Sign in to follow this  
Followers 0

Angažovana umetnost

1 post in this topic

Posted (edited) · Report post

Umetnost je u različitim epohama razvoja ljudskog društva menjala neke svoje izraze, atribute i ciljeve. Pa je tako u poznom dobu rimskog carstva shvatana po Horacijevom konceptu

dulce et utile (doslovno: slatko i korisno) koji je jasno ilustrovao šta kasna antika misli o ulozi umetnosti. U jednom trenutku je postojalo uvreženo mišljenje da književno delo treba i da nas zabavi, i da nas nečemu nauči. U modernom dobu takvog konsenzusa nema, a oni koji najglasnije govore o (ne)postojanju svrhe umetnosti obično se zalažu za jednu od dve krajnosti: esteticizam, l'art pour l'art (umetnost radi umetnosti) ili radikalni utilitarizam i didaktičnost. Dvadeseti vek poznaje politički angažovanu umetnost (najbolji primer je možda poezija Marinetija i drugih futurista), koja ima za cilj da nas pridobije za određenu doktrinu. Dela te vrste uglavnom nemaju veliku umetničku vrednost, a ideološki angažovana književnost zamire sa nestankom totalitarnih sistema XX veka.

......

Kada govorimo o angažovanoj umetnosti, obično mislimo na politički angažman i ona dela koja imaju za cilj da nas pridobiju za određenu doktrinu. Dela ove vrste estetski obično nisu naročito uspela. Kada Sartr govori o angažovanoj književnosti, on misli na nešto drugo: sva velika književna dela, velika su jer nam govore nešto veliko i važno što nas se tiče, to znači da su angažovana.

(Valentina Đorđević)

Međutim, u poslednje vreme angažovana umetnost dobija jednu snažnu crtu koji neki nazivaju – Angažovana umetnost ili zloupotreba tragedije. Naime, čuveni modni fotograf Stiven Majzel inspirisan ekološkom katastrofom u Meksičkom zalivu snimio je za italijanski „Vog“ tematski editorijal. Neki su se, međutim, osetili uvređenima i Majzelov projekat su nazvali „jeftinom provokacijom“ i „zloupotrebom tragedije“ u promotivne svrhe.

Vog2.jpg

Jasno je da je angažovana umetnost preživela XX vek i totalitarne režime evoluirajući svoje izraze i, rekao bih, ciljeve. Bez nje ni savremeno (demokratsko) društvo ne može, a upravo u njemu ovakva vrsta umetnosti nalazi put u daleko različitijim vrstama umetnosti nego ikada ranije.

Šta mislite o angažovanoj umetnosti i umetnicima koji je stvaraju? Da li od stepena njene angažovanost zavise i njeni dometi i koliko društveni problemi koje ta umetnost tretira utiču na njen mogući uspeh?

Edited by Apolodor

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!


Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.


Sign In Now
Sign in to follow this  
Followers 0