Turkmenbashi
-
Broj poruka
3410 -
Datum registracije
-
Poslednja poseta
-
Days Won
19
Vrsta sadržaja
Profil
Forum
Kalendar
Član Poruke pisao u Turkmenbashi
-
-
Meni je alfa i omega za rad sa fotkama, a drugi do njega za rad sa RAW mi je Lightroom. Elem, konzumiram CS3 i koristim ga skoro pa isključivo za rad sa fotografijama. Što ga više provaljujem i učim, sve više sam svestan koliko malo znam
A lepo kažu čovek se uči dok je živ :kez: -
Kako da fotografišete zalaske sunca
Zalazak sunca je nešto što se vrlo često fotografiše a ono zbog čega ga fotkamo tako često su na prvom mestu - boje. Kod izlaska i zalaska sunca nebo može biti različitih boja a upravo njih treba naglasiti na fotografijama. Da bi naglasili boje na fotografiji, često je poželjno da fotografija bude blago (nekada i malo jače) podeksponirana. Ako ste fotografisali zalazak i boje vam deluju isprano, pomerite ekspoziciju (Ev) ispod nule, na npr vrednost od -1 ili više. Tako će boje kao na fotografiji biti malo izraženije, a ako ne želite da imate tamnih delova na slici (totalno crnih delova) možete fotografisati 2 ili više istih fotki sa različitim ekspozicijama pa ih onda softverski iskombinovati u 1 fotku (photo bracketing). Ako ste u društvu, možete nekoga 'posaditi' ispred aparata pa fotografisati kako bi imali i ljudsku siluetu koja može fotku učiniti zanimljivijom itd. Za bracketing je poželjno raditi sa stativa, mada i iz ruke može da se okine nekoliko pa da se fotka kasnije sredi kropovanjem.
-
Nema na čemu :)
-
Ja bih šćeo da ubacim sliku a ne znam:neznam:
Pa ako neko može da pomogne
Slika se ubacuje klikom na ikonicu na kojoj je ovo malo drvce:
Uploaded with ImageShack.us
Kada iskoči prozorče unese se URL odnosno adresa slike i klikne se ok da se ubaci u post.
p.s. Treba voditi računa o veličini slike jer je forum neće automatski smanjiti, ne bi valjalo da slika bude mnogo velika (tipa više od 700 pixela po dužoj strani)
-
Sad sam super, čim sam završio sitne posliće po kući :kez:
-
Nešto iz šerijata? Ma strpati u zatvor na dovoljno dugo pa će imati tamo torturu kakvu već zaslužuju takvi manijaci. Takvih nažalost ima u svim sferama našeg života pa i u prosveti gde nikako ne bi smelo da ih ima, ali eto...
-
Ja sam par postova i napisao, onako osrednjih, a bio je par nedovršenih pokušaja
Ne računam stanje blage pripitosti kada mi još proradi koncentracija i inspiracija :) -
Ajmo forumaši trenutak istine
jeste li se kadgod ulogovali i pisali pod gasom? I kako je sve izgledalo dan posle :P
-
Медији у рату
„Како тече кампања дезинформација“, упитао је 25. априла 1999. немачки канцелар Герхард Шредер Алистера Кембела, саветника за медије британског премијера Тонија Блера. Агресија на Југославију била је у пуном јеку, а НАТО је полако губио медијски рат.
Дакле, ко је више лагао у том рату 1999? Да ли су медији били саставни део ратног напора сукобљених страна, да ли су могли остати „неутрални“? На Западу је већ годинама присутна теза да су медији у рату саставни део ратног потенцијала државе и да се објективност у извештавању враћа тек по завршетку рата.
У рату 1999. у Београду је било западних новинара, у Приштини само њих неколико. У Бриселу су брифинзима НАТО-а присуствовали и српски дописници. Заправо, рат 1999. био је први сукоб у историји света којег су водили функционери за штампу, а реторика НАТО-а однела је превагу над реалношћу. Пошто нису могли да буду „придодати“ јединицама НАТО-а, нису могли да иду у борбе, западни дописници окупљали су се у седишту НАТО-а у Бриселу, или су се налазили на границама Србије са Македонијом и Албанијом и одатле извештавали. Дописници са терена обично ништа и нису знали, осим онога што су лично видели, а на граници су евентуално видели само избеглице, колеге из редакција морале су да их обавештавају о најновијим збивањима пре него што их укључе директно у програм „са лица места“. Или су били убеђени у правичност рата и злочине само Срба, или су били „овчице“ које су прихватале само оно што НАТО тврди.
С друге стране, Београд је на Косово повремено одводио само оне западне новинаре који су били коректни у извештавању. Ти новинари су у својим редакцијама одмах били оптужени да су се „продали Србима“. Правдали су се да су имали избор: или коректни извештаји, или нема „ексклузиве“ са терена.
Војска је однела победу над медијима у НАТО агресији на Србију. Западним новинарима није речено да је ЦИА помагала обуку ОВК и пре почетка бомбардовања, да је ОВК убијала српске полицајце свесна да ће то изазвати реакцију против албанских цивила, што би онда био разлог који ће изазвати НАТО бомбардовање Југославије… НАТО је лагао и када је говорио да није намерно гађао цивилне мете. Тек у јуну 1999. генерал Весли Кларк је новинару Би-Би-Сија Марку Урбану признао да су у „трећој фази“ рата авиони имали за циљ цивилне мете. Лаж око воза у Грделичкој клисури, снимак који је три пута убрзан и „објашњење“ НАТО-а „да се воз појавио на прузи изненада“ посебна је прича. Јер, пилот се, ето, изненадио када је на прузи угледао воз. Требао је ваљда да га угледа на путу?
НАТО је лагао и око броја убијених Албанаца, прво је то био број од 150.000 људи, после је то спуштено на 10.000. Ни тај број још није потврђен. Ипак, најсрамнији догађај за западне медије била је мисија америчког Конгреса, која је у Југославији боравила 18. и 21. априла 1999. са циљем да утврди чињенице. Конгресмени су закључили да не могу да верују ни администрацији у Вашингтону ни медијима.
Мирослав Лазански
објављено: 18.01.2011.
-
Njegovo veličanstvo - Photoshop. Da li ga koristite i koliko mislite da znate da radite u photoshopu? Koliko vam koristi, koju verziju imate, šta valja i šta ne valja odnosno šta može bolje itd? Ako želite neko znanje da podelite sa nama u vezi rada u ovom izuzetno korisnom programčetu, izvol'te. Opet ako imate neko pitanje, postavite ovde možda neko ima odgovor.
-
Svestan sam ja uguzivanja, ali obično to ne urade ovako nenormalno. I mentalni bolesnik bi shvatio da ovde nešto nije kako treba? Zar misle da je narod toliko glup/nezainteresovan da neće lupiti novu recku na spisak idiotluka koje su napravili? Jedno je da su nesposobni i bezobrazni, a drugo da nas sve prave budalama.
E moj prijatelju pa gde ti živiš
videli ljudi da niko ne diže frku, pa onda šta koji moj udri do kraja. Kad su bacili milion $ na jednog debila i nikom ništa, bacili par miliona na satelit pa opet ništa, bacili na vakcine pa opet nikom ništa,... pa boli ih uvo da se cimaju oko ovakvih sitnica još ćemo mi pomija da se nakusamo. -
Južni Sudan bi uskoro mogao da postane nova nezavisna država, zvanični Kartum je već najavio da će priznati rezultate referenduma u južnom Sudanu. Afrika će po svemu sudeći dobiti još jednu državu a obzirom na brojne teritorijalne sporove samo na ovom kontinentu, ovo će sigurno biti vetar u leđa još nekim afričkim regionima da zatraže nezavisnost. Zvanični Kartum pristaje na miran razvod nametnutog braka, a da li će svaki ovakav spor u Africi i uopšte u svetu biti rešen samim referendumom? Šta mislite, očekuje li svet novi talas nastanka država i državica i kakve sve krize to može da proizvede? Neke prognoze su bili da bi nakon unilateralnih priznanja Kosova to moglo da stvori haos u svetu, pa evo otada ocepljenje proglasiše 2 gruzijske oblasti a izgleda da će se sada nastaviti i u Africi.
-
Šta te to čudi, ne misliš možda da će mene ili tebe da zaposle
Znaš li ti prijatelju kakva su sve radna mesta izmišljana ali bukvalno izmišljana da bi uguzili na platni spisak rođake, kumove i partijske drugove po administraciji :trt: -
Tuš, sada i nemam kadu :kez:
-
-
Ako ta sila postoji, ona nema nikakve veze s religijom uopšte, bez obzira kako je mi tumačili.
Misliš da nema
a sa čime ima onda? Od religije do religije, dogma i verovanja se razlikuju ali se na kraju svede na isto - baš tu teoriju kreacije.Ta sila ne zahteva da joj se molimo, ne propisuje zapovesti, ne tvrdi da je bilo šta stvorila niti se na bilo koji način prikazuje bićima koja su proizvod njene mašte.
Pa sad, da smo živeli u vreme Mojsija pa da možemo da pričamo ovako ostaje da verujemo ili ne verujemo onome što je zabeleženo. Neka afrička plemena imaju drugačija verovanja od nas samih ali nas sve spaja to što verujemo.
Ta sila je ili nezainteresovana za svoj proizvod, ili ima važnijih stvari da o njima brine. Zašto, ali zašto u svim dosadašnjim istraživanjima nismo našli ni najmanji delić dokaza o hirovitosti te sile, već svaka nedoumica dobije adekvatno ovozemaljsko objašnjenje?
Pa sad, kao što već napisah nauka ide donekle i to je to. Onda na kraju sebi postaviš pitanje, šta je smisao svega? Jer pre nas je morao nastati taj kosmos i otkud on tu i mi u njemu
šta se to pobrinulo da sve ovako bude iz današnje perspektive i koliko god nauka tu da napreduje neće stići do same srži 
Ovo samo znači da treba i dalje da istražujemo.Naravno, glupo bi bilo drugačije.
-
To što neko izbacuje besmislene teorije ne potire mogućnost postojanja više sile.
Jednostavno religija nije nešto što je opipljivo kao nauka, suviše je apstraktna da bi tu bilo nekih egzaktnih teorija. Nemamo takve spoznaje da bi ih pravili a da budu utemeljene na ovozemaljskim dokazima.I nemoj kriviti višu silu za naše greške
ne sećam se da je igde zabeleženo da je Bog stvorio idealnog čoveka, samo po svom obliku. Možda je naše shvatanje religije pogrešno, ali ti i dalje nemaš dokaza da Bog ne postoji (kao što ni ja nemam dokaz koji je tebi čvrst pa da poveruješ da postoji). -
Blue hour - plavi sat
Foto: WikipediaPlavi sat je period dana kada nije ni potpuni sumrak a nije ni dan, a karakteriše ga plavo nebo kao na fotografiji iznad. Svetlost je mnogo kvalitetnija nego kada je potpuna tama i tada po mnogima nastaju najlepše fotografije u uslovima slabe svetlosti. Pošto još nije potpuna tama, objekat će se mnogo bolje videti na fotografiji nego kod potpunog odsustva svetlosti a nebo će imati tamno plavu boju. Plavi sat jako kratko traje, tek nakon što sunce zađe pa dok ne nastupi potpuna tama. Da bi napravili fotku u ovom periodu, svakako će vam trebati i neki izvor svetlosti - svetlost grada, od saobraćaja itd. Opširnije o ovom fenomenu ovde - http://www.bluehoursite.com/articles/learn-how-find-and-photo-blue-hour-scene
-
Svi negde putujemo, na neke dalje ili bliže destinacije. Svakome od nas je neka sigurno ostala u lepom sećanju i preporučili bi je drugima. Pa nam recite:
1.Gde ste to bili?
2.Kako je najbolje putovati tamo?
3.Kada se stigne, šta nikako ne propustiti?
4.Preporučeno doba godine (jesen, zima, leto, proleće)
5.Preporuka za smeštaj, hranu i piće?
6.Preporuke vezane za bezbednost u samom mestu?
7.Par lepih fotografija destinacije
8.Eventualno još neka napomena, savet, impresija itd.
:)
-
A evoluciju je pokrenulo? A svemir je nastao? A veliki prasak se desio zbog? I tako u nedogled
Pa... kreaciju odbacujem u startu. To je ogromna kolekcija gluposti, tvrdnji koje nije moguće dokazati niti zdravorazumski prihvatiti.Ti u stvari odbacuješ ono što piše u Talmudu/Bibliji/Kuranu. Šta ako je kreacije i bilo ali se nije desila baš kako piše u pomenutim knjigama? Imaš dokaz protiv?
Teorija evolucije je Ok, samo što ide donekle i to je to. A onda dolazi gomila pitanja na koje nauka neće uskoro moći da odgovori. Ja prihvatam i evoluciju i kreaciju ;)
-
Danas sam ispizdeo na Fejsbuk ko nikada do sada
to čudo sve lošije radi u zadnje vreme i sve više počinje da mi smetaju bagovi koje niko ne sređuje a drndaju stvari koje su savršeno dobro radile svim korisnicima. Ako je poenta za godinu dana izmeniti format profila 2-3 puta a ne popraviti nešto što škripi od nastanka ove mreže alal im ga.Jesam li opterećen, recimo da nisam. Uglavnom sam offline, malo se čujem sa rođacima koji su malo dalje, nabacam fotke i to je to. Reeeetko uključim chat i 'popričam' sa nekim. Ok mi je sa FB-om ali mogu i bez njega, ima bezbroj korisnijh načina da se potroši višak vremena.
-
E sad za DSLR, podešavanja će važiti i za prosumere tj bridge aparate. Ostaje isto kao za kompakte - stabilizacija (ovde uglavnom pomaže tripod, gorilapod, trekpod a ređe zid, klupa i ostalo). Ako vaš objektiv ima stabilizaciju (a verovatno ima) isključite je! Ugasite IS (Canon) odnosno VR (Nikon) pre okidanja. Nemojte ostavljati filter na objektivu! Samo će sprečiti svetlost da dođe do senzora i možda napraviti neželjene efekte na slici. Nabacite zonericu (senilo) na objektiv.
Podešavanja se vrše u M modu. Izaberite najveći otvor blende odnosno najmanji f broj mogući. Vredonst f broja varira zavisno od objektiva, tako da pogađate neće svaki objektiv davati jednako dobre rezultate u noćnim uslovima. ISO naravno što manji mogući, na novim DSLR je šum ne toliko veći pri većim vrednostima ISO ali poželjno je da se osetljivost podesi na najmanju moguću. I na kraju - vreme ekspozicije. Krenite sa 1 sekundom pa ćete već videti da li vam trebaju duže ili kraće ekspozicije odnosno da li vam je slika tamna ili pregorela. Možda će vaš aparat imati problema da fokusira u noćnim uslovima, podesite na fokus u beskonačnost. Ako vaš aparat ima live view on itekako pomaže u ovim uslovima.
Još jedan savet, ponesite i baterijsku lampu ako imate sa sobom, možda vam zatreba jer nećete uvek slikati sa osvetljenog područja Umalo da zaboravim, uvek pucajte u RAW! Sve naknadne korekcije moguće je raditi bez bitnog narušavanja kvaliteta fotke. Omašiliste WB? Ako ste slikali u RAW to je skroz nebitno, lako ćete ga popraviti. Adobe camera raw ili Adobe photoshop lightroom će odraditi posao (ili neki treći softver).
Duge ekspozicije
Primer duge ekspozicijeKoliko puta ste videli ovako dobru fotku?
Kada malo ovladate noćnim slikanjem, znaćete i ove fotke da radite bez većih problema. Sama reč kaže - duga ekspozicija (long exposure), jednostavno podesite vreme ekspozicije na npr 20~30 sekundi i eto vam ovakve fotografije. Vreme ekspozicije se podešava u zavisnosti od aparata, a na aparatima sa BULB ekspozicijom možete eksponirati koliko hoćete, odnosno koliko dugo držite okidač.
Jedna bitna napomena i za compact i DSLR&bridge korisnike:
Zaboravio sam jedan bitan segment - okidanje! Pošto aparat mora da miruje sve vreme fotografisanja pa tako i pri okidanju, najbolje je da koristite tajmer za okidanje ili daljinski odnosno žičani okidač ko ima. Nađite kako se podešava okidanje na vašem aparatu i stavite tajmer od 2 sekunde što je sasvim dovoljno da pritisnete okidač i ostavite aparat da se umiri i odradi fotku. -
Ok, dosta o kompoziciji. Imate na netu brdo toga, gomila knjiga a dovoljno je i ovo znati za pristojno fotkanje. Nastavljamo sa onim savetima 'kako da fotografišete' i da malo objasnimo kako da fotografišete noću. Objasnićemo prvo za korisnike compact aparata koji imaju malo skromnija podešavanja od DSLR i bridge aparata.
Većina ovih malih aparata ima neki svoj night mod za noćno fotografisanje, ali sa njime nećete dobiti ništa blizu ovoj slici od gore. Za bolje rezultate potrebno je raditi u manual modu, koji je označen sa M. Pošto sa ovim aparatima slikamo u JPEG formatu, svaka naknadna izmena na računaru će ostaviti posledici po kvalitet fotografije pa je potrebno postići što bolji rezultat na licu mesta a naknadne korekcije da budu minimalne. Prvo, namestite white balance (WB). Ako vam WB ostane na auto, svetla će vam biti žute boje, izrazito žute od uličnih svetiljki i cela fotka će biti žuta. Nekada fotka sa omašenim WB izgleda kao da vam je neko posuo žumance po slici. Kod uličnog svetla, WB najbolje da stavite na tungsten. Ko voli žutilo na noćnim neka ostavi na auto WB, ali poželjno je ubosti dobar WB. Bitna napomena, kada radite u M modu, radićete sa dužim ekspozicijama odnosno većim vrednostima Ev. Aparat u tom slučaju treba da miruje. Svako pomeranje će dovesti do toga da fotka ostane zamagljena i da se ništa na njoj neće videti. Dakle, neophodna je stabilizacija a najbolje je da imate stalak - tripod. Ako nemate tripod, tu su klupe, zidovi, žardinjere itd. samo imaćete malo poteškoća da kadrirate ako nemate valjan oslonac. ISO, podesite na najmanju moguću vrednost. Svako povećanje ISO će dovesti do stvaranja šuma na slici, imaćete sneg po fotografiji od veličine zrna. Dakle ISO na najmanju moguću vrednost, ne na auto, ne na veće vrednosti. Na kraju treba podestiti ekspoziciju odnosno Ev. Počnite sa Ev2 i vodite računa da nemate pregorelih delova na slici. Ja sam ranije sve fotke radio sa Ev2 i tek sada vidim koliko imam sprženih delova na njima i izgubljenih detalja. Ako imate memorije (a imate sigurno), pucajte sa različitim vrednosti Ev.
Eksperimentišite sa podešavanjima, videćete već najbolji rezultat odnosno onaj koji vam odgovara, ali glavno je - stabilizacija (teško ćete iz ruke ubosti), najniži mogući ISO, odgovarajući WB (tungsten uglavnom) i ubodite Ev. To je uglavnom što se tiče kompakta.
-
...još malo o kompoziciji, za više nije loše potražiti savete Đulijana Belića tj njegovu školu fotografije.
7.
Ravnoteža fotografije - može biti simetrična i nesimetrična. Kod simetrične ravnoteže, imate više od jednog objekta na fotografiji i oba zauzimaju jednaku površinu na fotografiji, jednako su važni. Kod asimetrične ravnoteže imate jedan dominantan objekat u odnosu na drugi, jedan objekat dominira u odnosu na drugi. Fotografije sa nesimetričnom ravnotežom su svakako atraktivnije.
8.
Obratite pažnju na objekte koji mogu da upadnu ili da smetaju u kadru. Neki objekti mogu da odvlače pažnju sa glavnog objekta pa gledajte da ih izbegnete. Isto tako može da vam upadne granje ili lanterna noćne svetiljke u kadar sa strane npr. pa će izgledati kao da lebde u vazduhu i samo smetaju u kadru.
Spisak ratova poznatih kroz istoriju
u Istorija
Napisano
Spisak ratova poznatih kroz istoriju, ako je nepotpun dopunite ga, izvor wikipedija:
Antički ratovi
* 1194. p. n. e. - 1184. p. n. e. Trojanski rat
* 740. p. n. e. - 640. p. n. e. Mesenijski ratovi
* 499. p. n. e. - 449. p. n. e. Grčko-persijski ratovi
* 431. p. n. e. - 404. p. n. e. Peloponeski rat
o 415. p. n. e. Sicilijanska ekspedicija
* 343. p. n. e. - 341. p. n. e. Prvi samnitski rat
* 336. p. n. e. - 323. p. n. e. Ratovi Aleksandra Velikog
* 326. p. n. e. - 304. p. n. e. Drugi samnitski rat
* 323. p. n. e. - 322. p. n. e. Lamijski rat
* 323. p. n. e. - 281. p. n. e. Ratovi Aleksandrovih naslednika (dijadoha)
* 298. p. n. e. - 290. p. n. e. Treći samnitski rat
* 280. p. n. e. - 275. p. n. e. Pirov rat
* 274. p. n. e. - 271. p. n. e. Prvi sirijski rat
* 264. p. n. e. - 241. p. n. e. Prvi punski rat
* 260. p. n. e. - 253. p. n. e. Drugi sirijski rat
* 245. p. n. e. - 241. p. n. e. Treći sirijski rat
* 229. p. n. e. - 228. p. n. e. Prvi ilirski rat
* 220. p. n. e. - 219. p. n. e. Drugi ilirski rat
* 219. p. n. e. - 217. p. n. e. Četvrti sirijski rat
* 218. p. n. e. - 202. p. n. e. Drugi punski rat
* 215. p. n. e. - 205. p. n. e. Prvi rimsko-makedonski rat
* 202. p. n. e. - 200. p. n. e. Peti sirijski rat
* 200. p. n. e. - 196. p. n. e. Drugi rimsko-makedonski rat
* 192. p. n. e. - 188. p. n. e. Sirski rat
* 171. p. n. e. - 168. p. n. e. Treći rimsko-makedonski rat
* 149. p. n. e. - 148. p. n. e. Četvrti rimsko-makedonski rat
* 149. p. n. e. - 146. p. n. e. Treći punski rat
* 136. p. n. e. - 132. p. n. e. Prvi robovski rat
* 111. p. n. e. - 105. p. n. e. Jugurtin rat
* 104. p. n. e. - 100. p. n. e. Drugi robovski rat
* 91. p. n. e. - 88. p. n. e. Saveznički rat u Rimu
* 73. p. n. e. - 71. p. n. e. Treći robovski rat, zvan i Spartakov ustanak
* 58. p. n. e. - 51. p. n. e. Galski rat
* 49. p. n. e. - 46. p. n. e. Cezarov građanski rat
* 43. p. n. e. - 31. p. n. e. Mutinski rat
* 316. Bellum Cibalense
* 377. - 382. Gotski rat 377—382.
Srednji vek
* 526. - 532. Iberijski rat
* 535. - 552. Gotski rat 535—552.
* 754. - 773. Franačko-langobardski ratovi
o 754. Prvi franačko-langobardski rat
o 756. Drugi franačko-langobardski rat
o 773. Treći franačko-langobardski rat
* 788. - 796. Franačko-avarski ratovi
* 1066. Normansko osvajanje Engleske
* 1096. - 1291. Krstaški ratovi
* 1096. - 1099. Prvi krstaški rat
o 1095. - 1096. Prosjački krstaški pohod, zvan i Seljački krstaški rat
o 1096. Nemački krstaški rat
o 1100. - 1101. Krstaški rat 1101., zvan i Krstaški rat malodušnih
* 1106. - 1120. Građanski rat u Srbiji (1106-1120)
* 1127. - 1129. Ugarsko-vizantijski rat (1127-1129)
* 1147. - 1149. Drugi krstaški rat
* 1180. - 1185. Gempei rat
* 1189. - 1192. Treći krstaški rat
* 1202. - 1204. Četvrti krstaški rat
* 1209. - 1229. Albigenški rat, zvan i Albižanski rat i Katarski krstaški rat
* 1212. Dečiji krstaški rat
* 1217. - 1221. Peti krstaški rat
* 1228. - 1229. Šesti krstaški rat
* 1248. - 1254. Sedmi krstaški rat
* 1270. Osmi krstaški rat
* 1271. - 1272. Deveti krstaški rat
* 1282. - 1302. Rat sicilijanske večernje
* 1324. Sensardoski rat
* 1337. - 1453. Stogodišnji rat
* 1396. - 1456. Krstaški ratovi protiv Osmanlija
o 1396. Nikopoljski krstaški rat
o 1444. Varninski krstaški rat
o 1448. Mađarsko-turski rat 1448.
o 1456. Krstaški rat 1456.
* 1409. - 1411. Poljsko-litvansko-tevtonski rat
* 1420. - 1436. Husitski ratovi
o 1420. Prvi antihusitski krstaški rat
o 1422. - 1423. Drugi antihusitski krstaški rat i građanski rat
o 1423. Treći antihusitski krstaški rat
* 1454. - 1466. Trinaestogodišnji rat
* 1455. - 1485. Ratovi ruža
* 1467. - 1477. Onin rat
Barut, musketa, top
* 1494. - 1559. Italijanski ratovi
o 1494. - 1495. Italijanski rat 1494.–1495.
o 1499. - 1504. Italijanski rat 1499.–1504.
o 1508. - 1516. Rat Kambrajske lige
o 1521. - 1526. Italijanski rat 1521.–1526.
o 1526. - 1530. Rat Konjačke lige
o 1536. - 1538. Italijanski rat 1536.–1538.
o 1542. - 1546. Italijanski rat 1542.–1546.
o 1551. - 1559. Italijanski rat 1551.–1559.
* 1558. - 1583. Livonski rat
* 1563. - 1570. Severni sedmogodišnji rat
* 1593. - 1606. Dugi rat, zvan i Petnaestogodišnji rat
* 1618. - 1648. Tridesetogodišnji rat
* 1642. - 1651. Engleski građanski rat, zvan i Engleska revolucija
o 1642. - 1645. Prvi građanski rat
o 1648. - 1649. Drugi građanski rat
o 1649. - 1651. Treći građanski rat
* 1645. - 1669. Kandijski rat, zvan i Šesti osmansko-venecijanski rat
* 1654. - 1667. Rusko-poljski rat (1654–1667)
* 1667. - 1668. Devolucionarni rat
* 1668. - 1697. Rat Velike alijanse, zvan kao Devetogodišnji rat i Rat Augzburškog saveza i Rat za palatinsko nasleđe
* 1672. - 1678. Francusko-holandski rat
* 1675. - 1676. Rat kralja Filipa
* 1683. - 1699. Veliki turski rat, zvan i Veliki bečki rat
* 1700. - 1721. Veliki severni rat, zvan i Nordijski rat
* 1701. - 1714. Rat za špansko nasleđe
* 1702. - 1713. Rat kraljice Ane
* 1740. - 1748. Rat za austrijsko nasleđe
* 1740. - 1742. Prvi šleski rat
* 1744. - 1745. Drugi šleski rat
* 1744. - 1748. Rat kralja Džordža
* 1756. - 1763. Sedmogodišnji rat, zvan i Treći šleski rat
* 1768. - 1774. Prvi rusko-turski rat
* 1775. - 1783. Američki rat za nezavisnost
* 1778. - 1779. Rat za bavarsko nasleđe, zvan i Krompirski rat
* 1778. - 1780. Rusko-švedski rat (1788-1790)
* 1787. - 1792. Rusko-turski rat 1787-1792.
* 1788. - 1791. Austrijsko-turski rat
* 1792. - 1802. Francuski revolucionarni ratovi
o 1792. - 1797. Rat prve koalicije
o 1799. - 1802. Rat druge koalicije
* 1794. Košćuškov ustanak
* 1798. - 1801. Američko-francuski pomorski rat
Puška
* 1802. - 1815. Napoleonovi ratovi
* 1804. - 1813. Prvi srpski ustanak
o 1806. Rat treće koalicije
o 1806. - 1807. Rat četvrte koalicije
o 1808. - 1814. Rat za špansku nezavisnost
o 1809. Rat pete koalicije
o 1812. - 1814. Rat šeste koalicije
* 1815. - 1817. Drugi srpski ustanak
o 1815. Rat sedme koalicije
* 1806. - 1812. Rusko-turski rat 1806.-1812.
* 1808. - 1809. Finski rat
* 1809. - 1830. Borba za nezavisnost Latinske Amerike
o 1811. - 1823. Rat za nezavisnost Venecuele
* 1809. Mašićka buna
* 1812. - 1814. Američko-britanski rat
* 1817. - 1864. Kavkaski rat, zvan i Rusko osvajanje Kavkaza
* 1821. - 1829. Grčki rat za nezavisnost
* 1825. - 1829. Argentinsko-brazilski rat
* 1839. - 1842. Prvi opijumski rat, zvan i Prvi englesko-kineski rat
* 1846. - 1848. Meksičko-američki rat, zvan i Američko-meksički rat
* 1848. Mađarska revolucija 1848.
* 1848. Mađarsko-srpski rat 1848.
* 1853. - 1856. Krimski rat
* 1856. - 1860. Drugi opijumski rat
* 1859. Austrijsko-sardinijski rat, zvan kao Francusko-austrijski rat i Drugi rat za nezavisnost Italije i Drugi rat za ujedinjenje Italije
* 1861. - 1865. Američki građanski rat
* 1864. - 1870. Paragvajski rat, zvan i Rat Trojnog saveza
* 1866. Austrijsko-pruski rat
* 1870. - 1871. Francusko-pruski rat
* 1876. - 1878. Srpsko-turski ratovi (1876-1878)
o 1876. - 1877. Prvi srpsko-turski rat
o 1876. - 1878. Crnogorsko-turski rat 1876-1878.
o 1877. - 1878. Drugi srpsko-turski rat
* 1877 - 1878. Rusko-turski rat 1877-1878.
* 1879 - 1883. Pacifički rat (1879.)
* 1885. Srpsko-bugarski rat (1885)
* 1893. Rifski rat (1893), zvan kao Meliljski rat i Margalski rat
* 1896. Englesko-zanzibarski rat
* 1898. Špansko-američki rat
* 1899. - 1902. Burski rat
* 1904. - 1905. Rusko-japanski rat
* 1906. - 1911. Carinski rat, zvan i Svinjski rat
* 1909. Rifski rat (1909)
* 1911. - 1912. Italijansko-turski rat
* 1912. - 1913. Balkanski ratovi
o 1912. - 1913. Prvi balkanski rat
o 1913. Drugi balkanski rat