Stranica 2 od 2 PrvaPrva 12
Prikaz rezultata 11 do 13 od 13

Tema: Laboratorijske analize i pravilno tumačenje

  1. #11
    Aiko's Avatar
    Registrovan
    Jan 2011
    Lokacija
    Teretana
    Aktivnost
    13.04.2014. @ 20:34
    Poruke
    2,343

    Laboratorijska analiza mokraće (urina)

    Analiza urina je jedna od korisnijih screening metoda čiji rezultati mogu dati osnovne informacije o stanju metabolizma i o stanju genitalno-urinarnog sistema.

    Rutinski pregled mokraće je jedna od osnovnih laboratorijskih analiza. Svaki takav pregled sastoji se od tri dela:

    1. Opis fizičkih i fizičko-hemijskih karakteristika mokraće: izgled, boja, miris, reakcija i specifična težina.
    2. Hemijska analiza. Najčešće hemijske analize su analize na proteine, šećer, ketonska tela, urobilinogen, bilirubin i nitrite.
    3. Pregled mokraćnog sedimenta tj. mikroskopski pregled taloga koji se dobije nakon što se mokraća centrifugira.

    Prvi jutarnji urin se uzima u sterilnu posudu pri čemu je neophodna odgovarojuća higijena pacijenta i uzima se ne prvi, već drugi mlaz prve jutarnje mokraće. Mokraću treba sakupiti u odgovarajuću bočicu, koja može da se kupi u svakoj apoteci, pa treba izbegavati drugu vrstu ambalaže zbog moguće kontaminacije.

    Izgled urina - normalno: bistar izgled
    -Zamućen urin - ukazuje na povećan broj leukocita, odnosno na neki zapaljenjski proces, kao i na gljivice, bakterije, sluz i sve druge elemente koji se mogu naći u sedimentu urina.

    Boja - normalno: žuta boja. Boja može da varira u zavisnosti od unete količine tečnosti - od svetlo žute do tamno žute, a na nju utiču i povećana telesna temperatura, znojenje, povraćanje, proliv. Što je mokraća više koncentrovana, boja je tamnija. Zanimljivo je da ružičasta boja mokraće može da se pojavi, na primer, kada se konzumira veća količina cvekle ili kupina.

    -Tamnosmeđi urin - ukazuje na povećanje bilirubina, što je najčešće znak oštećenja jetre, odnosno pojave žutice. Neki ljudi inače imaju povećan bilirubin, tako da je njima ovakav izgled urina normalan.

    -Crveni urin - ukazuje na prisustvo hemoglobina, što najčešće ukazuje na oštećenje bubrega, zbog koga se u urinu javlja krv (najčešće kamen u bubregu ili pesak), ali i na razne zapaljenjske procese, oštećenje mokraćnih kanala i bešike.

    Reakcija - normalno:
    kisela reakcija, pH se kreće između 5 i 6
    • Alkalna reakcija - najčešće ukazuje na bakterijsku infekciju.

    Specifična gustina - referentna vrednost 1,012- 1,025, varira u zavisnosti od količine unete tečnosti i sposobnosti bubrega da koncentriše urin
    -Povećana gustina može da bude znak dijabetesa, hipertenzije, poremećaja funkcije hormona nadbubrežne žlezde, oštećenja bubrega. Nastaje i usled povećanog gubitka vode - povraćanje, dijareja, kao i visoka temperatura.
    -Snižena je najčešće kod povećanog izlučivanja urina.

    Proteini - normalno: negativni
    -Mogu da budu pozitivni usled povećane fizičke aktivnosti ili u trudnoći, kada to nije znak patoloških promena. Pojava proteina u urinu u svim ostalim stanjima znak je nekog zapaljenjskog procesa.

    Glukoza - normalno: negativna
    -Pozitivan rezultat glukoze u urinu je uglavnom je povezan sa povećanim vrednostima ovog parametra u krvi (iznad 10 mmol/L), što se najčešće dešava kod dijabetičara.

    Aceton - normalno: negativan
    -Pozitivan nalaz prisutan kod dijabetičara

    Bilirubin - normalno: negativan

    Urobilinogen - normalno: negativan
    -Pozitivni rezultati mogu da budu znak oštećenja jetre ili žuči.

    Nitriti - normalno: negativan
    -pozitivan nalaz je indikator prisustva bakterija u urinarnom traktu

    Eritrociti - normalno: negativni ili ih ima jako malo, jedan ili dva u mikroskopskom vidnom polju
    -Nalaz u mokraći upućuje na poremećaj u funkcionisanju bubrega ili mokraćnih puteva, i na mogući mokraćni kamenac. Ovaj nalaz može da se javi i posle teškog fizičkog rada ili povrede

    Eritrociti sveži - normalno: negativni
    -Pozifivni su najčešće znak prisustva mokraćnih kamenaca ili peska u bubregu i mokraćnim
    putevima.

    Eritrociti bledi - normalno: negativni
    -Pozitivni su najčešće znak skoro preležane infekcije ili hronične bolesti bubrega.

    Leukociti - normalno: do 5
    -Nalaze se u sedimentu mokraće kada se radi postojanju zapaljenskog procesa i infekciji. Obično se uz veliki broj leukocita javlja i povećan broj bakterija, pa je u ovakvoj situaciji preporuka uraditi i urinokulturu.

    Cilindri - normalno: negativni. Cilindri su forme koje nastaju u bubrežnim kanalićima i poprimaju njihov oblik.
    -Pozitivan nalaz ukazuje na hronično bubrežno oboljenje. U urinu zdravih osoba mogu se naći samo tzv. hijalini cilindri i to retko. Ćelijski, granulirani i voštani cilindri znak su patoloških stanja i njihova identifikacija ima značaja za postavljaje dijagnoze ili praćenje toka bolesti.

    Epitelne ćelije pločaste - normalno: malo
    -Ove ćelije oblažu urinami trakt. Njihova pojava u urinu u bilo kom obimu nema veći dijagnostički značaj.

    Epitelne ćelije okrugle - normalno: negativne
    -Pozitivan nalaz ukazuje najčešće na oštećenje bubrega.

    Bakterije - normalno: negativne
    -Bakterija može biti malo, što ne mora nužno ukazivati na infekciju već kontaminaciju usled nepravilno uzetog uzorka. Ukoliko ih je u uzorku mokraće dosta (ili kako se to nekad u laboratorijskom izveštaju navodi „masa“) to je već znak ozbiljne urinarne infekcije.


    Kristali i soli
    Urati amorfni - normalno: negativni
    -Pozitivan nalaz nema dijagnostički značaj.

    Kristali kalcijum-oksalata - normalno: malo
    -Pozitivan nalaz ne mora da ukazuje na oboljenje, ali može da bude znak peska u bubregu.

    Kristali mokraćne kiseline - normalno: negativni
    -Pozitivan nalaz ukazuje na neka oboljenja bubrega.

    Kristali tripl-fosfata - normalno: negativni
    -Pozitivan nalaz može da bude znak bakterijske infekcije.

    Sluz - normalno: negativna ili malo
    -Pozitivan nalaz nema veći dijagnostički značaj.

    Gljivice - normalno: negativne
    -Pozitivan nalaz je najčešći znak gljivične infekcije, a mogu se javiti i kod dijabetičara.

    Spermatozoidi - normalno: negativni
    -Pozitivan nalaz se javlja kod starijih muškaraca i ukazuje na oštećenje prostate.


    dr Sonja Ilić

    0 Not allowed!
    Ako problem ima resenje, zasto se neravirati?
    Ako problem nema resenje, zasto se nervirati?

  2. #12
    Aiko's Avatar
    Registrovan
    Jan 2011
    Lokacija
    Teretana
    Aktivnost
    13.04.2014. @ 20:34
    Poruke
    2,343

    Šta sve otkriva krvna slika

    Šta sve otkriva krvna slika


    Anemija

    Važne informacije o zdravlju daju i nalazi eritrocita, crvenih krvnih zrnaca i trombocita, krvnih pločica.
    Smanjenje broja eritrocita i prosečnog sadržaja hemoglobina, koji je „nosilac“ kiseonika u krvi, upozorava na postojanje nekog oblika anemije.
    S druge strane, kada postoje oštećenja krvnih sudova, to se i te kako odražava na broj i izgled trombocita.

    Viši trigliceridi zbog stresa

    Povišene vrednosti lošeg holesterola (LDL) upućuju na ishranu bogatu mastima i veći rizik od kardiovaskularnih bolesti, posebno ateroskleroze. Međutim, pored toga što je koncentracija holesterola u organizmu usko povezana s metabolizmom masti, ona je u vezi i s funkcionisanjem nekih vitalnih organa. Zato, ukoliko nalazi pokažu veći nivo holesterola, treba dalje ispitati da li postoje neka hronična oštećenja jetre ili bubrega. Takođe, poremećaj u radu štitne žlezde, pa i neki lekovi poput antibiotika i kontraceptiva mogu da poviše holesterol u krvi. Ukoliko su njegove vrednosti niže od normalnih, to u najvećem broju slučajeva upućuje na anemiju i pothranjenost, ali opet treba uraditi dodane analize jer ponekad smanjen holesterol može da ukaže na hepatitis, virusnu upalu jetre ili hipertirozu, povećanu aktivnost, odnosno prekomerno lučenje hormona štitne žležde.
    Povećan unos masnoća i stres odraziće se i na trigliceride u krvi, te će se u nalazu pokazati kao povišeni. S obzirom na to da se masnoća iz hrane apsorbuje u ćelijama sluzokože creva, odakle ulazi u limfne sudove i deponuje se u jetri, viši trigliceridi mogu da ukažu i na oštećenje funkcije ovog važnog organa.

    Mokraćna kiselina

    Laboratorijskom analizom krvi ispituje se i nivo mokraćne kiseline u telu, koja u normalnim uslovima mora da se eliminiše iz organizma putem mokraće i stolice. Ako u nalazu stoji da je nivo mokraćne kiseline povišen, to je važan pokazatelj njenog taloženja u tkivima.

    Nivo šećera i dijabetes

    Krv je idealan uzorak za otkrivanje različitih bolesti, jer cirkulišući kroz organizam dolazi u vezu sa svim drugim organima i tkivima. Tako krvna slika može u velikoj meri da pomogne u otkrivanju dijabetesa, na šta ukazuje visok nivo glukoze u krvi. Kod reumatskih bolesti, poput reumaroidnog artritisa, akutnog infarkta miokarda, oboljenja jetre, pa i pojedinih tumora, uočljiva je ubrzana sedimentacija eritrocita. Ona je u normalnim slučajevima neznatno ubrzana u danima menstruacije, u trudnoći i posle porođaja, međutim trebalo bi daljim lekarskim pregledima ispitati da li postoji neko organsko oboljenje. Ovo je važno naglasiti, jer čak i kada rezultati pokazuju odstupanja od normalnih vrednosti, na osnovu njih se bez dodatnih lekarskih ispitivanja ne može sa sigurnošću ustanoviti vrsta poremećaja. Rezultati analiza krvi lekarima služe kao smernice u daljoj dijagnostici u svakom pojedinačnom slučaju.

    Dovedite vitamine u harmoniju


    Niske vrednosti pojedinih minerala i oligoelemenata u nalazima krvi ukazuju da ih ne unosimo dovoljno putem hrane. Tako se kao posledica gladovanja, jednolične ishrane ili pothranjenosti može javiti nedostatak magnezijuma, kalijuma, gvožđa, natrijuma ili kalcijuma. Oni su veoma važni za normalno funkcionisanje organizma, pa je neophodno da se njihov gubitak nadoknadi, ishranom ili putem vitaminskih, šumećih, tableta. Natrijum, recimo, reguliše raspodelu vode u organizmu, kalijum direktno utiče na funkciju nerava i mišića, gvožđe koje se nalazi u hemoglobinu služi za prenošenje kiseonika do svih ćelija u organizmu. Za pravilno funkcionisanje srca i krvnih sudova, kao i za održavanje gustine kostiju, važan je magnezijum. Deficit kalcijuma i vitamina D može da utiče na poremećaje u okoštavanju.

    blic

    0 Not allowed!
    Ako problem ima resenje, zasto se neravirati?
    Ako problem nema resenje, zasto se nervirati?

  3. #13
    Aiko's Avatar
    Registrovan
    Jan 2011
    Lokacija
    Teretana
    Aktivnost
    13.04.2014. @ 20:34
    Poruke
    2,343

    Re: Laboratorijske analize i pravilno tumačenje

    Bolest se čita iz kapi krvi

    KRVNA slika, baš kao što sama reč kaže, odslikava stanje krvi, a istovremeno, ukazuje na čovekovo zdravlje u celini. Parametri, koji se „vade“ iz krvi, mogu da pokažu žarište u organizmu. Svaki organ ili sistem u telu, ima svog „zastupnika“ u biohemijskoj analizi krvi. Na osnovu vrednosti, dobijenih kompletnim laboratorijskim ispitivanjem, hematolog dolazi do zaključka o kakvom je poremećaju reč.

    Istovremeno, pojavljuje se sumnja u oboljenje, koje je praktično u najavi, odnosno, koje bi moglo da nastane. Hematolog na osnovu podataka, dobijenih biohemijskom analizom krvi, preduzima potrebne mere, odnosno, upućuje pacijenta na dalje specijalističke pretrage.

    Profesor dr Biljana Mihaljević, direktor Klinike za hematologiju Kliničkog centra Srbije u intervjuu za „Novosti“ kaže da je cilj svake laboratorijske analize dobijanje tačnog i pouzdanog pokazatelja da li su u fiziološkim funkcijama i procesima nastupile promene.

    * Može li pacijent sam, s obzirom da postoje referentne vrednosti, da zaključi da je nalaz (ne)uredan?

    - Ma koliko uzročno-posledične veze između nalaza koji pokazuje krv sa jedne i zdravlja, to jest, bolesti organa i tkiva sa druge strane, mogu da budu nedvosmislene, postoji pravilo kog se specijalisti za bolesti krvi obavezno pridržavaju. Veoma je, naime, važno da se nalaz krvne slike tumači u okviru stanja bolesnika, a nikako izolovano.

    * Šta hematolog može da pročita iz krvne slike?

    - Nalaz krvne slike pokazuje broj ćelija, koje cirkulišu u krvi. To su crvena krvna zrnca (eritrociti), bela krvna zrnca (leukociti) i krvne pločice (trombociti). Krvne pločice učestvuju u zgrušavanju krvi. Krvna slika, koju čini broj eritrocita, leukocita i trombocita, osnovna je laboratorijska analiza, koju treba uraditi u sklopu svakog sistematskog pregleda. Rezultati dobijeni ispitivanjem krvi, upućuju lekara u kom pravcu treba da usmeri dalja testiranja i analize, ako su jedan ili više parametara poremećeni.

    * Na koja oboljenja ukazuju odstupanja od normalnih vrednosti?

    - Ukoliko se čovek žali na umor i, istovremeno, ima niske vrednosti eritrocita treba misliti o anemiji. Ako pacijent ima povišenu temperaturu i visok broj leukocita to može da upućuje na infekciju, dok snižen broj trombocita može da ukaže na pojačanu sklonost ka krvarenju. Nalaz krvne slike najčešće se dopunjuje biohemijskim ispitivanjem krvi. U okviru tih, kompletnijih nalaza, odstupanje pojedinih parametara od normalnih (referentnih) vrednosti, može da ukaže na poremećaj funkcije pojedinih organa.

    * Možete li da navedete neki primer?

    - Recimo, porast transaminaza (ALT, AST) navodi na sumnju o (ne)pravilnom radu jetre. Porast vrednosti uree i kreatinina, upućuje lekara na zaključak da je neophodno poslati pacijenta na dalje testove, uz pomoć kojih će se podrobnije ispitati njegovi bubrezi.

    * Koje vrednosti krvi, mogu brže da se vrate u granice normale, a kod kojih se to događa sporije?

    - Mnoge bolesti ili stanja organizma mogu da dovedu do brzih promena u krvnoj slici. Jedan od takvih primera je, recimo, razvoj anemije usled masivnog krvarenja. Slično se događa i u slučaju naglog porasta broja leukocita kod određenih maligniteta koštane srži. Određene hronične bolesti, takođe, dovode do promena u krvnoj slici, koje se razvijaju postepeno. To se, primera radi, dešava kod šećerne bolesti ili kod poremećene funkcije bubrega. Takve promene u krvnoj slici, u stvari su, sekundarnog tipa. To, drugim rečima, znači da one oslikavaju tok primarnog, to jest, osnovnog, oboljenja.

    * Koje hematološke promene ukazuju na neka buduća oboljenja, na šta treba obratiti pažnju?

    - Svako odstupanje od normalnih vrednosti parametara krvne slike treba da prati i analizira nadležni lekar. Neki poremećaji, kao na primer, porast broja trombocita mogu da budu posledica reakcije organizma na infekciju ili krvarenje i vremenom se normalizuju. Sa druge strane, mogu da budu i posledica nekog od primarnih oboljenja koštane srži i tada imaju trend pogoršanja.

    * Da li treba da nas brine povišena sedimentacija?

    - Sedimentacija predstavlja brzinu kojom se talože crvene krvna zrnca u posebno konstruisanoj staklenoj cevčici. Iako je ova metoda veoma nespecifična i nesenzitivna, ona se i danas održala u rutinskoj praksi. Upravo zbog tih svojih karakteristika, povišena vrednost sedimentacije zahteva detaljnu kontrolu svih organskih sistema.

    * A uvećan broj leukocita?

    - Povišen broj leukocita, takođe može da bude posledica većeg broja poremećaja - infekcije, gubitka tečnosti iz organizma, malignih bolesti koštane srži. Isključivo ga treba tumačiti u sklopu cele kliničke slike i stanja bolesnika, a nikako izolovano od toga.

    * Kakva pravila važe za decu?
    - Kontrola krvne slike kod dece se radi odmah po rođenju i treba je ponoviti za šest meseci. Nakon toga dinamika kontrole zavisi od rasta i razvoja deteta. Što se tiče nalaza krvne slike, deca nisu „mali ljudi“ tako da nalaze treba tumačiti isključivo u konsultaciji sa pedijatrom - upozorava profesorka dr Biljana Mihaljević.

    ANALIZE SVAKIH
    ŠEST MESECI

    * Koliko često i koje analize krvi treba zdravi ljudi da rade da bi imali opšti uvid u svoje zdravlje?
    - Kontrolni sistematski pregledi se preporučuju na šest meseci i oni obavezno treba da podrazumevaju određivanje krvne slike. U slučaju pojave simptoma, kao što su umor ili povišena temperatura, koja traje duže vreme, krvnu sliku treba uraditi i ranije. Ukoliko se čoveku pojave modrice, a da se pre toga nije udario ili povredio, važi ovo isto pravilo - krv treba da da na analizu nevezano od toga da li je došlo vreme za redovnu laboratorijsku kontrolu ili ne.


    Vecernje novosti

    0 Not allowed!
    Ako problem ima resenje, zasto se neravirati?
    Ako problem nema resenje, zasto se nervirati?

Informacije o temi

Users Browsing this Thread

Trenutno 1 članova gleda temu. (0 članova i 1 gostiju)

Pravila

  • Ne možete otvarati nove teme
  • Ne možete odgovarati na teme
  • Ne možete kačiti fajlove
  • Ne možete menjati svoje poruke
  •  
NS Portal
Pogled u srce vojvođanske ravnice...
Pratite nas
Single Sign On provided by vBSSO