Sign in to follow this  
Followers 0

Sve ove slike, gde se smejes ...

23 posts in this topic

Posted · Report post

Posle ljubavi ...

Ostaju secanja,ostaju i osecanju, u nama,ali ostaju i slike.

Sta radite sa slikama, gde ste nasmejani, srecni?

Cuvate li ih sakrivene u nekoj prasnjavoj kutiji, gde ih niko nece naci i ponekad kad vas osecanja ponesu, bacite pogled na njih, da se prisetite perioda kad ste nekom pripadali i taj neko vama, kad ste mislili da je vas citav svet?

Ili ih jednostavno bacate, jer ne zelite da vas secaju?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

Ne cijepam slike, ne bacam...volim poslije nekog vremena pogledati, začuditi se...ili biti malo tužna, ali previše su to vrijedne stvari, zabilježeni momenti da bi se tek tako bacilo. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

Zato se ja Ne Slikam / dobro nije bas zato, nego mi to *naruceno podsecanje malo bezze

jao sto lazem, nisam fotogenican pa zato izbegavam :(

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

U vreme kad su se fotografije mogle cepati, nisam to radio. Ne stidim se ni situacija ni osoba iz svoje prošlosti, sve je to deo mene. Ne čuvam ih nigde jer ih više nema, ostale su u zabačenim mestima moje prošlosti, s mnogim drugim stvarima kojih se rado sećam.

U vreme digitalne fotografije, slike kako dođu, tako i prođu. Mnoge su nestale u promenama telefona i fotoaparata, neke su ostale u folderima ove nesalomive mašine za kojom sedim, a neke krase popularnu društvenu mrežu... Sve u svemu, ništa namerno ne bacam, ako se izgubi - izgubi, nisam osoba koja pati za vizuelnim podsećanjima. Rođenjem sam proklet fotografskim pamćenjem.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

Ne, ne čuvam slike. Kada malo bolje rezmislim, nikada ih nisam nešto puno ni imao, a niti im poklanjao posebnu pažnju. Mislim da one nisu ni bitne. Pamćenje, odnosno sećanje na neke osobe iz naše prošlosti, pa ma kakvo ono bilo, je presudno za naš emotivni odnos prema njima...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

Cuvam sve slike.

Neke me bole, neke razvesele, izmame osmeh kad god ih pregledam...svaka nosi neke uspomene lepe ili ruzne, ali to su moje uspomene, te slike su deo mene, deo moje proslosti i volim ih...na razlicite nacine, ali ih sve volim.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

Ne bacam,ne seckam,ne palim i ne smetaju mi...One su secanja...Osecam se tehnoloski hendikepirana sa ovim digitalnim aparatom...Slike ostaju dok ne izblede,na svakoj je uhvacen trenutak proslosti...Rado ih gledam i zalim sto se pojedini trenuci nece nikad vise vratiti...

I danas imam potrebu da ih pogledam,bar neke od njih...Da se setim jedne ekipe koja je u istom danu otisla na neko,sigurna sam,lepo mesto...

Slike su deo koji nikad ne umire,iako su ljudi sa nje odavno gore :(:(

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

Citiraću se:

A čemu ondaK slikanje?!

Ni jedan momenat nije ponovljiv.

Ništa ne bacam.

Može se desiti samo da izgubim.

Jer sve sam to ja.

I te slike na kojima se smejem i nelagoda, bol, seta, tuga koju stvaraju na mom licu i u duši kad na njih "naletim".

Cepanjem fotografije ne može se izbrisati sećanje.

Malena likes this

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

Ne cepam slike

Ni dnevnike koje sam nekad pisala

I ponekad znam da ih gledam, citam i secam se na neka prosla vremena.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

Nista od toga ja nemam.

Sve to ide nekud, kad se prica zavrsi.

Onog momenta kad mogu da sliku pocepam ili bacim znaci da mi je apsolutno nevazno da li je imam ili nemam, tada sam sa tom pricom zavrsila.

Ja ne umem drugacije.

Jednostavno obrisem sve tragove.

Zbog sebe.

Da, cesto mi bude zao sto neke momente ne mogu da "pogledam", ali ako mi znace ja ih cuvam i dalje, mnogo bolje nego na tim slikama.

Ako me bole, onda ne zelim ni mogucnost da ih pogledam.

Tako se branim.

ako_odem likes this

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

Uf!

Ne... ne bacam slike...čuvam ih. Za njih imam jednu posebnu kutiju koju baš, baš retko otvaram. Na njima sam ja onako blesava, sa osmehom i očima koje sjaje... tamo sam ubacila i sve one sitnice koje uz fotografije podsećaju na neka daaavno prošla vremena...

Retko kad otvorim tu kutiju, kada me baš neka nevidljiva sila privuče, jedan sms ili pesma kada me pomeri iz mesta... i onda krene sve naopako. :stid2:

Trudim se da o tim fotografijama ne mislim, podsećaju me na to koliko nekog možeš voleti pa boleti, podseća me da se greške ne ponove, podseća me da ne zaboravljam, samo opraštam... da bi mogla nastaviti dalje...

Aiko likes this

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

Nikada nisam volela da se slikam, tako da ih nemam..a iskreno, volela bih da imam bar po par iz svakog perioda, svake ljubavi..

Imam secanje, ali bledo..slika bi sigurno pokazala neki detalj koji sam zaboravila, neki osmeh, sjaj oka, skrivenu suzicu..

Ovako kao da tih ljubavi nije ni bilo..da nije ove teme sad, ne bih ih se ni setila..

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

Posle ljubavi ...

Ne čuvam ih kao neku posebnu dragocenost.

Ne osećam želju, još manje potrebu da ih cepam,

ili uništavam na bilo koji način.

Zašto?

Da li bi ti nešto promenilo?

Eno ih - ''spavaju'' .... u posebnom albumu...

Izmame osmeh... one - oni su deo mene... :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

Posle ljubavi ...

Ostaju secanja,ostaju i osecanju, u nama,ali ostaju i slike.

Sta radite sa slikama, gde ste nasmejani, srecni?

Cuvate li ih sakrivene u nekoj prasnjavoj kutiji, gde ih niko nece naci i ponekad kad vas osecanja ponesu, bacite pogled na njih, da se prisetite perioda kad ste nekom pripadali i taj neko vama, kad ste mislili da je vas citav svet?

Ili ih jednostavno bacate, jer ne zelite da vas secaju?

Čuvam slike sa nekim ljudima s kojima sam bio srećan gde inače čuvam sve ostale, imam kutiju, nemam albume.

Sve je to deo mog života i deo srca, ne želim da zaboravim ništa i neću brsati deo sebe da bih udovoljio bilo kome.

Ne bojim se svoje prošlosti, kakva god da je bila, sećam se dragih ljudi, čuvam ih u srcu i u toj zelenoj kutiji.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

Jedan drug mi je kad smo se jednom posvadjali trazio da mu vratim slike koje mi je poslao MMS-om. :lol:

Imam nesto slika sa bivsim ljubavima i one prouzrokuju razna secanja i osecanja kad ih gledam. Cuvam ih u jednoj kutiji od nike patike. Ne pokazujem ih cesto. Ne volim da odgovaram na zapitkivanja tog tipa.

Bledoliki_Vrach likes this

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

da nema tog zapitkivanja sa strane na koja ne mogu,necu a i mrzxi me da odgovaram,vrlo rado bih par slika bitnih ljudi stavila na vidno mesto

ono sto imam ne gledam

jedino,imam neki hamer na zidu,koji potomak i ja zovemo zid lepih uspomena

pa tu lepimo najlepse nase zajednicke trenutke

kao npr,kad smo pesacili 13 kilometara do vrha Midzora

osvajanje ovog vrha,osvajanje onog

mi na nekom vodopadu

mi na pecanju

mi na rostiljanju s ekipom

nas ker

mi se smejemo

i tako...

imam i par slika izlozenih s bliskim prijateljima

imam fotografiju druga Tita na konju ..Savrsena je,On je ko neki epski junak na njoj,uspravan,lep,s lenonkama

a pored - moj crno beli portret koji je uradio Aleksandar Dolgij

slike bivsih ....pa i nemam nesto....sve sam bila s nekim budibogsnama tipovima koji nisu marili da se nameste i pokroviteljski mi obgrle ramena...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

Cuvam ih.

I ne samo slike.

Mnoge stvari cuvam , od obicnih , klasicnih pisama

pa do dve velike sveske sa tvrdim koricama u kojima je svaki list jedan dan

a u njemu jedno pismo iz daljine.

360 i neko pismo.

I tako , jeste da posle svega , ostala su pisma , ostale su samo slike.

Ali , neka ih.

Retko ih gledam.

Skoro nikad.

Te zaustavljene i zabelezene srecne trenutke u vremenu.

ako_odem likes this

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

Ja ne znam ni da li imam slike.

Imam, neke prašnjave. Ne znam ni gde su. Imam neke slike u kompu. Neke u telefonu, još uvek.

Ne gledam ih, ali znam da su tu. Onako, ponekad ih osećam kao pulsirajuće odbleske sreće kojima svesno neću da se vraćam jer ću neminovno početi da razmišljam "o Bože, kakva šteta" ili nešto slično, a to nikako nije dobro po zdravlje, fizičko i mentalno. I tako im se ne vraćam.

Samo ponekad....

bigrancer likes this

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

Sve slike koje imam su deo moje proslosti, deo mene...cuvam ih, drage su mi svaka na svoj nacin, bez obzira kakvu pricu imale.

Cak volim cesto da ih pregledam, da se prisetim nekih lepih ili manje lepih trenutaka svog zivota.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

jedan deo mog života na fotografijama je izgoreo na početku onih sranja s kraja prošlog veka ... nemam šta da pogledam, da me priseti i podseti, a memorija bledi, nestaje...

ove nove su u kompu i, svaki put kada padne sistem ili vrisne mašina, srce mi zaigra u strahu da sam ih izgubio

a ima i jedan deo slika koje čuvam na sigurnom, zaključane u sefu, drage, jako drage sličice kojih ću se sećati do kraja života

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

One, neke posebne slike su u sefu... Verovatno nikada nece biti pogledane, zastarele su.

Nije da nisam pokusao da ih vidim ali onda covek ima neki osecaj pateticnosti zivota... Ma ne vrede, pojela ih inflacija...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

Još uvek ih čuvam...

sve

ja sam jedna sentimentalna luda

sa rozlim cvikama

koja ne ume drugačije...

I nedavno sam se jedva dočekala na noge

jer

stigla mi je poruka gde je objavio

da je sve moje i naše slike izbrisao...

Prvo sam zaplakala

potom se sasvim izmestila s jednog mesta na drugo

potpuno izuvena, bez reči...

nisam znala ni šta da odgovorim na taj sms...

Jbg, zabolelo... :dry:

jako...

vojo, vesticara, Adrijan and 1 other like this

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

Došla vremena, kada više ne možeš ni da pošteno baciš fotku bivšeg, ili neke osobe, koja ti je nešto značila, pa prestala..i  nestala.. :lol: 
Mslm  nema više draži u cepkanju fotografija. Meni je to bila terapija :hahaha: 
Dobro de, da se ne lažemo.. ono što je postojalo u srcu je tu (bilo) i nestajalo.. vremenom. 
 

vojo, vesticara and Adrijan like this

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!


Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.


Sign In Now
Sign in to follow this  
Followers 0