Mia 6075 Napisano April 20, 2011 Prijavi Share Napisano April 20, 2011 Verujem da je samoća izbor, koji je prouzrokovan nečim što se desilo u bližoj, ili daljoj prošlosti. Jedan period sam provela sama, jer sam upravo želela tako. Uživala sam u samoći. Želela sam da se stabilizujem posle emotvnih udaraca, uspona, padova. Prijalo mi je, ali istovremeno me i dovelo do zaključka da nisam stvorena da živim na taj način. Samoća mi je pomogla da sagledam stvari iz više uglova, i nastavim dalje. Poštujem izbor osoba, koje su odlučile da budu ''same svoje i slobodne''. Ubeđena sam da ono što se ne realizuje na emotivnom planu, može da se ostvari na nekim drugim životnim poljima. Samoća, izbor ili posledica? (usamljenost je nešto sasvim drugo) Aiko 1 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Glisha 3487 Napisano April 20, 2011 Prijavi Share Napisano April 20, 2011 (izmenjeno) Život ume da bude hijena.. ume da kida, podmuklo.. zverski surovo, ume dok trepneš da osakati.. i da ti se u lice kezi, dok te gleda kako krvariš dok krepavaš. Ume da bude skot. Na trenutke. Ali on to po svojoj prirodi nije. Po svojoj prirodi on je ustvari lepotan.. snažan.. moćan i dobar. Trudi se (koliko može) da potraješ.. i ti njemu i on tebi. A kakav nam je život, takvi smo i mi. Promenljivi. Na trenutke. Umemo da budemo sami, kao vukovi.. samotnjaci. Da se, kad smo od strane našeg sopstvenog ili nekog tuđeg života osakaćeni, povređeni, ranjeni.. zavučemo u svoje brloge i da iz njih ne izlazimo dok rane ne zacele. Umemo da budemo destruktivni, surovi, pa i zveri.. i prema drugima, a naročito prema sebi. Da budemo hladni, bezosećajni, da isključimo i srce i mozak i dušu.. da sve to svesno trpimo i da na pola pluća dišemo dok se ne ugušimo... ili dok ne profunkcionišemo. Ume to čovek ali čovek nije vuk. Po svojoj prirodi on je društveno biće.. i u osnovi voli i sebe ..i druge ljude (ukoliko nije u pitanju kreten). I shvata i želi tu uzajamnu potrebnost*. I može on koliko hoćeš tako.. sam. Hoće..odabere to... pa može. But, to nije ljudska priroda. To je NePrirodno.. i jako bolno. I čoveku vuku.. i malim vučićima, ako ih ima. I svima, koliko ih god van brloga ima. I zato.. i ne samo zato... iz tog brloga treba izlaziti što pre.. POBEĆI! jer to i nije brlog, to je živo blato koje će svakog ko zaglibi progutati......... (e moj bato). Znam. ćitala sam... :roll: Izmenjeno April 20, 2011 od strane člana Glisha Aiko, Evilka, gresan i 2 drugih 5 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Kumica 381 Napisano April 20, 2011 Prijavi Share Napisano April 20, 2011 Ja sam sama izabrala svoju "samocu",u emotivnom planu.:uredu:Licno moj izbor! stiklica 1 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Aiko 1794 Napisano April 20, 2011 Prijavi Share Napisano April 20, 2011 Samoca je cudo..to je jedino u sta sam sigurna..i uopste nije losa opcija ako je to tvoj i samo tvoj izbor, sta vise.. Zna da bude lekovita, poucna..zna da ti pruzi neverovatan uzitak koji mozes da dozivis samo sa samim sobom.. Ali za tako nesto moras znati, zeleti i smeti biti sam..i moras se ogoliti, do koske.. Mislim da mnogima samoca ipak nije izbor..i ma koliko se borili protiv nje, ipak ostaju zarobljeni..iz straha, ludosti, gluposti, nesnalazljivosti, probirljivosti i jos milion drugih razloga..neki od tih samih su za zaljenje, a neki bome za batine.. Dok nisam imala decu, cesto sam znala da biram samocu na neko vreme..i zaista uzivala u tim trenucima..sada to ne mogu, a ponekad imam neverovatnu potrebu za tim.. Ali bice..i to cim pre..:) gresan i ELA 2 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Smucalica 5972 Napisano April 21, 2011 Prijavi Share Napisano April 21, 2011 Samoća je nešto sa čim se mnogi ljudi danas suočavaju i proživljavaju. Većina onih koje poznajem su samoću izabrale iz razloga što su odlučile da će radije ostati same, nego istrajavati u nekoj lošoj vezi. Naravno, tu svoju samoću u emotivnom smislu su popunile poslom i ganjanjem karijere i nikada neće za sebe reći da su usamljene... Kompenzovale su taj osećaj uspehom koji ostvaruju i to je ok... dokle god se one osećaju prijatno... U toku života imala sam par napada da mi je potrebna samoća, mir i tišina... i tada bih se izgubila na onoliko vremena koliko mi je bilo potrebno da se saberem i preispitam šta su moje želje, očekivanja i mogućnosti... i svaki put sam se vraćala u ovu gužvu i buku...tada sam mislila da nisam stvorena da budem sama... Kada su stigla deca, nekako su se svi prioriteti u životu pomerili u njihovu korist i sada samo razmišljam o njima, ali sam u jedno sigurna... a to je da ću (nadam se) dočeti vreme koje ću posvetiti sebi, onako kako to maštam... planina, tišina oko mene, kućerak, karirano ćebe i ja ušuškana pod tim ćebencetom :) bigrancer 1 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Bledoliki_Vrach 333 Napisano April 25, 2011 Prijavi Share Napisano April 25, 2011 Čovek može živeti s nekim, pa opet biti slobodan, takođe može biti sam, a biti zarobljen sopstvenom ograničenošću. Uvek sam voleo samoću, jer sam pomalo osobenjak, ali sam uvek bio spreman na kompromis ako bih pomislio da je druga strana vredna žrtve. Naravno, desi se da pogrešim mnogo puta, ali i to je život. Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
believer 368 Napisano April 25, 2011 Prijavi Share Napisano April 25, 2011 (izmenjeno) treba mi jedan svetionik na nekom ostrvu srednjeg Jadrana... ...ih alaj bi se nauzivala! sedis i cutis i gledas u more pa malo prezalogajis sira iz ulja i kakve ribe,pa gucnes vina...pa jopet gledas u plavo....a nocu gledas u zvezde...i tisina i mir i tisina... Izmenjeno April 26, 2011 od strane člana believer Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
shumica 474 Napisano July 17, 2011 Prijavi Share Napisano July 17, 2011 (izmenjeno) Samoca rulez! Spavas sa kojom hoces, ne razmisljas o drugoj, uvek imas pored sebe onu koju zelis... Jezis se pomisli da se vezessa nekom kojom imas neku hemiju, plaseci se da ce te vezati u okove, da neces imati srca da je ostavis za onu koja ce se pojaviti u neizvesnoj buducnosti, one od koje ce da ti zastane dah, one koja ce te osloboditi potrebe da zbacis okove sa sebe, one koja ce te okovati tako da ti uzivas u svakom delicu tih okova... Samoca je divna stvar... Cuva te ostecenja a cuva i tvoje rane zarastanja... Mozes da zalis sebe ili mozes i da velicas, kako si uvek covek na mestu i uvek odlucujes pravilno. Ali covek je drustveno bice i ima biolosku i drustvenu potrebu da se veze... Samoca je za izgubljene, licemerne, ljigave, pokvarene bezdusnike... Veza, takodje... Pa ko voli, nek izvoli... Ja sam sad u dilemi, da cekam neizvesnu NJU ili da uzmem izvesnu poluNJU. Mozda je pola celo, a celo samo pola? Mozda sam dugo sam, pa nemam referencu prema ostalima, malo me razdesila samoca? Nikad necu razumeti samocu kao izbor... To je besmisleno... To je izgovor... To je povlacenje... Mislim da cu neko vreme jos da zivim sam... Do sutra, mozda ili do sledeceg januara... a ne volim januar... Izmenjeno July 17, 2011 od strane člana shumica Valter 1 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Preporučene poruke
Join the conversation
You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.