Mia 6,075 Posted April 3, 2011 Report Share Posted April 3, 2011 Možete li nabrojati 6 osnovnih emocija? Ljudi će uvrstiti ili izbaciti vrlo različite osećanja ali, moderna psihologija i psiholozi su jedinstveni: radost, žalost, ljutnja, strah, iznenađenje i gađenje. To je “velikih 6”, emocije koje odražavaju izraz lica - one koje izražava baš svaki pojedinac na svetu s istim dramatičnim i karakterističnim facijalnim ekspresijama. One su nam do sad bile od najveće pomoći ali moderno doba i s njim povezani izazovi zahtevaju izražavanje i nekih drugih. Pogledajte 5 najčešće spominjanih među njima: 1. Osećaj uzvišenosti Slušajući govor koji vas ponese do osećaja uzvišenosti dovodi do stimulisanja mišića grla i vrata i pri tom se oslobađa hormon oksitocin koji uzrokuje topli, umirujući osećaj - upravo onaj koji se povezuje s osećajem uzvišenosti. Prof. Jonathan Haidt sa Univerziteta Virginia u Charlottesville i njegova studentkinja Jennifer Silvers eksperimentisali su sa majkama koje su gledale video snimke Oprah showa ili epizode Seinfelda. One koje su gledale Oprah više su vremena provodile dojeći i grleći svoje bebe nego majke koje su odgledale epizodu Seinfelda. "Oksitocin nas ne tera da delimo novac humanitarnim organizacijama, niti da pomažemo nepoznatoj osobi kojoj je stao automobile, već podstiče želju za dodirivanjem, grljenjem te nam pomaže da budemo otvoreniji i iskažemo više poverenja drugima," zaključio je prof. Haidt. Iako ima fiziološku i motivacionu komponentu, za razliku od 6 temeljnih emocija, oksitocin ne daje očiglednu ekspersiju na licu. Ako bismo studijoznije pogledali, dolazi do neznatnog omekšavanja izraza lica, a ponekad se podignu i obrve kao i kad je osoba žalosna. Osećaj uzvišenosti je relativno redak, ljudi ga osete manje od jedanput nedeljno iako postoje velike razlike među pojedincima. "Kada biste upitali ljude da nabroje najdragocjenija iskustva u životu, trenuci uzvišenosti verojatno bi se našli među prvih 5," kaže Haidt. 2. Osećaj radoznalosti / zainteresovanosti Glava nam se nagne u jednu stranu, govor se ubrza, a mišići čela i oko ili očiju stisnu - obuzela vas je radoznalost. Zainteresovanost je možda teže uočiti od straha ili radosti, ali ipak ima oznaku osnovne emocije - vlastiti karakteristični izraz lica. Ovaj osećaj suprotnost je strahu i teskobi koju osećamo u susretu s nepoznatim. Umesto toga zainteresovanost nas tera da upoznamo nepoznato i da intelektualno napredujemo. Zainteresovanost zaslužuje status među temeljnim emocijama i po još jednom kriterijumu - može da poprimi patološki oblik. Primera radi, preterani strah može dovesti do panike ili hronične teskobe dok previše interesa rezultira kompulzivnim, ponavljajućim ponašanjem. 3. Zahvalnost Zahvalnost nema vlastiti izraz na licu, iako će verovatno rezultirati osmehom ili možda blagim spuštanjem glave. Osim toga, značajan je uticaj kulture pa se iskazivanje razlikuje na zapadu i istoku. Ovaj osećaj tera nas da priznamo i uzvratimo dobročinstvo ili pokažemo pažljiv gest. Ovde se ne radi samo o uzvraćanju usluge. Sara Algoe sa Univerzitata North Carolina u Chapel Hillu, ustanovila je da zahvalnost još dublje poezuje parove. Osećaj zahvalnosti signalizira nam da osobu treba da upoznamo bolje jer će nas podržati i u budućnosti. Kad se jednom dobro upoznate ili postanete par, osećaj zahvalnosti podseća nas koliko je osoba s kojom smo odlična za nas. Dugoročno gledano, zahvalnost podstiče pozitivni ciklus davanja i primanja kreirajući uzlaznu spiralu zadovoljstva vezom ili harmonije u nekoj grupi. 4. Ponos (emocija s dva lica) Arogantni osećaj ponosa u nekim kulturama svrstava se u smrtne grehe. Ponos može biti i plemenit - u slučaju da dolazi nakon nekog vlastitog dostignuća i zaustavlja se na nivou samopoštovanja. Jessica Tracy, psiholog sa Univerziteta British Columbia (UBC) u Vancouveru zato razlikuje "hubristički ponos" i "autentični ponos". Po spoljnoj manifestaciji nemoguće ih je razlikovati. U oba slučaja glava se malo zabacuje unazad, ruke se šire od tela i teži se ka tome da izgledamo veći. Za razliku od temeljnih emocija ovde lice igra tek malu ulogu - ispuštajući tek neprivlačni smešak. Ponos se razlikuje od temeljnih emocija i po tome što je samosvestan. Poput srama, krivice i nelagodnosti on zahteva osećaj samosvesti i sposobnost vlastite procene. Ponos je povezan sa statusom, a on može ići u dva smera, dodao je antropolog Joe Henrich, također s UBC. Jedan je povezan s agresijom i preteranim samopouzdanjem, dok je drugi motivisan dostignućem, napornim radom i altruističkim ponašanjem. 5. Zbunjenost Svi smo je osetili ali teško je opisati zbunjenost. Dacher Keltner sa Univerziteta California, Berkeley sugeriše da je zbunjenost "osećaj da nam okolina daje nedovoljno informacija ili da su one kontradiktorne". Na licu ju je lako zapaziti - obrve se nabiraju, oči stisnu, a usne se čak mogu gristi. Jedna studija je pokazala da je po prepoznatljivosti među svakodnevnim izrazima lica zbunjenost druga po redu - odmah nakon radosti. Srodna je iznenađenju i zainteresiranosti, a uočeni izrazi lica upozoravaju druge da je zbunjenom potrebna pomoć. Zbunjenost nas podstiče na intenzivnije razmišljanje i skupljanje dodatnog znanja te podstiče društvene odnose što je po mišljenju nekih naučnika savršena emocija za 21. vek. izvor: klik na link Na koji način izražavate emocije? Smucalica and vesticara 2 Quote Link to post Share on other sites
stiklica 339 Posted May 7, 2011 Report Share Posted May 7, 2011 Glasno i jasno. kad volim nema potrebe da pricam previse. Kad sam tuzna to se odmah vidi. Kad sam srecna,pevam. --- Update --- Izgleda sam omasila temu:blink: vesticara 1 Quote Link to post Share on other sites
Morpheus 5,112 Posted July 22, 2011 Report Share Posted July 22, 2011 Na koji način izražavate emocije? Jedva. One bazične (radost i žalost) mi se još nekako i ocrtaju na licu, ali one "naprednije" se ili ne vide uopšte ili budu pogrešno protumačene od okoline. Taj problem imam od davnina, u polovini slučajeva ljudi će pogrešno zaključiti šta mislim i kako se osećam. Možda mi nedostaje ta "facijalna inteligencija", ne umem iskazati emocije na način razumljiv drugima. Srećom, ne uvek. Ljutnja se, možda jedina, jasno vidi. Ne da se vidi, nego me totalno izobliči. :lol: gresan and vesticara 2 Quote Link to post Share on other sites
Smucalica 5,972 Posted December 29, 2014 Report Share Posted December 29, 2014 Zahvaljujući mojim rozlim cvikama kroz koje još uvek posmatram svet kod mene je sve transparentno... Svaka emocija se ogleda u mom držanju, hodu, izrazu lica, gestikulaciji, rečima, muzici koju slušam, pa čak i onim crtežima koje crtam na stikerima dok pričam na telefon ili slušam neku muziku... Emocije ne umem da sakrijem niti želim Negativne emocije pokušavam da svedem na pravu meru, i to na ono što me čini ovakvu kakva sam ~ i kad i dalje kanališem ljutnju i povređenost, moj cvrčak mi kaže ~ jbt, ti stvarno ne umeš drugačije! vesticara and pleSachica 2 Quote Link to post Share on other sites
vesticara 6,022 Posted December 29, 2014 Report Share Posted December 29, 2014 Jako lepo umem da kontrolišem svoje emocije. NaveDžalo se to... Tuga emotivnog porekla mi se naslućuje da je tu negde..ali šta koga briga zašto sam ja tužna i da li sam tužna- moje srce mene boli...a vi ne viriti u moje srce -tome me moj deca nučio!! Zbunjenost odmah pokažem jer imam potrebu da razrešim ono što me zbunilo. Zahvalnost odmah pokažem-kažem. To vredi pokazati, pogovoto onom kome se zahvaljujem. Bes kontrolišem najjače. Sačekam da me prođe onaj prvi nalet, sa saberem misli i ohladim glavu a razmišljam šta i kako dalje. Smucalica 1 Quote Link to post Share on other sites
Mia 6,075 Posted January 1, 2015 Author Report Share Posted January 1, 2015 (edited) Bez problema. Kontrolišem emocije, kada situaTion tako nalaže. Desilo mi se pre par dana da me pitaju da li ikada zaplačem, na odgovor: ''Da... kao kiša.. ali biram termin.. '' Zblanuli su se uz komentar kako imam veoma dobru kontrolu. (jaooo, pa vi nemate pojma - vi koji me ne poznajete) I u najtežim situacijama se smejem. A plačem... samo na jednom ramenu. (ne svom, da se razumemo ) U principu, reagujem brzo, faktički u roku od odmah. Danas, tačnije juče sam na provokaciju reagovala đonom. ''Odakle ti petlja?'' ''Rodila sam se sa njom'' ''A šta ako te slome?'' ''A šta ako me ne slome?'' Pre godinak dana sam skoro preskupo platila brzu reakciju. Tada sam shvatila da koliko god poznavala, volela.. jer idem srcem.. osobu.. Ipak ne mogu u svakom momentu znati ''šta je sa druge strane''. Tako... da sam se tada naučila strpljenju, kakvom takvom, ali jesam. Ne kajem se, niti imam problem sa jasnim izražavanjem i iskazivanjem emocija. Naravno, samokontrola je na maksimumu, kada je moje čedo u pitanju. Sve ostalo svodim na jednostavnu podelu: ''Hoćeš lepo? - Biće još lepše'' ''Nećeš - onda ćemo da razgovaramo na malo drugačiji način, sa 100 pitanja i 1000 potpitanja, dok ne isteramo stvari na čistac''. Pjur komunikacija, pod uslovom da mi je stalo, i / ili da mi je bitno. Dakle... Ne dozvoljavam da me iko ''čačne''... možda zato što sam odrastala uz kulturne mangupe, učila od najboljih. (zaboravila sam da dodam i kiler pogled - no.. da se ne hvalim više, Deda Mraz neće biti baš darovit posle ovog posta ) Edited January 1, 2015 by Goga pleSachica, vojo, Smucalica and 1 other 4 Quote Link to post Share on other sites
Recommended Posts
Join the conversation
You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.