Faramir 537 Napisano July 28, 2013 Prijavi Share Napisano July 28, 2013 (izmenjeno) Imao je utisak da ga sunce greje pod pravim uglom, toplota sunca koje je opservirala njegovo opruzeno telo bila ja maksimalna. Osecao je kako mu se znoj zbog vreline cedi niz celo i primorava da zatvori oci, kako mu se sliva niz grugi i zadrzava na stomaku... U usima su mi bile slusalice koje su mu obasjavale mozak omiljenom muzkom sa Ipod-a. Lezao je na udobnoj lezaljci ciji je sundjer vec bio mokar od mora i znoja. Svuda naokolo je mirisao mediteran, ocaravajuci miris morske vode, palmi i oliandera. Imao je sve predslove da uziva ali on kao da nije bio prisutan. Razmisljao je o njoj, pokusavao da oseti njene prste na svojim rukam, grudima, nogama...stopalima. Cinilo mu se kao da vidi njen osmeh i njene oci. Pozeleo je njen glas koji mu je toliko puta ranije pricao pricu o sumi u kojoj je raslo mnogo drveca, visokog i pravog....sve dok se u njoj nije izgubio neko. I bas tada, kada mu je osmeh ozario lice, od svih mirisa on je osetio jak miris sveze zelene jabuke. Ustao je naglo i brzo, otvorio je oci i napregao sva cula. Miris je dolazio niotkuda.... Izmenjeno July 28, 2013 od strane člana Faramir slovce Smucalica i vesticara 2 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Morpheus 5112 Napisano September 21, 2013 Prijavi Share Napisano September 21, 2013 (izmenjeno) Kontam da li je priča iz života i o životu... ma, jeste, što da nije. Imamo svi lokalnu prodavnicu u koju ulećemo kad nam nešto sitno, svakodnevno treba. Imam i ja, dovoljno blizu da zimi čak ni ovakav zimogroživ ne moram da se posebno pripremam za odlazak "čak tamo" prekoputa Temerinske. Izmenjaše se brojni radnici, više radnice no radnici, i sve mi nakako nit' smrdiše nit' mirišaše... radiše ljudi svoj posao i tolerisaše ma kao još jednog što im na muku staje svaki dan. Imam osećaj da aktuelna plavuša ponekad istinski želi da mi pogledom isisa mozak kroz teme i onda ga ugazi nogama u palačinku kad joj se obratim, no... nije tema. Htedoh da kažem da mi je odnedavno svaki ulazak u tu radnju desetak puta draži no inače. Zbog gospođe Sunce, kako joj u neznanju cenjenog imena dadoh nadimak. Istinski redak primerak homo sapiensa na ovoj sivoj kamenoj gromadi usred ničega. Šta ona to tačno radi što mi mami osmeh svaki dan i tera me da je zagrlim i sačuvam od zlog sveta kom je bez sumnje izložena? Radi "dobar dan", radi "kako ste, komšija?", radi i ono "Vaš račun iznosi... dinara." kojim me obara na pod i mnome čisti moj mozak koji je plavuša izgazila - radi osmeh. Ne osmeh po komandi, osmeh po istinskoj ljudskosti i vanvremenskoj ljubaznosti. Izmenjeno September 21, 2013 od strane člana Morpheus Smucalica i pleSachica 2 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Mia 6075 Napisano October 15, 2013 Autor Prijavi Share Napisano October 15, 2013 Pre neki dan smo pravili spiskove za poSpisku. Ubacujem podatke, vidim poznato mi ime, karakteristično grčko prezime. ''Bix, ko nam je Dejan Đ.?'' Objasni mi žena. Premotam film skoro dve decnije unazad. Ex dečko moje Sanje. Usred bekapa, ubacuje nam se u priču i Nikola, kog stalno oslavljavam imenom Saša Okrenem na zajebanciju: ''Ćuti, bolje da tebe prekrstim, nego žMua..'' Iščupam se nekako. Dolazi Dejan, kaže.. nisi se ništa promenila.. Nisam... Tako mi vodolije.. Otkud znaš da sam vodolija.. Pamtim ti i datum rođenja... U... ala si luda, kakvo to pamćenje imaš.. Imam.. kol'ko nećeš... Kako je Sanja? E, pa super.. Udala se, ima troje dece... I razmišljam... e glupo muško moje.. Takav potencijal... Inteligentan, elokventan, sa fantastičnom sposobnošču ubeđivanja i prejebavanja. Gde si sada... Pitaš me da li mislim da jesi za taj posao, koji ti je ponuđen... Nećeš znati, dok ne probaš... (a unapred znam da nije... statika mu nije u krvi) Imao je problem sa kockanjem... Nadam se da ga je rešio. A uz moju Sanju je mogao da ima sve, i zasrao je. Ostao sam... Što i nije tako loše.. Ali mu po izrazu lica vidim da je umoran... Da mu je potreban reper. Ovaj put, poZasluzi. Od mene samo lepa reč, ako i kada to bude bilo potrebno. I ja sam malo umorna od sveGa. pleSachica i Smucalica 2 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Mia 6075 Napisano December 24, 2013 Autor Prijavi Share Napisano December 24, 2013 Danas pričam sa mojom sekom. Ja briskam, ona sprema klopu. Uvek nešto radimo i pričamo. Uglavnom ogovaramo čitav muški rod, osim naravno onih koje smo rodile. I smejemo se.. do besvesti. Kaže ona: ''Goga, da nas neko čuje, pomislio bi da nismo normalne!!!'' ''Pa ok, seko.. to nam je u genima'' ''Maaaaršš, pičkošo jedna..'' ''Ma rekoh ne brini, kere koje laju, ne ujedaju..'' I prasnem u smeh.. Kaže ona.. ''Kako se smeješ.. isto kao tetka.. tvoja mama''... I obe ućutasmo.. na tren.. Da ja jesam srećna što postojim, što su oko mene ljudi koje volim, i koji vole mene, takvi smo volasti... Ali.. kada se približe praznici... Shvatamo... da godine nisu lek... I da neke rane jednostavno ostaju otvorene, dok nas ima. Idemo dalje... Nasmejane.. moja seka i ja... Sa našim pričama... Koje samo nas dve možemo da razumemo... Ni briga nas nije za ostatak sveta. Starsica i Apolodor 2 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Smucalica 5972 Napisano January 6, 2014 Prijavi Share Napisano January 6, 2014 Eh, da... kumstvo je nešto što se ne može tek tako zaboraviti, često je nama dvema govorio čika Pera i ja sam mog starog kuma obožavala... A moja kuma, od prvog dana mog dolaska u ovaj grad me je prihvatila u svoj život, u svoju kuću i u svoju porodicu i svi su bili divni prema meni... Zajedno smo studirale, izlazile, provodile se, radile preko leta razne poslove i uživale u svakom danu... Prihvatila sam da joj budem kuma punog srca i ponosna sam na to što je mene odabrala... Prolazile su godine, udale smo se u isto vreme, planirale trudnoću u isto vreme i sve smo radile provodeći vreme zajedno... A onda su nas deca, obaveze, razne prepreke razdvojile i na momente ponovo spajale... i uživale smo u svakom danu i u svakom zajedno provedenom trenutku... Znam da sam nosila dobar deo krivice što se ne družimo kao pre, ali je jedan deo mog srca zauvek sačuvan za nju... Pre nekoliko dana sam načula priču da će nam se putevi ponovo ukrstiti i nisam imala snage da okrenem njen broj da to i proverim... I maločas, zvoni telefon... njeno ime na ekranu i meni srce poskoči i zatreperi na tren... Sa druge strane čujem njen glas i sada znam... naši putevi se ponovo ukrštaju... i radujem se tome svim Lepe vesti pred Božić, najradosniji hrišćanski praznik... :uredu: Mia, pleSachica i Apolodor 3 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
gresan 1851 Napisano March 30, 2014 Prijavi Share Napisano March 30, 2014 Zavolelo se dvoje mladih...ima tome 29 godina...Bio sam svedok te ljubavi, čak sam joj i malo pomogao, jer ona nije znala srpski, a on engleski... On iz Srbije, ona iz Madrida. Sreli se u Egiptu i tamo proveli desetak dana zajedno. Kilometri ih razdvojiše i sledeće 3 godine se videli nekoliko puta po 6-7 dana. Kada je bila ovde on je upoznao sa celom rodbinom, komšilukom, prijateljima. Kada je on bio tamo ona ga upoznala samo sa prijateljima... Onda je on zaprosio...i ona rekla da...i on je pitao kada? Ona pokušala da mu objasni kako su njeni roditelji i braća patrijahalni i kako imaju neki plan za njenu udaju. On joj rekao ili sad i odmah ili kraj. Puno neprospavanih noći i puno prolivenih suza ih je sve više razdvajalo. Njegov prijatelj koga je ona upoznala ovde posle par godina ode u Madrid da radi i živi i sa sobom povede svog prijatelja. I taj njoj postade muž. Od koga se razvela pre 5 godina. Muž koji je ustvari nikako nije voleo. Voleo je samo papire koje je dobio tim venčanjem. On se oženio ovde ženom za koju je u startu znao da nije ona prava. Jednostavno "red je bio" za to. Danas živi u mrtvom braku, a zarad troje dece radi kao crnac dan-noć... Pre tri dana ona je došla turistički u Beograd. Kada mi se javila na FBda stiže, pitao sam je bez okolišanja da li želi da ga nadjem. Odgovor je bio "obavezno"! Došao sam u četvrtak u 21h u njen hotel. Mi se nismo videli 28 godina. Pitala me je gde me vodiš? Rekao sam joj da neću da joj kažem. A onda sam se smilovao na 2 minuta pred susret i rekao joj....Soledad, tamo u onom kafiću te čeka Dragan. Želeo sam da joj dam vremena da uhvati dah. Išao sam iza nje i mislio o surovom, ali predivnom životu...koji im je dao još jednu priliku. A ja sam bio i svedok tome i neko ko je isti taj život pogurao u pravcu kome treba i vredi... Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
maski 10 Napisano March 31, 2014 Prijavi Share Napisano March 31, 2014 (izmenjeno) pričao mi jedan star i istrošen čovek kako je upoznao svoju suprugu. bilo je to početkom pedesetih, neposredno posle rata, ona je završavala farmaciju a on je tek dobio licencu. bio je arhitekta. jedan od pet u FNRJ koji su mogli da odobre projekat. ona je kasnije završila i doktorat iz farmacije i radila ceo radni vek u uglednom institutu. nju je površno poznavao preko nekih prijatelja. bila je... sestra od nekoga iz društva. razboleo se od turbekuloze ponovo i završio u bolnici na šestomesečnom lečenju. več je jednom bio na lečenju od turbekuloze negde '44 ili '46. ona je dolazila često da ga obiđe. isprva samo kad je bila zbog predavanja ili vežbi u bolničkom krugu a onda češće. donosila mu je pileću supu i držala ga za ruku. njemu je bilo prijatno da ga neko zabavlja iako mu se nije nešto posebno sviđala. a i supe su prijale. "par nedelja nakon što sam izašao iz bolnice, bio je divan prolećni dan..... prelazio sam preko terazijskog platoa da se u bašti kasine nađem sa prijateljima kad sam čuo da me neko doziva iz pravca moskve. slobodaaaneee, slobodaaaneee!!! ... i dan danas mogu da čujem taj kreštavi glas. slooobooodaneeee!!! hteo sam da se ne okrenem ali sam mislio da sam ipak dužan zbog poseta i zbog supe pa sam se okrenuo da je pozdravim. seli smo u moskvu da popijemo kafu.... i eto, .... venčao sam se s njom." često, jako često mislim o njemu. o njegovoj kući i psu. o njegovom životu. o crno belim fotkama sa iskrzanim ivicama sa proputovanja kroz italiju i francusku. o onoj fotografiji njegove supruge na hvaru na kamenu pod borom.... mesec dana nakon našeg susreta on je umro. ovo je priča o odukama koje donosimo kada smo slabi. obeć'o si da ćeš doći i da ćeš mi prsten doneti vidim je kako stoji u malenom dvorištu između kuće i ulice i peva ovaj jedan stih dok orezuje ruže. pričao je slobodan da je ovaj stih pevala glasno s prozora od sobe svakodnevno kao mantru kako joj se demencija pogoršavala. nedelju dana pre nego sam došla u njegov svet on je uredio da je odvezu i smeste u bolnicu za duševno obolele u padinsku ske...lu. bio je vreo avgustovski dan trinaesti ili četrnaesti dvehiljadečetvrte godine. stajala sam pred kapijom kuće od trista kvadrata s početka tridesetih godina na kraju ulice internacionalnih brigada. to je ona nizbrdica od narodne biblioteke i hrama svetom savi ka južnom bulevaru. dobro sam poznavala te uličice. bila emotivno vezana za njih. la martinova je odmah tu dole... paralelno... nisam mogla da odagnam prisustvo duha iza sebe. "doveo sam te ovde. obrati pažnju. šta vidiš?...." romantični dvorski balkon sa polukružnim stepeništem s leve i desne strane krase front tamno zelene kuće. od škriputave kapije vodi staza ka desnom boku gde su drvena ulazna vrata. zvonim. otvara mi žena... - dobar dan. ja sam došla po oglasu...., - dobar dan. izvolite. ja sam komšinica... slobodan je tu... u dnevnom boravku... ulazim u mali hodnik, pa kroz vrata u veliku trpezariju i pratim je levo u dnevni boravak. omanja prostorija, zakrčena nameštajem oko televizora koji je centar pažnje. bila bi lepo osvetljena avgustovskim suncem da nisu na svim prozorima navučene roletne. svetlo ometa gledanje u televizor. roletna je podignuta samo na balkonskim vratima iznad kojih je stari klima uređaj. onaj iz sedamdesetih godina uobičajen u kancelarijama raznih birokratskih službi. balkonska vrata vode na onu lepu terasu oivičenu kamenim polukružnim stepeništem. ne obraćam pažnju na prostorije kroz koje sam prošla ni na sam nameštaj. pažnja mi se usmerena na razgovor koji treba da obavim. nemam tremu ali znam već napamet pitanja i reakcije koje slede. možda se promeni samo redosled. - "dobar dan", pružam ruku čoveku u fotelji naspram televizora ispred balkonskih vrata, "ja sam olivera. došla sam po oglasu. čuli smo se telefonom jutros...." - "dobar dan", gleda me začuđeno širom otvorenih očiju. ja sam naspram svetla i dopuštam da me dobro osmotri i progura iznenađenje kroz grlo. ".... po oglasu za čišćenje!?" - "da. ja ću da vam očistim kuću." - "kako vi da čistite!? pa vi izgledate kao... kao... kao neka glumica!" - "šta da se radi", okrećem na šalu. to je uvek najbolji način da se progura taj momenat, "mora neko i kao glumica da izgleda " on se nasmeja, napetost se rasprši i gospodin i gospođa komšije ustadoše da krenu kući i ostave nas da utanačimo dogovor. ispričao mi je kako je suprugu otpremio u lazu i kako hoće da se kuća očisti. mislim da je hteo da se kuća steriliše i uklone tragovi njenog prisustva. podigao se iz fotelje i poveo me da mi pokaže sve prostorije i objasni šta sve želi da bude sređeno i da ugovorimo cenu. objasnili smo se da će proces eliminacije jednog života iz tog prostora trajati bar pet dana da će to koštati toliko-i-toliko i da ću početi sutra u devet. doviđenja do sutra. leon montana, the cleaner.... spremam se da krenem u napad na veliku nepoznatu neman. ima već par meseci kako se time bavim te su pokreti vojnički sistematizovani a osetljivost na okidače stresa izvana disejblovana. mene ništa ne može iznervirati ni poremetiti jer ja sam gluva i slepa za svet oko sebe. ja imam samo jedan cilj. stići do tačke B, obaviti zadatak i teleportovati se nazad u tačku A. ...imam naočare za sunce, kačket, slušalice na ušima i 120 minuta progresiva bez pauze. 120 minuta u jednom pravcu je veličina moje zone kretanja od tačke A. prihvatam samo poslove koji su u toj zoni. četri dana radim, tri dana provodim samo sa num numZom. najviše četri dana. ponekad radim dva dana a pet sam sa num numZom. za tri meseca uspela sam da ugovorim stalan posao kod tri porodice i povremeno prihvatim po koji dodatni posao ako mi se uklapa u raspored num numZovih treninga i naših vožnji bajsom i obilaženja beogradskih igraonica. ovaj sada posao je lepo upao kad su dve od tri porodice na godišnjem odmoru pa nemam obavezu kod njih. od 9 do 19 ću raditi a onda uveče sa num numZom dva sata igrati igrice. taman je dan skoro do 21. u levu ruku uzimam motor od usisivača, u desnu dršku od torbe/kolica za pijac sa dva točka. tu mi je smeštena sva ostala oprema - crevo od usisivača, vreća od usisivača, velika stopa za usisavanje tepiha, mala stopa za parket, dva nastavka za usisavanje nameštaja, 4 boce razne hemije, krpe i rukavice. težina mi je pravilno raspoređena. ulazim u autobus najpre levom rukom i levom nogom - motor od usisivača razgrče gomilu i propušta me u prazan prostor koji kreiram unošenjem kolica tak-tak preko stepenika pa okret oko svoje ose da odmaknem tvrdoglave od sebe. jednom kad se ubacim u bus, zipujem se u manji prostor. stavim motor na pod između nogu, kolica između sebe i prozora i okrenem svetini leđa. nikad ne zauzimam mesto za sedenje. gledam kroz prozor, slušam muziku i ne pomeram se sve do dvesta metara pred stanicu na kojoj se iskrcavam. a onda svi okreti i pokreti istim redosledom u nazad. ispred slobodanovih vrata sam u pola devet. optika života ulazim. unosim alat. prihvatam poziv na kafu.znam da moram i to da prođem. ta radoznala pitanja u vezi mog posla. zašto se ja bavim čišćenjem kad izgledam kao glumica? imam pripremljenu priču kao odgovor na to pitanje, koju u sitnim detaljima promenim u zavisnosti od potrebe. ne dodajem, samo izostavljam komade iz nje. dete mi je osetljivog zdravlja i zahteva puno moje pažnje i vre...mena a sa ovim poslom to mogu obezbediti. priča nije neistinita. num numZ jeste u jednom trenutku bio bolestan i bili smo u bolnici da mu se izvadi treći krajnik ali razlog za ovaj posao je dublji od toga. ja nisam htela da propustim njegovo detinjstvo. ja nisam imala nikakvu želju da gradim karijeru. nije bilo teorije da ja radim sto sati nedeljno a da on raste u vrtiću. probala sam to u harley davidsonu i dala otkaz posle šest meseci. radeći tamo kao asistent glavnog menadžera bila sam na poslu 24h. deset do dvanaest u firmi a ostatak kod kuće na telefonu. kad je u naš stan došao čovek da promoviše taj preskupi usisivač u ta dva sata njegovog deklamovanja izračunala sam da mogu da radim 30 sati nedeljno i da zaradim dovoljno za ratu za usisivač i da ostane meni i num numZu džeparac za luna park, igraonice, bioskop, klopu .... matematika je bila jasna. num numZ wins. fuck you managers! naravno da sve ovo ne pričam slobodanu. sedim u maloj kuhinji obloženoj lamperijom dizajniranoj u stilu lovačke kolibe. prostorija je mala u njoj je sto za ručavanje iza koga se tesno prođe do frižidera šporeta i sudopere i desno su vrata koja vode u dvorište iza kuće. dvorište je lepo prostrano i u debeloj hladovini starog drveća. vidim kroz vrata trešnju. i u dvorištu je mali crni pas. priča slobodan da pas inače boravi stalno u kući ali je sada napolju dok se privikne na moje prisustvo. nije baš druželjubiv prema strancima. nudi me rakijom. ne hvala. on će jednu uz kafu. posedeli smo malo, odgovorila sam kratko ali ne neljubazno na njegova pitanja i predložila da polako krenem da radim. ima li on neki prioritet? da, voleo bi da najpre sredim dnevni boravak da bi on večeras ugostio par prijatelja a on će za to vreme biti u svojoj radnoj sobi. radna soba je odmah pored kuhinje. s druge strane je kupatilo a te tri prostorije povezuje uzan hodnik koji je od velike trpezarije odvojen teškim braon crnim draperijama. shvatam da je to slobodanovo krilo kuće. on drži kuhinju, kupatilo, radnu sobu i zadnje dvorište a supruga je držala bračnu spavaću sobu sa pripadajućim kupatilom i malo prednje dvorište. velika trpezarija je tampon zona između njih dvoje a tv sobu ("dnevni boravak") koriste na smenu ili samo slobodan za gledanje dnevnika. u velikoj mračnoj trpezariji živi pedesetogodišnja mržnja. the boudoir sutradan smo prošli isti ritual. dolazak u pola devet, kafica za oboje i rakiica za čika nalisa. požalio mi se da ga boli vrat. izgleda da ga je uhvatila promaja od klima uređaja. sedi direktno ispod njega a kako je vručina stalno duva hladno. moraće danas da pozove fizioterapeuta da ga pogleda i eventualno izmasira. ako bih htela da mu donesem s radnog stola broj od te privatne klin...ike da nekoga pošalju. voleo bi da danas počnem od njene sobe. on bi voleo da se sve iz sobe baci u smeće. ima mnogo garderobe po ormanima pa ako mi se nešto dopada mogu da uzmem. (naravno, ne pada mi na pamet). plafoni u kući su na četri metra visine. malu tv sobu od velike bračne sobe deli zid od reljefnog neprovidnog stakla sa velikim dvokrilnim vratima. kada se vrata širom otvore dobije se ogroman prostor koji izlazi na romantični dvorski balkon. kako sam otvorila vrata tako su oko mene zaplesale krinoline. plesni podijum za bal! dvadeset krinolina može da se okreće u tom prostoru uz bečki valcer. žagor i kikot uz zveckanje čaša sa šampanjcem na poslužavnicima koje vešti lakeji nose između gostiju plešući neki svoj lakejski ples, rasplinuo je težak miris ustajalog vazduha, lekova, memle, prašine i bolesti. od osam dvokrilnih prozora samo jedan je imao podignute roletne. za podići i ostale bila je potrebna snaga. nisu podizani godinama. pustila sam svetlost u sobu i otvorila sve prozore da se vazduh izmeni ne bi li se moglo disati. čika nalis je stajao iza mene gledajući radoznalo po sobi kao da tu nije ušao bar dvadeset godina. i nije. tu niko nije ušao dvadeset godina. prašine po zavesama bilo je u nemerljivim količinama. jednostavno se ništa u sobi nije smelo pipnuti a da se ne podigne ogroman oblak prašine. otišla sam na kraj ulice do farbare i kupila molersku masku za lice. onda sam skinula zavese i prekrivač i posteljinu sa kreveta i otvorila krcate ormane da vadim jednu po jednu stvar i slažem preko kreveta. taj dan smo čika nalis i ja proveli zajedno. igrali smo igricu this-can-stay-this-must-go! rekla sam mu da neću ništa da uzmem a onda je on predložio da sve što je upotrebljivo složimo na jednu stranu pa će on pokloniti crvenom krstu a sve što je pocepano i neupotrebljivo da guramo u velike crne kese za smeće (koje sam isto donela iz radnje). otvorila sam fioku noćnog stočića kraj kreveta i u njoj našla pramenove kose umotane i složene u bele papirne "džepove" za tablete sa ispisanim datumom na svakom džepu. bilo ih je desetak. supruga je bila farmaceut. bila je ubeđena da je slobodan truje pa je pramenove kose pakovala u kesice za analizu. druga fioka bila je puna lekova. u polici ispod fioka bile su kutije sa fotografijama. sedeli smo u dnevnom boravku uz kafu za pauzu i pregledali fotke. čika nalis je kupio novog fiata 128 čim je izašao iz proizvodnje i to su leto s njim otišli u hrvatsku, sloveniju, italiju, francusku.... ta stodvadesetosmica u mint stanju i dalje stoji parkirana u garaži ispred kuće. to su ona metalna vrata levo od balkona. supruga u kupaćem kostimu na hvaru. slobodan odmahuje glavom. previše je zla da bi taj blagi trenutak primirja sada imao ikakvu vrednost. slobodan i supruga u nici, slobodan i supruga u parizu, slobodan i supruga u veneciji, slobodan i supruga.... dosadilo mu je da gleda fotke. stodvadesetosmica sa italijanskim motorom je sjajno podnela taj put i godinama ga izuzetno služila. jel hoću da odemo do garaže da je vidim. knjige smo bacili. ljubavni romani. bunde smo bacili. sve su moljci izjeli. neke smo džempere i blejzere ostavili. neke suknje. neke cipele. danas smo se zapričali. on je oduševljen i razgaljen. dva kontejnera smo napunili! kupatilo ću sređivati sutra. pramenove kose smo bacili. oči su ogledalo duše.... ... kupatilo je ogledalo duševnog stanja. u ovom malenom kupatilu očitavala se klinička slika jedne depresije koja je prerasla u jednu šizofreniju koja je uplovila u jednu demenciju. čim se otvore vrata ugleda se wc šolja. odmaknuta taman toliko da se vrata mogu otvoriti a da se ona ne okrzne. toliko je široko kupatilo. pored, levo, je lavabo iznad koga je ormarić za dži...da-bidže i svašta-nešto, sa frontovima od ogledala. zatvorena vratanca - ogledalo, otvorena vratanca - skladište. zatvorena vratanca - ja, otvorena vratanca - sve u meni. levo od lavaboa je bide i levo od bidea, kada. kada je u stvari bazenčić ozidan betonom metar i po puta metar i po i dubine osamdesetak santimetara. iznuta, spolja i skroz uza zidve do dva metra visine gde je mali pravougaoni horizontalni ventilacioni prozorčić, kada je obložena mozaik keramičkim pločicama od santimetar puta santimetar. tri nijanse plave. sa fugnom od par milimetara. wc šolja je crna iznutra. pola flaše domestosa sam rasporedila po površini školjke iznutra i spustila poklopac. lavabo je bio žut. kao kad voda sliva rđu. bide iste boje. tu sam prolila drugu polovinu domestosa. fugne na kadi, u kadi, oko kade, iznad kade, bile su crne. pločice na dodir, sluzave. tu sam prolila ceo litar domestosa. otvorila prozor, zatvorila vrata i otišla da popijem kafu sa čika nalisom dok hemija ne pojede bar koru višegodišnjih naslaga izlučevina. ali ta kada!.... mogu da je vidim kad je bila nova. čista. okičena kupkicama, penicama, mirisima ubrusima... onim od debelog frotira. topla.... isparava.. ima mesta da primi dvoje.... uronjenih do vrata... u peni... u kupatilu u kom se od pare jedva razaznaju.... kakva kada! the beast in the dy(n)ing room čika nalis danas nije dobro. siv je u licu, neraspoložen, u bolovima. sinoć je, nakon mog odlaska došla fizioterapeutkinja da ga izmasira po vratu i od tad ga boli još više. kratko ga je masirala po vratu i mišićima iznad ramena a onda ga je uhvatila za bradu i cimnula glavu u levu pa u desnu stranu snažnim kratkim pokretom. treba imati u vidu da je čika nalis zašao... u drugu polovinu osme decenije i da su mu sada kosti gustine paučine. ovaj zahvat za odkočivanje vrata nikako ne bih primenila na čoveku njegove građe i godina. sad mi ga je već jako žao. zamolio me da odem do apoteke da mu kupim diklofenak retard. muči ga gorušica pa će mu ovo bolje prijati nego običan. jako je ljut na tu maserku. svašta je ružno rekao o njoj i o njenim sisama i dekolteu... i farbanoj kosi boje nikotina. on će da popije čaj i tabletu i da legne u svoju radnu sobu a ja ako bih mogla danas da ne radim sa usisivačem. bio je impresioniran alatom koji sam unela u kuću prvi dan ali je usisivač jako bučan. rekla sam mu da nije nikakav problem. danas ću srediti kupatilo u budoaru i trpezariju. za to mi usisivač nije potreban. pranje i usisavanje trpezarijskog tepiha ostaviću za sutra. možda mu sutra bude bolje. u kupatilu sam ostavila 4 sata znoja i 4 (!) č e t r i ! litra domestosa. i nisam skinula sav kamenac iz kade ni buđ iz fugni. wc šolja je zato bila bela. čika nalis je spavao drogiran diklofenakom, ja sam, s maskom na licu, skinula braon crne draperije i gurnula ih u mašinu. na terasi se sušila posteljina i prekrivači iz bračne sobe. mokre zavese sa duplom dozom omekšivača njihale su se na blagoj promaji i po prvi put u ovoj deceniji tu sobu ispunjavale prijatnim mirisom. i'm half way there! velika mračna trpezarija nije imala pristup prirodnom svetlu, bila je iste veličine kao bračna i tv soba zajedno a imala je samo jedan niz uskih horizontalnih ventilacionih prozora visoko na zidu levog boka kuće. prozore je iznutra zaklanjalo drveno stepenište koje vodi u potkrovlje, a spolja zid koji deli ovu kuću od susedne. otvorila sam na knt te simbolične prozore, podigla roletne u tv sobi i otvorila sve prozore da pokušam indirektno da dovedem svetlo i vazduh u trpezariju. na sredini trpezarije bio je veliki okrugli sto sa osam stolica. naslonjen na zid od bračne sobe bio je kredenac. samo onaj donji deo sa fiokama u sredini i ormančićima sa bokova. nije bilo onog gornjeg dela. one staklene vitrine. podigla sam ukrasnu figuricu s kredenca i ispod nje je ostao otisak sa ivicama od dva santimetra prašine. taj kredenac kao i sve ostalo u trpezariji bio je nedirnut, nedotaknut godinama. u mraku sve je izgledalo normalno, dok se ne priđe bliže i ne vidi sloj prašine koji leži preko svega. iza mene, uza zid desnog boka kuće bio je mali podijum sa tri stepenika odignut od nivoa poda. na podijumu okrugli sto sa četiri stolice. tu se čika nalis sa drugarima kartao. tri - četri decenije pok era obojile su tapete oko stola u crno da su duvali sad bi se sa tog zida moglo sastrugati bar pola kila hašiša. otišla sam da proverim dokle se stiglo s draperijama. mašina je u kadu izbacivala vodu od ispiranja. bila je crna. pustila sam da odradi centrifugu pa ubacila prašak i uključila ceo proces još jednom. ne smem na odkuvavanje. nisu 100% pamučne. valjda će dva puta po šezdeset stepeni biti dovoljno. ako ih okačim mokre nazad na mesto možda mi miris podigne raspoloženje i olakša borbu s trpezarijom. bio je u njoj neki težak vonj čije poreklo još nisam uspela da lociram. mislila sam da je od umirućeg adama ispod stepeništa ili od neke od biljaka neidentifikovane sorte u saksijama oko adama ali nije to. njuškala sam. nije to taj smrad. smrad je najjači oko kredenca. krenem po mirisu i pipnem rukom parket oko nogu kredenca. bio je žut i lepljiv. sklonim trpezarijski sto i stolice u stranu i podignem tepih do pola sobe ka kuhinji. parket oko kredenca bio je drugačije boje nego u ostatku prostorije. sad mi je jasno. pas je piškio u kući. sve četri noge od kredenca i parket oko njih bio je bogato natopljen psećim urinom. to se moglo očistiti samo hoblovanjem parketa i šmirglanjem nogu od kredenca. da li će me zver ovim poraziti? idem da skuvam kafu i izvadim draperije iz mašine. treba mi taj miris omekšivača! draperije su bile narandžaste! okačila sam ih i čekala da miris proradi dok popijem kafu. poskidala sam stoljnjake i šustikle i gurnula na pranje. gledam tepih. da, pas je piškio i po tepihu i po nogama od stola i stolica. tepih je ugažen samo u jednoj štrafti. onaj deo koji je bio na prolazu od kuhinje ka tv sobi. vuna na ostatku tepiha bila je kao nova, osim te mokraće kojom je bila natopljena. pobrisala sam prašinu i uglačala kredenac i sto prontom. tepih sam srolala i izvukla na terasu. parket obrisala vodom i mopom a onda ulaštila prontom. ker ako dođe da piški prvo će da se oklizne i razbije njušku. prozori su oprani svuda. sada svetla ima mnogo više. čika nalis je ustao izmrcvaren. dopao mu se miris ali nije uspelo da mu se popravi raspoloženje. sve ga je bolelo. zvao je kliniku da se žali i da traži da neko dođe da mu da injekciju protiv bolova. smrt koja je bila ravnomerno rasplinuta po celoj zapremini te ogromne kuće, ispred moje ruke se povlačila i smotavala kao fetus u čika nalisovu utrobu. the cabinet slobodan i supruga nisu imali dece. par godina ranije su ugovorom o doživotnom izdržavanju prodali kuću bračnom paru iz bosne. delom novca su platili zaostale račune, deo novca ostavili za sebe a deo novca je slobodan dao deci svog brata iz hrvatske. slobodan je imao značajnu i profitabilnu funkciju za svog radnog veka i taj novac je potrošen na dobar i opušten život socijalističke bu...ržoazije. fotografije sa raznih prijema potvrđuju priču o njegovom statusu. slobodan ima i pozamašnu penziju. tim novcem sada plaća lekare iz privatne klinike. slobodan i supruga su se sretali ujutru u kuhinji. za doručak su imali rakiju. do podne bi se pijani posvađali a onda razišli svako u svoje krilo kuće. nekoliko dana bi apstinirali od druženja a onda bi ceo ciklus ponavljali iznova. doručak rakija - svađa - razlaz - izolacija. i to je tako trajalo onoliko koliko je potrebno da zavese postanu crne, da ker natopi parket mokraćom i da se nataloži nekoliko santimetara prašine. sinoć je došla ista ona fizioterapeutkinja da mu da injekciju. slobodan kaže da nije bila ni malo nežna i mu je povredila nerv u krstima. leva noga ga užasno boli. sve dole do cevanice. ne može da stoji, ne može da leži, ne može da sedi. grozno se oseća. besan je, uplašen i snužden. zvao je kliniku da pošalju lekara da ga pregleda. internista će doći oko 15h i ja nikako ne treba da odem dok on ne dođe. da budem tu sa njim. on nema nikog svog i ja sam sada neko njegov. ja sam prišla njegovom životu bliže nego iko. ja sam dete koje nije nikad ni želeo. ja sam snaga koju je izgubio. ja sam mladost koja je nestala. ja sam sve žene koje je propustio. ja sam svi putevi kojima nije pošao. ja ostajem, on odlazi. on će se za mene držati da ostane još malo. danas treba da sredim njegovu radnu sobu i da završim misiju. čika nalis ne želi da se išta dira u njegovoj sobi. mogu da promenim i operem posteljinu, da operem prozore i usisam tepih. biblioteku i radni sto ne treba da diram. posteljina nije menjana bar šest meseci. na njoj su fleke od mokraće. čika nalis ima problema i sa prostatom. posteljina je oprana i osušena za sat vremena i vraćena na usisan dušek od kreveta. prozori oprani i tepih usisan... i parket pobrisan. sedimo i čekamo internistu. došao je doktor sa izrazom lica koji govori da mu je smor što je tu ali zbog pacijenta s novcem mora po ovoj temperaturčini da izlazi iz klimatizovane ordinacije. saslušao je čika nalisovu jadikovku i složio se da je maserka loša. poslušao mu pluća, izmerio pritisak i puls i na čika nalisovo insistiranje pozvao ekipu rengenologa da dođu da ga snime zbog tih bolova u nozi i kuku. ja da budem tu dok ekipa ne dođe. četri mladića su došla nakon dva sata. uneli ploče i rengen aparat. zauzeli su trpezariju da nameste aparaturu za snimanje. čika nalis se orazpoložio. živnuo. opet je u centru pažnje. mnogo ljudi je oko njega i samo se njime bave. ja mogu da idem i hvala mi mnogo i čujemo se ako nešto treba. par nedelja kasnije pozvala sam telefonom da ga pitam za zdravlje. javio se komšija. čika nalis je umro. juče su ga sahranili. imao je rak jetre. komšija je uzeo psa i stodvadesetosmicu a čika nalis i ja smo uspešno izvršili naš zadatak. eliminisali smo jedan život iz te kuće. njegov. Izmenjeno March 31, 2014 od strane člana Morpheus vesticara, ako_odem i Starsica 3 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Smucalica 5972 Napisano April 21, 2014 Prijavi Share Napisano April 21, 2014 Mislila sam da će proleće doneti neke lepe događaje i lepe momente koji bi potirali sve što se događalo od avgusta do sad... mislila sam, daaaa... Danas, hodala sam istom stazom, kojom sam prolazila letos dok sam obilazila tatu, pa jesenas, dok sam išla kod tetke sa verom i nadom u srcu da će se sve vratiti i biti dobro... onda je došla zima, duga, teška, isuviše bolna... i ja sam se opet našla na toj stazi, odlazeći da se po poslednji put vidim sa njom, a onda sam se teškim korakom i sa suzama vraćala i zamolila Boga da je dosta hodanja tom stazom... da je dosta bolesti, bola, gubitka... ali ne.... ne ide to tako... danas, opet sam išla tom stazom, sad već znam svaki kamen i klupu i žbun... prepoznaje me žena u trafici, naziva mi dobar dan, a ja pomislim... mani me, draga ženo... Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Mrak 138 Napisano June 13, 2014 Prijavi Share Napisano June 13, 2014 (izmenjeno) Ovo je priča koja će se svideti možda samo vama, jer meni se ne sviđa.. Pre oko godinu ipo dana, moja bivša me je pozvala da idem sa njom u hotel Hayat, tamo gde nikada pre nisam planirao, niti imao novaca ni razloga da idem. Ona je u to vreme počela da koristi neku ''hranu'', tj. zamenski obrok u vidu praha...ali kažu da je to hrana. Ali pošto nisam imao pametnija posla, a ja kad sam zaljubljen nisam pametan, odlučio sam da odem sa njom u taj hotel da vidim o čemu se radi. Kad smo stigi, vido sam gomilu dosta pristojno obučenih ljudi, svi su nešto srećni, kao da su svi zajedno dobili sedmicu na lotou. To je bio neki seminar, nešto kao, oni te pozovu da vidiš celu predstavu, pa ako ti se svidi možeš da postaneš klovn kao i oni. Sedeli smo 4 sata i gledali neka predavanja, gledali kako i koliko oni para zarađuju, i koja slučajnost, ja sam tada zarađivao jako malo, i našao se tu gde mogu da zaradim mnogo, nije li to sjajno? Nije..Zato vam i pričam ovo. U pitanju je MLM kompanija po imanenu Herbalife, da..radio sam za fuc...g Herbalife, bez razmišljanja sam prihvatio posao i čitav način života...o bože..kad bi te bilo nebi mi dozvolio da pričam ovo. Znači, jedeš tu novu ''hranu'', ponašaš se nenormalno, osećaš se jadno, da bi se na kraju krajeva osećao kao i bez te hrane samo nebi morao da se ponašam nenormalno i jeo bi hranu, hranaa, ono što kad staviš u usta osećaš dobar ukus, lepo miriše, i kad pojedeš tražiš još. Nešto poput bilo kakve mrtve i dobro pečene životinje..sa malo salate, nekog preliva mmmm... Sada već pola godine ne jedem to..i osećam se čarobno, normalno, i jedem ono što volim. Jedino što sam kraći za par hiljada eura, koja vraća banci još 4 godine, ali..život nije dovoljno zanimljiv pa ko veli daj da ga iskomplikujem da bi imao za šta da radim a da se osećam kao da radim za ništa. Savet. Ako se nađete u blizini ovakvih ljudi..znate..igledaju previše nasmejano za nekog normalnog čoveka samo da bi obratili pažnju na njih, a kada obratite pažnju oni daju sve od sebe da to iskoriste..verujte mi, uče svaki dan o tome i veoma su dobri. Onda kada shvate da ste pali na njihove glupe priče, onda ste pod njihovom kontrolom, kao što su i oni pod nečijom kontrolom, samo što oni više ne mogu ni da skontaju to jer su suviše dugo u toj priči, i sada već misle da novac može da kupi baš sve. To su ljudi koji su izgubili nešto što se emocija, to se nalazi u podsvesnom umu i ima je svaki čovek. Eto ispao sam magarac, i to je poJenta priče. :naklon: Izmenjeno June 13, 2014 od strane člana Mrak Mia, vesticara i luminica 3 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Adrijan 3662 Napisano June 14, 2014 Prijavi Share Napisano June 14, 2014 Na konto Mrakove priče, hoćel neko na letovanje? Znam nekog ko ima ekstra aranžmane! :hhh: Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Mia 6075 Napisano June 14, 2014 Autor Prijavi Share Napisano June 14, 2014 Znam i ja nekog sa extra aranžmanima i angažmanima Nisam to ja, Adrijan se prvi oglasio :fijuk: Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Smucalica 5972 Napisano July 12, 2014 Prijavi Share Napisano July 12, 2014 Danas, u crkvi... razgovor kroz suze sa ocem Aleksandrom... i na kraju njegove reči: Tvoje je da žališ. Da plačeš. Ako ti je tako lakše, radi tako, ne slušaj šta drugi govore... ali zapamti - u životu uvek ima i nečeg dobrog. I sad, dok si u ovako dubokoj tuzi, ako potražiš, u svom životu, sigurno ćeš naći i nešto dobro... zar ne? Zapamti... Bog nas nikada ne zaboravlja... a sveća je gorela a suze su nemo tekle niz moje lice ... boli nedostaje njegovo prisustvo njegov glas i ono Soćo... pleSachica, Mia, gresan i 2 drugih 5 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Mia 6075 Napisano July 18, 2014 Autor Prijavi Share Napisano July 18, 2014 Čekam danas prevoz iz komune, do moje selendre. Na klupi sedi starac.. Teško se kreće, kroz razgovor mi priča kako je operisao kuk... Bilo mi ga je i žao na neki način.. Ali se časna starina ne žali.. ''Šta radite?'' pitam ga.. ''Evo kćeri dođem na pijac, prodajem čarape..'' Nasmešim se i pomislim koliko je snage u tim nejakim kostima, ali je um britak.. Hvali se kako ima unuke i praunuke.. Kako je slava (vašar) u njegovom selu, i raduje se gostima.. Dotakli smo se svega i svačega kroz priču.. Pomislila sam samo koliko je lekovita ta komunikacija sa starijima.. kao i sa bebironima.. (juče sam poslepodne provela sa kumicom) Moja kumica je san snova.. I moj heroj.. Bez obzira na to što joj izbija četvrti zubić, samo je malo kenjkala (grubo rečeno).. Oraspoložila se veoma brzo.. Neverovatno je, kako je i moj glas, dok sam joj pevala imao toliku dozu nežnosti.. Ljubav..šta drugo? Zna da izgovori, zove mamu.. Mama su joj i kum i kuma.. A pa kume, to je privilegija.. Oca nazvati mamom je velika stvar.. (ne, daleko od toga da unižavam ulogu očeva.. naprotiv.. ali mama je mama.. posebno u tim prvim mesecima života) Kaže mi kum, kada smo ostali sami.. na momenat.. ''Dobra ti je kumica, ali je zaguljena ne znam samo na kog je dedu..'' Ja pala ''Kume, nije na dede, već na kumu.. '' treptrep I rastemo.. A ja.. svaki dan učim... uVek od najboljih. Adrijan, Morpheus, vesticara i 1 drugi 4 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Mia 6075 Napisano November 8, 2014 Autor Prijavi Share Napisano November 8, 2014 Danas... o monDiJu jučeR sam imala tako kvalitetan razgovor sa Vojinom. Sa njim sam se našla ''na prvu''. Otprilike... mi smo dva derišta, koja izgledaju mnogo mlađe za svoje godine, tako se i ponašamo. Igramo se (kada ispizdimo) par - nepar igirce.. Razlika između nas je u jednom rođenom danu. (ja sam starija ) Vojin je jedini u firmi (pored šefa) koji ima moj broj moba. I kada zagusti, samo mi preleti iz laboratorije. Krenemo danas da besnimo, jer.. normalno ne trpimo nepravdu i jasno iskazujemo emocije, što u surovo - lepom profi svetu nije poželjno. I puštam ga.. mama mia.. priča priča priča.. Onda ja pričam, pričam, pričam.. I na kraju prasnemo u smeh.. kikoćemo se, kao balavanderi.. I danas.. ma juče ponesem kinder čokoladu za njegovu Taru, ne bih li ga podsetila da ič nije vredno našeg cimanja, da je bio petak, da kreće vikend.. i da se vraćamo našoj deci.. dva dana - dva dana.. Vojin meni, tačnije Rastku donosi Milku (i to baš onu koju micek najviše voli) - pretpostavljam sa istim ciljem, koji sam imala i ja... Pogledamo se, kao u Zoni sumraka... i pošaljemo jedno drugo u tri lepe, jer je tako jaka intuicija.. empatija veoma izražena i kod oboje. I onda me nazove moja Vesna, samo da mi čuje glas... I stignem kući mrtva umorna, ali srećna.. i dočekam svoje čedo... Kaže, posle večere.. :''Mama.. hajde da te slikam.. tako se lepo smeješ''... ''Mili... ti si moj osmeh.. ''... Posle photo seŠna, igrali smo tapke, otišli na trening. Sama samospoznaja da bez obzira na popriličan psihofizički napor, koji je trajao tokom cele radne nedelje, možeš, hoćeš, želiš i uspevaš da ispomeraš neke ljude.. Ispomeraš sebe - sabereš se pogledaš se u ogledalo i zadovoljan si onim što vidiš... (bez obzira na podočnjake) pleSachica, vesticara, Adrijan i 1 drugi 4 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Smucalica 5972 Napisano May 5, 2015 Prijavi Share Napisano May 5, 2015 (izmenjeno) Prvi dani studiranja su mi bili u totalnom haosu...trebalo se snaći u ovom gradu, autobusima,ulicama koje vode do podstanarske sobe...a danima me je u autobusu gledala devojka koju sam zapazila na predavanjimaali ime mi nije bilo poznato...Posle par dana, dok sam čekala da ugledam kroz prozor ''Pilot'',jer tu treba da siđem,prišla mi je ona, sa najlepšim i najiskrenijim osmehom koji sam videla do tad- Izvini, zajedno studiramo, a i živimo u blizini. Ja sam Lj.Ne poznaješ grad? Treba li pomoć?...Nikad neću zaboraviti njeno prilaženje meni, obraćanje, pomoć koju mi je pružila,naša putovanja do škole i natrag... odlaske u pozorište,izlaske u gradu i beskonačne razgovore o svemu.......Dvadeset i pet godina je znam dvadeset i pet godina, nikada ni jedne ružne reči, prepirke... ništa...samo gomila ljubavi, osmeha, pažnje i razumevanja...nema osuđivanja, predrasuda, optužbi...Ljudi,sa njom (i da si želeo) nisi se mogao posvađati......Zajedno smo studiralezabavljale seizlazilekumovaledelile tajne i strahovezajedno smo ponosno šetale stomakepa posle gurale kolicaona je jednostavno moj anđeo sa najlepšim osmehom koji neko može da ima na svom licu......Sad, dvadeset i pet godina posle,ona je bolesna... leži u bolnici... bolesna...A ja je neizmerno volim i brinem se... Ako ima pravde na ovom svetu, ako ima neko da me čuje,želim da se zna - ona zaslužuje da živi!Zaslužuje da izađe iz one sobe i kreveta,da se vrati svojoj porodici i svima nama...Moje misli su totalno zbrkane, ali jedno znam.Jednostavno,ona će biti bolje,ona mora biti boljei izvući će se iz ovog stanja,jer je ona moj heroj želim da verujem u to... Izmenjeno May 5, 2015 od strane člana Smucalica pleSachica, shumica, vesticara i 2 drugih 5 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Mia 6075 Napisano January 6, 2016 Autor Prijavi Share Napisano January 6, 2016 .... i tako danas, na rođendan tetkine šmizle, i rođenje male, ali grlate Nađe (ljubi je baba ) ispričala se sa snajkom, rekoh - daj mi batu, da ga čujem, da i njemu čestitam. Da, isti onaj bata, ona kulturna baraba, koja je popila tri kuće sigurno.. ali sam ga ja oduvek volela na neki poseban način. Sada je ponosni deda. Počinje rafalna verbalna paljba: ''Da li vidiš sestro, taman sam stavio kolač u usta, i sada pričam sa tobom - malo je nekulturno'' ''Slušaj, ti si bato u takvim godinama, kada organizam sve više traži slatko, samo ti ručkaj, ja ću da pričam. I da ti kažem još nešto, ti si taj, koji će najviše da razmazi Nađu - i treba!!!'' Vidi bata da sam se naoružala (verbalno je l').. i krene da mi priča o starijem sinu, Nađinom stricu, koji je dobio ime po mom tati. Naime, pred NG, Milan je pronašao torbu, novčanik sa pozamašnom svotom novca. Nije se dvoumio, kontaktirao je čoveka,,, što je u današnje vreme veliko iskušenje i retkost. Ispostavilo se da je čovek iz Bosne, radio na građevini, ne bi li barem malo uvećao kućni budžet, naročito pred praznike. Kada se vratio kući, video da je došao bez ičega, ne sećajući se gde je izgubio novac i dokumenta.. a dve snajke.. tri unučeta.. oplakao je. Svi tužni, pretužni. Dečica pogotovo. Već su se pozdravili sa novcem. Onda se javio pošteni nalazač - nisu mogli da veruju da još uvek postoje osobe, koje će da vrate izgubljeno, i da ne taknu. U ponedeljak su bili kod mog bate, želeli su da časte nalazača.. ali ne. Bata nije pristao, onako lajav (isti na mene ) samo je rekao da unucima kupi paketiće, a da će novca uvek da bude. Eto, takva smo mi familija... blesNava i srčana Adrijan i Smucalica 2 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Smucalica 5972 Napisano July 14, 2016 Prijavi Share Napisano July 14, 2016 Uhhh...moj tata je voleo cveće i naučio me da brinem o njemu...imala sam u Budžaku deo baštice, gde sam uzgajala cveće,pod njegovim nadzorom i savetima...A on... on je od svog cveća, najviše voleo gladiole Svako ima svog cara nad svim cvetovima, govorio je, njegov cvetni car bila je gladiola...I kad bi dolazio kod mene, u grad, samo bi onako, preko ruke,prebacio par strukova gladiole i rekao:- Ove su najlepše iz bašte ....Davno, povela se priča o cveću, na poslu, i ja podelim ovo sa nekoliko koleginica,objašnjavajući teoriju cara svih cvetova...Proletos, jedna koleginica, u znak pažnje, donela mi je par lukovica gladiole,da posadim... zna da mi one mnogo znače...a pre neki dan, procvetale su moje gladiole...beo cvet, sa nežno rozim vrhovima latica...Poslala sam sliku koleginici, i napisala: ti si jedno veliko Sad, gledam u moje cveće i mnoštvo suza su tu,ali ne plačem...znam da bi bio ponosan na mene... Adrijan, vojo, Mia i 1 drugi 4 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
luminica 2120 Napisano July 24, 2016 Prijavi Share Napisano July 24, 2016 Ne zna kad je zavolela knjige.I kako.Mozda onda kad je njena sestra krenula u skolu,pa ona s pet godina uz nju naucila sva slova,naucila da cita,brze i bolje,na opste cudjenje svih,od ove prvakinje.No kad je ona krenula u skolu,ta ljubav je vec bila tu.Citala je i gutala sta god joj dopalo ruku.Ujedno otkrivsi da to radi brzo,da joj ne veruju ponekad da je uopste procitala.Nekako nije bila tip strebera,brzo je shvatila da predmeti,pogotovo oni koji iziskuju da ucis njoj nisu problem.Dovoljno je bilo dva puta procitati i znala je lekciju.Uz to je imala talenat da sarmira,da neosetno odgovarajuci na pitanja o francuskoj revoluciji ubaci delove iz Jadnika V.Igoa,da joj Nusic i Sterija pomognu u neki drugim pitanjima.A nekad je i nervirala to njeno citanje,umela je da se zavuce u neki mracni kutak,gluva na sva dozivanja ukucana,majke koja je jednom u besu pokidala na komade jednu knjigu.I zapanjeno gledala kako satima jeca i place nad delicima te knige.Ujutru ju je cekala ,izlepljena,sastavljana valjda pola noci ,kako je najbolje umela,mirovna ponuda od majke.Precutno izvinjenje.Nikad je vise nije dirala,samo bi ponekad cula nju i oca kako se zabrinuto pitaju ne pretruje li.A ona je naucila da treba da krije tu svoju ljubav,ili bar da ne prica toliko o njoj.Jer,nekako nema izgled osobe koja puno cita.Cak je i biblioteku promenila,jer je jedna od gospodja koja izdaje knjige imala obicaj da je 'suptilno' proverava da li je procitala.Nije primecivala,mislila je da eto i ona voli istu literaturu.Sve dok joj jednom prilikom drugarica nije rekla 'vidis li ti uopste sta ova radi'?Sada je u jednoj gde su sasvim drugaciji .Gde prepoznaju kad neko voli da cita,gde moze da uzme deset knjiga bez problema.Gde znaju sta voli,gde joj rezervisu knjige ..Jer za nju su knjige beg iz stvarnosti.Uteha.Ventil.Snaga koju ponekad izgubi.Ljubav koja je nikad nije izneverila.Svet koji je uvek tu za nju.Nesto samo njeno. Mia, vesticara i Adrijan 3 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
luminica 2120 Napisano September 18, 2016 Prijavi Share Napisano September 18, 2016 Kad god procita neko secanje na majku,krenu joj suze.Zato sto je upravo to ono sto i ona oseca.Samo joj krivo sto to nije ona napisala,oseca kao da joj je nanela nepravdu time sto je neko drugi izlio to na papir,a ne ona.I prepozna svako osecanje,oseti tu prazninu ,ostane joj knedla u grlu.I dodala bi jos,ono kad joj u toku dana padne na pamet ili nesvesno izgovori recenicu ,a onda se priseti ciju misao je ponovila.A onda se opet ukoci,proguta,pusti da sve neizgovoreno ostane duboko zatrpano.Juce je opet poznanik podseti na taj bol.Pitao ju je ides li kuci,a ona se setila da kuca vise ne postoji,ne kao njena.I molila je brata da je ne proda,da razume da je situacija teska,da mora,nudila mu da se menjaju,nek proda onu sto je ona nasledila ,ne tu.Tu su uspomene,tu je secanje ,tu je osecaj da je'kuci',tu poznaje svaki kamicak,svaku napuklu ciglu,miris je poseban u svakoj sobi,kad zazmuri vidi ih sve,kao nekad.Nije pristao,rekao je da sentimentalnosti nema mesta,a i zeni njegovoj ta kuca nekako nikad nije lezala..A poznanik joj je pricao i sta su novi vlasnici promenili i da svrate samo vikendom,da su u dvoristu napravili bazen,nista nije cula.Pozdravila se i otisla kao u polusnu..Nece vise ici tom ulicom,ni kad bude isla na groblje,ici ce okolnim putem,previse je to za nju,ne bi izdrzala.I od samog razgovora imala je neku tezinu na ledjima,kao da nosi vrecu na ledjima,kad bi dosla do kuce valjda bi se slomila,ovako je bolje. Smucalica, Mia i vesticara 3 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Smucalica 5972 Napisano November 4, 2016 Prijavi Share Napisano November 4, 2016 Lep letnji dan...dogovaramo se da napravim večeru, dočekam ga, provedemo veče zajednoi ujutro ga ispratim na posao...treperimnabavka stvari za večeru, piće, salvete... sve je tu...spremam hranu, mirisi se šire stanomstiže poruka... otkazan voz... potom druga... kasni bus... Ne brini, stižem prolaze sati... pada mrak...pronalazim u frizu neka rebarca i ubacujem u rernu... biće gladan kad stignepostavljam sto, stiže u neko doba... vidno uznemiren zbog dolaska i nezgoda usputnameštam najlepši osmeh, grlim jaaaako i pozivam na večeruvečera se ohladila, rebarca baš i nisu ukusna,i na kraju znam da želim samo da se ušuškam kraj njega... Prolazi noć, budim ga poljupcima...ispraćam na posaotužna zbog svega... kašnjenja, nervoze, hladne i ne baš jestive večereprolazi vreme...stiže poruka Ne brini. Bilo mi je divno sa tobom. Divnim osmehom i ljubavlju učinila si da ovu noć pamtim kao jednu od najlepših...I zaista, godinu dana kasnije, nasmešimo se na sve, kako je krenulo nizbrdo i složimo se u jednoj stvari... mi zaista umemo da od svakog dana napravimo dan prepun ljubavi... Mia, Adrijan i Morpheus 3 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Mia 6075 Napisano March 10, 2017 Autor Prijavi Share Napisano March 10, 2017 Jasno je da je sve prolazno, i da sve.. što nam se dešava, bilo dobro, ili manje dobro ima neku pruku.. ili lekciju za savladati... Svakom je svoja muka najveća.. bilo i biće.. ali.. kada vidim, šta se sve dešava oko mene, iako mirujem... povremeno prošetam, kada vreme to dozvoli.. pomislim samo da sam srećna.. jer između ostalog, iz svega što se dešava izvlačim smeh... evo sada mi je smešno. Ortopedija na Bež. kosi je u očajnom stanju, prostor mali.. ja sva bitna.. dolazim da rešim problem sa kolenom. Malo je falilo da padnem u nesvest, od zagušljivog memljivog vazduha. Svi u gipsu.. ja kao debil skakućem na jednoj nozi, izigravam neki veleslalom vodeći računa da ne povredim kako sebe, tako i ljude sa izlomljenim rukama i nogama. Predam knjižicu sva bitna.. ah.. biću prozvana u to i to vreme.. eheeej.. savremene tehnologije.. svi umreženi. I shvatim da ustvari nisam sigurna da sam predala knjižicu na pravo mesto.. počnem da rovarim.. (jaaaaaao mister Bin mi nije bio ravan ) hoću da uzmem uput.. a da knjižica ostane, ne bih li otišla na šalter za informacije. U tom momentu izlazi med. brat.. tri puta širi od mene, i dva puta duži... tako mi je delovalo.. Uzeo mi je knjižicu, a ja mlatim uputom... i da beknem. I tako.. kako da ćutim, prosto mi neprijatno.. naravno da se ulazi preko veze.. šta je tu novo.. pričam, kao da me je neko platio i smejem se.. usput čujem gospodina.. dalmatinski naglasak.. jaaaaoo.. moje sreće.. on čeka tri sata na prijem.. a ja tek jedan.. pričali o svemu i svačemu, da ne rasplinjujem sada.. između ostalog.. kaže čovek da mu sledi operacija katarakte.. Prozvali ga.. ja skakućem i dalje.. i čitam plakate e, prozvali i mene. U kakvim uslovima rade ljudi. Lm.. kada sam čula moje ime i prezime.. aiii.. samo što nisam uhvatila niski start.. krenem da skačem na jednoj nozi naravno, samo sa jednim ciljem: ući, a da mi neko ne uleti preko reda.. (a ko može da uleti, onako sa sve gipsom? ) realno. Kaže mi med. brat, kom sam već dala nadimak Mrvica: ''Polako...'' a nežan glas.. ništa iznenađujuće. (valjda video da sam sumanuta jbte od mirovanja, čekanja, bolova manje više).. Doktor: ''Skinite se i lezite..'' a čovek sa kojim sam pričala ispred, čekajući tu.. pored mene.. (jbte ja opet u dilemi, ali mislim.. ušla si i ćuti..).. gospdin ima kataraktu.. neće videti kakve gaćice nosiš.. e baš me je bio blam. Brzo me je prošao. Čim mi je dr. pritisnuo kolenCe, toliko, da me je oblio znoj. Čuj sex - ovo je brate bio sex Smucalica, Adrijan, vesticara i 2 drugih 5 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Adrijan 3662 Napisano March 11, 2017 Prijavi Share Napisano March 11, 2017 Mrvicu si opisala, a doktora koji te skinutu pipao nisi. Tu mi nešto sumLJivo. vesticara i Mia 2 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Mia 6075 Napisano March 11, 2017 Autor Prijavi Share Napisano March 11, 2017 I meni je sumLJivo , ali se ne sećam - mene mi ''izgledao je malo čudno u mantilu bijelom krojenom bzvz'' Javnem posle kontrole, sam mi je zakazao termiT (april u Novom Beogradu... ) Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Morpheus 5112 Napisano September 9, 2017 Prijavi Share Napisano September 9, 2017 Dolazi kod mene u kladionicu jedan čovek... beskućnik sa novosadskih ulica. Pričaju ljudi da je nekad bio ugledan čovek, direktor neke firme, da se onda dogodila neka pronevera i da je konačni račun platio on, kako kažu ni kriv ni dužan, ali su se "na njemu kola slomila". Bio je u zatvoru, ostao i bez kuće i bez imanja... ima penziju i od nje živi u napuštenoj kući.Moj mlađi kolega i konobarica ga nikako ne vole. Kažu da smrdi, da je nekulturan, da je bezobrazan i da sve uprlja oko sebe. A meni uopšte ne smeta.Da je prljav i da ponekad pomalo zaudara, to je prirodno. Nema čovek pristup tekućoj vodi baš uvek, verovatno ni koga da mu to što ima opere i osuši, pa se snalazi kako ume i može. Jako retko on ustvari zaudara, ali objasni to ljudima koji vide beskućnika i kojima on po automatizmu smrdi samim "statusom" koji uživa.Ponašanje, taj silni bezobrazluk, je posebna priča. S njima je na ratnoj nozi, dok sam mu ja prirastao srcu poput sina (ne onog koji ga je izbacio na ulicu, no normalnog). A zašto? Zato što ga ja posmatram kao ljudsko biće vredno poštovanja, zato što mu persiram od prvog dana, zato što mu rado donesem šolju kafe kad je i sebi skuvam, zato što mu donesem čašu vode kad mi je zatraži bez negodovanja ili psovanja, jednostavno rečeno - zato što ga tretiram kao i bilo koje drugo ljudsko biće. Dok se s njima stalno svađa jer oseća tu ničim izazvanu negativnu energiju.Danas mi je doneo tri kolenice da ponesem kući. Njemu mesar dao, a on ne sme da jede po preporuci lekara pa poneo meni. Šta da radim, nemam ja to kad da spremim, ali ne htedoh da ga uvredim. Skuvaćemo neki pasulj kad stignemo pa podeliti.Nije teško biti fin. Budite ljudi prema ljudima oko sebe. Vratiće vam se, i oni će vas posmatrati kao vredne poštovanja. Smucalica, Mia i Adrijan 3 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Smucalica 5972 Napisano September 10, 2017 Prijavi Share Napisano September 10, 2017 Šefe... Nije teško biti fin. Budite ljudi prema ljudima oko sebe. Vratiće vam se, i oni će vas posmatrati kao vredne poštovanja.U tome je i cela poenta... biti i ostati čovek maaaa... veeeliki Mia i Morpheus 2 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Preporučene poruke
Join the conversation
You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.