Sociopate i psihopate

[stiklica 339]

Proučavanje kriminalnog ponašanja obuhvata učenje o različitim mentalnim poremećajima koji mogu da dovedu do abnormalnog ponašanja. Sociopatija i psihopatija su termini koji se odnose na ljude sa antisocijalnim osobina ličnosti. Mnogi psihijatri i psiholozi koriste ova dva termina u istom značenju, međutim, postoji kontroverza da li sociopate i psihopate dele iste osobine.

Sociopatija i psihopatija imaju mnogo toga zajedničkog, što i jeste glavni izvor konfuzije kada je u pitanju njihova distinkcija. Osobine koje sociopate i psihopate poseduju najčešće su:

• nepoštovanje prava drugih ljudi
  
• nedostatak osećanja krivice ili kajanja
  
• nepoštovanje zakona i socijalnih normi
  
• tendencija da pokažu agresivno ponašanje i emotivne izlive
  

Koja je razlika između psihopata i sociopata?

Među onima koji veruju da se sociopate i psihopate razlikuju, sastavljen je spisak osobina koje ih odvajaju. Sociopata ima tendenciju da bude nervozan i lako uznemiren. Najčešće su neobrazovani i žive na društvenim marginama; nisu u stanju da zadrže stalni posao ili da ostanu na jednom mestu. Ponekad formiraju zavisnost od strane pojedinca ili grupe, iako nemaju obzira prema društvu u celini. U očima drugih, sociopate odaju neki nemir. Ukoliko počine zločin, najčešće to urade neorganizovano i spontano.

Psihopate su, sa druge strane, veoma šarmantne ličnosti. Manipulativni su i lako pridobiju poverenje ljudi. Naučili su da oponašaju emocije, tako da drugim ljudima izgledaju kao „normalni“. Najčešće su obrazovani i imaju stalan posao. Neki od njih su toliko dobri u manipulaciji da imaju i porodicu i druge dugoročne odnose, a da niko u okolini ne posumnja u njihovu pravu prirodu.

Kada psihopate počine zločin, pažljivo planiraju svaki detalj. Zbog ove razlike u metodama zločina, razlika između ovih poremećaja je možda važnija za kriminologiju nego psihologiju.

Drugo verovanje je da je etimologija ovih poremećaja različita. Prema Dejvidu Likenu, bihejvioralnom genetičaru, psihopatija potiče od fiziološkog defekta u mozgu koja ima za posledicu nerazvijenost dela mozga odgovornog za kontrolu emocija i impulsa. Sociopatija je više proizvod traume u detinjstvu i zlostavljanja. Prema ovom modelu, stručnjaci veruju da su sociopate sposobne za empatiju ali samo u određenom kontekstu.

Na primer, sociopata može biti lojalan pojedincu ili grupi, i biti empatičan u odnosu na njega/njih. Psihopate međutim, nemaju sposobnost empatije, i ista je verovatnoća da povrede svoju porodicu i prijatelje kolika i da povrede stranca. I drugi psiholozi priznaju ove razlike, ali ih definišu kao primarnu i sekundarnu psihopatiju.

izvor/wordpress

--- Update ---

Pre nego što je pogubljen na električnoj stolici 1989. godine, Ted Bandi je priznao da je ubio 30 žena, najčešće tako što bi ih prebio do smrti a pre toga i silovao. Moguće da je imao i mnogo više žrtava, čak preko stotinu. Tokom pet godina ubijanja, nije bio sumnjiv zbog toga što je dobro izgledao, što je bio uredan, što je bio student prava.Bez obzira na spoljašnji izgled, Bandiju socijalna inteligencija nije bila jača strana. Bio je introvert, koji prema sopstvenim rečima nije znao kako da izgradi adekvatne odnose sa ljudima. Pred kraj svog života, ovako je sebe opisao: „Nisam shvatao šta je to zbog čega ljudi žele da budu prijatelji. Nisam shvatao zbog čega su ljudi jedni drugima privlačni. Nisam znao šta je u osnovi socijalne interakcije.“

Mnoge psihopate, poput Ted Bandija, imaju visoku inteligenciju i jasno prave razliku između dobrog i lošeg, ali nemaju socijalnih sposobnosti. Nemaju samokontrolu, uporno krše socijalne, moralne i pravne norme. Ne shvataju društveni ugovor.

Ali zbog čega? Da li postoji specifičan neurološki i kognitivni deficit u osnovi njihovih akcija? Da li su stvarno nesposobni da shvate quid pro quo društvenog života? Dva psihologa, Elsa Ermer i Kent Kiehl, smatraju da je specifičan deficit u rezonovanju, u osnovi psihopatije.

Kako bi istražili sva ova pitanja. Ermer i Kiehl otišli su tamo gde je najveća verovatnoća da će pronaći dobar uzorak psihopata- u zatvor. Testirali su i intervjuisali 67 zatvorenika (neki su bili psihopate, a neki ne) o tri različita pravila razumevanja. Neka pravila su bila jednostavna i deskriptivna, kao na primer: „Ako je osoba iz Severne Dakote, ta osoba voli hladnoću“. Druga su bila zasnovana na društvenom ugovoru: „Ako pozajmiš moja kola, moraćeš sam da sipaš gorivo“. Ostala pravila su se odnosila na rizik i predostrožnost: „Ako radite sa pacijentima koji imaju tuberkulozu, morate nositi hirurške maske“. Svi zatvorenici- uz kontrolnu grupu koju su činili ko drugi do studenti- imali su zadatak da razmišljaju o ovim pravilima, da bi se videlo kako razumeju različite forme rasuđivanja.

Rezultati: zatvorenici koji nisu bili psihopate, razmišljali su na isti način kao kontrolna grupa studenata- bili su mnogo bolji u razumevanju društvenog ugovora i rizika, nego u opštoj logici. Psihopate su pokazali jako loše razumevanje društvenog ugovora, rizika i predostrožnosti.

Razumevanje quid pro quo je temelj svake saradnje i morala. Nije čudno što je ono iskrivljeno kod ljudi koji ne prave razliku između dobrog i lošeg, moralnog ponašanja i varanja. Takođe nije čudno što psihopate loše odmeravaju rizik i ne preduzimaju mere predostrožnosti. Zbog toga mnogi od njih i upadaju u nevolje i završavaju u zatvoru.

izvor/wordpress

Nadjoh nesto o ubicama ,masovnim ubicama,serijskim.....

Serijske ubice su obicno ljudi koji imaju visok kvocijent inteligencije.

Citala sam da je jedan masovni ubica imao 160kvocijent,kao Ajnstajn.

Sta li je to ih *tera* u drugom smeru?

Zasto nisu postali naucnici,kreativni ljudi?

[Morpheus 5112]

Inteligencija je samo preduslov. Ona nam, ako je pravilno razvijena, pomaže da shvatimo kako nešto funkcioniše ili uzročno-posledičnu vezu između događaja, dakle tehničke elemente nečega. Odnosi između ljudi ne podležu istom skupu pravila kao niz brojeva i veoma često nsu baš sasvim logični, pa se visoko ineteligentni ljudi često ne snalaze u njima. Ako se izuzme inteligencija, koja očito ne pomaže kod međuljudskih odnosa, oni su isti kao svi ostali ljudi - podležu uticaju okruženja, koje nas formira u najranijem dobu. Ako se u tom periodu dogodilo nešto što nije trebalo ili se nije dogodilo nešto što je trebalo da se dogodi, kvrc!, otišli su u negativno. Ako se na vreme nešto ne učini tim povodom, njihova socijalna inteligencija je trajno narušena. Oni ne mare za društvene konvencije niti za ljudski život i skoncentrišu se na ono za šta su najsposobniji - tehničke elemente - kako nekoga ubiti.

[stiklica 339]

Ja sam nesto o tome citala,mnogo me interesuje ta tema,da je emotivni faktor jak poriv za takva ponasanja.

Ako sam sve dobro shvatila psihopate su pedantni,sistematicni,intelegentni ljudi.Dotle je sve u redu,ali emocije su im u deficitu.

Mislim da nisu empate,nemaju samilosti.

Opet te emocije.

Mislim da su emocije mnogo vazne za pravilan razvoj.

Bar meni se tako cini....

Morf meni se cini da je ubijanje njihova potreba vise nego tehnicki izvesti zlocin.

Njih to uzbudjuje.

Izmenjeno December 1, 2011 od strane člana stiklica

[Morpheus 5112]

Imaju potrebu, da, samo kažem da se u nedostatku emocija možeš skoncentrisati samo na tehniku.

[stiklica 339]

Imaju potrebu, da, samo kažem da se u nedostatku emocija možeš skoncentrisati samo na tehniku.

Moguce:cesces:.

Nisam razmisljala iz tog ugla.