Fear of the dark...

[Ludi Milojko 261]

...jucerasnji dan je bio hladan...mada...stojeci ispred kapele, nisam osecao hladnocu...cak ni tugu...ispred mene je gomila tuznih ljudi koji su dosli na poslednji ispracaj...vecina su jos uvek, deca...drugovi iz razreda, iz grada....ali, ne vidim ih...ni njih, niti masu moje generacije koji su dosli iz postovanja prema ocu sa kojim su isli u skolu...i druzili se...ne vidim...ispred sebe vidim samo svoju cerku...kako,dok ulazim u sobu, dotrcava, grli me oko vrata i cvrsto steze...slike se nizu, a osecam kako mi je neko nabio ruku u srce i pokusava da ga izvadi...nemam vazduh...uzdisem jako, ali grudi su preteske...

...imao je 17 godina...i svaki put kada je prolazio ulicom i javljao mi se, kao da sam gledao njegovog caleta dok smo bili klinci...a onda je jedna glupost prekinula sve...

...kada sam se vratio kuci...cerka je naravno, dotrcala i jako me zagrlila...kroz telo sam osetio toplinu,zadovoljstvo,srecu...par sekundi kasnije, kada sam je pogledao pravo u oci...ponovo sam osetio strah...fear of the dark...

[ELA 1400]

Za svaki vikend izlazak, meni se skvrci stomak ...nema neispricane lekcije kojom ga nisam 'naucila' ......a znam da sam je ispricala, da bi meni bilo lakse a ne sto ce njemu, jednom prosecnom tinejdzeru, nesto da znace. Ne mogu svaki put da ostanem budna i da ga docekam...ali zato postoji pravilo - mora da me probudi kad stigne ...da se javi, jer tek tada 'mirno spavam'. Ne znam ...ne zelim da ga drzim pod staklenim zvonom, da ga gusim, ali me je strah od dzungle na asfaltu ... Ostaje da mene boli stomak od brige, a on da raste, i poraste ...