Leaderboard

Ovo moje malo blesavo mače i ja već imamo neku svoju dnevnu rutinu. Mislio sam da će biti veliki problem što dobar deo dana nisam tu zbog posla, ali... ispada da se lepo navikla. Kad dolazim s posla obraduje se kao malo dete, svega mi, to još nisam video kod mačke. Mazi se, skače, mjauče, prede, ne zna ni gde će pre ni šta će pre. Onda ja obično malo odmaram na kauču i sve što je potrebno da uradim je da prekrstim ruke na grudima - tu je, tu se valjda najlakše namesti. Ona prede, ja spavam, grejemo jedno drugo. Noću spava obično na mojoj fotelji, dok ne reši u neko doba jutra da mi se pridruži

Massimo otpevao, kao da je čitao ovu temu.. ne postavljam link ka spotu, jer mi Massimo ne leži. Nebitno.. bitno je sledeće: Mali krug velikih ljudi Imam mali krug velikih ljudi S kojima sanjam, za koje se trudim Uz koje znam tko sam zapravo ja Imam čarobnu oazu usred pustinje U kojem vrelo nikad ne presušuje Al' broj sunčanih dana premašuje prosjek Jedan mali krug nama dovoljno velik To je samo naš svijet, naš privatni svemir Sazviježđe smo kad se spojimo Sasvim mali krug igle po vinilu Dovoljan da ušutka tišinu Šareno

Toliko sam nestrpljiva, sad već sama sebe ne prepoznajem Kada nešto čekaš pet godina i digneš ruke od svega i pomisliš da ćeš završiti na sudu, pojavi se jedan poziv i sva se razmašem... a još uvek nemam ništa konkretno Toliko sam blizu sada da mi se realizuje nešto započeto pre pet godina i sad mi je strpljenje pri kraju... Stvarno sam neverovatna, obično imam kontrolu i maksimum tolerancije, a sad mi je sistem zakazao

Pošto sam juče završila unapred zadatak i poslala profesorici, uspešno završila on line čas na google meet-u, danas samo laganinni... red knjige, red božićnih filmova na Divi ne postoji ništa lepše od tih filmova- nema ružnih reči, nasilja, svi su sređeni, čekaju Božić, lepe jelke i sve ukrašeno i šljašti... pojavi se neki problemčić, reše ga i svi su nasmejani kad dođe praznik... potpuno opušteno gledam filmove, pustim koju suzu kad krenu nevolje ( ) i onda uz lepe božićne pesme se smeškam na kraju i opet suze... sad radosnice ( ) Eto! Takav će mi biti dan

Nismo se mogli dogovoriti oko imena, pa je svako od nas troje dao svoj doprinos Ovo je General Triki Milovan

Eh, da... ljubimac. Ponovismo se istovremeno ti i ja. Ja imam svoju malu Lelu, Lelicu. Pre petnaestak dana je prosto ušetala u lokal kod ...khm ... osobe drage srcu mom i stala da se mazi. Padala je kiša, pa Ona nije imala srca da je izbaci. Pitala mene šta da radi, ja savetovao nošenje u stan misleći da je samo spase za to veče. Kad ono međutim, mače je u prvih par dana dobilo i granule i pesak i penjalicu i plan za sterilizaciju. Postalo je ljubimac Njene dece. Manjak prostora i vremena za još jednog ljubimca... udomiće je. Komšija se ponudi da je uzme i na kraju odustane... ponudim

Posle brojnih pokušaja, da dečaci dobiju nekog ljubimca i neobičnih završetaka tih avantura, na kraju sam ja sama, bez nečije molbe popustila... Nisam sigurna šta mi je bilo u tom momentu, aliiii... popustila i posle priče jedne mlade ženice koja samo što se nije porodila, ne zna šta da radi sa mačkom u malom stanu kada dođe beba, ja onako, kroz šalu... Pa, daj je meni... I tako sam udomila jednog trogodišnjeg persijskog mačora, sa veeeelikim brkovima, poput ruskih generala Mnogo mi je sladak i voli da se mazi, spava kod mene i sav je paperjast, pa sam

Sad imamo sve, zar ne? Naš šef zaista sve sredi, očas posla Sad mogu i srculence i palac da reagujem

Danas sam netremice gledao scenu... Ulaze u bus majka i ćerkica od 4-5-6 godina, slatka koliko i malecna. Obe nose maske. Sedaju jedna preko puta druge, gledaju se u oči. Mati, da bi putovanje učinila udobnijim u uslovima pandemije, rešava da nečim zabavi malecku. Počinju njih dve neku njihovu varijantu taši-taši-tanana koja uključuje i pokrete vezane za masku i svašta nešto drugo što najsitnijeg putnika redom tera na onaj čisti razdragani smeh... ne prestaju do svoje stanice. Da sam ikad postao roditelj, voleo bih da sam bio TAJ roditelj. Da sam toliko mario. Ovo je bilo nešto najči

Eheeeejjjj.... pa, da nas je neko pitao, ne bi tako sročio... Moja prijateljica, majka u koloru

Ovaj moj brkati General je vrlo vredan ovih dana prvih dana po dolasku kod nas, danima je žvakao listove samo jedne lozice i nije odustajao od nje. Mnoštvo saksija imam po kući, ali se navadio samo na tu jednu lozicu, da sam poludela i podigla na jednu policu, za koju se nadam da ne može da skoči bar još nije probao... Pre nekoliko dana sam sređivala cveće na terasi i moje patuljaste ruže lepo stoje izvađene iz zemlje, sa sve korenom, uredno poređane uz saksiju gledam i ne verujem... Pošto General kidiše na svrake i grlice koje se okupljaju kod komšije u d

Menja me. Namerno ili nenamerno, svesno ili nesvesno... utice na mene. Fizicki i, koliko god ne voleo da priznam ...psihicki. Bilo mi je to potrebno, dosla je u pravom trenutku.

Lela... Lelica

Volim... spoj Mike Antića i našeg šefa

Slažem se sa tobom, svako ima svoj izbor. Svašta sam prošla, i svakojake priče su me pratile dok sam se borila... A posle svega, mogu samo da kažem ~ radila sam kako sam mislila da je najbolje po moju decu i mislim da nisam pogrešila. Ne volim ljude koji su me osuđivali, koji su me kritikovali, pričali iza leđa... jer, na kraju - niko od njih nije bio u mojim cipelama i nema pojma kako to izgleda Ali da se vratim na temu, Volim... kad se sa nekim razumem sa malo reči, ili samo pogledom, jednim gestom, podizanjem obrve ... volim... kada neki ljudi dele sa mnom

Odgledah prvu epizodu Suits sinoć i... premda me nerviraju likovi poput glavnog lika u ovoj seriji... misli da ću je odgledati do kraja. Ima sadržaj.

Druga sezona Njegova mračna tkanja na HBO je počela pre dva dana danas premotala prvu epizodu... mislim da ću na raspustu uzeti knjige da pročitam, odlično je urađena

Hvala, Smucks!

Šefe sve najbolje, živeliiii....

Candy Crush i dalje ne napuštam... a tu je i Ludo World na Facebooku koji igram u tandemu sa Miom.

macOS 11.0.1 Big Sur

Kad ovako krenem od ranog jutra, a gde mi je vreme za polazak na posao... ko zna gde ću završiti

Blago vama, kad imate raspust To kod nas nema... ni pauze, ni vikenda, ni raspusta, ni godišnjeg Sad imam i novitete... google učionice - par komada (što dečijih, što mojih školskih), pa viber (moje školske, opet nanovo....), pa sad traže i zoom i google meet... Aman ljudi... ovde niko nema dušu P.S. prema tome, ne pitajte me gde sam

"Pomalo sam nadmoćan, jer vidim da se ne brani, ali osjećam da nije slučajno stala na moj put: nešto se desilo među nama. Čini mi se da to znamo i ona i ja, tražimo se i čekamo... Znam da me je čekala, i kad sam uzeo njenu ruku, osjetio sam toplinu povjerenja i njenu potrebu za ljubavlju. Njenu, ne svoju, ali sam bio dirnut. Gotovo je ličilo na ljubav." Meša Selimović

Viđao sam često takve situacije gde žena celokupnu svoju egzistenciju prepusti u ruke muškarcu... ostatak patrijarhalne prošlosti/sadašnjosti. Ponekad to i funkcioniše, ličnosti koje se nadopunjavaju na neke druge načine, ali treba baš da se poklope dve psihe za tako nešto. Ali kad ne funkcioniše... ume da bude gadno. Žena je tad praktično u ropskom položaju, pod svakodnevnom psihičkom torturom u lošem braku. Ako ostane, nesrećna do kraja života. Ako ode, jako često mora sve od nule, verovatno i sa dodatnim teretom raspuštenice koji joj nameće društvo koje ne zna i ne želi da vidi kroz šta je

Ispijam prvu jutarnju Nešto sam se raspisala od jutros. Prija mi. Mašina za veš radi. Uskoro ću i ja da skrčkam ručak. Lagano, sa uživanjem. Radim noćas.. imam vremena i iskoristiću ga maksimalno za punjenje baterija.

Utorke. Svaki dan. Svaki minut. Hrabre žene. Pre godinak dana sam bila kao oparena, kada sam čula da je moja ex komšinica u veoma teškom stanju. Smeštena je u duševnu bolnicu. Glavna asocijacija na nju mi je pogled sa terase, dok smo se malac i ja igrali u ogromnoj plavoj kadici. Pogled prepun miline i čežnje.. jer i ona ima dete.. koje sada ima svoju porodicu. Udala se sa 17.. za grmalja.. galamdžiju. Ne znam šta je sve trpela i neću da grešim dušu. Prvi put su je pustili kući na Sv. Nikolu. Kaže mi druga komšinica: ''Ne bi je prepoznala.. jedva se kreće.. ''. U junu, s

Off topic, kad smo kod detektivskih/policijskih serija, moja koleginica u pola smene opali Hawaii Five-O i odgleda pola sezone... ako je video nadzor skonta na kamerama ima da gleda ostatak kod kuće. Ja gledam ponovo The Big Bang Theory, opušta me kad se vratim s posla, obožavam te priče o smotanim naučnicima.

Odustao sam od "OK" smajlija, koji bi bio logičniji, jer je on u novom politički korektnom narativu predstavljen kao simbol rasne dominacije belaca. Što nema veze s mozgom, ali 'ajde, kontam da će Google u nekom momentu podleći pritisku. Mislim da su lajk i love, u kontekstu sviđanja sadržaja, isti... ne znam, javite kako vidite ovu izmenu.

Imaš nas više. Sa srodnom dušom možemo da ''kliknemo'' na prvu, ali i ne moramo. Imam te svoje srodne duše - vas, koji ste aktivni. Imam ih i u okruženju, koji budno prate moje turbulencije, brzine, nagla kočenja - to nije lako - zaista, ali valjda je kosmos odredio tako. Verujem da je zasluženo, ne u smislu merenja - vaganja. U smislu otvorenosti - davanja sebe, kao što si i opisao. Neke srodne duše, više nisu blizu mene - fizički, ali znam da se uvek obraduju lepim porukama, jer smo delili duge dane i noći, radeći.. pazeći jedni na druge. Uletali u fajtove. Deleći sreće i str

Sedim u restoranu i plačem od smeha k’o poslednji ludak. Naručio sam sebi sočiva i u momentu pomislio da sam dao pogrešnu adresu, Njenu umesto svoje. Poslao mejl da ispravim adresu, prihvatili. Par sati kasnije, malopre, gledam u taj svoj mejl i ne verujem! Ja sam upisao dobru adresu i kasnije je promenio u Njenu! Dobro, adrese su jedna preko puta druge, nije greda... nego... kako sam bre toliko prolupao da pravu adresu za dostavu menjam u pogrešnu???

Sredicemo...

Malo oko emotikona, lajkova. Fali jedan. Nakoko mi ne ide srce="sviđa mi se". Srce je "voli", a "sviđanje" (odobravanje) bi trebalo da je palac ili nešto slično. Ne mora da bidne da volim sve što mi se sviđa.

Ništa! Jedan dan u sedmici da ne radim ama baš ništa! Pijem četvrtu kafu danas, ako se to računa.

Da... ima i automatska obaveštenja kad te neko pomene ili odgovori na poruku.

Suštinski je sve isto, par sitnica sa desne strane je dodato, neke statistike koje ranije nisu postojale, neke fejsbukolike opcije... ali je manje-više sve na istom mestu kao pre. Morao sam da ažuriram verziju php-a da bi ...khm, nečiji sajt lepo funkcionisao... a onda sam morao da ažuriram naš softver jer on nije lepo radio sa novom verzijom php-a. Rezultat je da oba sajta rade fantastično po cenu malih izmena na našem.

Poremetio mi se interni časovnik. Ustao sam pre sat i po iako sam u pola godišnjeg odmora, vrteo sam se po krevetu i prosto odustao, čekam da mi se prispava ponovo. Kad krenem ponovo da radim žaliću se da sam nenaspavan.

Raspust sada neće toliko da zvrnda

Uživam u noći. I slušam dr. Nestorovića na b92.. tako mi prija. Čovek je sjajan.

"Pa što ako sam sanjar I zamišljam svijet boljim no što jest, Idealima je sudbina da tonu i uzdižu se. Što ako me lome vrtlozi laži i licemjerja- -stalnost izazova izoštri čula! Nek' sam čudak Što vjeruje u sne – to reći će oni što ne poznaju me, To njihov je odraz u zrcalima! Nek' sam sanjar -sanjat ću i dalje, U oblacima plovit ću sve više, Nek' me lome, Zvijezdama stremit ću sve bliže; Ja čudak sam Na životnoj niti što snove niže…" Marina Ugrin-"Buntovnik s' razlogom"

Nisam imala šta da pišem. Kao mala, u divljini sam imala mačka Marka. Nikada nije hteo da se igra sa mnom, jer sam ga stalno vukla za rep Nekako mi to nije bilo fer, stalno mi se migoljio. Vremenom sam shvatila da ih ne volim, jer imamo sličnu ćud. Onda se u mom životu pojavila naša Bebićka.. koja nije mnogo pričala o macama, ali njene fotografije.. pa ovaj naš admin, koji me je skroz unjanjavio svojom pričom, Moja Vesna, koja ima blesavu mačku Milicu, šta tek ona radi dovodi do ludila i gazdaricu i komšiluk, ali je nemoguće ne voleti je. Komšije, koje imaju brdo mačića - garaža do gar