Idi na sadržaj

stiklica

Član
 Vidi profil  Vidi aktivnost člana

  • Broj poruka

    990

  • Datum registracije

  • Poslednja poseta

  • Days Won

    6

 Vrsta sadržaja 

Član Poruke pisao u stiklica

  12. Sve za lepotu

    u Lepota i moda

    Napisano

    Gledala sam slike nekih *lepotica* koje su se zatezale i sta su jos radile ne znam...al meni su izgledale zalosno-smesne.

    Gde mozes od babe napraviti devojku?

    Npr.Madona izgleda lepo al kad pogledas ispod brade vidi jos se zbrckan vrat.

    Isto tako i Lepa Brena i Neda Ukraden lice kao u devojcice,a vrat kao u bakute.

    Ne zelim nozeve,krv,bol,zavoje zarad neke lepote kobajagi.

    Ja znam koliko imam godina,ne krijem ih.

    Sa ponosom nosim svaku boru.

    Mislim da treba znati dostojanstveno stariti.

    E sad kad bi postojao napitak za besmrtnost.....o tome bi razmislila:kez:

  13. Žene koje su menjale svet

    u Istorija

    Napisano

    c7bl159k1zqpz9q5.jpg Mileva MARIC - АJNSTAJN

    Supruga velikog genija Alberta Ajstajna rodjena je 19. decembra 1875. godine u Novom Sadu. Premda je bila dete bogatih roditelja, pohadjala je kraljevsku gimnaziju u Sapcu, a maturirala u Zagrebu. Posto zene u to vreme nisu mogle da studiraju u Srbiji, Mileva pocinje sa studijama ETH univerzitetu u Cirihu gde upisuje medicinu i odmah zatim prelazi da studira tehnicke nauke, smer matematika i fizika, i tako ulazi medju prve cetiri zene sveta na ETH koje se bave izucavanjem tehnickih nauka.

    Tu upoznaje i buduceg muza Alberta Ajnstajna sa kojim je dobila prvo cerku Lizu i tek se posle vencala 1902. godine. Kasnije su imali jos dva sina: Eudarda, koji je bolovao od sizofrenije i umro deset godine posle majcine smrti u Domu "Bergholc"u Cirihu.

    Drugi sin Hans Albert, ziveo je u Americi, radio je kao profesor na univerzitetu i umro je 2001. godine, ali nije ulozio mnogo truda da se vise sazna o grobu majke Mileve.

    Kada je umirala Mileva Maric je zelele da bude sahranjene po obicajima grcke pravoslavne crkve. Ali, kako u Cirihu tada nije bilo Grka sahranu je obavio ruski svestenik. Zato su na parastosu posle 56 godina bili nas svestenik Simeon Prodanovic, ruski Oleg Batov i grcki Papadomes Ignatos.

    M. L.

    Slikar Peter Stojanovic pronasao grob Mileve Maric - Ajnstajn

    Mileva Maric stvorila Ajstajna

    Mileva Maric i Albert Ajnstajn sa cerkom "Mileva Ajstajn je heroina nauke".

    "Mileva Ajstajn je matematicki genije".

    Ovu su samo neki od naslova tekstova koji su ovog meseca objavljeni u SAD i Evropi povodom premijere dokumentarnog filma "Ajstajnova zena". Autor Zeradin Hilton je uznemirio svetsku javnost filmovanom pricom o pozadini teorije relativiteta, koju je pre 100 godina postavio Alebrat Ajstajn, jer tvrdi da je najvise zasluge za to imala njegova zena Mileva Maric Ajstajn.

    Slicnu tezu izneo je u austrijskim i svajcarskim medijima proslog meseca i ciriski slikar Peter Stojanovic, koji priprema veliku izlozbu sa 400 dokumenata i 70 fotosa iz privatnog i naucnog zivota Mileve Maric Ajstajn. Medjutim, za razliku od amerikog dokumentariste ovaj slikar srpskog porekla nasao se na udaru kritike:

    - Cinjenica da je jedna Srpkinja, Mileva Maric stvorila Ajstajna ne dopada se mnogim naucnicima, a posebno ne jevrejskoj zajednici u Evropi, koja smatra da je Alberta Ajstajn autenticni jevrejski genije. Ja sam tokom priprema izlozbe o Milevi Ajstajn cak doziveo i napad od kustosa Arhiva Alberta Ajstajna iz Jerusalima, koji mi je porucio: " U naredne dve godine arhiv Mileve Ajstajn ce za vas da bude zatvoren. Vi gospodine Stojanovicu ne smete da sirirte propagandu da je zena stvorila Alberta Ajstajna, jer time vredjate Jevreje!"

    Petar Stojanovic je mlad covek. Rodjen je u Austriji, mada su njegovi roditelji poreklom iz Paracina. U mladosti je poceo da izucava dela Mileve Maric -Ajnstajn, sto je bio i najveci razlog da se pre pet godina preseli u Svajcarsku i pocne sa istrazivackim radom samo sa zeljom da se pronadje i javnost upozna gde tacno pociva Srpkinja koja je zaduzila svet naukom, a na neki nacin ostala u senci muza Alberta.

    Ovaj svajcarski slikar iz Sent Galena, osnivac je Drustva Nikola Tesla u kome neguje secanja na naseg velikog naucnika, ali i na Milevu Maric i Mihaila Pupina, pronasao je posle 31 godine ovog leta u Cirihu grob Mileve Maric-Ajnstajn i potom organizovao prvi parastos posle njene smrti 4. juna 1948. godine.

    Mileva i Ajnstajn- Ja sam za grob Mileve Maric saznao sasvim slucajno od katolickog fratra u Cirihu, koji mi je rekao da je Hanc Ajstjan, Milevin i Albertov sin jos 1973. prestao da placa grobno mesto svoje bake. Od tada je grob zarastao u travu i potpuno nestao sa lica zemlje. Cak ni Milevin sin, sa kojim sam razgovarao nije znao gde je njen grob. A rekao mi je da grob njegovog oca Alberta Ajstajna uopste ne postoji. Dva meseca sam uz pomoc upravnika groblja Northajm tragao za parcelom broj 9357 na kojoj je 6. juna 1948. godine sahranjena Mileva Maric. A onda sam u 29. avgusta, posle 56 godina organizovao pomen Milevi Maric, koji su drzali na ciriskom groblju srpski, ruski i grcki svestenici - rekao nam je Peter Stojanovic, koji je dosao u Beograd da bi u SANU pripremio izlozbu o Milevi Maric Ajstajn.

    Na parastosu je bilo oko 50 ljudi, predstavnici grada Ciriha, kao i predstavnici SCG i postovaoci Milene Maric, cije fotose ekskluzivno objavljujemo. Citavo istrazivanje i pripremu izlozbe mladi Peter Stojanovic sam finansira.

    - Nasao sam mnoga dokumenta o Milevi Maric iz kojih se vidi da je bila matematicki genije i da je svojim naucnim saznanjima pomogla Albertu Ajstajnu da stvori svoju cuvenu teoriju relativiteta. Ajstajn je, medjutim bio los covek, preljubnik i pocetkom 1919. godine Mileva i Albert su se razveli u Gradskom sudu u Cirihu. Imam taj spis, u kome pise da se Ajstajn samo brinuo za novac i za Nobelovu nagradu, a ne za porodicu. Sva ta dokumenta cu izloziti uskoro u Beogradu, a moze se dogoditi da ta postavka ode u Bern na svetsku izlozbu, koja se pravi povodom proslave 100 godina Alberta Ajstajna i od njegove postavke teorije relativiteta - kaze Peter Stojanovic.

    Naime, organizatori te proslave iz Berna i kustos drzavnog arhiva Svajcarske frau Ema Smit ponudila je Peteru Stojanovicu da na toj izlozi uredi jednu sobu za lik i delo Mileve Maric.

    - Izlozba o Milevi Maric u Beogradu treba da bude otvorena krajem septembra, a izlozba o Albertu Ajstajnu u Bernu bice odrzana u maju 2005. godine. Bice to u oba slucaja sjajna prilika da svetu, mimo protivljenja jevrejske zajednice iz Evrope i Izraela, pokazemo kako je jedna Srpkinja stvorila najveceg svetskog genija Alberta Ajstajna - rekao nam je na rastanku mladi slikar Peter Stojanovic, koji do kraja godine namerava i da objavi knjigu pod naslovom "Mileva Maric stvorila Alberta Ajstajna".

    izvor/natasamiljkovic

    - - - Updated - - -

    Carica_Milica.jpg

    [h=2]NAJVOLJENIJA SRPSKA CARICA[/h][h=5]Milica je prema svedočenju biografa bila „svakim vrlinama ukrašena, blagorazumna, mužeumna, milostiva, štedra, tiha i svakom dobrom naravi ispunjena"[/h]Thumb_carica1.jpg

    Kneginja Milica je rođena 1335. godine, u vreme vladavine cara Dušana, kao kći kneza Vratka, Nemanjinog potomka iz linije njegovog najstarijeg sina Vukana.

    Često je boravila u carskom dvoru, gde je i upoznala budućeg muža Lazara Hrebeljanovića, srpskog kneza, za koga se udala 1353. godine. Milica je sa Lazarom izrodila osmoro dece, i to pet kćeri Maru, Draganu, Jelenu, Teodoru i Oliveru, i tri sina Stefana, Vukana i Dobrivoja, koji je umro u najranijem detinjstvu. Kao hrišćanka, Milica je prema svedočenju biografa bila „svakim vrlinama ukrašena, blagorazumna, mužeumna, milostiva, štedra, tiha i svakom dobrom naravi ispunjena".

    Godine strepnje i straha

    Život srpske kneginje neizmerno je oplemenilo duboko, iskreno prijateljstvo sa Jelenom (potonjom monahinjom Jefimijom) udovicom despota Uglješe Mrnjavčevića, koja je posle srpskog poraza i izgubljene Maričke bitke svoje utočište pronašla na dvoru kneza Lazara u Kruševcu. Jefimija je, prema svedočanstvima, bila velika potpora Milici u životu, a naročito u podizanju dece, kojoj je posle velike tragedije srpskog naroda i poraza na Kosovu, 1389, gde je zajedno sa svim svojim vitezovima i vojskom poginuo i srpski knez Lazar. Milica je, iako joj je nuđeno da sa decom ode u Dubrovnik, izabrala teži put - ostala je u Srbiji, izranjavljenoj, opusteloj i opustošenoj od pogibija i pohara koje su činili Turci u svom osvetničkom pohodu. Suočena sa propašću srpske države, sa nejasnom vizijom budućnosti koja joj je donosila više strepnje i straha nego nade, kneginja Milica je bila prinuđena da se pored majčinskih briga i obaveza (njeni sinovi su bili još uvek maloletni) posveti državničkim poslovima. I u tako nepovoljnim i teškim okolnostima iskazala je izuzetnu mudrost.

    Skupo plaćen savez sa Turcima

    Uvidevši da nedugo posle kosovske tragedije (samo tri meseca posle bitke) ugarski kralj Sigismund sprema napad na Srbiju, Milica prihvata savez sa Turcima. Uz njihovu pomoć uspelo joj je čak da povrati predele koje je ugarski kralj osvojio. Cena kojom je srpska kneginja platila ovaj savez bila je prevelika. Pored vazalnog odnosa Srbije prema Turskoj, značila je i njenu veliku ličnu žrtvu. Najmlađu kćer Oliveru morala je da uda za turskog sultana Bajazita. Mudrošću i diplomatijom, kneginji Milici je uspelo da februara 1391. godine prenese mošti kosovskog velikomučenika Lazara iz crkve Svetog Vaznesenja u Prištini u manastir Ravanicu, kneževu zadužbinu. „Ali ne treba, o vazljubljeni, da ovo pređemo ćuteći, i da ne spomenemo ono što se dogodilo posle mnogo godina. Jer odasvud se neprijatelji podigoše i silno navališe, ne samo Ismailćani, nego i ugarske zemlje i mnoga gospoda, a mnogobrojnim silama podigoše se da zemlju našu opustoše, potpuno zarobe i razore. I moglo se videti kako jedne odvode u ropstvo, druge nepoštedno muče, treće mačevima seku, pa se tako mnoštvo krvi prolivaše. I beše svuda tuga, beda, plač i ridanje neutešno. A videvši ovo, blagočestiva kneginja sa sinom svojim Stefanom, da je i on i srpska zemlja u beznadežnom udovištu, i da ih odasvuda neprijatelj napada i razgrabljuje i da nema nikog da ih u bedi i tuzi koje su naišle pomogne i uteši, ona tada odbaci žensku nemoć i uze na se revnost mušku. I šta učini? Svu sebe u misao sabravši, iz dubine srca neutešnim uzdasima sa bolom duše sebe pred Bogom prostire, i njega jedinog na pomoć priziva i Njegovu Presvetu Mater".

    Žena mudri Odisej

    O kneginji Milici pisao je i čuveni Konstantin Filosof: „A dostoslavna i veoma mudra Milica, koja prevazilaziše mnoge izabrane matere, ostavši sama, beše kao što veli Solomon mužastvena žena i imađaše sve vrline. To o njoj znaju svi oko nje, koji su pocrpeli milostinje iz njene ruke i još mnoga druga dobra. Ona, primivši na sebe tako veliku vlast, znala je i svetske stvari, u kojima je teško snaći se. Po lepoti i dobroti svojoj ona ne beše samo žena, nego i mudri Odisej u mnogim stvarima. Ko će izreći sva njena dela? Ko će izbrojati sve božanstvene i sve svete ukrase i darove njene crkvama i manastirima? Ko se neće zadiviti gledajući njen pobožni odnos prema monasima, koja su okrenuti jedinome Bogu? Ona zaista delima svojim prevazilaziše zapovesti i iđaše napred na sve veće delo".

    Velika dela dobročiniteljke

    Njeno ime vezuje se za dobročinstva brojnim manastirima i crkvama. Sa sinom Stefanom i patrijarhom Danilom III izdala je 1392. godine povelju manastiru Hilandaru, darivajući pri tom jednu crkvu i nekoliko sela. Tri godine kasnije, daruje ruski manastir Sveti Pantelejmon na Svetoj gori. Pomaže podizanje manastira Sisojevac kod Ravanice, rekonstrukciju manastira Dečani posle pljačke Turaka. Kruna kneginjinog zadužbinarstva ostaće zacelo manastir Ljubostinja kod Trstenika, gde se Milica 1393. godine zamonašila i, kao monahinja Jevgenija, zajedno sa svojom družbenicom Jefimijom u ovom manastiru provela poslednje godine svog života.

    Predala vlast sinu

    Pre nego što je monaškom rizom zamenila haljine narodu omiljene vladarke, Milica je sazvala sabor na kome je predala vlast svom sinu Stefanu. Pored mudrosti stratega i vladarke, Milica je posedovala i dokazala mudrost roditelja, mireći svoje oko vlasti zavađene sinove, što joj je i uspelo posle istinskog podviga. Po ciči zimi, u već poznim godinama svog života odlazi u Svetu goru, ne bi li sprečila sukob svojih sinova Stefana i Vukana. Među brojnim po hrabrosti zabeleženim podvizima ostaće njeni odlasci u Carigrad sultanu Bajazitu, svom zetu. Prvi kada odlazi da spase od sigurne smrti svog sina Stefana (Bajazit je pripremao njegovu likvidaciju), drugi, kada od istog, tada moćnog i oholog, vladara moli mošti svete Petke, koje iz Vidina prenosi u Srbiju, kao zalog spasenja svoje zemlje.

    Mošti kneginje Milice

    Vrline, dela i zasluge kneginje Milice ostavile su dubok trag u epskom pamćenju srpskog naroda, koji je zauzvrat zauvek „krunisao" zajedno sa suprugom, knezom Lazarom, koji se birajući između dva carstva (porobljavanja i prelaska u Islam), zemaljskog i nebeskog opredelio za „carstvo nebesko" i borbu za hrišćanstvo. Cara Lazara i caricu Milicu srešćemo u brojnim epskim pesmama koje su dugo prenošene s kolena na koleno. Kneginja Milica je umrla pre šeststo dve godine, 11. novembra 1405. godine, u manastiru Ljubostinja, gde se u sarkofagu čuvaju njene mošti. Ostala je i do dan-danas najvoljenija srpska carica.

    [h=4]Autor:[/h]Mila Milosavljević

×
×
  • Create New...