bellissima
-
Broj poruka
108 -
Datum registracije
-
Poslednja poseta
Vrsta sadržaja
Profil
Forum
Kalendar
Član Poruke pisao u bellissima
-
-
Nisam bila za odrzavanje gej parade, ali me iritira ovo igranje hocemo, necemo.
Prvo su najavljivali gej paradu, pozivajuci na toleranciju.
Potom su se gadjali ciframa pet hiljada policajaca, obezbedjivace svega pet stotina gej aktvista.
Zatim su shvatili da nemaju opreme za vise od dve hiljade policajaca.
Pa su danima kalkulisali,u cilju predstojecih izbora, dobro je za izbore hmmm nije dobro.
Ne znam kako vama, ali meni je preko glave ovih njihovih sarenih laza,koje nam serviraju dok nam drzava tone (ako moze vise da potone)
I nije tu u pitanju samo ova parada, jer je ja nikad nisam ni podrzavala, mene vise iritira cinjenica sto drzava precutno priznaje svoju nesposobnost.
-
Nisam savrsena i ne trudim se da budem.
Imam milion mana,ponekad mi smetaju, ponekad se sazivim sa njima,sve u zavisnosti od raspolozenja.
Znam da na druge, ostavljam utisak hladne osobe.
Dizem neke silne zidove oko sebe i samo retkima dopustam da me bolje upoznaju.
A kad me upoznaju, gotovo svi po definiciji, mi skrecu paznju,na utisak, koji ostavljam na druge,da delujem
hladno, uobrazeno, nedostupno.
Nekad mi i zasmeta to, jer znam da to nisam ja.
U nekim situacijama,mi savrseno odgovara.
Jer ne znam da se pretvaram,kazem uvek sve sto mislim, radim samo onako kako ja zelim.
Mozda se to naziva sebicnost, ali ja sam davno resila da ne idem protiv sebe u korist drugih.
Ponekad sam i brzopleta.
Znam biti i veliki cutolog.
Uzasno tvrdoglava, pa makar to islo na moju stetu.
Ne znam da se izvinjavam.
Onaj ko mi se ne svidja i ne prija mi, to ce odmah procitati na meni i nece ni traziti drugu priliku.
Koga volim, volim jako i svim srcem, ko mi se ne svidja,drzim ga na distanci.
Imam i vrlina, nije da nemam,ali vise me muce te neke moje mane, koje u kompletu daju sliku mene ,
a ko me voli volece me u tom kompletu, a ko ne, nije mi ni bitno.
Imam svoj svet, svoj krug prijatelja, svoj zivot,ne interesuje me sta drugi misle, kako me dozivljavaju, jer ja najbolje poznajem sebe i to svoje drugo Ja.
-
-
Nekad sam bezala od problema.
Mislila sam zatvorim oci, ne mislim na njih i ... nestace.
Dok me nagomilani nisu zestoko opaucili po glavi i naucili.
Ali ja sam takva,prvo svom silinom idem glavom kroz zid, pa nesto naucim.
Moj problem je sto ja ne umem da delim sa nekim svoje probleme.
Ne znam da kukam, da se jadam, zalim na zlu sudbinu ili godinu.
Znam vrlodobro da cutim i sama ih resavam.
Jer mislim da niko ne moze moj problem resiti bolje od mene same.
A sto se tice ovih drugih, ponekad mi se cini da sam magnet za takve.
Jer znam da slusam i cutim.
Oni kukaju, odgovaraju, ja slusam, njima lakse posle, mene glava boli citav dan.
Evo sad sam slusala sestrinu kuknjavu, skoro sat.
Tema vec izlizana, godinama unazad.
Ona svaki peti dan kuka, zbog iste price,ja sad vise ne neslusam, jer znam vec napamet ishod.
Samo klimam glavom i cutim.
Ona se iskuka, pet dana smo svi mirni, pa opet u krug.
A ja nekad pomislim ko je tu lud, ona ili ja :kez:
-
Odrasla sam u jednoj maloj ulici, na kraju sveta.
Izmedju drvoreda bagrema, gde su automobili bili pravi raritet.
I nije bilo buke,nije bilo guzve, nesmes i nemoj.
Bili smo slobodni, pride sto je pola moje uze familije zivelo niz put, tri kuce levo, pa
dve kuce desno, uvek smo nekom bili na oku i uzivali u slobodi.
Danas se sretnem sa prijateljicom, koja je odrastala samnom,u ulici bagrema.
Ustvari,nasa prica je veoma komplikovana.
Ona je od moje sestre, sestra,meni nije rod,ali se znamo oduvek,ziveli smo kao porodica i navek su svi mislili da smo sestre,
a kad zapocnemo objasnjavanje nase rodbinske nepovezanosti,obicno nikom nista nije jasno,pa smo nekako precutno
odlucile da nema svrhe objasnjavanju,jemo rod, nismo rod.
I nekako se namestilo da licimo, kako ne znam :kez:ali odmalena, nismo objasnjavale vise nikom taj komplikovan rodbinski odnos.
Sestre i šlus.
I uzivamo nas dve, danas u nekoj skrivenoj bastici.
I ona mi kuka, kako bi sve dala na svetu,da ona nasa ulica bagrema, jos postoji, a ovako dete ne sme cestito pred zgradu da pusti.
Jel se secas?
Pa odlutasmo tamo, kad smo imale neke sitne godinice.
Ismejasmo se nekim dogodostinama, koje sam i zaboravila.
Vratile smo se na tren opet u onu nasu ulicu bagrema,koji su poseceni.
Ni ulica vise nije na kraj sveta,urbanizam je uzeo danak.
Nema vise ni prasnjavog putica, ni potocica posle kise, kad smo bose gazile do besvesti.
I trcale.
I leptire lovile, nekim sklepanim merodovima, boze me sacuvaj
Ali lep je osecaj.
Da imas nekog svog, ko te zna u dusu.
Pred kim nema pretvaranja.
Kako je malo samo potrebno, da osetis srecu.
-
istina :)
-
nekad me strah,da te sanjam
iz svakog sna ,jos se budim,
e nemam ja ,
mrvu tvoje hrabrosti,
pa do jutra ne smem zaspati ...
-
-
:)
Objasni mi.
Ti verujes u sebe,zadnji atom snage ulazes, ali nista ne mozes uraditi, jer si samo nemi posmatrac.
Znaci , ma koliko verovao u sebe, nemas pione u svojim rukama,igra je prepustena drugom.
A taj drugi ti kaze da je nauka nemocna.
Medicina nemoze pomoci.
Da je nekom ostalo samo par sati zivota, da ides kuci i spremas ono sto treba da bude.
Leka nema, pomoci nema.
To je to.
Al cudo se desilo,vec sutradan ujutru.
Pored svih losih prognoza nekoliko doktora.
Kome da zahvalim medicini, koja je otpisala, nauci, koja nema odgovore, meni, koja nisam nista uradila, osim sto sam verovala ili nekoj jacoj sili ?
-
Ajd' ovako. Svetlost na kraju tunela, ok, razumem. Bio sam u tunelu. Svetlost nam nije uputilo božanstvo da nam pokaže put i da snagu, to smo sami uradili. Mi smo u sebi pronašli snagu da se sa nečim borimo, odlučili smo da se borimo. To govori o našoj snazi, ne o snazi vere. To što smo svoju odlučnost odlučili nekako nazvati ne znači da nam je bilo kakva spoljna sila pomogla.
Negde je, dabome, moralo početi. Ali to što početak nismo shvatili ne znači da je inteligentna spoljna supersila prouzrokovala taj početak. Na određeni način se i dalje ponašamo isto kao naši praistorijski preci, koji nisu mogli objasniti grmljavinu, pa je pripisali ljutnji bogova. Objasnićemo početak jednog dana. Osim ako je posledica multidimenzionalnih svemira, koje nećemo shvatiti jer smo trodimenzionalna bića.
Ok, tvoja snaga je pobedila,ali da bi tvoj um, kontrolisuci snagu volje, pobedio, morao je u nesto da veruje.
Znaci vera te je vodila, u tvom slucaju, vera u samog sebe.
Uostalom covek bez vere u sebe, tesko da moze da se nosi sa nedacama.
Ali ti ovde brkas veru u sebe i veru u Boga.
Bar sto se tice mog posta.
Jer eto na svojoj kozi sam osetila, nekoliko puta da i pored sve moje vere u sebe,koja mi tad nista nije znacila, jer nista nije ovisilo od mene,pored velikih nauka i znanosti, koje nisu imale odgovore na moje zasto i koje su mi jednoglasno rekle da
da cudo nece doci i pomoci nema,a cudo se desilo.
Ja necu tebi sad tupiti o Bogu i veri.
Tvoj je izbor da ne verujes.
I postujem tvoj stav.
Ja verujem da postoji neko, nesto,sad da li se on ili sta vec zove Bog,ili kako vec, to ne mogu da tvrdim.
Ne mogu ni stopostotno da tvrdim da postoji, jer ga nisam videla,ali mogu da verujem u njega.
Mozda, jer mi je tako lakse.
Verovatno zato sto sam tako vaspitana.
Mozda, sto sam od malih nogu ucena, o veri u Boga.
O veri u njegovo postojanje.
Ja verujem.
-
Vera je veoma intimna pojava.
Mozes da verujes, mozes da ne verujes.
Nevernicima je tesko utrti put ka veri,ako je to vec u njihovim glavama utemeljeno kao obicna farsa i sarlatanstvo, kako bi se
kontrolisao narod ili narodi.
Slazem se sa Turkom, odnekud je sve moralo poceti
A ja verujem.
Cuda su nekad moguca,iako mislimo da nema svetla na kraju tog nekog tunela, o kojem je vec neko pisao
I ne daj boze nikom, da dodje do kraja tog istog tunela,neverujuci u svetlost.
-
Ljudi male pameti retko se boje da ne budu dosadni.
Od svog porekla i detinjstva ne može se lako pobeći.
Toliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živeti.
Ivo Andric
-
Pronadjes ljude nalik na sebe
i stanes tako
i neverujes
da ima neko kao ti – isti,
bas isti na ovom drugacijem svetu.
I nista ne moras da im kazes.
Sve se unapred zna i razume.
I ne znas koliko kao ti – istih
za susret sa tobom bas sada se spremaju.
I ne znas ko su to, kao ti – divni.
I sto su jastuke suzama vlazili.
A lepo ste se mogli sresti
samo da ste se malo potrazili.
I prodjes kroz zivot s pogresnim nekim.
S drukcijim nekim
S nekim dalekim.
-
Moji roditelji, uza i sira rodbina, svi su zaludjenici za Dunavom i ribolovom.
Tako da pocevsi od prvog maja, pa do kraja avgusta,kamp naselja
su nicala svake godine, na drugom mestu.
Potom je moj teca, pocetkom devedesetih, otkrio kamp naselje Jaz, nadomak Budve.
Bilo je mesta za kupanje i za pecanje, po izboru.
Pa kad uvece krene kolona sa kamp prilikolicama, prema primorju,zna se da krece kolektivni godisnji moje familije
I godinama smo isli u Jaz, na isto mesto, u isto vreme,ostajali po mesec dana.
Nisam dugo bila na Jazu, ove godine prolazeci magistralom,sidjem dole, da vidim kako sad izgleda, posle svih ovih godina.
Samo je plaza ista, jedna od najlepsih, ako ne i najlepsa plaza primorja :)
-
Nikad nisam bila od onih koji su se zaljubljivali na prvi pogled ili osmeh ...
I taj prvi pogled mi uglavnom ništa nije značio.
Često,ne bih upamtila čak ni ime i uvek mi je trebalo nešto više od tog prvog, fatalnog susreta.
Lepota mi nikad nije bila bitan presedan u izboru.
Uglavnom sam se zaljubljivala na taj drugi pogled,kad je necija dusa uspela da nadje put do moje ...
I sve moje ljubavi su počinjale, posle tog drugog pogleda.
Verujete li da je za ljubav potrebno više od prvog pogleda?
-
Godine donose mudrost, a osećanja sa tim istim godinama, postaju promenjiva.
Ili možda grešim?
Ponekad je granica izmedju ljubavi i mrznje, veoma tanka.
Tu ne mislim na klasičnu mržnju, više na netrpeljivost.
Nekad je svesno, a nekad nesvesno predjemo ...
I zaboravimo sve, ili pak pamtimo, a ne prastamo.
Da li je lakse mrzeti,nekog koga ste voleli,
ili voleti nekog koga ste mrzeli?
-
Godinama, unazad me je šišao,isti frizer.
Međutim odselio se i ja sad lutam, od salona do salona
Prošle godine, negde u ovo vreme, sam imala traumatično iskustvo, sa jednom frizerkom, kad sam menjala boju kose,
upropastila mi je kosu totalno.
Toliko da se jos nije oporavila.
:(
-
Koristim ih, jer moram.
Za neke su te moje maske nepristupacne,neki kad se ogolim, kazu da su bezdusno odbojne.
Ja najbolje znam kakve su, jer su samo moje.
Nemenjam ih lako.
Cini mi se da je u poslednje vreme, sve redje skidam.
Ne zagledam je i ne trazim odgovore.
Ja znam sta je ispod povrsine.
Znaju i oni, koji su meni bitni.
Koji su deo mog zivota, kad se svetla pogase i maskenbal se zavrsi.
Meni je to dovoljno.
Sreca je, umeti, ponekad drugima pokazati osecanja, dozvoliti sebi sitne greske i ludosti.
I ne glumiti radosnog klovna, cija sreca traje, tek dok se zavesa na pozornici ne spusti.
-
Nemojte nikom reći, ali jedem već treće parče lubenice.
Ladne.
I pijem kafu.
-
Plasim se visine.
Užasno se plasim visine
toliko da ne smem ni na terasu da izadjem.Ne znam, otkud taj strah u meni, ali kako godine prolaze, on ne nestaje.
Elem.
Bilo je leto.
Te godine sam završila osnovnu školu i pre mora, dane provodila na Oficircu.
Bilo je popularno skakanje sa Oficirskog mosta.
Mislim, mostom se zove
Naravno, da danima nisam smela ni da mu se približim blizu, a penjanje na isti je za mene, bila naucna fantastika
Bila je neka opklada u pitanju, ja sam je izgubila
Secam se da sam stala tik uz ogradu, zatvorila oči, jer čini mi se,da sam samo bacila pogled dole, onesvestila bih se.
Izbrojala u sebi do pet i skočila.
Usput se nagutala vode,paralisana strahom, ne znam ni kako sam se dočepala obale.
Ali probala.
I skočila.
A potom sam dobila zabranu odlazaka na Oficirac, čitavo leto, kad mi je otaC saznao.
Ti ćeš meni apač biti
-
Fali ti ...
autorsko pravo :kez: -
Imam sliku sa tvrdjave...Bella i ja...eto to iskoristi.
:lol:Jel ti to planiras da rasteras korisnike ?
:(
-
Telefon mi je nuzno zlo.
Na mobilnom mi je iskljucen zvuk, pa mi se veoma cesto desava, da mi isprazne bateriju od poziva,
posle obavezno sledi, za cega ti sluzi telefon,zasto ti je ugaseno zvono,da umire covek, ti se ne bi javila Ne volim telefone, ni maratonske razgovore.
I svi moji,to dobro znaju, tako da su digli ruke od mene :kez:
-
Novi Sad
Sokakom Zlatne Grede
k’o macor sumrak prede,
ljulja se nad kanalom klisanski bus.
Tvrdava pusta mesec kao zmaja,
nad Varadinom
aveti tera,sa trga, Miletic vecito prgav.
Salajka drema brale, krovovi lule pale,
Liman uz Dunav tece, dobar su par.
Kroz senku bloka, pristizu decaci.
Detelinarci.
Dok buket zvezda prelep
laticom srebri Telep.
Novi Sad, podseti se da je grad,
kad mu se sa ulica bitange sklone ...
Novi Sad, jos zablista ponekad,
kad sest raznih crkava, uglas zazvone.
Dobro vece Novi Sade moj.
Bio sam, kud sve nisam, vise ni ne znam 'di sam,
vid’o sam sve kojesta, bedu i sjaj.
Varosi ima, sto da gresim dusu,
boljih i lepsih,
al’ samo jedna je, shvacas,
varos u koju se vracas.
Novi Sad, podseti se da je grad,
kad mu se sa ulica bitange sklone ...
Novi Sad, jos zablista ponekad,
kad sest raznih crkava, uglas zazvone.
Balasevic
Novi Sad - iz našeg ugla
u Novi Sad
Napisano
Uvek pocetkom jeseni uhvati me neka seta.
Moja kuma kaze da su to moje "ludaje",koje me drze jedan mesec, jednom godisnje
pa znamo se
A ja bih to pre nazvala nemirom, kad mi je sopstvena koza tesna i svet oko mene mali.
Danas krenem peske sa posla kuci.
Ne znam kad se ta odluka rodila u meni, u kom momentu, ali postala sam je svesna tek kad mi je ispod nogu
zasustalo suvo lisce, prvi vesnik, nadolazece jeseni.
A Novi Sad, nekako tih i miran, subotom poslepodne.
Uspavan.
Mirise na jesen.
Pomislih u sebi, boze, koliko je vremena proslo,otkad sam zadnji put peske, ovako setala gradom.
Prolazim pored dvorista svoje osnovne skole.
Druzimo se, ona i ja, svakodnevno u prolazu.
Virnem uvek, kroz prozor kola na levu stranu kad prolazim,ali odavno nisam bila tamo u tom dvoristu,ispod starih kestenova,
gde smo provodili svoje velike odmore.
I nekako su me misli odvele, brzinom svetlosti, od zute, crvene marame pa do male mature.
I nista se nije promenilo.
Sve je isto,gospodin Ducic je i dalje na istom mestu.
Onaj park,odakle je gledao kabinet biologije, kad sam mislima bezala u njega, tokom dosadnih predavanja je i dalje isti.
Ni klupe u dvoristu nisu menjane.
Samo su grafiti novi i neki novi klinci.