Nis

[kompaj 257]

Од домаће нафте може се купити НИС

Вредност нафте и гаса који је НИС лане извадио с нафтних и гасних поља у Војводини и Србији процењује се, по берзанским ценама, на најмање 700

милиона долара. Сабери–одузми, испаде да смо само од домаће нафте и гаса, и то за годину дана, могли купити још један НИС. Могли смо, а нисмо...

Претходна руководства, директори и ини стручњаци и партијски кадрови у НИС-у су ранијих година, изгледа, много више производили губитке неко нафту и гас, па кад је стигао „Гаспром”, успео је да домаћу производњу подигне за трећину.

Елем, прошле године је Нафтна индустрије Србије с домаћих налазишта, која се углавном налазе у Војводини, произвела 864.910 тона нафте, док је производња гаса била готово 453 милиона кубних метара, а ови резултати су у односу на 2009. годину 30 посто бољи, саопштили су пре неколико дана у НИС-у. Повећање производње нафте и гаса је, уз повећање унутрашње ефикасности и стабилизације курса динара у односу на долар и евро, у највећој мери допринело томе да 2010. година, по подацима НИС-а, буде успешна за ову компанију јер је, по финансијском извештају, чиста добит била 16,5 милијарди динара.

Када се количине произведене нафте и гаса прерачунају у цене коштања на светским берзама, може се оријентационо израчунати и колико је, у новчаном износу, вредна производња НИС-а. Наиме, барел нафте (око 160 литра), на светском тржишту кошта око 100 долара те је вредност црног злата извађеног с нафтних поља у Србији око 540 милиона евра. Производња гаса, такође оријентационо, вредна је око 158 милона долара јер је 1.000 кубних метара гаса око 350 долара.

Дакле, вредност прошлогодишње НИС-ове производње нафте и гаса је близу 700 милиона долара, а тај износ је већи од оног који је руска компанија „Гаспромњефт” платила за 51 одсто капитала НИС-а. Наиме, „Гаспромњефт” је за то платио 400 милиона евра и на тај начин је руска компанија постала већински власник до тада српске нафтне компаније. Тако, практично, испада да једногодишња производња с домаћих нафтних и гасних поља, покрива и прекрива износ који је плаћен за НИС. Изгледа да је, приликом одлуке да се нешто купи, неко добро рачунао, а да онај ко је продавао није знао рачун.

Наравно, изнете оријентационе цифре вредности НИС-ове годишње производње нафте и гаса нису зарада коју је ова компанија остварила већ је само претпоставка колико вреди оно што се из поља у Србији може извадити. Ипак, сасвим је сигурно да, чак и да је приликом извођења рачунице о вредности прошлогодишње производње НИС-а направљена грешка, па чак и значајна – нафтни и гасни бизнис се исплати. Такође, исплате се и улагања у област енергетике, пре свега у истраживање и производњу, упркос томе што су веома висока. Иако ти износи нису део ове рачунице, јасно је да се улагањем и домаћинским пословањем добија јер се остварују добри резултати, боље пословање и већа зарада.

Међутим, сасвим је сигурно да је данашњи НИС много другачији него што је био онај пре три године. Више се производи, другачије, а боље се послује и успех је већи. Зашто то није могло раније?

У НИС-у већ сад мисле далеко унапред јер се ове године планира да резултати из успешне 2010. буду премашени, а планирано је повећање производње од око 20 посто. Такав тренд планиран је и у наредним годинама јер је стартешким планом компаније предвиђен сталан раст произвводње нафте и гаса, који би 2020. године требало до износи око 4,7 милиона тона у Србији и иностранству.

Д. Млађеновић

Д. Урошевић

Izvor: Dnevnik