Aiko
-
Broj poruka
2372 -
Datum registracije
-
Poslednja poseta
-
Days Won
43
Vrsta sadržaja
Profil
Forum
Kalendar
Član Poruke pisao u Aiko
-
-
Bilo je blamova, nije da nije..samo sto ih ja ne dozivljavam tragicno, pa ih i ne pamtim kao blamove..
Evo jednog..
Bilo je to pre jedno desetak godina..kasnim na posao, sad se vise ne secam zasto i ulecem da se presvucem u uniformu i da odmah krenem da radim jer je cekaonica bila dupke puna..i jos pride koleginica radila sistematski srednjoskolaca..
I kako je to bilo letnje doba, kao uniformu sam nosila mantil haljinu..i u zurbi i frci da sto pre udjem u ordinaciju zakopcam samo prvo dugme i takva izadjem u cekaonicu..
Prvo je bio tajac..a ondaK bome i aplauz..
Smejali smo se danima posle, a mnogi jos uvek pamte taj slucaj..
Istina ili izazov?
-
Ja koristim i Operu i Firefox..a ponekad i explorer..i taj chrome sam imala, ali sam nesto pokvarila i sad vise ne radi..
A na Safariju jos nisam bila..
sve u svemu, meni je svejedno..:beyond:
-
Moze i za mene jedna istina..:)
-
Sta je ustvari mrznja?
Kada nekog ne volimo, da li je i to mrznja..i gde su granice?
Da li je bas svako sposoban da mrzi ili je to poseban soj ljudi?
Sta to treba da se desi da nekoga zamrzite?
Imam poprilicno godina i poprilicno zivotnog iskustva, ali jos uvek nemam odgovore na ova pitanja..otkrila sam i razlucila netrpeljivost prema nekome, znam kako izgleda kada te neko nervira i kada ti se ne dopada, ali ne mogu tacno da odredim tu granicu kada ta netrpeljivost prelazi u mrznju..
-
Bez maske ne izlazim na ulicu, to mi je nezamislivo..skoro kao kad bih izasla bez odece..
Nije mi problem da pokazem da mi je tesko, ne stidim se svojih osecanja, ne plasi me ogoljenost u tom smislu..ali me nervira povrsnost ljudi, nerazumevanje, sebicnost, lazna briga..pogotovo mi smetaju previse intimna pitanja, ne tako bliskih ljudi..
Zato osmeh na lice, ta maska mi najboje stoji..
Imate li vi svoje maske?
Skidate li ih nekad i u kojim prilikama?
Da li vam se ponekad desava da i zaboravite da imate masku, da zaboravite ko ste vi zapravo?
Da li je to ''maskiranje'' mozda neka vrsta bezanja od problema ili mozda potiskivanje?
-
I ja sam svastara, ali bukvalno..oduvek sam takva i bila..
Muziku mnogo volim, povukla sam taj muzikalni gen sa juga..i skoro od svakog pravca imam bar po jednu pesmu koja mi se dopada..
-
Odnelo je spokoj, zadovoljstvo, srecu..a donelo sve suprotno, pa jos toliko..
Nadam se da ce mi bar nesto od onog odnetog biti vraceno..
-
Oduvek sam se pitala cemu zaista sluzi?!
Klijentela za visoku modu je minimalna..sem bogatih i poznatih, ne verujem da je iko vise i "konzumira"..ali verovatno je to i dovoljno jer su cene po komadu astronomske, pa jedna haljina pokrije celu kolekciju, mozda
..prodaje se ime i to najcesce ipak na parfemima..A mozda je bas lepota te Visoke mode bas u tome sto se ne moze videti na ulicama..
Sta vi mislite o tome?
-
Maneken ili manekenka, pitaju se mnogi za novo najveće otkriće na modnoj sceni. A on je, zapravo, „femiman“. Andrej Pejić, rodom iz Tuzle, ne skriva da se, i kad ne radi, šminka i farba svoju dugu kosu.
Novo zaštitno lice Marka Džejkobsa je model „duge plave kose, dugih nogu, punih usana i predivnog lica".
Muškarac je i zove se Andrej Pejić, a rođen je u leto 1991. godine, u Tuzli. Pleni svojim ekstremno androgenim izgledom, zbog kojeg mnogi tvrde da je Andrej trenutno najlepši maneken na svetu, navodi hrvatski Jutarnji list.
Mediji i svetska modna scena proglasili su ga najvećim otkrićem i modelom čije vreme tek dolazi.
Proslavio se kada ga je Žan-Pol Gotje angažovao za svoju završnu jesenju reviju, u junu prošle godine, u Parizu. Posle te revije, još jednom se pokazalo koliko ga je teško ne primetiti, pa ga je Karin Rotfeld, bivša urednica francuskog „Voga", odabrala za editorijal posvećen transseksualnim ikonama.
Upravo je Pejićev izgled, zbog kojeg se mnogi pitaju da li je muškarac ili žena, ponovo aktuelizovao pojam „femiman".
Inače, otkrio ga je Metju Anderson, vlasnik modne agencije Čedvik models u Melburnu, u koji je Andrej otišao s majkom i bratom, kada je počeo rat u Bosni.
„Kada sam ga video prvi put, nisam mogao da verujem da postoji muškarac koji je tako neverovatno lep. Naravno da nisam mogao biti siguran da ću s njim uspeti nešto da napravim, jer modna scena danas, ipak, više voli klasične muške modele. Nadao sam se da je svet spreman za takvu vrstu muške lepote i nisam se prevario", izjavio je Anderson lokalnim novinama.
Ekscentričan od malena
Andrej je već sa 13 godina počeo da eksperimentiše s izgledom i priznaje da je bio pomalo ekscentrično dete. Već u tim godinama je sam farbao kosu i isprobavao šminku, te su za njega često mislili da je žensko.
Iako je rođen kao muškarac, kaže da se nikada tako nije osećao i odlučio je da se ponaša u skladu sa svojim unutrašnjim, ženskim polom. „Nikada me nije bilo briga šta će ljudi misliti ili reći o meni. U Melburnu sam išao u vrlo liberalnu školu i nisam imao problema zbog svog izgleda, a nikada nisam ni sanjao da ću sa 18 godina obići ceo svet", ističe Andrej.
Čini se da se Andrej pojavio u pravom trenutku, kada su dizajneri i fotografi doslovno vapili za novim i neobičnim licima, zaključuje hrvatski list.
RTS
-
Vecina nas ima bar neku destinaciju o kojoj masta..jeste da nam je trenutna situacija kriminalna i da se snovi tog tipa tesko ostvaruju, ali eto, mozemo bar da zelimo i da mastamo..
Moja velika, neostvarena zelja je Indija..ne propustam ni jednu reportazu na TV-u o njoj..privlaci me sve, od hrane, do kulture i religije..o Indiji sam mastala jos kao dete i tada sam mislila da cu u ovim godinama u kojima sam sad, tu zelju sebi i ispuniti..ali mrka kapa..
Druga velika zelja je Japan, naravno..ali onaj stari Japan iz vremena gejsi..
Koja je vasa neostvarena destinacija iz snova?
-
Ron Mueck i njegove Hiper realistične skulpture
Rođen 1958. u Melburnu, Ron Mjuek (Ron Mueck) je kao dete eksperimentisao sa lutkarstvom i pravljenjem lutaka pod uticajem rada svojih roditelja koji su bili majstori za izradu igračaka. Nakon što nije primljen na umetničku akademiju, Mjuek se zaposlio kao dekorater izloga da bi ubrzo napredovao počevši da izrađuje i upravlja lutkama životinja za dečije televizijske programe. Sredinom osamdesetih, u Americi je radio na "Mapetu" i "Ulici Sezam", pre nego što se preselio u London, gde je asistirao na specijalnim efektima za filmove "Dreamchild" (1985) i "Labyrinth" (1986). Ranih devedesetih osnovao je vlastiti advertising business praveći modele za reklame, da bi se krajem devedesetih u potpunosti posvetio svojoj umetničkoj karijeri.
Mjuekov rad je hvaljen od strane jednih kritičara kao "najbolja stvar koja se dogodila figurativnoj skulpturi poslednjih nekoliko generacija", dok ga drugi opisuju kao pukog "majstora za izradu modela". Ono što jeste sigurno je to da je rad Rona Mjueka zaslužan za obnovljeni interes među umetnicima za hiper-realistično predstavljanje ljudskog tela. Njegovo stvaralaštvo je skoro u potpunosti usresređeno samo na ljudsko telo, baveći se temama rođenja, detinjstva, dečaštva, adolescencije, seksualne zrelosti, srednjih godina, starosti i smrti. U njegovim zapanjujuće realističnim skulpturama ima nečeg čudnog, što ih čini istovremeno i fascinantnim i nelagodnim.
One su ili monumentalne ili veoma male, ali nikada prirodne veličine. Sve skulpture su napravljene sa opsesivnom pažnjom prema realizmu, sve do pora u koži i dlaka na telu. Mjeukove skulpture su toliko realistične da je ljudima na prvi pogled teško da poveruju da one nisu prava ljudska bića.
Na prvi pogled, sama tehnička brilijantnost njegovih figura je ono što impresionira. Od podvaljka na bradi, do mladeža na vratu, pedantnost i pažnja prema detaljima su neverovatni. Ipak, prava snaga se krije u načinu na koji Mjuek koristi pozicije tela, gestove i proporcije kako bi izazvao emotivnu reakciju posmatrača i ušao u psihologiju figura koje prikazuje.
Magična privlačnost Mjuekovih hiper-realističnih skulptura je rezultat dugačkog, napornog procesa, koji počinje sa izradom serije malih modela od gline, koji mu omogućavaju da se odluči za konačni poziciju figure. Kada je konačna pozicija određena on odlučuje o veličini same skulpture, često praveći serije crteža u različitim veličinama.
Dalje, Mjuek vaja figuru u glini, praveći sve one fine detalje izraza lica i teksture na koži koji će se pojaviti na završenom radu. Ako se pravi veoma velika figura, prvo se napravi metalni okvir koji se onda prekriva žičanom mrežom koja se prekriva gipsanim trakama pre nego što se sve to najzad prekrije glinom za oblikovanje. Kada je figura od gline završena, pravi se kalup skulpture pomoću silikona (ili fiberglasa, u slučaju velikih skulptura).
Pri upotrebi fiberglasa, pojedinačne dlake se lepe u rupe koje su ručno izbušene. Vađenje skulpture iz kalupa nije lak proces, jer silikon može suviše da se rastegne ili pokida. Kada je kalup ukonjen, Mjuek rukom slika fine detalje (kao što su vene i fleke na koži) po površini, pre nego što konačno ne izradi oči i tako "udahne život" svom ostvarenju.
urbanbug.net
-
Vidi kakvo drustvance..
Sun..
Mara
I poseban pozdrav za misti..:srce:
-
-
Ja na primer nikad sama necu reci nekome da je lep, da mu je lepa frizura i slicno, ako mi se ne dopada..ali ako me pita, onda kazem da jeste..
Jos nisam naucila tu lekciju..ali mlada sam, imam vremena..:roll:
-
Potvrđena štetnost veštačkih zaslađivača
Aspartam, supstanca koja se koristi kao veštački zaslađivač različitih proizvoda, izaziva brojne zdravstvene smetnje. Trudnice koje piju gazirane napitke povećavaju rizik od prevremenog porođaja za 29 odsto.
Dva istraživanja, jedno dansko i jedno italijansko, potvrdila su štetnost aspartama, supstance za bojenje i zaslađivanje prehrambenih proizvoda, na deklaracijama označenog kao E951.
Dansko istraživanje, obavljeno na 59.334 trudnica, pokazalo je da prekomerna upotreba zaslađenih gaziranih napitaka, koji su veštački obojeni, povećava opasnost od prevremenog rođenja bebe za 29 odsto u odnosu na prosek.
Konzumiranje po jednog gaziranog napitka dnevno moglo bi da poveća opasnost od prevremenog porođaja za 27 odsto, a po dva ili tri za 35 odsto, rezultati su ispitivanja objavljenog u American Journal of Clinical Nutrition.
Drugo istraživanje, koje je sprovedeno u Italiji, odnosilo se samo na aspartam. Ono je pokazalo da kod miševa koji su izloženi toj hemikaliji dolazi do razvoja raka jetre i pluća.
Ispitivanje je sproveo Centar za istraživanje raka u Bolonji.
Aspartam je čak 200 puta slađi od saharoze, odnosno šećera koji koristimo u svakodnevnoj upotrebi u domaćinstvima.
Po ukusu je najpribližniji šećeru u odnosu na druge veštačke zaslađivače, s tim što njegova slatkost traje mnogo duže u odnosu na običan šećer.
РТС
-
Верујем...али на који начин, на то питање немам одговор..
Уствари, имам одговор, али је вера толико интимна ствар и не може речима да се објасни, поготове не неком ко не верује..
Моја вера није у смислу да се само препустим Божијој вољи, па како буде..ја се борим, мислим, одлучујем, грешим, грешке исправљам и опет грешим..и тако учим..
Не сматрам да вера поништава науку, нити обрнуто..нисам искључива и не волим крајности..и не размишљам ко је створио свет..живим сада јер сада ми је то дато, а да ли ће бити и оног после, не знам..прихватам и да буде и да не буде..
Свој крст носим најбоље што знам и за све тешкоће кривим себе јер сам сама тако изабрала..само када је у питању Дора и њен проблем осећам се немоћно, а баш то боли највише..и тада, признајем, кривим Бога, али у дубини душе преиспитујем и себе и тражим своје грешке..колико сам само пута била љута на Њега до сада и колико сам се само пута захвалила и за најмању трунчицу наде у тренуцима безнађа..
Не оптерећујем се писаним молитвама, не трудим се да их учим напамет, јер их не осећам као своје..али се молим, тихо и у себи..за мене су молитве лек за душу и доносе олакшање и неку нову снагу за коју сам мислила да је више нећу имати..и онда опет могу даље и опет могу да се борим, да мислим, одлучујем, грешим, грешке исправљам и опет грешим....живим..
Има ли вере у вама и како она изгледа?
-
(kad ce) plata..:roll:
-
-
da ne može biti normalnija..
:hahaha: -
Prećutkivanje istine jeste laž.
Zašto? Ako nešto znam, a smatram da bi neko trebalo da zna, bez obzira na šta se odnosi, da li je nešto lepo, ili manje lepo i ćutim... to je po nekim merilima, laž.
Potpuno se slažem sa tobom..i za mene je prećutkivanje laž, potpuno ista kao i ona izgovorena..
Namerno sam postavila to pitanje, jer većina prećutkivanje ne smatra laganjem..čak šta više, to im je potpuno ok..
-
Sve više i više nas bombarduju raznoraznim kozmetičkim preparatima, tržište je prosto preplavljeno..
Kakvu kozmetiku vi koristite?
Da li je bitno da bude poznata marka i koliko je cena za pojedine preparate zaista i opravdana?
Ili možda koristite preparate domaće proizvodnje, tj iz kuhinje?
Koliko kozmetika može zaista da uspori proces starenja ili je sve to jedna velika šarena laža i bacanje para?
Da li verujete reklamama koje se svakodnevno vrte na TV-u i po časopisima?
Ja kozmetiku volim, oduvek mi je bila fetiš..ne verujem reklamama, ali volim da je kupujem i da isprobavam nove proizvode..
Nekad kad baš nisam pri novcu, kupim i nešto od jeftinijih proizvoda, ali razlika se itekako primećuje..u kvalitetu, naravno..
Ipak važi da je dobro ono što je skupo, bar je moje iskustvo takvo..
-
-
nesanica..
-
Ne postoji čovek koji nikada nije slagao, a onaj ko tvrdi da nije, je ubedljivo najveći lažov na svetu..
Međutim, i tih laži ima raznih..ima onih kada lažemo da istaknemo sebe, kada lažemo radi materijalne dobiti, položaja ili kada želimo da povredimo nekoga..dakle, postoji ta smišljena, namerna laž, ali postoje i one druge laži, bezazlene (da li?), bele laži, kada dobronamerno slažemo nekoga da ga zaštitimo od bola, povređivanja, tuge..
Laž je jedan od najvećih potrošača energije, bar za mene..jer, laž prvo treba dobro osmisliti, pa realizovati, pa se još i striktno držati iste, da se u laži ne bude uhvaćen..za takve laži nisam mnogo talentovana, a i obrni, okreni, manje mi enrgije treba da kažem istinu, ma kakva ona bila..
E sad, one sitne, svakodnevne laži, tipa kada me koleginica pita da li mi se dopada njena nova boja kose, a ja kažem Da, koristim..nekako mi bude neprijatno da kažem da mi je bljak.
Bele laži me ubiše, njih nekako najviše koristim, što bi kazali, radi mira u kući..
..i te me mnogo ne opterećuju..ali one bele laži kada mi je teško da povredim dragu osobu, pa ih izreknem, baš znaju da me opterete..i uvek je nekako teško prelomiti da li reći istinu ili je bar malo ublažiti pakovanjem u belu laž..Da li i kada vi lažete i šta mislite o tim belim lažima?
Kako se osećate posle laži i kako se osećate kada saznate da vas je neko slagao?
A prećutkivanje istine?
Da li je i to laž?
Asocijacije
u Igraonica
Napisano
Nasa danasnjica..:dry: