gresan 1851 Napisano February 23, 2011 Prijavi Share Napisano February 23, 2011 Kakvi ste bili u pubertetu kada sada o njemu razmisljate? Koliko ste bili svojeglavi...koliko ste komplikovali zivot svojim roditeljima? Koliko ste isli "glavom kroz zid"...i koliko vas je to kostalo? Da li ce vam iskustvo vaseg puberteta pomoci jednog dana u vaspitanju dece...ili mislite da je svako vreme i svaki pubertet razlicit.Da li postoje univerzalne stvari kroz koje svi prolazimo u ovom periodu zivota? Jedno interesantno misljenje u psihologiji kaze da dete u pubertetu namerno "prelazi granice" i provocira roditelje u zelji da dobije "recept" od njih za odredjeni problem koji ga lomi...pa i kad tog problema nije svesno...I zato kaze se dalje...je jako vazno jasno detetu postaviti "crtu" preko koje "nema dalje". Konkretno...oprostiti mu naki mali hir,poneko lupanje vratima,nervoznu ili burnu reakciju (nasmesite se na to...em smiruje zivce em moze da uveseljava...naravno da vas dete ne vidi),ali tamo gde je BITNO...tamo mu treba dati jasnu poruku... Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
vesticara 6022 Napisano February 23, 2011 Prijavi Share Napisano February 23, 2011 Nešto se i ne sećam sopstvenog puberteta, ili je to bilo tako davno...da mi se izgubilo iz memorije... Šalim se naravno, ali zaista nemam neka sećanja o sebii, kao problemu u tom periodu. Moja deca? Tolerisala sam do neke pristojne granice, sve pubertetske bubice koje su počele da im se razvijaju u to vreme, a kad je ta granica pređena, "zakonom sam zabranila" pubertet u kući. Objasnila sam deci, da je to normalno stanje odrastanja, da moraju da nauče da kontrolišu svoje emocije i svoje ponašanje uopšte. Kako sada, tako i kasnije. Da sva ta neka odbrecanja, povišenje tona u komunikaciji sa nama ukućima, ostave za ulicu i komunikaciju sa svojim vršnjacama. Ako njihovom društvu to prija, name u kući ne prija. Moj posao sam po sebi je naporan i iscrpljući. Mnogo puta sam došla kući željna tišine i mira, pa nisam vikala i galamila ni na koga, ne želeći da oni trpe zbog mog umora. Kada ja mogu da se konotrolišem, neka i oni, odmah sada u pubertetu nauče tu kontrolu, trebaće im kasnije u životu. I nestade pubertet iz naše kuće. Ne želim da kažem da sam bila žandar. Na protiv. Imali su slobodu, i još je imaju, mnogo veću od svojih vršnjaka, ali isto tako želim da se zna "ko je koga rodio" . Objasnila sam im da pubertet nije ni ludilo, ni bolest, da je to samo udar hormona, i da se hormoni mogu držati pod kontrolom, kada to naučiš a da je upravo sada pravo vreme za vežbu. Aiko 1 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Aiko 1794 Napisano April 7, 2011 Prijavi Share Napisano April 7, 2011 Sjajan post, Veco.. Ni ja se nesto posebno ne secam svog puberteta, mozda u to moje vreme nije bio popularan.. A moze biti da sam ga jednostavno preskocila..da, tako je bilo..rano sam pocela da radim, a kad si zaposlen, nemas vremena za pubertet i sve te bubice..sa 13 sam vec bila odrasla osoba koja se vec uveliko borila sa demonima u sebi i oko sebe.. Moj sinak je sada u pubertetu..nekad je ovako, nekad onako..vise 'nako.. Ali dovijam se nekako..kad god on svoje postupke opravdava pubertetom, ja mu kazem da sam ja u klimaksu..eto, dosetila sam se lepo..i jos mu izguglala da cita o klimaksu citave clanke..i tako on zaokupljen mojim klimaksom koga jos uvek nema ni u naznakama (ali nemojte da mu kazete), on zaboravi na svoj pubertet.. Jednom mi je cak rekao..pa ovaj tvoj klimaks je gora boleS' od mog puberteta.. Ljubi ga majka..:srce: vesticara 1 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Kumica 381 Napisano April 7, 2011 Prijavi Share Napisano April 7, 2011 Ja sam u pubertetu imala krizu identiteta i tata mi je dozvolio da cele tri godine radim sta hocu...Zivela sam sama u Beogradu i za te tri godine sam dokazala mom tati da nije pogresio sto me je pustio s'lanca... Pre toga sam napustila redovnu skolu zbog prevelikog pritiska moje majke,koja je ocekivala da odlican djak kao sto sam ja bila u osnovnoj,da u srednjoj bude jos bolja njen pritisak je u meni probudio samo inat... Posle tri godine sam se vratila sa diplomom srednje skole i indeksom... Dokazala sebi i tati da mogu i onda sam se pronasla iako nisam nastavila sa faksom...Sve u svemu jako sam bila nezgodan pubertetlija! Sad mi je cerka u pubertetu,ali nekako sam srecna sto ju je uhvatio dok je jos u osnovnoj skoli,a ne kasnije...Mislim da ce lakse da se "odboluje":uredu: Mia 1 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Preporučene poruke
Join the conversation
You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.