Boje u stanu, i njihov uticaj na prostor i raspoloženje

[Mia 6075]

Boje imaju jak uticaj na nas, naša shvatanja i osećanja. Mogu da nas inspirišu, napajaju energijom i pozitivnim vibracijama ili pak da negativno i pesimistički utiču na nas. Zato je izbor pravih boja za pravi prostor neophodan uslov ako želimo da se dobro osećamo pri radu, igri, odmoru, ....

KAKO IZABRATI BOJE

Izbor boja u stanu usklađuje se sa željama i navikama domaćina. Dizajner ne nameće svoje omiljene boje. On poznaje pravila slaganja boja, odnose svetla i tonova, zna modne trendove, ali i kako pojedine boje utiču na raspoloženje. Sve zakonomernosti znalački kombinuje sa željama ukućana, ali ne dozvoljava kompromise sa lošim ukusom. Birajući boje, razmišlja o svim površinama prostora istovremeno. Zidovi, plafon, ali i pod, čine međusobno ukrštene ravni, ali i celovitu sliku koja se jednovremeno sagledava. Zavese, nameštaj, tepisi i slike na zidu su deo kolorističkog sklopa, te se moraju uskladiti sa bojama velikih podno-zidnih površina.

Savremeno dizajniran prostor koristi jednu osnovnu boju ili paletu srodnih, ujednačenih boja, sa naglašenim akcentima u drugoj boji. Ti akcenti mogu biti deo nameštaja (komoda, fotelja, vitrina ili police za TV) ili dezen sedeće garniture.

PRINCIPI BOJENJA PROSTORA

Boje se kombinuju po principu sklada – slične, analogne boje (zeleno-plava, zelena i zeleno-žuta) i principu kontrasta– komplementarne boje za koje, inače, teoretičari boja kažu da se najbolje slažu (crvena i zelena, plava i oranž, ljubičasta i žuta). Ukoliko želite mirnu, harmoničnu, relaksirajuću kućnu atmosferu, birajte prvi princip. Princip kontrasta koristi se u dinamičnim i kreativnim prostorima, koji živo komuniciraju sa korisnicima, privlače pažnju gostiju i bude maštu.

Monohromatizam – primena jedne boje koja dominira prostorijom, uz kombinovanje njenih blago nijansiranih tonova. Svojstven je minimalističkim enterijerima, koji istovremeno ne moraju dabudu i „hladni”.

Harmonija – nastaje korišćenjem boja iste game, sličnih svojstava ili različitih boja ujednačenih valera.

Gradacija boja – iskusni dizajneri kombinuju boje vešto postavljajući osnovne tonove kao podlogu, različito bojeći zidove ili nameštaj po principima koje sami postave.

Multikolorizam (višebojnost) – savremeni enterijeri često ne poštuju kanone slaganja i kombinovanja boja, ali samo oni najveštiji uspeju u tome.

Transparentnost – upotrebom stakla i providnih plastika nastali su enterijeri za koje je teško definisati boju. Kombinovanjem svetala koja menjaju boje, ta nepoznanica je još veća.

Ukoliko imate potrebu da nešto promenite u vašem domu, izvršite bojenje zidova ili stolarije i pravilno ukomponujete boje, veliki broj već urađenih rešenja sa zanimljivim fotografijama možete pronaći ovde.

Žuta boja je najtoplija i simbolizuje svetlo čiji je izvor Sunce. Snažno je ekstrovertna, optimistična i dinamična. Preporučuje se za male prostorije i sobe za mlade. Ublažava se belom, izbegavaju se zeleni karakteri i jake žuto-narandžaste kombinacije.

Zelena boja se retko koristi u svom osnovnom tonu kao dominirajuća boja enterijera. Savremeni dizajneri zeleno boje prijemne prostorije, mladalačke kuhinje i radne prostore. Insistira se na ekološkoj vezi stana i okruženja, čime zelena i banalno simbolizuje tu vezu. Kao detalj uz harmonično ujednačeni enterijer i nameštaj, zelena se sreće u „kivi“ varijanti.

Plava boja spada među osnovne boje. Njena suprotnost je žuta boja, a smeša obe je zelena koja udružuje karakteristike obe boje. U prirodi je široko zastupljena kao plavetnilo neba koje se odslikava u vodi. Simbolika plavetnila: mudrost, inteligencija, besmrtnost, beskonačnost, dubina, uzvišenost, poduhovljenost, mistika. Njene psihološke asocijacije: jasno, sveže, lako (boja atmosfere), prozirno, vazdušno, udaljeno, tiho, mirno, …

Fiziološki učinci plavetnila: smiruje srčani puls, usporava ritam disanja, smiruje, podstiče umne aktivnosti, introspekciju, sabranost – za nju kažu da je boja mira i odmora.

Ljubičasta boja je nastala mešanjem plave i crvene i u svom karakteru sadrži njihove najlošije osobine. Sreće se u mnogo varijanti, i po pravilu je hladna i monotona. Treba je izbegavati kao dominantnu boju u dnevnim sobama i trpezarijama. Prikladna je za prostore sa malo svetla jer bez obzira na veličinu prozora, daje karakter zamračenosti. Ako baš volite ovu boju, koristite je u detaljima.

Crvena boja je simbol ljubavi, strasti, ali i krvi i vatre. Izaziva snažne emocije i pobuđuje na aktivnost. Koristi se kao podsticaj radnoj energiji, ali i buđenju emocija. Dizajneri je rado primenjuju, sa promenljivim uspehom. Odlično se slaže sa većinom boja, ali caruje u belo-crnim i sivim prostorima.

Oranž boja je jedna od najtoplijih boja, puna života i optimizma. Naučnici tvrde da podstiče brži protok kiseonika u mozgu te je psiholozi preporučuju za radne prostore i dečje sobe. Kažu da stimuliše intelektualni razvoj i formiranje stabilne ličnosti.

Crna boja je odsustvo boja. Veoma se primenjuje u enterijerima. Kada dominira, to su po pravilu hladni prostori, no u slučaju kombinovanja, odličan je komplement bilo kojoj boji.

Efektna je posebno u kupatilima i kuhinjama, ili kao dominantna boja u različitim dezenima (tapete, mebl štofovi, tepisi...). Nepogrešiva je kao boja sedećih mebliranih ili kožnih garnitura, ali i za detalje – abažuri, vaze, skulpture, ramovi ogledala i slika.

Bela boja u teoriji predstavlja skup svih duginih boja. U praksi, više podseća na odsustvo svih boja. Veoma se koristi u savremenim enterijerima svih stilova. Ostavlja utisak naučne fantastike u kojoj forma i funkcija dominiraju nadestetikom. U zavisnosti od boje koja joj se doda kao pigment, varira i karakter prostora. Uz malo plave ili sive, ambijent je ledeno hladan. Sa oker ili oranž notom, prostor dobija na toplini i živosti. Bela je, poput crne, savršena za sve kombinacije i dekorativne akcente.

Oker boja je tradicionalno najkorišćeniji pigment u bojenju prostora za koju se kaže „ziher boja”. Zaboravite „kajsija” varijante, birajte boje i tonove peska.

Braon boja simbolizuje zemlju, snagu, ali i nežnost jeseni. Tako je treba i primenjivati.

Siva boja nosi sve dobro svojih komponenti – crne i bele. Odlično se kombinuje sa akcentima svih duginih boja.

izvor: klik na link

[Mia 6075]

Boja je deo širokog elektromagnetskog spektra koji uključuje i mikrotalase i svetlost. Obavljena su mnoga istraživanja o uticaju boja na čoveka, a među prvima koji su istakli važnost boja bio je psiholog Maks Lušer koji je sredinom 20. veka osmislio test bojama za ispitivanje ličnosti.

Zamislite da treba ceo dan da provedete u jednoj prostoriji. Zamislite da je ta prostorija u bojama, nameštaj je nežno žut i narandžast, na podu je plavi tepih, a u uglu je velika zelena biljka. A sada zamislite prostoriju u kojoj je sve crno, sivo i belo. U kojoj biste radije proveli dan? Ako ste poput većine, onda u onoj u bojama. Čak i ljudi koji ne mogu da razlikuju boje osetiće njihov učinak jer izgleda da mozak ne doživljava boje samo vidom već i drugim centrima, naročito kožom našim najvećim fotoreceptorom.

Pre izvesnog vremena avio kompanije otkrile su da unutrašnjost aviona obojena u plavo povećava teskobu kod putnika koji se boje letenja, pa su promenili boje da bi se putnici osećali sigurnije. Bolnice su tradicionalno imale belu unutrašnjost, ali su poslednjih godina i one uveliko počele da eksperimentišu sa uticajem boja na pacijente. Crvena boja može delovati podsticajno i pokrenuti mozak, ali preterano izlaganje crvenoj boji može izazvati promene u pulsu, a može izazvati i agresivnost. Plava i zelena uglavnom deluju smirujuće i podstiču razvoj novih ideja. Žuta privlači oko i u manjim količinama deluje stimulativno, ali preterano izlaganje žutoj boji može stvoriti nervozu.

Vrlo često boje na ljudsku psihu deluju i putem asocijacija. Tada uticaj postaje individualan, zavisno od iskustva pojedinca i asocijacijama vezanim za određene boje. Ispitujući uticaj boja na mentalne sposobnosti, u Nemačkoj su jednu grupu dece pustili da se igraju u jarko obojenim sobama, a drugu u sobama okrečenim u belo, crno i braon. Otkrili su da su deca koja su se igrala u obojenim sobama odmah pokazala porast koeficijenta inteligencije, dok je kod dece smeštene u „neobojenim” sobama zabeležen pad. Ispitivanja pamćenja reči i boja pokazala su da ljudi mnogo bolje pamte boje nego reči.

izvor: klik na link