Sloboda

[Morpheus 5112]

Gledam jedan video materijal na internetu, koji pokreće brojna pitanja o kojima ljudi inače ne razmišljaju i ne razgovaraju, osim u izuzetno retkim slučajevima. Načinimo jedan od tih izuzetaka na ovom forumu.

Ljudi često svoju slobodu doživljavaju isuviše ograničeno. Spremni su da je se odreknu isuviše lako, ukoliko im se spomene/objasni da će njenim ustupanjem učiniti nešto veliko, doprineti kolektivnom duhu/napretku/koječemu. To ne bi bio problem da često to nešto čemu prepuste deo svoje slobode počinje da je guši i dalje uskraćuje.

Uzmimo ekonomiju današnjice za primer. Zar sama reč ekonomija ne označava racionalno upravljanje ograničenim resursima u cilju zadovoljenja potreba članova društva? A šta se u stvari događa? Rade isuviše mnogo za isuviše malo, nemaju vremena za sebe i najdraže, a ipak ćute i trpe. Nezadovoljni su, mrzovoljni, razočarani, ali ipak ne dižu svoj glas protiv društva koje ih, de facto, ugnjetava.

Brojni su drugi primeri u kojima ljudi dobrovoljno ustupaju svoju slobodu nekim "idealima", poput države, vojske, stranke, ljubavi, ili nečeg sasvim desetog...

Gde je granica? Koja je to mera slobode koju ne biste ustupili nikome i ničemu? Kako uopšte doživljavate slobodu? Da li trpite njeno ograničavanje, ili se borite?

[Apolodor 709]

Najdobronamernije bih primetio da pojam slobode u mnogome premašuje psihološke okvire. Ona se bez ikakve rezerve može smatrati kategorijom i kao takva pripada izučavanju filozofoje, mada se, svakako, ne može zanemariti i psihološki aspekt slobode, kako je doživljava svaki čovek poanosob...

U kolikokvijalnom govoru, obično se smatra da je biti slobodan ustvari biti nelimitiran ničim, nezarobljen. Međutim, čovek je polivalentno biće (svesno, emotivno, generičko, socijalno, razumno...) sa brojnim potrebama i u funkciji svog opstanka kao socijalno biće je deo tih sloboda na neki način žrtvovao kako bi živeo u zajednici, odnono u državi u širem smislu. Život u društvu je, kao što je poznato, u stvari kompromis potreba i interesa tako ga ta socijalna komponentna (kao i druge njegove karakteristike koje proizilaze iz toga pa i psihološka) u određenom stepenu utiče na tu njegovu svesno izabranu (umanjenu) slobodu...

Međutim, brojni su aspekti slobode. Meni je posebno interesantno mišljenja o slobodi Artura Šopenhauera koje je izneo u svom delu O slobodi volje.

U samom pristupu pojmu slobode Šopenhauer ga razume kao negativan, tj. samu slobodu razume kao negativnu. Slobodu uvek razumemo kao odsustvo onoga što je onemogućava, a ne kao nju samu. U smislu prisutnosti, sloboda ostaje u senci. Time se put via negativa pokazuje kao neminovan. Ako slobodu razumemo, ili pre ne razumemo, u odnosu prema onome što je onemogućava, tada se sloboda pokazuje trostruko: kao fizička, intelektualna i moralna sloboda...

[lenjivica 704]

Međutim, brojni su aspekti slobode. Meni je posebno interesantno mišljenja o slobodi Artura Šopenhauera koje je izneo u svom delu O slobodi volje.

U samom pristupu pojmu slobode Šopenhauer ga razume kao negativan, tj. samu slobodu razume kao negativnu. Slobodu uvek razumemo kao odsustvo onoga što je onemogućava, a ne kao nju samu. U smislu prisutnosti, sloboda ostaje u senci. Time se put via negativa pokazuje kao neminovan. Ako slobodu razumemo, ili pre ne razumemo, u odnosu prema onome što je onemogućava, tada se sloboda pokazuje trostruko: kao fizička, intelektualna i moralna sloboda...

I ukoliko se javi protiv motiv,npr zelis da kupis sladoled,gledas film...ali ces ipak otici kuci i biti na forumu. S obzirom da postoji uvek protiv motiv,jako je tesko odrediti status slobodnog. Shopen je postavio pitanje "Mozes li hteti ono sto hoces" upravo iz tih protiv motiva...dakle intelekt nije slobodan,moral jeste...fizicka sloboda ne postoji :)

[Aiko 1794]

Gde je granica? Koja je to mera slobode koju ne biste ustupili nikome i ničemu? Kako uopšte doživljavate slobodu? Da li trpite njeno ograničavanje, ili se borite?

Granica je vrlo promenljiva..

Dok si solo, granice slobode su jedno, kad se zaljubis, drugo..a kad dobijes i decu, trece..nekada svesno i dobrovoljno ogranicavas sebi slobodu i podredjujes se na neki nacin nekom drugom, nekad te muka natera..a nekad jednostavno nemas hrabrosti, volje, energije, motiva da se izboris za sebe..

Koja je mera slobode koju nikome i nicemu ne bih ustupila?

Tesko pitanje..

Do pre par godina sam imala jasnu meru i jasnu granicu koju niko nije mogao da predje..a onda su se izdesavale neke mnogo teske stvari i sve zidine su se srusile..i sto je najgore ili najbolje, uopste mi vise nije ni vazno, a do pre par godina sam mogla nekom oko da izvadim ako narusi moju slobodu..ma samo ako pokusa..

Sada sam svesno ogranicena, svesno zarobljena i odlicno mi je ovako..nikad se slobodnije nisam osecala jer sam duhom jaca..a to vise niko ne moze da ugrozi..