte sa predstavnicima zaracenih strana i diplomatske napore da se rat okonca.

Evo nekih isecaka iz te memoarske knjige koji u najkracim mogucim crtama opisuju situaciju (koga zanima opsirnije na engleskom jeziku LINK ):

Majkl Rouz o granatiranju Sarajeva od strane Armije BIH:

Mada je prekid vatre bio na snazi, ponekad su granate doletale sa strane i padale na Sarajevo, najčešće danju i mahom sa muslimanskih položaja. U to vreme sam gledao dramatičnu reportažu Pitera Arneta iz CNN, snimljenu sa krova "Holidej ina", u kojoj je rekao da je prekid vatre skoro narušen i da se Sarajevo opet nalazi pod teškom artiljerijskom vatrom srpske vojske, mada se nama činilo da su ispaljene granate dolazile sa muslimanskih, a ne sa srpskih položaja.

Majkl Rouz o masakru na pijaci Markale:

U tom trenutku sam izrekao nešto što ga je neprijatno iznenadilo. Rekao sam mu da je prvo ispitivanje kratera bombe koja je eksplodirala na pijaci "Markale" pokazalo da je ona ispaljena sa bosanske strane. U sobi je zavladao muk, a Sefer Halilovic me je gledao neprijateljski. Hladno je zatražio, da svoju izjavu objasnim. Dodao sam da ugao putanje mine očigledno dokazuje da je ona ispaljena sa veoma male daljine, ili da je čak podmetnuta na licu mesta i aktivirana.

Jos o ubijanju gradjana Sarajeva:

Mnogo su ozbiljniji bili izveštaji koje smo primali od Francuza, da su muslimanske trupe u gradu otvarale vatru na sopstvene građane. Jedan od takvih slučajeva se zbio kada je gađan tramvaj sa zgrade na muslimanskoj strani linije razdvajanja, koju je držala neka paravojna policija. U drugom slučaju, zbog posledica minobacačkog napada u blizini Rezidencije, ubijeno je dvoje dece, a dve mine su pale na istu lokaciju kada je francuski tim istraživao prvi slučaj. To ponovljeno gađanje su mogli da izvedu samo muslimani sa vatrene linije. Na drugoj strani grada su u više navrata avione s oznakama Ujedinjenih nacija i NATO, prilikom sletanja na aerodorom, gađali vojnici iz muslimanskog naselja Butmir. Bosanska vlada je uvek negirala, da njene snage otvaraju vatru na sopstveni narod i na pripadnike misije Ujedinjenih nacija. Čak su postavljali pitanje da li su Ujedinjene nacije u stanju da u uslovima građanskog rata tačno utvrde ko je gađao u nekom posebnom slučaju i da li je moguće tačno utvrditi mesto odakle je gađano. Nismo isključivali mogućnost da bosanska vlada ne učestvuje u tom poslu i da nije izdavala naređenja da se otvara vatra. Lično sam bio ubeđen da muslimanska vojska otvara vatru nasumice kako bi izazvala Srbe da dejstvuju protiv civila, a i kada su gađali civile, činili su to s namerom da optuže Srbe.

O ubijanju Srba:

Sredinom avgusta 1994. muslimanska je vojska artiljerijom gađala srpski grad Ilijaš na prilazima Sarajevu. Ilijaš je bio unutar zone od 20 kilometara zabranjene zone oko Sarajeva, što je značilo, da su muslimani još jednom prekršili ultimatum NATO. U tom napadu je pogođena škola i ubijeni su neke žene i deca.

O nehumanoj taktici:

Posmatrali smo uživo bitku skoro dva sata, a potom je vatra naglo prestala. Srbi, koje smo jasno mogli da vidimo u njihovim rovovima na padini obrasloj borovim drvećem, potpuno su zaustavili muslimanski napad. Tada su i upotrebili svoju artiljeriju i minobacače da bi odgovorili na vatru muslimana, čiji su minobacači bili razmešteni po gradu, a jedan od njih i u samom krugu bolnice na Koševu (o čemu je govorio još moj prethodnik general Brikmon). Muslimani su otvarali vatru na Srbe u nadi da će oni odgovoriti udarima po naseljenoj četvrti, što bi bio novi povod da međunarodna zajednica osudi Srbe, a njih prigrli.

Istorija će biti najbolji sudija muslimanskim vođama zbog primene takve nehumane taktike...

O borbama na Igmanu i ratnom zlocinu nad zarobljenicima i medicinskom osoblju:

Sledeće noći, 6. oktobra, kada su dobili tražene zatvorenike, muslimanske diverzantske jedinice su prodrle u demilitarizovanu zonu i ubile 20 srpskih vojnika i medicinskih sestara, smeštenih u sanitetskoj stanici komandnog mesta. Prošavši kroz zonu, oni su iznenada napali Srbe, a većinu pobili u vrećama za spavanje. Francuski lekar, koji je video tu užasnu scenu, zabeležio je da je osam Srba zaklano noževima i da je većina ubijena iz blizine, metkom u potiljak. Nekoliko tela je izgorelo. Ubijene su i četiri bolničarke. Tog popodneva, u otvorenom kamionu, kroz Sarajevo su paradirali muslimanski vojnici obučeni u crne uniforme sa crnim trakama oko glave, mašući svojim oružjem i uzvikujuć: "Alahu akbar!" Rekli su nam, da je to naročito uvežbana jedinica koja je upravo proslavljala pobedu na planini Igman.

Ovo je nesumnjivo bio jedan od većih ratnih zločina, što je Akaši hrabro i rekao kvalifikujući taj potez muslimanske vojske kao hladnokrvno ubistvo i divljaštvo. Bosanska vlada je tu akciju nazvala legitimnom vojnom operacijom. "Naši momci su ih upravo isterali izvan zone" – brbljao je Ganić, dok je Izetbegović optužio Akašija da vređa njegovu vojsku.

[neni75 0]

Marta 1994 Gorazde je bilo u zizi interesovanja svetske javnosti, a svi podaci koje su strani novinari imali o situaciji u tom gradu su se svodili na navode muslimanske strane.

Prethodno su nakon unistavanja svih srpskih sela oko Gorazda od strane Armije BIH, Srbi poveli ofanzivu u kojoj su povratili izgubljena sela i prema navodima muslimanske strane ozbiljno ugrozavali grad Gorazde.

NATO je sproveo napade na srpske polozaje oko Gorazda, a nakon toga je Rouz sa ekipom eksperata usao u taj grad i na licu mesta proveravao ranije navode o steti i gubicima. Nakon ove provere novinarima je saopstio sta je saznao. Naime, svi podaci o zrtvama i steti su bili lazni, a jedini potpuno unisteni deo grada je bio onaj deo grada koji je do 1992 bio pretezno srpski. Snimke tog dela grada sa zapaljenim srpskim kucama iz kojih su isterani njihovi predratni stanovnici su muslimani davali svim svetskim televizijama kao ''dokaz'' bezumnog srpskog unistavanja Gorazda. Rouz je presekao lazi objasnjavajuci novinarima cije su to kuce i ko ih je unistio. Iako je do tada pod pritiskom visih instanci cutao o medijskim manipulacijama Izetbegoviceve propagandne masinerija, ovaj put je verovatno shvatio da su podlosti koje je ta masinerija prezentovala svetskoj javnosti prevrsile svaku meru.

Obracanje Rouza novinarima povodom situacije u Gorazdu:

[Adrijan 3662]