bellissima
-
Broj poruka
108 -
Datum registracije
-
Poslednja poseta
Vrsta sadržaja
Profil
Forum
Kalendar
Sve što je napisao član bellissima
-
Jesi li konacno srecna, istinski srecna? :)
-
Svratim Ne tako cesto, ali sam tu i vi koje volim to odlicno znate Istina ili izazov?
-
Istina
-
Zaboravljas da sam nevidljiva :ljubac:
-
Koje su tvoje najvece pobede u zivotu? Koliko su te porazi boleli? I Maro :ljubac:
-
Nisam iznenadjena. Mada zabrinjava starosna struktura stanovnistva. Ako realno pogledamo sela,izumiru vec godinama unazad,to se zna, uredno se vode statistike, ali drzava nista ne poduzima. Prosperitet su veci gradovi, koji postaju prebukirani. Prolazeci letos, kroz Crnu Goru,obratila sam paznju na veliku nenaseljenost,izbrojala sam svega cetiri baste zasadjene, koliko se moglo videti sa magistralnog puta. Mestani su mi objasnili da na primorju, uglavnom svi jeseni i zime provode u Beogradu. Kad sam usla u Srbiju,primetila sam zapustena imanja, neobradjena zemljista. Nikad pre nisam ob
-
Uvek pocetkom jeseni uhvati me neka seta. Moja kuma kaze da su to moje "ludaje",koje me drze jedan mesec, jednom godisnje pa znamo se A ja bih to pre nazvala nemirom, kad mi je sopstvena koza tesna i svet oko mene mali. Danas krenem peske sa posla kuci. Ne znam kad se ta odluka rodila u meni, u kom momentu, ali postala sam je svesna tek kad mi je ispod nogu zasustalo suvo lisce, prvi vesnik, nadolazece jeseni. A Novi Sad, nekako tih i miran, subotom poslepodne. Uspavan. Mirise na jesen. Pomislih u sebi, boze, koliko je vremena proslo,otkad sam zadnji put peske, ovako setala gra
-
Nisam bila za odrzavanje gej parade, ali me iritira ovo igranje hocemo, necemo. Prvo su najavljivali gej paradu, pozivajuci na toleranciju. Potom su se gadjali ciframa pet hiljada policajaca, obezbedjivace svega pet stotina gej aktvista. Zatim su shvatili da nemaju opreme za vise od dve hiljade policajaca. Pa su danima kalkulisali,u cilju predstojecih izbora, dobro je za izbore hmmm nije dobro. Ne znam kako vama, ali meni je preko glave ovih njihovih sarenih laza,koje nam serviraju dok nam drzava tone (ako moze vise da potone) I nije tu u pitanju samo ova parada, jer je ja nikad nisam
-
Nisam savrsena i ne trudim se da budem. Imam milion mana,ponekad mi smetaju, ponekad se sazivim sa njima,sve u zavisnosti od raspolozenja. Znam da na druge, ostavljam utisak hladne osobe. Dizem neke silne zidove oko sebe i samo retkima dopustam da me bolje upoznaju. A kad me upoznaju, gotovo svi po definiciji, mi skrecu paznju,na utisak, koji ostavljam na druge,da delujem hladno, uobrazeno, nedostupno. Nekad mi i zasmeta to, jer znam da to nisam ja. U nekim situacijama,mi savrseno odgovara. Jer ne znam da se pretvaram,kazem uvek sve sto mislim, radim samo onako kako ja zelim. Mozda se
-
:zeva:
-
Nekad sam bezala od problema. Mislila sam zatvorim oci, ne mislim na njih i ... nestace. Dok me nagomilani nisu zestoko opaucili po glavi i naucili. Ali ja sam takva,prvo svom silinom idem glavom kroz zid, pa nesto naucim. Moj problem je sto ja ne umem da delim sa nekim svoje probleme. Ne znam da kukam, da se jadam, zalim na zlu sudbinu ili godinu. Znam vrlodobro da cutim i sama ih resavam. Jer mislim da niko ne moze moj problem resiti bolje od mene same. A sto se tice ovih drugih, ponekad mi se cini da sam magnet za takve. Jer znam da slusam i cutim. Oni kukaju, odgovaraju, ja s
- 20 replies
-
- 1
-
-
- disciplina
- problemi
- (i 2 drugih)
-
Odrasla sam u jednoj maloj ulici, na kraju sveta. Izmedju drvoreda bagrema, gde su automobili bili pravi raritet. I nije bilo buke,nije bilo guzve, nesmes i nemoj. Bili smo slobodni, pride sto je pola moje uze familije zivelo niz put, tri kuce levo, pa dve kuce desno, uvek smo nekom bili na oku i uzivali u slobodi. Danas se sretnem sa prijateljicom, koja je odrastala samnom,u ulici bagrema. Ustvari,nasa prica je veoma komplikovana. Ona je od moje sestre, sestra,meni nije rod,ali se znamo oduvek,ziveli smo kao porodica i navek su svi mislili da smo sestre, a kad zapocnemo objasnjavanje
-
istina :)
-
nekad me strah,da te sanjam iz svakog sna ,jos se budim, e nemam ja , mrvu tvoje hrabrosti, pa do jutra ne smem zaspati ...
-
Trudim se da jutra budu moja, samo moja. I nekako najvise uzivam u njima. Svom svetu, miru, tisini, hladnoj kafi i cigareti. I cutanju. Jer to je jedini deo dana kad mogu da cutim i uzivam u tisini.
-
:) Objasni mi. Ti verujes u sebe,zadnji atom snage ulazes, ali nista ne mozes uraditi, jer si samo nemi posmatrac. Znaci , ma koliko verovao u sebe, nemas pione u svojim rukama,igra je prepustena drugom. A taj drugi ti kaze da je nauka nemocna. Medicina nemoze pomoci. Da je nekom ostalo samo par sati zivota, da ides kuci i spremas ono sto treba da bude. Leka nema, pomoci nema. To je to. Al cudo se desilo,vec sutradan ujutru. Pored svih losih prognoza nekoliko doktora. Kome da zahvalim medicini, koja je otpisala, nauci, koja nema odgovore, meni, koja nisam nista uradila, osim s
-
Ok, tvoja snaga je pobedila,ali da bi tvoj um, kontrolisuci snagu volje, pobedio, morao je u nesto da veruje. Znaci vera te je vodila, u tvom slucaju, vera u samog sebe. Uostalom covek bez vere u sebe, tesko da moze da se nosi sa nedacama. Ali ti ovde brkas veru u sebe i veru u Boga. Bar sto se tice mog posta. Jer eto na svojoj kozi sam osetila, nekoliko puta da i pored sve moje vere u sebe,koja mi tad nista nije znacila, jer nista nije ovisilo od mene,pored velikih nauka i znanosti, koje nisu imale odgovore na moje zasto i koje su mi jednoglasno rekle da da cudo nece doci i pomoci nema
-
Vera je veoma intimna pojava. Mozes da verujes, mozes da ne verujes. Nevernicima je tesko utrti put ka veri,ako je to vec u njihovim glavama utemeljeno kao obicna farsa i sarlatanstvo, kako bi se kontrolisao narod ili narodi. Slazem se sa Turkom, odnekud je sve moralo poceti A ja verujem. Cuda su nekad moguca,iako mislimo da nema svetla na kraju tog nekog tunela, o kojem je vec neko pisao I ne daj boze nikom, da dodje do kraja tog istog tunela,neverujuci u svetlost.
-
Ljudi male pameti retko se boje da ne budu dosadni. Od svog porekla i detinjstva ne može se lako pobeći. Toliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živeti. Ivo Andric
-
Pronadjes ljude nalik na sebe i stanes tako i neverujes da ima neko kao ti – isti, bas isti na ovom drugacijem svetu. I nista ne moras da im kazes. Sve se unapred zna i razume. I ne znas koliko kao ti – istih za susret sa tobom bas sada se spremaju. I ne znas ko su to, kao ti – divni. I sto su jastuke suzama vlazili. A lepo ste se mogli sresti samo da ste se malo potrazili. I prodjes kroz zivot s pogresnim nekim. S drukcijim nekim S nekim dalekim.
-
Moji roditelji, uza i sira rodbina, svi su zaludjenici za Dunavom i ribolovom. Tako da pocevsi od prvog maja, pa do kraja avgusta,kamp naselja su nicala svake godine, na drugom mestu. Potom je moj teca, pocetkom devedesetih, otkrio kamp naselje Jaz, nadomak Budve. Bilo je mesta za kupanje i za pecanje, po izboru. Pa kad uvece krene kolona sa kamp prilikolicama, prema primorju,zna se da krece kolektivni godisnji moje familije I godinama smo isli u Jaz, na isto mesto, u isto vreme,ostajali po mesec dana. Nisam dugo bila na Jazu, ove godine prolazeci magistralom,sidjem dole, da vidim k
-
Nikad nisam bila od onih koji su se zaljubljivali na prvi pogled ili osmeh ... I taj prvi pogled mi uglavnom ništa nije značio. Često,ne bih upamtila čak ni ime i uvek mi je trebalo nešto više od tog prvog, fatalnog susreta. Lepota mi nikad nije bila bitan presedan u izboru. Uglavnom sam se zaljubljivala na taj drugi pogled,kad je necija dusa uspela da nadje put do moje ... I sve moje ljubavi su počinjale, posle tog drugog pogleda. Verujete li da je za ljubav potrebno više od prvog pogleda?
ja te samo podsecam da mislim na tebe :)