Makrobiotika

[Mia 6075]

Istorijat makrobiotike

Autor: prim.dr Božidar Kovačević

Osnovne preporuke makrobiotike primenjivale su gotovo sve civilizacije hiljadama godina, ali u poslednjih pola veka nagli razvoj i primena nauke i tehnologije naročito u oblasti uzgoja, obrade i pripreme namirnica, doveli su do dramatičnog odstupanja od ovih preporuka.

Termin „makrobiotika“ vodi poreklo od grčkih reči macro (veliki) i biotokos (život). Makrobiotika se prvi put u istoriji pominje u spisima Hipokrata, gde tzv. „otac medicine“ makrobiotičarima naziva zdrave i dugovečne osobe. Herodot, Aristotel, Galen i drugi antički grčki pisci koriste reč „makrobiotika“ da bi opisali način života koji preko ishrane vodi ka zdravlju i dugovečnosti.

Filozofiju moderne makrobiotike stvorio je Japanac Žorž Osava (1893. – 1966.) koji je svoju filozofiju zdravog života bazirao na tradicionalnoj, orijentalnoj, japanskoj medicini. Njegov brat, dve sestre i majka umrli su mladi. Suočen sa tuberkolozom u terminalnom stadijumu izgubio je svaku iluziju da će mu medicina pomoći.

U to vreme zapadna medicina potpuno je potisnula staru orjentalnu medicinu donoseći potpuno drugačiji sistem lečenja od onoga koji je vekovima primenjivan u Japanu. Osava je započeo proučavanje stare orijentalne medicine i u njoj je pronašao sasvim drugačije viđenje zdravlja i bolesti.

Segan Isiduka sa kojim se susreo u vreme svojih proučavanja izuzetno je uticao na mladog Osavu koji se čuvenom lekaru obratio za pomoć. Posle određenih instrukcija i striktnog pridržavanja propisanog sistema života i ishrane - bio je izlečen.

Posle ovog čudesnog izlečenja Osava odlučuje da život posveti orijentalnoj medicini i pomoći drugim nevoljnicima. I nastavio je neumorno proučavajući godinama medicinske sisteme starih naroda (naročito Kine i Indije) i vraćajući u život znanje zagubljeno u ubrzanom tehnološkom razvoju koji je zahvatio čitav svet.

U isto vreme, radio je i sa bolesnim ljudima kao i sa mladim ljudima zainteresovanim da se ponovo pronađeno znanje proširi.

Krajem pedesetih godina, Osava je iz Japana doneo svoje učenje u SAD odakle su nastavili da ga šire njegovi učenici. Jedan od njih, Mičio Kuši, i njegova supruga, Avelina Kuši, unapredili su i usavršili Osavino učenje. Danas se njihov edukativni centar „Institut Kuši“ smatra najvećim autoritetom u obrazovanju makrobiotičkih savetnika i instruktora makrobiotičkog kuvanja.

Kroz seminare o pravilnoj ishrani, razvoju pozitivnog uma i globalnog mira u svetu, on podučava hiljade ljudi na putu ka srećnijem životu. Preko 40 objavljenih knjiga, hiljade održanih seminara, hiljade obučenih ljudi, ne zaustavljaju Kušija da vredno radi na priznanju makrobiotike kao jednog od najzdravijih načina ishrane. Mnogobrojne prezentacije pred vladama sveta otvaraju vrata makrobiotici i zdravijem načinu ishrane.

U Srbiji, od 2007. godine makrobiotika je zakonom priznata kao metoda tradicionalne medicine koju mogu sprovoditi zdravstveni radnici sa odgovarajućom edukacijom iz makrobiotike. Ona se primenjuje na osnovu Zakona o zdravstvenoj zaštiti i pod uslovima predviđenim Pravilnikom o bližim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine. Makrobiotički pokret u Srbiji deluje kroz nekoliko udruženja makrobiotičara.

izvor:klik na link

[Mia 6075]

Makrobitika - osnove

Autor: prim.dr Božidar Kovačević

Termin „ makrobiotika“ vodi poreklo od grčkih reči macro (veliki) i biotokos (život).

Makrobiotička ishrana je ishrana koja podrazumeva konzumiranje pre svega različitih vrsta integralnih žitarica i mahunarki, a zatim i povrća, koštunjavih plodova i voća. Makrobiotika je specifičan način ishrane koji se sastoji u izbegavanju prejedanja, kao i u temeljnom žvakanju hrane pre gutanja. Makrobiotičari insistiraju na, što je moguće više, prirodnim namirnicama koje nisu pretrpele veće procese prerade. Što se hrane životinjskog porekla tiče, makrobiotičari izbegavaju mesa, a favorizuje se konzumiranje ribe.

U makrobiotičkoj ishrani preovladavaju zdrava ulja, mnogo složeni ugljeno hidrati i biljna vlakna iz povrća i voća, pa se kao takva smatra pogodnom za prevenciju i tretman digestivnih, srčanih i malignih oboljenja.

Makrobiotska ishrana veliku pažnju poklanja ne samo vrsti namirnica već i tome kako su gajene, načinu pripreme, i konzumiranja. Prednost se daje namirnicama gajenim u bio-vrtovima, đubrenim organskim đubrivima i neprskanim. Preporučuje se da ljudi koriste hranu koja uspeva u krugu od 100 km od mesta njihovog stanovanja, da se konzumiraju namirnice u skladu sa godišnjim dobom (lubenica u januaru – nikako).

Način ishrane treba da bude individualan, na njega utiče starost, zanimanje, konstitucija i kondicija. Uglavnom se koristi hrana biljnog porekla (žitarice, mahunarke, povrće i male količine semenki, voća i algi) uz malo ribe i morskih plodova. Umesto šećera za koji se danas pouzdano zna da je više otrov nego hrana, makrobiotika predlaže upotrebu tradicionalnih zaslađivača kao što su ječmeni i pirinčani slad i drugi zaslađivači od žitarica. Tu je još i upotreba nerafinisane morske soli kao i hladno ceđenih nerafinisanih ulja. Male količine morskih algi, koje su izuzetno bogate mineralima i mikroelementima, zaokružuju hranljivu vrednost makrobiotičkog tanjira.

Izbegava se meso, mlečni proizvodi, jaja, beli šećer, med, fabrički tretirana hrana, hemijski tretirane biljke, rafinisane namirnice, uvezeno voće i povrće, kao i neko kiselo povrće (paradajz, paprika, krompir i patlidžan). Koriste se razni načini pripreme (turšija, presno, kuvanje na pari, u vodi, dinstanje, prženje u ulju, kuvanje pod pritiskom, pečenje u rerni).

Makrobiotika je umeće koje nudi niz korisnih znanja i veština koje usvajamo kako bismo:

• postigli dobro zdravlje

• stvorili duševni mir i obnovili telo

• poboljšali sportske rezultate

• zadržali sopstveni mir, sreću i radost i unapredili odnose sa drugima

Makrobiotička ishrana je je samo jedan aspekt mnogo šireg pojma nazvanog makrobiotika, koji pored posebnog režima ishrane podrazumeva filozofiju, način i stil života, odnosno shvatanje sveta i događaja u njemu kao večite interakcije dve suprotne sile, nazvane jin i jang.

izvor: klik na link

Šta mislite o makrobiotičkom načinu ishrane?

Primenjujete li neke ''osnove'' ovakvog načina ishrane?

Iako sam odavno iz svakodnevne isharne izbacila meso,

smatram da bi trebalo osluškivati svoj organizam i unositi ono, što zatraži...

sa ''prefiksom'' na umerenost, pre svega...

[ELA 1400]

Od makrobiotike koristim taman onoliko koliko mi prija...i ni slucajno ne mogu da kazem da sam makrobioticar...kako nisam presla iskljucivo na makrobioticku ishranu, vec samo na meni prihvatljive namirnice...ipak je postujem. Upoznata sam sa delom teorije po Vladimiru Nazarovu (msm), i neke cinjenice su mi se dopale. Lm, ono sto koristim su proklijale mahunarke (azuki, mungo, soja, itd) zitarice, zacinjene jabukovim sircetom i mor. soli, psenicne klice, mekinje,laneno seme, i pijem zeleni caj. Toliko mogu da cinim za sebe ........ali ostatak porodice tolerise jedino morsku so. :roll: