gresan

Pre godinu i po dana napravio sam film starijem sinu za 18. rodjendan.
Prelistavajući slike, snimke, papire sa prvim crtežima, pisma Deda Mrazu često mi je što od miline, što od sreće, što od smeha, što od nostalgije..."upadalo nešto u oko" i izdajnički izazivalo vlagu u istim...
Prvi koraci...prve reči...tepanje...antologijske scene koje se i danas prepričavaju u porodici, rodjendani...ljudi kojih više nema, a bili su deo njegovog odrastanja su me često "razbijali" najstrašnije...
Film je premijerno gledala najuža familija i kumovi. Vladala je tišina, propraćena smehom, ponekim tihim šmrcanjem mame ili bake...Sin nije progovorio ni reč čitavih sat i po.
A ja sam prečesto "imao baš nešto u kuhinji da obavim ili sipam piće ili ispraznim pepeljare..."

Upravo ovih dana čeka me repriza istog za mladjeg sina....u fazi sklapanja "priče" kroz montažu... Ako sam na forumu, a "ćutim" znajte da mi "nije ništa....i SVE mi je..."

Napisano 27. jula 2007.


Jutros sam upalio sveću
..jednoj zeni koja ce mi nedostajati do poslednjeg daha moje ovozemaljske duse. Zapalio i stajao gledajuci u plamen koji titra,titrajima mog srca.Misli su po ko zna koji put odletele na isto mesto....

Rastali smo se kada sam imao 7 godina.Preudala se i otisla da zivi u daleki grad sa covekom koji je bio bolji prema njoj od mog oca.Vidjao sam je o raspustima i duzim praznicima odlazeci kod njih.
Taj covek je bio dobar prema meni...Vodio me svuda, pricao zabavne price,ispunjavao zelje...samo jednu, najvecu nije hteo da mi ispuni....da dodjem da zivim sa njima.

Godine su prolazile postao sam momak....podnela je zahtev da joj budem dodeljen,ali ja sam imao vec 17 godina i previse "Beograda" u krvi.
Odsluzio sam vojsku,zaposlio se,ozenio...Dosao je rat.Cetiri godine se nismo videli, a culi tek ponekad kada telefonske kablove nisu razrovale granate.
Videli smo se jedne zime tako sto se samo pojavila na vratima mog novog doma.
Posle toga smo se vidjali cesce.Zena u zrelim i lepim godinama,a ja svoj covek.....
Poslednje zime je dosla u posetu.Vodio sam je svuda po Beogradu koga je uvek volela,na koncert Balasevica,Legendi....ali uvek odlagao jedno pitanje,pitanje koje sam sada bio spreman da postavim...spreman ali ne i dovoljno hrabar da cujem odgovor.
Mesec dana po povratku u Zagreb javili su mi da je u bolnici.
Mesec dana mi je trebalo da uspem da udjem u Hrvatsku ambasadu,a posle jos mesec dana da dobijem vizu.Dok sam stigao do Zagreba vec su je prebacili u Ljubljanu.Skidali su me carinici iz autobusa,voza,proveravali da li sam ucesnik rata...a ustvari im je smetao "crveni pasos"...
Stigoh do nje....da saznam da je kraj blizu i da je bolest udarila i u glasne zice i da ne moze da govori.Iscrpljenu i izmucenu svaki dan sam je obilazio u bolnici....pricali smo pogledom....Citao sam odgovore iz ociju na pitanje koje sada nisam ni zeleo da postavim...
Neko je odozgo tako sredio...da sada kad smem i zelim da TO pitam....da je bolje da to ne uradim...

Umrla je dok sam bio kod kuce...kako sam imao spremnu vizu krenuh isti dan....
Po njenoj zelji bi kremirana, a po istoj zelji da joj urna bude polozena u Zagrebu pored drugog muza, urnu prosvercova u gepeku automobila moj drug Slovenac,jer bi procedura za dobijanje dozvole trajala mesec dana....

Na polaganju urne nisam bio,jer hrvatska ambasada u Ljubljani nije htela da mi izda vizu....Sedeo sam sam...u tudjem gradu, urnu su polagali moja draga, nekoliko prijatelja i sestra....a moje pitanje vise uopšte nije billo vazno.

Gledao sam u plamen svece i znao sam...da sam joj davno sve oprostio i da to odavno vise nije bitno ni zasto ni kako....Prekrstih se i ostavih i ovu svecu kao i sve one zapaljene prethodnih godina da dogori sama u tisini crkve....

Napisano 27. jula 2007.


Jutros sam upalio sveću
..jednoj zeni koja ce mi nedostajati do poslednjeg daha moje ovozemaljske duse. Zapalio i stajao gledajuci u plamen koji titra,titrajima mog srca.Misli su po ko zna koji put odletele na isto mesto....

Rastali smo se kada sam imao 7 godina.Preudala se i otisla da zivi u daleki grad sa covekom koji je bio bolji prema njoj od mog oca.Vidjao sam je o raspustima i duzim praznicima odlazeci kod njih.
Taj covek je bio dobar prema meni...Vodio me svuda, pricao zabavne price,ispunjavao zelje...samo jednu, najvecu nije hteo da mi ispuni....da dodjem da zivim sa njima.

Godine su prolazile postao sam momak....podnela je zahtev da joj budem dodeljen,ali ja sam imao vec 17 godina i previse "Beograda" u krvi.
Odsluzio sam vojsku,zaposlio se,ozenio...Dosao je rat.Cetiri godine se nismo videli, a culi tek ponekad kada telefonske kablove nisu razrovale granate.
Videli smo se jedne zime tako sto se samo pojavila na vratima mog novog doma.
Posle toga smo se vidjali cesce.Zena u zrelim i lepim godinama,a ja svoj covek.....
Poslednje zime je dosla u posetu.Vodio sam je svuda po Beogradu koga je uvek volela,na koncert Balasevica,Legendi....ali uvek odlagao jedno pitanje,pitanje koje sam sada bio spreman da postavim...spreman ali ne i dovoljno hrabar da cujem odgovor.
Mesec dana po povratku u Zagreb javili su mi da je u bolnici.
Mesec dana mi je trebalo da uspem da udjem u Hrvatsku ambasadu,a posle jos mesec dana da dobijem vizu.Dok sam stigao do Zagreba vec su je prebacili u Ljubljanu.Skidali su me carinici iz autobusa,voza,proveravali da li sam ucesnik rata...a ustvari im je smetao "crveni pasos"...
Stigoh do nje....da saznam da je kraj blizu i da je bolest udarila i u glasne zice i da ne moze da govori.Iscrpljenu i izmucenu svaki dan sam je obilazio u bolnici....pricali smo pogledom....Citao sam odgovore iz ociju na pitanje koje sada nisam ni zeleo da postavim...
Neko je odozgo tako sredio...da sada kad smem i zelim da TO pitam....da je bolje da to ne uradim...

Umrla je dok sam bio kod kuce...kako sam imao spremnu vizu krenuh isti dan....
Po njenoj zelji bi kremirana, a po istoj zelji da joj urna bude polozena u Zagrebu pored drugog muza, urnu prosvercova u gepeku automobila moj drug Slovenac,jer bi procedura za dobijanje dozvole trajala mesec dana....

Na polaganju urne nisam bio,jer hrvatska ambasada u Ljubljani nije htela da mi izda vizu....Sedeo sam sam...u tudjem gradu, urnu su polagali moja draga, nekoliko prijatelja i sestra....a moje pitanje vise uopšte nije billo vazno.

Gledao sam u plamen svece i znao sam...da sam joj davno sve oprostio i da to odavno vise nije bitno ni zasto ni kako....Prekrstih se i ostavih i ovu svecu kao i sve one zapaljene prethodnih godina da dogori sama u tisini crkve....

O da, ova vestina mi je verovatno urodjena, posto sam to radila i kao malo dete..strpljiva sam i tolerantna, desava mi se nekad i da godinama skupljam informacije i samo slusam i slusam, upijam i pamtim..i onda dodje taj moj trenutak i sa sve osmehom istresem iz rukava, a protivnika iz gaca..

Slusanje ljudi je najmocnije oruzje protiv njih samih..nije lako, jer je nekad stvarno mucno cutati i slusati, a na guzicu bi progovorio..ali se isplati i to visestruko..
Svaka pobeda je slatka, a najsladja je ona koja se odlozi i saceka..

Hvala ti šefe od srca!

(U potpisu: Grešnikov X hromozom)

brzinu

Bravo majstori...

Bravo Smuco na aktuelnosti i brzini...ne moram da čekam vesti niti da tražim na netu, niti na teletextu. Aktuelna i brza! :)

:):)

Možda nisam pozvan da odgovaram na pitanje jer nisam dama ,ali ja ne volim taj dan. Jedino koga ispoštujem je moja tašta jer se ona stvarno raduje tom datumu.

Kakav je vaš stav prema 8.martu?

U selu gde često boravim predveče se može čuti kako jedan čovek od svojih 70-ak godina, prolazeći brežuljcima i udolinama, peva neke stare srpske pesme. Glas mu je jak i melodičan.
Zvuk prvo dolazi sa livada koje se nalaze ne severu, a kasnije,dok sunce zalazi, se "pomera" ka zapadu i na kraju negde oko 23 h dolazi sa južne strane.
Mir i tišina seoskog ambijenta otežava približnu procenu razdaljine...

Zainteresovan ovom neobičnom pojavom čuh od meštana sledeću priču...

Radisav ima livadu udaljenu 10 kilometara od kuće. Svakog leta redovno kosom kosi, i u danima kada to pevanje dolazi samo sa livade svi znaju da je njegova kosidba u toku.
Po završenom košenju seno plasti tamo i tokom godine svakoga dana sa naramkom sena na vilama nosi svojoj jedinoj kravi obrok.

Meštani su mu nudili da mu livadu pokose kosačicom, da mu plast cena preteraju kultivatorom...on sve to godinama odbija.

Na moje pitanje pa zašto...dobih priču...

Kad je bio mlad zaljubio se u neku devojku Draginju iz obližnjeg sela. Ona nije bila ravnodušna i jedno leto su proveli zajedno snalazeći se gde i kako će se videti. Onda je Radisav imao mnogo više livada i kao i danas sve ih je sam kosio. U toku kosidbe ona bi dolazila,donosila mu vodu i obrok,sedela u hladu bagrema....a on bi kosio i pevao samo za nju....

Te jeseni su je udali u neko udaljeno selo za momka koji je bio jedinac. Nikada vise nije cuo nista o njoj...Nikada se nije oženio....ostao je da živi sam.

Od tada on ne prestaje da peva iste one pesme koje je ona volela...Peva, dok nosi naramak sena na vilama...prelazi svaki dan po 20 km....peva i nada se....da ce se ona odnekud pojaviti...da će ga čuti....i da će mu se vratiti....

Pravilno je i treba i trebalo bi...
Danas treba da odem kod zubara.
Danas bi trebalo da odem kod zubara.

Ono što je je pogrešno a ljudi masovno ne znaju je trebaM, trebaŠ, trebaMO, trebaTE.
Toliko rogobatno zvuči da nije potrebno ni znati teorijsku osnovu pravila.

Net sam otkrio 2000. kupovinom prvog računara.
Bio je to blagi "šok"...jedan potpuno nov i nepoznat svet.

Iskustva sa forumima imam nekih 7 godina, sa manjim prekidima. Za to vreme ovo mi je tek treći forum. Nisam od onih koji lete okolo na bezbroj mesta. Kada nadjem gde mi je udobno tu ostajem.
Prvi mi je bio preglomazan, ne volim gužvu...na drugom sam ostavio "celog sebe". preko 8000 postova, gomila tema od kojih su neke bili pravi biseri te sam ih sebično preneo i ovde.
Ono što je moj "problem" je da sve što radim u životu "ili radim ili ne radim", pa tako i na forumima. Uvek sam ono što sam, pod istim nikom, sa istim žarom i inspiracijom.
Srećom nemam neka velika ružna iskustva, pa i dalje verujem u lepotu ovakvog druženja.

Ufff, ovo je za mene jedna od najtezih tema kada su deca u pitanju..

Imam jednog samostalnog, sada vec velikog decaka i jednu malenu curicu koja je silom prilika pod staklenim zvonom..
Oduvek sam bila veliki protivnik takvog nacina vaspitanja i sina sam od najranijeg detinjstva pustila da se osamostaljuje..nije to lak posao, mnogo je lakse uraditi sve umesto deteta, a vremena i vremena treba da se nauci da sve radi sam..gledam ga sad i znam da se isplatio svaki utroseni minut..

Jezim se na roditelje koji drze decu pod staklenim zvonom i onda me snaslo upravo to..moja curica je samostalno samo prohodala, sve ostalo vise nije mogla sama..ne moze ni u vrtic, ne moze sama ni na jedan deciji rodjendan ili u parkic, a da joj ja ne dahcem za vratom, ne moze sama da se obuce, ni da ide u WC..
Cetiri godine strepnje nad njom i postala je pravi mali ovisnik..strasno mi je to, ali jednostavno ne moze drugacije..sada se vec pomalo plasim za njenu buducnost..uskoro treba da krene u skolu, a ona ne ume sama da se snadje i nema apsolutno nikakvu predstavu o svetu..

Trenutno do jeseni imamo pauzu izmedju operacija, snimanja, hemioterapija i danas sam je odvela u skolu plesa..da je bar malo ukljucim u zivot van kuce..i gledam je danas medju decom..ogromna je razlika izmedju nje i njih, ogromna..ali znam da radim pravu stvar, ma koliko tesko bilo gledati sve to..

Dacu sve od sebe da to stakleno zvono uskoro razbijem..u najsitnije parcice..

Khm, da,
stvarno sam se uželela...
Lepo sređen tekst (vrlo bitno za estetsku dušu)
Sređene misli (ili barem u "pokušaju") ...
Ma miliniCa....da mi vreme nije ograniceno...





ps. Ninja......doĐŽi da te izbubim
Veco ....ništa ti ne promakne...

:lol:

Net sam otkrio 2000. kupovinom prvog računara.
Bio je to blagi "šok"...jedan potpuno nov i nepoznat svet.

Iskustva sa forumima imam nekih 7 godina, sa manjim prekidima. Za to vreme ovo mi je tek treći forum. Nisam od onih koji lete okolo na bezbroj mesta. Kada nadjem gde mi je udobno tu ostajem.
Prvi mi je bio preglomazan, ne volim gužvu...na drugom sam ostavio "celog sebe". preko 8000 postova, gomila tema od kojih su neke bili pravi biseri te sam ih sebično preneo i ovde.
Ono što je moj "problem" je da sve što radim u životu "ili radim ili ne radim", pa tako i na forumima. Uvek sam ono što sam, pod istim nikom, sa istim žarom i inspiracijom.
Srećom nemam neka velika ružna iskustva, pa i dalje verujem u lepotu ovakvog druženja.

Selo u okolini Drvara...

Jedna baka živi sama i čuva svoju jedinu kravu koju voli kao najrođenije, jer joj godinama ljubav i pažnju uzvraća mlekom i rađanjem teladi.
Kako je selo vremenom opustelo pojavi se problem da je najbliži bik daleko preko 20km i da jadna baka više nije u stanju da pređe toliki put po brdima i gudurama.
Saznavši za taj problem njen unuk joj reče:
"Bako, nemoj brinuti, zvaćemo veterinara i on će oploditi kravu...."
Baka ga sumnjičavo pogleda i reče: "Kako to veterinar će je oploditi...?"
"Ne brini bako...to su neke nove metode....", odgovori unuk, "samo ti budi kod kuće ovih dana da te on te traži po polju".

I tako i bi....Jedan dan stiže veterinar u dvorište pozdravi se sa bakom i reče: "Bako, gde je ta krava, ja došao poslom, pokažite mi gde je štala i ništa ne brinite....sve ću ja to sam".
Baka ga odmeri od glave do pete i pokaza mu u pravcu štale...
Veterinar krenu ka štali a baka poviče za njim....
"Dijete....sačekaj malo....."
Ode u kuću i vrati se posle par trenutaka noseći hoklicu pod rukom i reče...
"Uzmi ovo dijete, valjaće ti....a ti sad idi u štalu i uradi šta moraš, a ja 'odo u kuću jer ja tu sramotu ne mogu gledat...."

Da li je to osobina, fizička karakteristika možda frizura...
Maštoviti ste, dovoljno... i informisani :)

Koliko puta vam se desilo da sa nekim udjete u raspravu oko nekog problema ili nerazumevanja i po zavrsetku iste niste zadovoljni ishodom. Tek naknadno vam dolazi na pamet sta ste mu/joj mogli bolje ili "jace" reci. Ili vam je zao sto ste preterali, ali jbg reci izletele i sad je kasno...
Najcesci problem u ovome je sto prilikom pocetka rasprave ulecemo u dijalog ili odgovore na napade odbranom na "prvu loptu". Upravo je tu najveca greska. Ulecemo u dijalog u kome krece prepirka "rec na rec" i ona se otima kontroli.
Jako je vazno da kao neko ko je siguran u ono sto je uradio drzite razgovor pod kontrolom i na taj nacin postignete svoj cilj. Odbranite sebe, a sagovornik oseti da je "porazen".

Kada krene takav napad najbolje je pustiti "napadaca" da kaze sve sto ima....ne prekidati ga. Na taj nacin postizete dve stvari. Prva je dajete sebi vremena, a druga od njega dobijate "materijal na dlanu". Cucete sve sto treba da cujete, kao i to da cete usput razumeti i pozadinu "napada".

Tek kada "napadac" zavrsi i "ispuca" sve adute nastupate vi....sve vam je rekao...imate sve na dlanu...i onda mozete da mu se kulturno "na'ebete majke" argumentima, biranim recima, sigurni u sebe...

Ova vestina nije laka...ali je mocno oruzje uz pomoc kojeg cete se i osecati bolje, a i izlaziti kao pobednik. Jos ako uspete da u toku svega sacuvate mirnocu, onda ste apsolutni pobednik (pa makar i ne bili u pravu )

Tradicija je ono što su radili tvoji dedovi, i dedovi tvojih dedova. Na tebi je da je prilagodiš vremenu u kome živiš, izvučeš najbolje iz nje, a retki je učine još boljom no što je bila.

A tesko da moze da se zamisli Vojvodjanska kuhinja bez..



Tasci sa sirom



Za testo:
500 gr ostrog brasna
3 jajeta
malo soli
po potrebi mlake vode

Fil:
200 gr mladog kravljeg sira
1 jaje
malo soli

Za kuvanje:
Po potrebi voda i malo soli

Preliv:
po zelji ulje, saka mrvica

Zamesiti tvrdje testo od svih sastojaka..Mlake vode dodati koliko treba da se zamesi testo.

Podeliti u dve jufke i razviti tanku koru na pobrasnjenoj radnoj povrsini.

Napraviti fil od svih sastojaka.

Na jednu koru, na jednakim razmacima stavljati po grudvicu fila/razmaci su oko 5 cm/ i preklopiti drugom korom. Prstima pritisnuti oko fila da se ne bi razlilo pri kuvanju.

Posle 10 minuta iseci taske uz pomoc kuhinjskog tockica, ili obicnim nozem, cetvrtastog oblika.

Kuvati u kipucoj osoljenoj vodi dok ne isplivaju na povrsinu.
Resetkastom kasikom vaditi ih u cediljku i dobro isprati pod mlazom hladne vode.

Sloziti u zagrejanu ciniju u kojoj ce te ih servirati.

Preliti ih uprzenim mrvicama, mladim kajmakom, izgnjecenim sirom ili kiselom pavlakom.

Odaberite preliv po zelji.
Jedino su obavezne mrvice, a sve ostalo je stvar ukusa.
Sluziti tople.

Pfff, kak'e su vam poruke - sem Gogine ni jednu ne mogu da provalim :dry:

Nisam imala običaj da decu držim pod staklenim zvonom.
Deda i baba imali su kuću u jednom malom Sremskom selu, sa dve ulice, od kojih je jedna bila asfaltirana druga ne. Njihova kuća je bila baš u toj drugoj, bez asfalta. Celo leto su provodili tamo, igrajući se u prašini na ulici, obilazeći štale i čardake. Bilo je padova, čvoruga, posekotina i ogrebotina...ali "od toga deca rastu". I dan danas mi je drago što su imali tu sreću da kao gradska deca uživaju u sveže pomuženom mleku, voću koje su jeli direktno sa drveta. Da seku drva, da vijaju krave po pašnjaku i kokoške po dvorištu.
Naučili su da se sami brinu o sebi, igrajući se ispred zgrade sa ostalom decom i svojim vršnjacima. Da sami rešavaju svoje probleme, da razmišljaju glavom. Pravili su greške, i neka su.
Sin je bio poseban stručnjak za nestašluke i razne ideje, ali mi smo to smatrali obaveznim delom detinjstva i odrastanja.
U školu su išli sami i sami nosili svoje školske tašne, pa su jako brzo shvatili šta im je potrebno a šta ne, u toj istoj tašni.
Već sa 9-10 godina su krenuli sami gradskim prevozom po gradu. Kao predškolci, odlazili sami do prodavnice da kupe po neku sitnicu, i uz put naučili kako da barataju sa parama, i kako da ih čuvaju.
Kada je došlo vreme odlaska u JA, zamolio me sin da mu odložim vojsku na tri meseca. Prvo pitanje je bilo da želim da znam razlog.
-"Mama, kad si tolikima odložila vojsku 'ajd i meni. ( drugarica mi radi u vojnom odseku..) Znaš, nešto sam razmišljao da odem na more, pa onda u septembru u vojsku".
-Neće moći. Odlazak na more nije razlog odlaganja vojske. O tom "detalju" je trebalo razmišljati u junu kada se upisivao fakultet. Ideš na more sledeće leto, kad se vratiš iz vojske.

Radeći sa decom, sa svakom novom generacijom, zapitam se šta to nije u redu? Da li sam ja ta koja greši u svojim razmišljanjima ili...?
Deca su sve razmaženija, sve nesamostalnija, sve nezrelija...a roditelji sve samouvereniji da su baš oni rodili male prinčeve i princeze ili budućeg predsednika države ili bar neke političke stranke, a ako ni jedno ni drugo, onda je baš njihovo dete jedan od potencijalnih direktora nekog giganta...
Ako ne vide svoje dete ni u jednom od ovih "popularnih ličnosti" , onda će (makar) biti "poznato lice" malih TV ekrana....

Umorna sam od pitanja:
-Jaooooo, pa kako će moje dete to znati da uradi?
(Prvi put nikako, drugi put nekako, treći put svakako..)
-Jaoooooo, to je moje dete napravilo? Nemoguće-on/ona to ne ume!!!
( još kako ume...!)

Kada će peMzijaaaaaaaaaaaaa.... :grr:

pusti me moliN te... odgovaram tu na kojejakve periferne pitalica, a svo vreme mi Đoka na umu.
Toliko sam nestrpljiva i unervožena, ne mogu ni sama da iščekam da ti odgovorim.. a kamoli ti


šifri :slon:
važi! čekaj me, ja ću sigurno doći!
šifra :obala slonovače:


Gledala bi da izbegnem pojavljivanje vak'e ideje, jer u kafani više volem da lezilebujem no da razvijam biznis
al' ajd'.. sveže namolovani bi bili ninja i Morf.. naši sveži najforumashi.
Slike bi k'o onaj šta je radio portete za Skupštinu, odokativno procijenila na bratbratu
po iljadu eura.
Elu & grešnog, kao i Sun & Vatera ne bi mogla da angažujem, jer bi unajveće igrali po stolovima
Mara je pravi profesionalac i zbog njene velike ozbiljnosti, postala bi direktorica marketinga.. najbolje joj ide uvaljivanje magle, pa će najbolje da uvali sav taj moleraj
možda čak i po većoj ceni
Kumica bi ladno mogla da brine o novčaniku.. kada ne bi toliko brinula o svom šefu, jel'jeo, jel'pio, jel'trepnuo, jel'štucnuo i jel'kašljucnuo
tako da ona otpada
Aiko bi potencijalnim kupcima podrobno objasšnjavala sve tajne cake raznih tehnika molovanja.. i onako usput im pojasnila - zašto je Đoka najčešći motiv na mojim (a i na njenim) slikama.
malena bi prisutnim strancima.. naročito semitskim narodima, sve to sinhrono prevela na sve jezike.. čisto da ne dođe do fašizma, antisemitizma.. a zbog mene ni do antikomunizma
Lenju posle večere niko ne bi ni vid'o, jer bi zaspala ispod Adrijanovog stola, koji bi uveliko orgijao za DJ pultom
i na dobre sentiše/stiskavce đuskao sa Gogom
... tako da bi novčanik i novci bili (i ostali) kod (jedine trezne) mene...
i ja bi ondak odmak sutra od jutra, s'njima uplatila svima, deset zajedničkih nezaboravnih dana
u najlepšem hotelu na obalama Libije.

Vođe puta bili bi, ko drugi do ti i TurkMen!



ovenu nam..
a da ne bi i mi š'njim
najbolje da ga pustimo.. da ga i ne diramo tak'og
nikak'og.





____________________________________

ELAaaaaaaaaaaaaaaaaaa... vidiš da te gledam
dođi 'amo, imam nešta da ti (pre)dam

Ja sam upoznala net za moje kume "25"rodjendan :hahaha:
Imam previse slobodnog vremena i onda jako puno i provodim na netu...Najvise sam pocela da koristim net zbog sestre koja zivi u USA,a onda je to postalo svakodnevna navika
Sto se tice foruma,imam iskustvo i u postovanju i u pravljenju istoga a i o banovanjima sa istih
Inace nisam konfliktna osoba,ali imam sindrom KALIMERO,pa to ti je NEPRAVDA!!!
NE volim kad ljudi namecu svoje misljenje i stavove i ondaK ja malo dolepim,pa pisem peticije
Inace nijednom nisam banovana zbog bezobraznog recnika ili ogovaranja,ali sto ljudi ne vole kad ih ubedim da mi je "jezik"jaca strana
Znaci kumin "25"rodjendan...Znaci pre par godina sam bila normalna,pa sam uvela internet i onda sam se ***** :lol:

Pardoniram, opravdano odsutna
Odmah sredjujem.