Uvek u pravu

[Morpheus 5112]

Činjenica je da ljudi teško priznaju da nisu u pravu. Teško to priznaju pre svega sebi samima, pa onda i ostalim ljudima. Mnogi ustraju u tvrdnji da su u pravu čak i kad su suočeni sa nepobitnim dokazima suprotnog. Dva su razloga:

Prvo, nemamo nikakav unutrašnji senzor koji nam signalizira da nismo u pravu. Situacija bi se mogla porediti sa crtanim filmom u kojem kojot nastavlja juriti za pticom trkačicom čak i nakon što dođe do ponora. Ustrajemo u našoj nepogrešivosti dok god ne pogledamo dole i padnemo uz svu teškoću suočavanja s istinom.

Drugo, od malih nogu nas obrazovni sistem uči da nam budućnost, profesionalna i lična, zavisi od toga da činimo što je manje moguće grešaka. Važno je da shvatimo da nas greške čine ljudima. Kako bi svet bio dosadno mesto da su svi uvek u pravu! Prihvativši našu pogrešivost postajemo sposobni i da sprečimo greške koje se događaju umesto da ih ignorišemo.

Lično, uvek se trudim da sagledam obe strane novčića. Da se postavim u poziciju druge osobe i da shvatim zašto nešto čini ili misli, da kritički sagledam svoje stavove. I pored toga, smatram sebe tvrdoglavom osobom. Neke od svojih stavova nisam spreman promeniti ni za živu glavu, jer sam kroz prethodno preispitivanje sebe i drugih došao do čvrstih zaključaka... iako možda pogrešnih.

Da li ste vi uvek u pravu? Koliko tvrdoglavo branite svoje stavove? Jeste li spremni sebi i drugima priznati da ste pogrešili? Kako se suočavate sa situacijama kada shvatite da ste pogrešili?

[Turkmenbashi 937]

Meni je najbolja ova: My opinions may have changed - but not the fact that I'm right. Možda sam promenio mišljenje ali to ne menja činjenicu da sam u pravu

Već su ljudi videli koliko umem da budem tvrdoglav kada branim svoj stav i branim ga onda kada sam ubeđen da sam u pravu i to se jako teško menja. Nekad, shvatim i sam da sam se zaeb'o i to obično bude ono uuuuups kada i sam shvatiš da si pogrešio i da su to svi videli nema vrdanja :beyond:

[ELA 1400]

U sebi imam malu dozu oholosti...manje mi je bitno sta drugi misle, a samim tim, nemam ni potrebu da im dokazujem da sam u pravu ili 'teram mak na konac' ...imam prava 'da budem u pravu' - isto koliko i da pogresim ..........i nije mi je tesko da se izvinem ili 'priznam' da sam pogresila....bas zato sto njima to priznanje vise znaci - nego meni. (msm, stvarno poznajem dosta ljudi koji vape za onim:'Je l' sam bio u pravu, A? Ae priznaj'...... AhaM, svaka cas' ). Naravno, nema tu obrazca, i mislim da smo najosetljiviji po pitanju 'profesionalne potkovanosti' - tu sujeta radi dvesta na sat ...em si 'uvek u pravu', em ne dozvoljavas da neko sumnja u to, em kad ga zaebes - najteze ti je da SEBI priznas da si se zaebo :uzdise:

[ako_odem 666]

Nisam u tripu da moram uvek biti u pravu. Prenaporno je, oduzima živce i vreme. Ipak, uglavnom razmislim pre no što nešto sa sigurnošću tvrdim, tako da se uglavnom pokaže kako sam, jelte, ipak bio u pravu.

Ne volim da "pobedim" kad su tužna predviđanja u pitanju. :pljuc:

[bigrancer 640]

Pricaju dva poznanika i kaze jedan :

Ceo dan mi na vr" jezika a ne mogu da se setim

kako se zove ona glumica sto je Dzek povalio na stolu u onom filmu,

i evo, sad se se setih: Fej Danavej.

A drugi ce : Ja mislim da je ipak Merilin Monro:.

Ovaj prvi : Ma nije ona sto posto ...ova je bila plava.

Ovaj drugi " da, u pravu si."

Priznao covek da nije u pravu on, vec njegov prijatelj

Sto se retko desava.

Jer ne zna se sta je teze?

Priznati sebi i drugima da nisi u pravu

ili

ubediti druge i "pomoci " im da priznaju da nisu u pravu?

Sujeta tu igra veliku ulogu , izbegavanje osecaja porazenosti ,

stavovi koje si gradio godinama , bekstvo oz razocarenja .....

A mozda i nisam u pravu?

Jos samo da priznam. :uredu:

[Lillith 346]

Setila sam se jedne aforisticarke koja kaze:

To što nаm se mišljenjа rаzlikuju

govori dа vi niste normаlni.

Naravno da nisam uvek u pravu i cim uvidim da nisam u pravu ja kazem: U pravu si, nisam dovoljno razmislila.

Inace, tvrdoglavost i onu uzjogunjenost samo da se nebi popustilo i gledanje na popustanje kao na poraz smatram decijom rabotom.

[Boginja 1529]

Nisam uvek u pravu. A i kad znam da nisam, ili nisam sigurna, ja cutim. Ali zato kad znam da jesam, zvonim na sva zvona i teram mak na konac.

Btw...idu mi na zivce ljudi koji misle da su uvek u pravu :blabla:

[Malena 178]

Ako znam da jesam u pravu onda mogu biti stvarno tvrdoglava, zavisno kakav je sagovornik. mislim ako je od onih koji po svaku cenu zele da nametne svoje misljenje, onda i ja se zainatim.

inace ako nisam u pravu, ne stidim se da priznam i izvinim se ako ima potrebe.

[vesticara 6022]

Nikad ne isterujem "pravdu i krivdu"....

Kad se nađem u bilo kakvoj polemici, gde se tera mak na konac, iznesem svoje stav, ne raspravljam više, samo kažem "dobro, neka ti bude", naravno samo pod uslovom da sam sigurna da sam u pravu. Oni koji me znaju dugo vremena, već se povlače, jer znaju šta to znači....Oni koji me ne znaju toliko dobro, obično se nađu u čudu. Onda ućutim, čekam...čekam i onda dočekam u pravom trenutku, dokažem da sam onomad JA bila u pravu. To mi je sasvim dovoljno, jer obično više nema priče na tu temu-tada nastaje tajac.

Tada jako volim da pitam: "Šta sam ono beše onda JA rekla?"

Još više volim da čujem: "...jeste TI si bila u pravu...."

Kada nisam sigurna, već na početku same priče kažem-nisam sigurna, ali mislim da je tako.

Greška? Istog momenta, kada mi se argumentovano dokaže da grešim, jasno i glasno kažem da sam pogrešila. Nemam problem da to izgovorim.

[Sunflower 705]

Nisam uvijek u pravu, ali sam rijetko u krivu. :lazy:

[lenjivica 704]

Ponekad je biti bolje dobar,ljubazan nego upravu . Meni npr uopshte to nije bitno,bitnije je ako se oko neceg rasprava vodi da se ona izvede do kraja. Da zajedno dodjemo do nekog zakljucka. A ne da se takmicimo ko je vise upravu,jer onda se argumenti ne sastavljaju na pravedan nacin,vec na varljive dokaze. Kada primetim da je nekom bitnije da je upravu,a ne da nauci nesto novo,onda odustajem i kazem bravo brate upravu si. Jes licemerno s moje strane ,al nem ja energije za ljude koji su vrlo uporni u tome da budu upravu...aaa takvih je uuuuh mnogo. Valjda iz neke cudne zelje za imanentnom pobedom,valjda je to i ego,sujeta...ma ko ce ga znati . Vazno je da se rasprava dovede do pravog zakljucka,ne bitno ko ga je doneo. I da se nesto novo nauci.

[Aiko 1794]

Nikada nisam povrsna i uvek se bas udubim u ono sto me zanima..zato sam uvek u pravu..samo mi nije bitno da to i dokazem, bitno mi je da ja znam da jesam, a drugi nek rade kako im drago..

A imam i odlicnog pomocnika..instinkt..:uredu:

[Mrak 138]

Ne mislim da sam uvek u pravu, cak sta vise nikada ne forsiram to ''e ja sam u pravu a ti nisi''

Covek kad tad ukapira neke stvari, neki nikada a neki na vreme.

Ja mislim ovako.

Covek je prvo bice koje je pocelo da koristi komunikaciju rechima tako sto reci izgovara.

Svaki covek na planeti ima drugaciji pogled na stvari oko njega, a kad se nadju dva coveka koji su delimicno slicni moze doci do kvalitetnog razgovora.

Ja mislim da je razgovor sa razlicitim ljudima jako bitna stvar u razvoju covecijeg uma.

Treba saslusati svakog coveka koji zeli da stupi u razgovor sa vama, lepo ga saslusati od reci do reci i onda mu reci sta mislis o tome.

On ce se sloziti sa vama ili se nece sloziti, treceg nema.

Ako vi slusate nekog ko vam iznosi svoje misljenje, treba da od toga uzmete samo ono sto vi mislite da je ispravno za vas, ili sto se uklapa sa vasim razmisljanjem.

Ako vi mislite da osoba koja vam prica o necemu nije u pravu, treba samo da joj kazete kako vi gledate na to. bez obzira sta ona kaze na vas odgovor on je chuo pa je chuo, ako je tvrdoglav branice svoje misljenje ali ce u glavi ipak doziveti manje ili vece promene, ako je spreman da prizna cinjenicu da ste vi u pravu onda znaci da ste zdravo uticali na njegovo razmisljanje.

Ispravite me ako gresim :)

[shumica 474]

Ih, pa nisam ja pametni lala!

Ne moram biti uvek u pravu, jedino kada mi je stalo do toga! Cesto se desavalo i da kada znam da sam u pravu, i cak kasnije je i vreme potvrdilo da sam u rpavu, vise njih je stalo protiv mene i tvrdilo da nisam u pravu! Na moje cudjenje, Zemlja se i dalje okretala, deca su i dalje odlazila u obdaniste a hleb je i dalje uredno stizao u prodavnice.

Pa sta mi onda vredi da sam u pravu? Svoje pravo misljenje mogu da koristim samo za dalji razvoj moje licnosti i mojih misli. Ljudima je dovoljno da klimam, da pljeskam, ponekada im velokodusno dam istinu kao neko moje misljenje. Retko ko od njih to shvati, ali nudi se kafa, prijateljstvo, ljudi vole biti u pravu... Ja sam vrlo tolerantna osoba...:uredu:

[Glisha 3487]

I am always right, even when I am wrong!

*****************

Kad sam u pravu - u pravu sam.

a kad nisam.. u rukavu imam shtiha jaČa sam. .... mslm, imam jaChe trepKe

... ako i to nemam.. svakako umem jaCheM da plaCheM

Jedno mi je važno - imam svoje mišljenje.

Koje... pored toga što sam izrazito pristrasna, totalno neobjektivna i veliki inadŽija... ipak opskrbim svim mogućim podacima i činjenicama. I onim koji idu i onim koji ne idu u korist mojoj tvrdnji.

Ja volEm diskusije, poLemike i "nadmudrivanja".

Razvoj i tok istih, najcheshche zavise od tipa sagovornika.. uchesnika u isterivanju maka na konac.

Niskom Tipu -"Zadrtom gmazu & ljizgi" - volim da vidim krF u ochima..i penu u ustima

(i dam sve od sebe.. i sve što treba (u)chinim da se soBstvenom penom zadavi i uGushi )

Nižem Tipu - "Bolidnom tupSonu" - ne pridajem nikakav značaj.. tuPson je to, nema tu nekog velikog disQsa

Srednjem Tipu - "Upućenom 2PaQ" - pridam značaj za toliko da odslušam/pročitam šta ima da kaže i.. obichno dam 'dVojKu'.

Višem Tipu - "Izgleda da čovek zna (po)nešto što ja ne znam" - odškrinem svoje ushi i dam dovoljno vremena i prostora, da me uveri il' razuveri.

Visokom Tipu(preko dva metra) - " Ovaj stvarno Zna i to što zna ume da kaže i obJasni" - vrlo brzo priznam da je u pravu.

(retki su to peTki, ali umem dobrano da "promenim mišljenje".. a ponekad (za sada jednom) da ga okrenem za 360'.

Volim što mi je prag tolerancije od - do + besKonačno. Pa sad kako se kom "tiPu" zalomiLO.

Izmenjeno June 18, 2011 od strane člana Glisha

[stiklica 339]

Činjenica je da ljudi teško priznaju da nisu u pravu. Teško to priznaju pre svega sebi samima, pa onda i ostalim ljudima. Mnogi ustraju u tvrdnji da su u pravu čak i kad su suočeni sa nepobitnim dokazima suprotnog.

]Da li ste vi uvek u pravu? Koliko tvrdoglavo branite svoje stavove? Jeste li spremni sebi i drugima priznati da ste pogrešili? Kako se suočavate sa situacijama kada shvatite da ste pogrešili?

Pa mislim da zavisi oko cega je polemika.

Ako je to nesto sto je moj licni stav o necemu,recimo o vaspitanju dece , tada mogu da saslusam nekog ali to ne mora da znaci da cu promeniti misljenje.

Ali ako je rasprava na temu gde nisam najsigurnija kako nesto funkcionise onda cu saslusati,a mozda i poslusati druge.

Spremna sam da priznam da sam se prevarila.

Ljudski je gresiti.

Bitno je ne ponavljati greske.

Mislim da u celoj prici nije bitno ko je u pravu vec da cenimo neciji stav i misljenje.

[Mrak 138]

Ustvari ja mislim da je najvaznije od svega biti iskren, i tek onda bilo koja prica dobija svoj pravi tok :)

[Kumica 381]

Nisam uvek u pravu,i znam da nisam,ali ukoliko me neko potcenjuje,teracu mak na konac,pa cu toj osobi na finjaka pokazati da nije ni on bas skroz u pravu

Ne volim osobe koje misle da su Bogom dane!Egomanijake,namirisane narcisom...

Ne zna svako sve,ali covek se uci dok je ziv,pa samim tim moze da saslusa tudje misljenje,ali ne mora i da ga poslusa...

Sto kaze Mrak,najbitnija je iskrenost,a ostalo dodje samo po sebi :naklon:

[Duga 12 1083]

Mozak sam odmorila,od kad sam "naučila",da je opuštenije,reći suprotnoj strani da je u pravu...a ja kontam,kako sam ustvari u pravu ,al u sebi...

Zavisi s kim,kako ,kada i naravno šta je tema razgovora.

Više razmišljam o prioritetima,nego o tome ko je "u pravu" i šta to "pravo" donosi...a šta odnosi.

Ko je razumeo-razumeo :beyond:

[Smucalica 5972]

Da li ste vi uvek u pravu? Koliko tvrdoglavo branite svoje stavove? Jeste li spremni sebi i drugima priznati da ste pogrešili? Kako se suočavate sa situacijama kada shvatite da ste pogrešili?

Nisam neko ko po svaku cenu mora da bude u pravu,

ali ako je u pitanju nešto u šta sam sasvim sigurna,

nema šanse da odstupim... :jokjok:

tada grčevito pokušavam da dokažem da sam u pravu jer sam tačno znala

o čemu sam govorila...

Tvrdoglava jesam i u to nema sumnje

Sad, ima situacija i kada pogrešim.

Nije mi problem da se izvinim i priznam to.

Naravno, nekad mi bude teško i treba mi puno snage da se suočim

i priznam javno da sam pogrešila,

ali opet i to zavisi od osobe sa kojom sam suočila stavove...

Tako da,

umem braniti svoj stav i mišljenje,

umem i priznati grešku,

samo je sve to određeno okolnostima

(da li mi teško pada ili ne...)

[GlorijaTreca 602]

Da li ste vi uvek u pravu? Koliko tvrdoglavo branite svoje stavove? Jeste li spremni sebi i drugima priznati da ste pogrešili? Kako se suočavate sa situacijama kada shvatite da ste pogrešili?

Ako branim svoj stav, zbog čega bih bila tvrdoglava? Postoji adekvatni izraz za to - uporna, dosledna. Najgore je ostati nedorečen i uzmaći.

Kada sam baš sigurna, a ubede me da sam u krivu, svakako da ću priznati grešku ali se i zapitati - zašto sam živela u pogrešnom uverenju jer to nije dobro. Ovde svakako mislim na malo ozbiljnije životne nedoumice.

U stvarima gde zastupam stav koji mogu dokazati ne odustajem, i gledam da ga pojednostavim. Ovo praktikujem u stvarnom životu jer virtuelni je vrlo nezahvalna kategorija gde možete steći (ljute) protivnike bez razloga pa makar i zbog različitog mišljenja oko najbezazlenijih stvari.

(Gospođa sujeta uvek vreba.)

[gresan 1851]

Da li ste vi uvek u pravu? Koliko tvrdoglavo branite svoje stavove? Jeste li spremni sebi i drugima priznati da ste pogrešili? Kako se suočavate sa situacijama kada shvatite da ste pogrešili?

Jok more! Naravno da nisam uvek u pravu.

A kako mi tvrdoglavost nije dominatna osobina onda nisam ni takav u odbrani stavova. Na kraju krajeva, meni moje mišljenje sasvim ok a kome nije šta ću mu...

Umem da priznam da sam pogrešio bez problema i umem da kažem "tu tešku reč izvini", ali kad je izgovorim ja tako i mislim...tako da je neću ponavljati više puta.

Možda su me baš te greške u nekim procenama i naučile da ne budem tvrd u odbrani svojih stavova...jer moj stav ne znači ni u kom slučaju apsolutnu istinu. :)

[begecka nana 7]

Nekad sam se jedila kad neko drugi uporno pobija moje * u pravu*.

Besnela sam cak. No naucila sam da je to Sizifov posao i okanula se toga.

Ako znam da sam u pravu i iznesem to, a drugi tvrdi suprotno, samo kazem OK.

Ja znam da jesam a taj neverni Toma neka dokazuje suprotno.

Isto tako, ako pogresim i vidim da sam u zabludi, lepo se izvinim i opet kazem OK.

Ne patim od toga da jesam u pravu, no nekeko cesto budem :)