Bankarski sistem u Srbiji - "Kriza, kriza, e pa šta je, ako j' kriza..."

[Adrijan 3662]

Ma kakva kriza, kažu zarade srpskih banaka

13. april 2011. 17:45 > 17:53

Banke u Srbiji ukupno su zaradile prošle "krizne" godine 245 miliona evra, što je za neverovatnih 25 odsto više nego 2009, izračunao Balkan magazin.

Bankarski sektor u Srbiji zaradio je u 2010. godini, u sred svetske ekononske krize, 25,4 milijardi dinara dok je godinu dana pre toga inkasirano 20,3 milijardi dinara, objavio je danas elektronski Balkan magazin.

Tokom prošle godine, stopa nenaplativih kredita kretala se i do 20 odsto, ali prema bilansima, banke su ostvarile najveći prihod od kamata do sada - 179,4 milijarde dinara.

Prihodi od naknada i provizija su porasli sa 42 milijarde 2009. godine, na 73,85 milijardi prošle godine, odnosno za neverovatnih 60 odsto.

Balkan magazin navodi da se, kroz ove podatke, vidi prava korist od subvencionisanih kredita, ali i od pozamašnih kamata koje je davala država na svoje obveznice, a koje su kupovale uglavnom banke.

Na čelu bankarskog sektora bila je Inteza banka sa aktivom (plasiranim novcem) od 359,1 milijardu dinara i profitom, pre oporezivanja, od čak 8,46 milijardi dinara.

Druga najveća banka na tržištu je Komercijalna banka sa aktivom od 255,9 milijardi dinara, dok je banka sa drugim najvećim profitom niška AIK banka sa 6,2 milijarde dinara.

Najveći kapital (imovina banke) na kraju prošle godine imala je takođe Inteza 57,3 milijarde dinara, dok je druga banka po visini kapitala Rajfajzen.

Najveći gubitaš i prošle godine je bila mađarska OTP banka sa minusom od 2,5 milijarde dinara, zatim grčka Alfa banka sa 1,7 milijardi gubitka i Kredi Agrikol sa gubitkom od

1,14 milijardi dinara, navodi Balkan magazin.

________________________________________

Ko je ovde lud, a ko zbunjen? :blink:

[Morpheus 5112]

Jedna je stvar zarada banke, a druga svetska ekonomska kriza. Ne znam kako su ih uopšte doveli u vezu. Najveći deo kredita koji se tu pominju, uzeti su pre izbijanja krize, a građani su nastavili otplaćivati rate po osnovu istih. U Srbiji je stopa naplate potraživanja od građana i dalje izuzetno visoka u odnosu na region. Isto tako, banke uzimaju i državne obveznice koje nude popriličnu kamatu, a verovatno su mnoge dospele na naplatu baš prošle godine. Treba imati u vidu i pomenute subvencije države po raznim osnovama. Banka svoj opstanak ne vezuje samo za privredu države u kojoj se nalazi, već na razne načine diversifikuje sredstva kojima raspolaže. Propasti može samo izuzetnom neodgovornošću upravljačke garniture ili spletom ipak prilično neverovatnih okolnosti.

Vreme krize je vreme krize za sve, osim za bankarski sektor. Čak i u situacijama kada velike banke dođu u krizu, države se mahom grčevito bore da ih izvuku iz iste. Ne treba mešati probleme bankarskog sektora u SAD sa onima koje imaju banke van Sjedinjenih Država. Bankarski sektor u SAD je nešto drugo, tu veliku ulogu imaju i cene nekretnina, koje su uostalom i dovele do efekta naduvavanja balona i izbijanja krize.

[luminica 2120]

Nase banke su toliko bezobrazne,da mi je muka od njih.Cast izuzetcima. U sredu me ceka duel sa sluzbenicima jedne od njih,da bih izboksovala zakonom predvidjeno pravo na koje se oni oglusuju. Prosto da ne poverujes kad dobijes dopis od jednih koji te obaveste lepo i posteno da su to ispostovali,a onda okrenes druge,kje po sistemu-app- nevino tvrdo kako su eto totalno neobavesteni i pojma nemaju o tome..