Angažovana umetnost

[Apolodor 709]

Umetnost je u različitim epohama razvoja ljudskog društva menjala neke svoje izraze, atribute i ciljeve. Pa je tako u poznom dobu rimskog carstva shvatana po Horacijevom konceptu

dulce et utile (doslovno: slatko i korisno) koji je jasno ilustrovao šta kasna antika misli o ulozi umetnosti. U jednom trenutku je postojalo uvreženo mišljenje da književno delo treba i da nas zabavi, i da nas nečemu nauči. U modernom dobu takvog konsenzusa nema, a oni koji najglasnije govore o (ne)postojanju svrhe umetnosti obično se zalažu za jednu od dve krajnosti: esteticizam, l'art pour l'art (umetnost radi umetnosti) ili radikalni utilitarizam i didaktičnost. Dvadeseti vek poznaje politički angažovanu umetnost (najbolji primer je možda poezija Marinetija i drugih futurista), koja ima za cilj da nas pridobije za određenu doktrinu. Dela te vrste uglavnom nemaju veliku umetničku vrednost, a ideološki angažovana književnost zamire sa nestankom totalitarnih sistema XX veka.

......

Kada govorimo o angažovanoj umetnosti, obično mislimo na politički angažman i ona dela koja imaju za cilj da nas pridobiju za određenu doktrinu. Dela ove vrste estetski obično nisu naročito uspela. Kada Sartr govori o angažovanoj književnosti, on misli na nešto drugo: sva velika književna dela, velika su jer nam govore nešto veliko i važno što nas se tiče, to znači da su angažovana.

(Valentina Đorđević)

Međutim, u poslednje vreme angažovana umetnost dobija jednu snažnu crtu koji neki nazivaju – Angažovana umetnost ili zloupotreba tragedije. Naime, čuveni modni fotograf Stiven Majzel inspirisan ekološkom katastrofom u Meksičkom zalivu snimio je za italijanski „Vog“ tematski editorijal. Neki su se, međutim, osetili uvređenima i Majzelov projekat su nazvali „jeftinom provokacijom“ i „zloupotrebom tragedije“ u promotivne svrhe.

Jasno je da je angažovana umetnost preživela XX vek i totalitarne režime evoluirajući svoje izraze i, rekao bih, ciljeve. Bez nje ni savremeno (demokratsko) društvo ne može, a upravo u njemu ovakva vrsta umetnosti nalazi put u daleko različitijim vrstama umetnosti nego ikada ranije.

Šta mislite o angažovanoj umetnosti i umetnicima koji je stvaraju? Da li od stepena njene angažovanost zavise i njeni dometi i koliko društveni problemi koje ta umetnost tretira utiču na njen mogući uspeh?

Izmenjeno March 27, 2011 od strane člana Apolodor