Klasici u stripu

[Mia 6075]

Izdavačka kuća Veseli četvrtak povukla je riskantan potez na domaćem tržištu, objavljujući dva stripa nastala na osnovu klasičnih pripovedaka Viktora Igoa i Franca Kafke

Ivan Velisavljević

Dve pripovetke koje su poslužile kao predložak za nova izdanja Veselog četvrtka, govore o kazni i spadaju u najznačajnija dela evropske književnosti na tu temu. Priča Viktora Igoa, Poslednji dan na smrt osuđenog, prati misli osuđenika na smrt sve do poslednjeg časa, i u svoje vreme predstavljala je ne samo jedan od prvih protesta protiv smrtne kazne, već i smelu formalnu inovaciju na polju pripovedačke tehnike. Franc Kafka, kao pisac veoma zainteresovan i za temu kazne i za oneobičavanje pripovedne forme, ima značajnih dodirnih tačaka sa Igoom, a ova dva stripa odličan su povod za poređenje.

U predgovoru, o vezi smrtne kazni i svoje pripovetke, Igo kaže: „Ovo je pitanje života i smrti, kao što rekoh, razgolićeno i obnaženo, očišćeno od onih zvučnih zamršenosti sudnice, grubo izneto na svetlost i postavljeno onamo gde treba da ga vide, gde treba i da bude, gde jeste u stvari, na svom pravom mestu, u svojoj užasnoj sredini, ne u sudu, već na gubilištu, ne kod sudije, već kod dželata.“ Međutim, fokus je kod Igoa, u suštini, i dalje na žrtvi, a Igo u predgovoru prorokuje rušenje starog sistema koji je počivao na Bogovima, kralju i giljotini i predviđa/priželjkuje da će ukidanjem smrtne kazne nastupiti vreme Hristovog zakona.

Kafka je otišao korak dalje i zaista usmerio pažnju na dželata. Pripovetka U kažnjeničkoj koloniji zasniva se na monologu kaznioca, oficira koji sprovodi smrtnu kaznu na zastrašujućoj mašini što šiljcima urezuje reči osude na leđa osuđenika. Oficir, ispovedajući se putniku koji je, kao i nova uprava kolonije, protiv takve surovosti, žali za prošlim danima kada je stari komandant odobravao upotrebu mašine.

Očito je da i ova Kafkina pripovetka, kao i druga njegova prozna dela, ima brojne elemente parabole, čemu doprinosi i natpis na grobu starog komandanta, kojim se priča završava, i koji komandantu daje odlike mesije: „Ovde počiva stari komandant. Njegove pristalice iskopale su mu grob i posvetile ovaj spomenik. Postoji proročanstvo koje kaže da će, posle određenog vremena, komandant vaskrsnuti i povesti svoje pristalice u ponovno osvajanje kolonije. Verujte i nadajte se.“

Groov crtež, koloritom i brojnim grotesknim i jezovitim detaljima, Igoovu pripovetku daje u košmarnom ključu, dočaravajući užas i stravu javnog pogubljenja, a naročito osuđenikovog iščekivanja trenutka kada će se susresti sa smrću i javnim uživanjem u nasilju. S druge strane, iako sveden i većim delom na jednoj lokaciji, u pustari, bez mnogo detalja, Maelov strip sadrži podjednaku dozu straha i trepeta, a ogoljenost pejzaža pretvara u prednost.

Naravno, postavlja se pitanje: koji su to čitaoci spremni da izdvoje novac za ovako luksuzno izdanje stripova na ozbiljne teme? Istina, postoji mogućnost da publika nešto klasičnijeg ukusa, pa zašto da ne i elitistički nastrojena, koja možda i nije tako revnostan čitalac stripova, već je više naklonjena književnosti, opravda riskantnost ovog hvale vrednog izdavačkog poteza. Ta publika sigurno neće pogrešiti, i nadajmo se da će stvoriti solidnu čitalačku bazu koja će omogućiti da ovakve stripove i ubuduće viđamo na trafikama i u knjižarama.

izvor:klik na link