Poremećaji ponašanja u ishrani

[Mia 6075]

Gubitak kilograma može nastati i zbog poremećaja ponašanja u ishrani (Anorexia nervosa, Bulimia nervosa, Binge eating). Danas su ovi poremećaji sve češći zbog stalne trke za što boljim izgledom, po ugledu na lica sa naslovnih strana časopisa. U savremenim uslovima, poremećaj ponašanja u ishrani može se prolazno javiti kod većine ljudi u određenim životnim situacijama (najčešće usled nekog konflikta emocionalne prirode). Ukoliko traje duže, dovodi do oboljenja i to češće kod mlađih osoba ženskog pola.

Anoreksija je bolest gde dolazi do velikog gubitka telesne mase zbog namernog drastičnog smanjenja unosa hrane. Osoba ima izmenjenu sliku o sebi i opsednuta je vitkom linijom. Kod ovog poremećaja javlja se ekstremni gubitak apetita i telesne mase (preko 20%) pa čak i smrt. Svega 50% ovakvih pacijenata vrati se u normalan život, trećina ostaje hronično bolesna sa periodima pogoršanja i uz česte hospitalizacije. Smrtnost od anoreksije ide i do 10%.

Bulimija je poremećaj kod kojeg pacijenti opsednuti svojim izgledom unose znatno veće količine hrane od uobičajenih (400 g i više za obrok), a zatim izazivaju povraćanje uz intenzivan osećaj krivice i stida. Preparati za mršavljenje, laksativi i diuretici su omiljena sredstva obolelima od bulimije.

Karakteristike mentalne anoreksije i bulimije

Anorexia nervosa (F 50.0)

- početak pre 25 godine života

- gubitak telesne mase 25% od prethodne

- poremećen odnos prema ishrani, hrani i telesnoj masi

- isključena svaka druga bolest

Prisutno najmanje 2 od sledećeg:

- izostanak menstruacije

- lanugo kosa

- puls ispod 60/min

- razdoblje preterane aktivnsoti

- epizode bulimije

- povraćanje (može biti i samoizazvano)

Bulimia nervosa (F 50.2)

Ponavljane epizode prežderavanja (najmanje 2 puta nedeljno u poslednja 3 meseca)

Izazivanje povraćanja posle prežderavanja pri čemu se koriste i lekovi (laksativi, diuretici, itd.)

Kompulzivno prejedanje je poremećaj nekontrolisanog uzimanja velikih količina hrane (preko 2500 kcal po obroku), često tajno, bez izazivanja povraćanja.

Poremećaji u ishrani su takvi da ih je teško otkriti u ranim stadijumima. Iako su pravi uzroci ovih oboljenja kompleksni, njihov početak je najčešće vezan za držanje dijete za mršavljenje. Nisu retki slučajevi prelaska jednog poremećaja u drugi.

Prognoza poremećaja ponašanja zavisi od dužine njihovog trajanja, te je najvažnije na vreme postaviti dijagnozu i što pre započeti lečenje.

Lečenje poremećaja ponašanja u ishrani je multidisciplinarno i u njemu treba da učestvuju psihijatar, dijetetičar, internista, porodica i dr. Cilj lečenja je da se postigne normalan psihički život, da se adekvatno reaguje na glad i sitost i ispoljavanje emocija.

Terapija je individualna i odnosi se na promenu ponašanja u ishrani (kontrola unosa hrane i suzbijanje osećaja krivice zbog toga).

Ciljevi lečenja bulimije

Naučiti pacijenta da izgradi novi stav i odnos prema hrani, ishrani i sopstvenom izgledu.

Naučiti pacijenta sa suzbije preokupacije hranom.

Održavanje telesne mase u normalnim granicama ili prihvaćene telesne mase iznad ove granice.

Poštovati načelo - tri obroka dnevno sa jednom do dve užine po želji

Izbegavanje primene neodgovarajućih metoda za gubitak telesne mase nakon epizode prejedanja kao što su: izazivanje povraćanja, upotreba purgativa, diuretika ili gladovanje i iscrpljujuće vežbe

Uočavanje promene raspoloženja i učenje zamene ekscesivnog unošenja hrane drugačijim načinom reagovanja

Podsticanje samopoštovanja pacijenta

Pacijent sa poremećajima ponašanja u ishrani se hospitalizuje, posebno ukoliko je izgubio više od 25% svoje uobičajene mase. Dnevni plan ishrane pravi se na bazi osnovnih nutritivnih potreba, uzimajući u obzir stepen pothranjenosti.

Neke dijete kao formule za mršavljenje mogu biti izuzetno štetne za organizam. Nije preporučljivo korišćenje ni jedne vrste dijeta bez prethodne konsultacije sa lekarom. Dijete prenosimo sa najboljom namerom pa nismo odgovorni za neuspeh iste, njenu moguću štetnost po zdravlje kao ni druge posledice koje njena primena može izazvati. Sprovođenje ovih dijeta preuzimate na vlastitu odgovornost.

Autor: doc dr Maja Nikolić

izvor: klik na link

Ono, što me je navelo da otvorim temu,

sa ovakvim sadržajem je prisećanje,

na jedan od odlazaka sa Kikijem, kod pedijatra.

U čekaonici sam videla devojčicu uzrasta 12, 13 godina,

koja je došla sa majkom.

Bezizražajni pogled... mršava... strepnja u očima pedijatra...

Zapitala sam se, šta se dešava u glavi jednog mladog, lepog bića... hiljadu zašto... a odgovora ...

[Aiko 1794]

Odrekle bi se jedne godine za vitak stas

Žene su spremne da kraće žive u zamenu za savršenu figuru kakvoj teže, pokazuju rezultati istraživanja sprovedenog u Britaniji. Zabrinjava činjenica da su ispitanice mahom bile normalne težine, kao i to da nesigurnost prouzrokovana izgledom nije svojstvena samo tinejdžerkama.

Milioni žena su toliko nezadovoljne svojim izgledom da su spremne da se odreknu godine života za savršeno telo, pokazuju uznemirujući rezultati jedne studije koju prenosi Dejli mejl (Daily Mail).

Istraživanje sprovedeno među ženama starim između 18 i 65 godina od strane britanskih univerzitata pokazalo je da je svaka treća dama spremna da umre ranije u zamenu za idealnu figuru kakvu imaju manekenka Keli Bruk ili glumica Skarlet Johanson.

Rezultati su šokantniji time što su skoro sve ispitanice bile normalne telesne težine, neke čak i neuhranjene.

Oko 16 odsto ispitanica je izjavilo da bi menjalo jednu godinu života za telo kakve žele, dok je deset odsto bilo spremno da se odrekne između dve i pet godina.

Ispostavilo se da je čak 30 odsto od 320 ispitanih spremno na neku vrstu „životne trampe", a s obzirom na to da je istraživanje vršeno među ženama starosne dobi između 18 i 65, nameće se zaključak da nisu samo tinejdžerke nesigurne oko sopstvenog izgleda.

Kao najpoželjnije telo i idol ovim ženama izglasana je Keli Bruk, koju prate pevačica Bijonse i glumice Džesika Alba i Skarlet Johanson.

Keli Bruk..telo vredno zivota?

Doktorka Filipa Didrihs, specijalista za poremećaje u ishrani pri Univerzitetu Zapadne Engleske, smatra da je jasno da samopouzdanje žena oko njihovog izgleda ne raste sa godinama.

„Ovo pokazuje koliko je izgled važan za žene. Nažalost, danas figura nije samo pokazatelj lepote, već i životnog uspeha svake žene", izjavila je doktorka Didrihs.

Didrihs dodaje da nisu samo anoreksija i bulimija problemi žena koje nisu zadovoljne linijom - učestale dijete i rigorozno vežbanje takođe mogu da uzmu danak zdravlju.

Osnivač fondacije za borbu protiv poremećaja u ishrani Karina Bertou, koja je i sama bolovala od anoreksije i bulimije u prošlosti, ističe da modna industrija vrši preveliki pritisak na žene da budu mršave.

„Poruka koju dobijamo iz sveta mode je da moramo biti tanke da bi bile voljene i to je pogrešno."

RTS

[Aiko 1794]

Ortoreksija - zavisnost od zdrave hrane

Opsednutost zdravom hranom često može dovesti do ozbiljnog poremećaja zvanog ortoreksija. Reč je o stanju koje se, prikriveno etiketom „najkvalitetnija ishrana“, neočekivano javlja jer dolazi do iznurivanja organizma. Od malo poznatog poremećaja boluje sve više ljudi, posebno tinejdžera.

Ortoreksija je ekstremna posvećenost zdravoj hrani, poremećaj od kojeg pati sve veći broj ljudi.

Izraženija je kod mlađe populacije, posebno među tinejdžerima na koje lakše mogu uticati štampani i elektronski mediji koji na neadekvatan način informišu javnost o zdravoj ishrani, piše londonski Dejli mejl.

Javlja se jer velika većina u medijima reklamiranih „zdravih režima ishrane" prikriva striktne dijete, zapravo „sve i svašta sa ciljem da se proda".

Obično počinje pokušajem da se kvalitetno jede, bude zdrav i oseća dobro, ali se ubrzo otima kontroli i prerasta u izgladnjivanje i mnogo ozbiljnije probleme.

Za razliku od ljudi koji pate od anoreksije i bulimije, gde je reč o količini, oni koji pate od poremećaja zvanog ortoreksija opsesivno se bave kvalitetom hrane - proveravaju sve što određene namirnice sadrže, izbegavaju brzu hranu, do najsitnijih detalja planiraju obroke i često su na takozvanim „zdravim dijetama".

Ortoreksičari obično nisu zabrinuti za svoju težinu, ali ni slučajno neće pojesti neku namirnicu, pa bilo to i voće, za koju smatraju da sadrži neki nezdravi sastojak. Silna posvećenost izboru zdrave hrane čini da se oni, posebno dok jedu, osećaju kao ljudi puni vrlina.

„Često mi dolaze osobe koje žele zdravo da se hrane, ali su 'preplavljene' informacijama koje su u suprotnosti. Naime, ljudi počinju iz ishrane da izbacuju čitave grupe namirnica, poput mesa, i postaju ubeđeni da su 'netolerantni' prema nekim drugim grupama hranljivih namirnica kao što su pšenica i mlečni proizvodi", kaže Dini Džejd, psiholog iz britanskog Nacionalnog centra za poremećaje u ishrani (NCFED).

Posvećenost planiranju obroka

Lečenje ljudi sa ovim poremećajem dosta je komplikovano, jer će oni na primer, lekove poput antidepresiva smatrati nečim neprirodnim, pa ih neće ni koristiti. Isto se dešava i sa mnogim, inače, zdravim namirnicima i napicima koji se ni slučajno neće naći na njihovom jelovniku.

Hraniti se zdravo u trenutnim okolnostima nije nimalo lako, jer izbor pravih namirnica često traži veoma savestan pristup. Međutim, ortoreksičari su skloni da se potpuno posvete planiranju predstojećih jelovnika i obroka, ali „ako neko oseti drhtaj pravog zadovoljstva već od razmatranja i planiranja zdravog obroka za neki sledeći dan, onda sigurno postoji nešto loše u njegovim interesovanjima, njegovoj pažnji i životnim shvatanjima", navode stručnjaci.

RTS